Источник

Стр. 150

И С Т 0 ч н и к

Бр. 10.

Константин, чим је примио хригићанску вјер^, закључио је, да на оном мјесту, гдје је Христос на крсту своју крв пролио, цркву сагради, тако величанствену, каква се још до сад није видјела. Његова мати Јелена вруће је у срцу жељела, да види ту цркву подигнуту, те је с тога отпутовала у Јерусалим, да сама управља градњом те цркве. Она је заповједила, да се незнабожачки кип сруши, и да се дубоко ископа оно мјесто, у пади, да ће пронаћи часни крст. У једној дубљини нађоше три крста с натписом: „Исус од Назарета, краљ јудејски '. Но гјошто последњи не бијаше више с крстом спојен, то се није дало разазнати, које је од та три крста крсг Христов. У тој забуни, прибјегао је владика јерусалимски к молитви. Али Бог га није удостојио нарочитог откровења. Ипак он је учинио, без икаквог вишег надахнућа, слиједећи покушај. У граду Јерусалиму лежаше на смртној постељи једна отмена жена. На то мјесто дао је Макарије, да се дочесу та три крста, и дотакао је њима болесницу. Оба прва остадоше без дјејства. Али код додира с трећим крстом очигледно сасвим оздрави на смрт болесна жена. Клинце, и један дио крста послала је Јелена своме сину, цару, али други дио предала је владики јерусалимском с тиме, да га сачува, док се нова црква не сагради. У овој величанственој цркви налазио се свети крст до годиие 614. Ове године упадоше Перзијанци у Палестину, запалише град Јерусалим, заробише многобројне становнике, међу њима владику јерусалимског, и одвукоше их са собом. Том приликом заробише свети крст који се налазио у закључаном и запечаћеном ковчегу. Четрнајест година налазила се је та драгоцјеност у рукама невјерника. Најпошље године 628. пошло је за руком цару Ираклију, да побједи Перзијанце, да их присили на предају поробљене драгоцјености. Ковчег је био закључан, печат неповријеђен, тако % да се није ни могло сумњати у истинитост садржаја, Цар је натраг донио свети крст у Јерусалим, донио га је у свечаној литији на висину Голготску, п изложио га је свеопштем поштовању. За успомену на тај догађај успостављена је свечаност коздкижж1а часног крста на 14. септембра. Као што у Јерусалиму, тако и у Цариграду у тому времена одвајали су од часног крста час веће час мање дијелове и код различитих прилика покпањали су их отменим особама, шаљући их црквама и манастирима. Тако налазимо и дан данас у свијету цркву и манастир па и приватну особу који имају по један дио од тог крста. Па сад настаје питање, какав је био крст на коме је Исус Христос разапет био? Чујмо о томе мишљење оних научењака, који су истраживали обичаје и предања старих. Три су била обрасца крстова: а) сгих (Јесиваа^а као римски број X. Овај се назива Андрејев крст због тога, јер је апостол Андрија по светоме нредању на таквоме крсту мученичку смрт претрпио. Такав се крст налази на хришћанским мртвачким сандуцима, на новцима, медаљама, рукописима, на барјацима римских војника, почам од Константина; б) сгих тпз^а, дирек усправан и изнад овог попријеко други као латинско слово Т. ГЈрије изласка из Египта морали су Јудеји по заповједи Божјој написати с крвљу ускршњег јањета знак јеврејског Та и на своја кућна врата, за то, да анђео смрти по томе позна станове јудејске, и да мимо њих прође; в) сгих сарка1а, један дирек усиравпо мало нагнут, а један преко овог као ово |. Спаситељ је распет био на трећем обрасцу крста и то по једногласном