Источник

Стр. 134

И С Т 0 ч н и к

Бр. 9.

и да душу своју у откуп да за многе (Мат. 20. 28). Нико је не отаима (душу) од менв. нвго је ја сам од ссбе иолажем. Власта имам полонсиши је, и власти имам узеши је оиеш. (Јован 10. 18.) говори Госаод паш Исус. Христос. Као начелник живст.а (Дј. Ап 3. 15). Господ наш Исус Христос иде у Јерусалпм на својевољну страст (муку), да би извршио оно, што је одређено од Бога ради спасења човјечијега рода и испупио пророчанства, која је Бог говорио устима свију светијех пророка својијех од постања свијета (Дј. Ап. 3. 21). Ево идемо горе у Јерусалим, и све %е се свршити шшо су пророци иисали за сина уовјечијега. Јер %е га предати незнабошцима, и наругаЛе му се, и ружиДе га, и пљуваћп га, и биНе га, и убиЛе га, и шреЛи дан усша(1е (Лук. 18. 31, 32, 33), говори Господ Исус Христос. Св. апостол Павле говори о Христу, да Он умрије за гријехе наше, по ичсму, и да би укоиан, и да усша шреИи дан, ио иисму (I. Корин. 15. 3, 4). Браћо! Страдање, смрт и васкрсење Господа И. Христа одређени су од вијека и предсказани су били од самога ночетка свијета, као што нам откривају м божанствени сниси. У дане Аврамове Бог је казао свијету живу слику будућега страдања смрти н васкрсења Христова. У праоца Аврама био је сип Исак, који се родио по обећању Божијем, и од којега је Бог обећао умножити потомство толпко многобројно, као што су звијезде небеске и пијесак морски многобројнп. Кад је Исак одрастао, Бог је нотражио од Аврама да му принесе свога сина на жртву. Отац је испунио вољу Божију и готов је био заклати Исака, да га није анђео зауставно. Занпо је то тако учинио Бог? За то, да би претказао слику својевољнога страдања и васкрсења Господа Исуса Христа. Аврам је принио свога сина Исака на жртву; Бог је дао сина свога јединороднога на смрт за спасење свијета. Вогу омиље свијеш , говори Христос, да је и сина својега једин >роднога дао, да ни један, који га вјерује не погине, него да има живош вјечни (Јов. 3. 16). Нсак је био свезан и иоложен на дрва; Христос, свезан, доведеп на Голгогу и прикован на крсту. Псак је устао са жртвеника непретрпивши смрти; Христос је устао из гроба и умртвио смрт. Вјером, говори ап. Павле, приведе Аврам Исака кад Си кушан, и јединорпднога приношаше, иошшо бјеше принио обеНање; п/мисливши да је Ђог кадар и из мршвијех васкрснуши (Јевр. 11. 17, 19). Кад су се Израиљћани, ослобођенн Мојсијом од ропства јегипатскога, спремали изаћи од Јегипта у земљу обећачу, Бог им је заповједио да свака породица закоље јагње, и крвљу његовом памаже врата своих домова, да неби анђео, поражавајући првенце јегипатске, дотакао се домова .јеврејских, те су на тај начин били спасени првенци израиљски Шта је то значило? То, да је од вјечности приуготовљен био божапски игшц-ћ — Христос, који је морао бити заклат, ради спасења цијелога човјечијега рода од вјечите смрти. На то указују и св. апостоли, када говоре о искупљењу нашем кроз Христа. ЗнајуЛи, да се ироиад швијем сребром или злашом, говори апостол Петар, не искуиисше из сујешнога својег живљења, нсго скуноцјеном крвљу Хрисша, као безазлена и пречисша јагњеша (Г. Петрова 1. 18, 19). Крв Исуса Хрнста, очишћава нас од свакога гријеха (Г. Јов. 1. 7.) говори св. Јован. У вријеме лутања по пустињи, Израиљци су почели страдати од многих змија. Бог је заповиједио Мојсију да објеси на дрво метаину змију за то, како