Коло

23

према уме№ости. Учитељ Је добро равуме. И то већ поодавио. Пригуствовала сам више од једном изливању осећања, ие баш очилских, измсђу гоепође Анеле и Станпиониа. Саветујем вам да обратме иазкњу. За ЈЗелтрама су ове речи биле удар грома. Он воли Анелу до очајања и у једном тренутку му се све незкчости Стаициониа ирема Анели чине завером против н>ега. Учитељ је дакле зг:елео њихов брак да би лакше сакрио своју љубав ирема младој лсени? Агостино Белтрамо је решио да је уходш Једног дана она је баш довршила слпку која преставља Свету Породицу и показала је Станциониу у његовом студиу. Рад је био савршен. Учитељ је био ван себе од одушевл.ења. —Драга моја Анела — казао је младој жепи — ти си велика уметиица чак и када бих хтео не бих имао ништа да поправим на твоме раду. Он је савршен. И у свом искреном одушевљењу за-

Г рјгио Је и спустио два тгољуггца на I вене румене образе. Видећи то Белтрамо пије могао да се уздржи. Сачекао је на излазу кад је Анела пошла кући. — Несрећнице! — узвикнуо је видео сам све. Нећеш презкиветп своје неверство. Извукао је мач и забо га у Анелине г.руди. — Јао, зашто ме уби? — крикнула је несрећна жена. Људи су разоружали Белтрама., а из студиа, привучен крицима маее, истрчао је Станциони. Кад је дозн&о зашто је Белтрамо ранио Анелу изгледало је да ће по-, лудети од бола. Викао је: Анела је невина и чиста као голубица. Зла слушкиња позвана одмах, иризнала је да је онтужила своју господарицУ само из освете. Агостино Белтрамо побегао је урлајући од бола и кајања. И нико га после тога ннје више пидео нити је икада ико чуо за његов крај...

И стоии сбе н екиоте

НЕ МОГУ ДА ЈЕДЕМ Лео Слезак, познати немачки филмски глумац, ручао, једном у неком бечком ресторану. Келнер му донео потаис, али је Ј1ео Слезак, после неколико тренутака викнуо: — Келнер, ја овај потал« не могу да једем! — Врло добро, господине. Донећемо вам други. — И услужан келнер после неколико тренутака донео је дру-

ги потааг, али је Лео Слезак опет после неколико тренутака викнуо: — Келнер, ја не могу да једем ни овај потаж! Збуњени келнер је, брже боље, похитао да задовољи уваженог госта. За неколико тренутака пред Слезаком је био и трећи потаж. Али је сим патични глумац мирно погледао запрепашћеиог келнера и Рекао: — Ја ни овај потаж не могу да једем — јер немам кашике!

давао све могућне разлоге, али без .усиеха. .• Требало' је наћи начина да се кпез .приволи-на, нове издатке, и ка.ко нон није бно глул, он га ,је проиашао. Кад је прве недеље књаз ■ Милош дошао у цркву, падне му с таванице на.раме..једно повеће нарче малтера, један дечко, вешт бацач, скрпвен у олтару, бацао је малтер на таваницу, који се после одбијао и падао књазу .на раме или пред поге. . Свештеник, одушевљеи толиком вештином заборави се и довикну усред литургнје: — Још једном, Мишо, још једном!.. Киез Милош, који је одмах ствар разумео, насмеја се и рече: — Чинит волико, попе. није потребно. Даћу ти сутра две стотинв гроша, а Миша нека мирује иза олтара !.. КАД БУДЕ СЛАВАН Једнога дапа француском књизкевнику Морису Баресу дође некакађ младић и даде му неколико својих радова да их прегледа. Лознато је да ће ретвр књизкевник о књИзкевнику- рећц коју добру реЧ, а још мање' кад је у питању некакав почетиик.

ШТЕТА

Бечки анатом Хиртл питао је на испиту једног кандидата о функцији слезине. Младић је ћутао, а онда је промуцао: — Опростите, господине професоре! Још јутрос сам то врло добро знао, али сам од узбуђења заборавио. V. — Штета, велика штета! — рекао је Хнртл намргрђено.. — Ви сте ,једини ко.ји је нешто знао о функцнји слезине и откуд баш то да заборавите. И ОН ЈЕ ВАС ВЦДЕО

Балзак је увек имао много иосла с повериоцима. Једног дана упадно код њега кројач коме је Валз&к остао дузкан. Базаков слуГа нзиђе пред њега и рече: — Гоеподин није код куће! — Како није?! Па ја сам га ире неколико тренутака видео када је улавио у кућу! .. — Јесте, али је и он. видео вас! одговорио му је мирно слуга.

КЊАЗ МИЛОШ У ТОПЧИДЕРСКОЈ ЦРКВИ

Чудан у свему, књаз Милош је понекад био раскошан и врло дарежљив кад је била у питању нека богомоља, а понекад ниЈе хТео ни да чује за неке'наЈшадне трошкове за нсте те богомоље. које су биле поДигнуте и одрзкаване шеговом помоћу. НеколиКо пута одлазио му ' је у топчидерски дворац свештеиик 'Гопчидерске црквице, молећи га да му да свера сто гроцга;за оиравку таванице у цркв.и. Издагао . је онасност,

ИЗГУБЉЕНО ВРЕМЕ

Затекавши једног свог ученика како се коцка Платон га је укорио: — ,Па ја играм у сасвим малу суму — прихватио 'је ученик. —• Не пребацујем ти због новаца —> одговорио је Платои — већ 'због изгубљеног времена.

ОСМАН-ПАШИН КОМПЛИМЕНТ

Чуветш турски војсковођа Осмал-па,ша .био је једном са слузкбом у бањи Ковиљачи. 0 неком турском празнику, иоред миргрбројних грађана који су посетили пашу, дошло је ,и неколикр турских госпођа. Осман-паша, познат као велики кавал.ер. био је врло љубазан ирема дамама и лично их јв слузкио слаткишима. ЈедИу је нарочито одликовао: дао јој је три пута више -слаткиша него осталим. Поласкана овим,. дама га у.пита; — А зашто мени дадосте три пута више иего осталим дамама? -% — Зато, што су ваша уста три пута већа него у осталих, одтовори Ост ман-наша, : шањајући се, учтиво.

и наређује јој да их доврши четкицом. Са незнатном поправком. те слике могу да буду изложене као дела Станциониа. Толико су биле нрецизно рађене. Али, Анела поетаје не само омиљена ученица Станциониа: она је сад девојка необичне лепоте. >0д девојчице с огромним устима и крупним црним очима постала је. жена за којом се, кад прође улицом, сви окрећу. Слична оним агавама . које се, неочекивано иојављују дул« обале мора сирена, Анела се расцветала с раскошћу свој-

тина. Кадгод би могла излазала јс и проводила слободно време у друшгву ■гамбураша и војним. Анела је оломпњс, и једног дана после такве шетње, чак јој прзти отпуштањем. Очајна, служавка се решава на страшиу освету. Кад је остала васамо с Белтрамом, својим господаром, уверава га у своју оданост и говори му трагИчну сумњу. — Ви сте — каже му — слчгш' Пишта не видите. Ако ваша 1 жаиа ирвводи цео дан у. студиу. кав.аљера Станциониа Она, то не чини из љуСави

Морис Барес прими, рукописе. Прсле. неколикр дана дође му поново мЛадић. и упита га за оцену. — Не могу .друго да вам казкем него да се гл.упости смеју писати тек када човек постане славан! одговори Барес смејући се.

То се догодило рко 1 .620 тодине у Нануљу. Сликар Пачеко Ди Роза имао је свој студио на Пикофалкону и код вега је долазио често, било случајно, или намерио, било у улови његовог учитеља каваЉер Масимо Станциони. Он му је помагао у. мешан.у боја, док му је у другим, мањим стварима, помагала нећака, ћерка његовог брата врло оптерећеног породицом. Деврјчица је имала тек 10 тедина и ввала се Ана, али су јој у кући сви тепали :Анела. То је виш.е ружна: нето лепа девојчица, великих очију и густе косе, огромних уста и мршавих ногу. Иначе, била је врло жива: .увек у покрету слична интелигентној птичици. Кад стриц ночиње Да црта оИа седа поред њега и будно прати-сваки љегов пожрет са неком мирном скорр религиозном екстазом. Слободно време проводила је у цртању: Богородице, светаца, апостола, а понекипут и Физиономија познатих лица. Једнога дана стриц је видео неке од тих цртежа и запањио се. Иако је никада нико није учио Анела је правила Фигуре које вадивљују својом сличношћу. Пачеко је говорир о њој са својим учитељем каваљером Станциоли и показао му неколико цртежа. Славни сликар је задивљен и тразки да Анелу пошаљу у његов студио. Анела — мала са ПикоФалконе ће постати уметница ... У Станционовом студиу Анела постаје идол свију. Брзина њеног схватан .а је запањујућа, њена жнвост и грацнја је чине свима симпатичном. После мало година, Анела постаје права господарица у руковању бојама и нрима тако лако технику учитеља да јој Станциони даје само екицу слике

ственом жинама Југа. Њене очи су као два црна брилијанта а њена врана, густа коврџаста коса уоквирила је једно лепо округласто лице с двема јамицама на образима које је чине тако љупком. Витко тело је елегантпо и добро сложено а њен начин говораочарава. Наравно, да је једно биће толико обдарено, привукло пазкњу пре свега ученика Станциониа. Ускоро се сви удварају Анели и тразке њену руку, али је она толико заузета уметћошћу да не даје иаде ни једном од својих удварача. Само је једаи, изгледа, донекле занима. То је диван младић најбољи Станционов ученик после Анеле а зове се Агостино Белтрамо. Белтрамо разговара с великим учитељем и исиоведа му своју љубав према лепој сликарки. И Стаициони који воли Анелу као отац, саветује јој да се уда за Белтрама. Венчање се обавило и Анела воли нежно свога мужа али не напушта уче ње код Станциониа. Помаже по мало и мужу у његовим радовима и довршује и даље лике чије скице даје Станциони. За цркву Пиета дел Туркини у Напуљу довршава две дивне слике које претстављају рођење и смрт Богородице. Другу једну, такође одличну слику, даје за цркву Монте Оливето а ва сакристију храма Санта Марија дели Анђели — св. Јована који је такође право уметничко дело. Пријатељство између Анеле и Станциониа је свакога дана све хармоничније а осећаји, које гаји учитсљ према ученици, све су приснији. Али је вла судбина била одређена л.упкој Анели. Сликарка је имала код куће служавку која вијс била баш прааа све-