Источник

И С Т 0 Ч II и к

Стр. 293

Остале иак свете тајне, молитве, и пјесме свршавају се у цркви у оној свегптеној одјећи, као што прописује устав сваког чина Но за ову свету тајну: да се сврши тијело и крв Госнода пашег Исуса Христа. најпотребније су ове ствари: од архијереја рукоположени (хиротонисани) свештеник, а свештеник тај мора имати тврду намјеру и вољу за свршавање тајне тије .!Ја и крви Господње, које ће се обредним дјејством потмуно нретворити у право тијело и крв Исус-Христову, За тајну ову потребне су: просфоре (проскуре) од чиста пшенична Орашна умјешене с квасцем, бројем пет, а вино виноградно (с лозе) Просфоре никако не смију бити умјешене од другог брашна осим шпеничног, нити смију бити тврде или пљесниве: а вино не смије бити од каквог другог воћа и јагодних сокова, или ускисло. Према томе свршавање свете тајне бива молитном и ријечима с благосиљањем руке свештеникове: И готкојш оуко хл-кет.-. ки чтмо! т-^.го тко^го, л (ж! б'к члши ни, (тн8к> чкјШКк прможик-к дд-о.ИЋ ткои.итч гтм.т,: као Ш'ГО УЧИ и прописује света апостолска источна црква. Ово треба добро да знају свештеници. зко би се ко усндио да служи без освећеног храма. или свешгене трпезе. т. ј апгиминса, н без свјешгени одећа и ако не би имао намјере за то. или ако не бп биле чисге просфоре, или не би биле од чисте пшенпце, и ако не би знао, којима се ријечима свршава света тајна, нли ако би помрачсн пијанством мало што зпао : што ради, тај пе само што би свегогатским гријехом сагријешио, него се неби ни тајна тијела и крви Христа Бога н шега никако свршила. Како треба свештеник да се спрема за достојно служење божанствене литургије и за причешКе боисанствених Христових тајана? Тајну С1!ете евхористије не може осим приволно рукоположеног свештегшка, никада свршити ни обичан, неносвећен свјетовњак, ни клирик, ни ђакон ни ипођакон ,1ор они неће бити освећени. а међутим онај који се усуди то чинити, чини светогатство и пада под тешку осуду. Иравилпо рукоположени свештеник и ђакон има се за служење овако спремати: Прво пека чува себе. и нека се пажљиво клопи ствари, које би сметале достојном богослужењу и причешћу св тајана. А крупније су сметње ове: ако је под клетвом, у одлучењу или под забраном архијерејском, или ако је починио смртан гријех. Ако је дакле везан проклетством, одлучењем и забпаном, то ш ка се нпкако не усуди служити литургију, док му сасвим не опрости и не разријеши га онај, који у имао власт да г'а веже. Јер ко се усуди да неразријешен свенгтенодјејствује, тај ће починичи гријех светотатстна, и од божансТвене ће се службе с повим, врло тешким гријехом повр.-тити и бити крив тијелу и крви Господњој: биће дакле Богоубијца исго т. ко као они невјерни Јудејци, који су Христа убили, н причестиће се пречистим тајнамм за суд и осуђен.е своје. Тако ће исто и обичан сијетовњак, који се налази под забраном архијере.јском, или од свегптеника, оца свог духовпог, ако је каква страст овладала њиме и оп не марп за то те без разријешења иде другом свештенику са се