Коло

Мића Максимовић, песпч Оек Српског тима и вођа фит\ балске секције нална првенства у џепу". Влагодарећи нашим заробљенидима — спортистима, Србија има већ две титуле: интериационалии футбалски шампион Логора 17 Б и 11 А. Редакдија „Кола" прнмила је два писма од познатих београдских спортиста — заробљеника који нам пишу о сиорту у заробл>еништву. Ево шта они кажу: ( — Како сазнајемо нз „Новог Времеиа" наши футбалскн клубови у Београду воде и неку такозвану процентуалну борбу, односно борбу око процента од прихода са утакмида. Мислимо да им ми одавде молгемо дати кример. Јер и ми овде играмо велике футбалске утакмице, али ми не играмо за проценат, него за ... конзерве које освајамо у овдашљем интернационалном првенству појединих логора, и које заједнички, братски деЈшмо после ггобеда, као на банкетима, што је и чаршиски ред после интернационалиих утакмица. * * *• Како се даље види из писма, у ЈТогору 17 Б организовано је ннтернадионалпо првепство између Срба, Француза, Пољака и Белгијанаца. У првенству учествује 19 тимова, а постоје прва и друга лига, односно две ,групе које се такмиче појединачно. Српски тим освојио је јесење првенство логора у првој лиги. Као што ће

Стари накит ОрнлиЈаптс, злато, писаће, шкваће матине, тепихе, ааложпице и т. д. наЈбол,е плаћа „СТИЈ1" 1СРАЛ,А АЛЕКСАНДРА УЛИЦА БРОЈ 17. 3285, 1-1

Писмо из заробљеништва

Српски тим месту у сталагу 11А

Увише прилика уверили смо се, да су се наши заробљеници одлично снашли у логорима Немачке. Миогобројна писма која долазе из "барака у Србију свакодневно говоре како наши живе у заробљеништву, сведоче нам о необичној моћи брзог стварања новог живота наших људи ван отаџбине... Поред музике, песме, читања књига, позоришних и биоскопских претстава, време се прекраћује и спортом. Како се међу заробљеиицима нашао већи број спортиста, то се остварила надире замисао оснивада футбалских тимова, тако, да сада, у сваком српском логору постоји најЛање по један футбалски тим.

У могућности смо да с велшшм заДовољством обавестимо своје читаоце да Србија већ има ,.два интернацио-

се видети из са.става тима првака, у њему су заступљени и неки одлични београдски и играчи нз уиутрашњости. Тим овако изгледа: Шефер, Максимовић (Гвожђар), Дунђеровић (Витез), Стојадиновић, Угришић (Јабука), Дамјановић (Јабука), Петровић, Тодоровић (Бата), Дејановић (Нови Сад), Бачванин (Витез) и Живковић. Резерве: Крстић, Стојадиновић 2, Јевтић и Антић. „НАПРЕД НАШИ" Логор 17 Б има своје футбалско игралиште. То није, додуше стадион, али је то лепо мало игралиште, врло пристојно и веома симпатично. Не треба наКташавати да је оно заузето преко целог дана. Треба само узети оловку и израчунати колико је термина потребно за 19 тимова, који играју своје првенство и тренирају на истом игралишту. А разумљиво је да је то најпосећенији део логора. Преко целог дана одјекује ту звук шута, преко целог дана чује се чак и ван граница логора ехо које производи неколико хиљада грла, ехо који се састоји из безброј: „Налгред наши", „Гоол", „Темио", „Још мало", „Ајд сад" и „Држите се још пет минута", и сличних узвика на разним језицима те шарене навијачке масе, која је у навијању увек истоветна. Увече се пОред ватри воде најобичнији разго-' вори, или боље рећи џапања одушевљених навијача, исто онако као што се то чини по београдским игралиштима. Спортски тим освојио је и божићни куп логора. Тај божићни куп није био сајајан споља али је изнутра био нарочито привлачан што се видело и по борбама које су се за њега водиле. Он није.био ни златан ни сребрн. Био је блехан, али од велике вредности. Он је био иапуњен до врха добровољним прилозпма оних навијача који су од кућа примили пакете. Куп пун посластица и разних ђаконија предат је приређивачком одбору који га је за време финалиог такмичења излозкио на малом сточићу поред терена ради потстрека. Великом борбом наш тим је успео да овај необичан футбалски трофеј освоји на велико задовољство самих играча.

које имају безброј чланова. Што се тиче посете на футбалским утакмицама, па тамо има више свота него на утакмицама за бивши Зимски куп у Београду. Бити заробљеник и имати истовремено могућности за бављење активним спортом, збиља, претставља срећну околност за наше спортисте. Увиђавношћу њихових победилаца омогућен им је спортски живот у логорима. Нашим спортистима поред лопти стављен је на расположење и довољан број свих осталих потребних спортских ствари. ДУНЂЕРОВИЋ — НЕЗАМЕНЉИВИ СУДИЈА Уобнчајено је у спортском свету да со за важније утакмице нозивају неутралне интернационалне судије. Постоји известан број таквих судија који су се афирмврали и који уживају Глас незамеиљивих евррпских судија. Сличан глас стекао је у логору 17 В Боашдар Дунђеровић, кога стално траже за судију Французи и Белгијанци. Траже га у толикој мери да је некад принуђен да се управља по иитернационалним судиским правилима и да писмепо откаже.

* * У једиом другом логору одигравала се ових дана одлучујућа футбалска утакмица за првенство логора. Резултат је пред крај био 1:1. Тада је лопту добио један црнобради, који је затресао мрежу, победоносним голом. Судија још није ни отсвирао крај, а публика је полетела и дигла брадољу на рамена. Овај брадоња био је познати интернационалац Бска Вујадииовић, који је после тога писао својим друговима у Београду: — За тај гол добио сам и премију, у натури. Била ми је то најслађа премија у животу и потсетила ме на победу иад Бразнлијом.

* « У логорима обичиих војника футбал је добио још привлачнији оквир, јер су у њима војници више нација, што

Тим Сталага XI Б. у коме игиају ■. познати Београдски играчи

Вођ нангег логорског тима. познати играч београдског Гвожђара Мића Максимовић, са одличним беком земунског Витеза Дунђеровићем, то ,је зид иаше одбране. „Зид с брадом", како наш бековски пар зову Французи, јер Максимовић и Дунђеровић гаје_ лепу густу браду. У логору 17 Б заступљепс су скоро све спортеке гране: лака атлетика, бокс, пинг-понг и шах.~ Све су то секције

је дало потстрека стварању међусобних такмичења. У Сталагу 11 А ту је идеју спровео Светислав 'Борђевић, типограф из Београда, иначе познати првотимац бившег Графичара. Кагсо се у њему налазе заједно заробљени Франдузи, Белгијанди и Пољаци, то је направио тим „Србије" у циљу интернационалног футбалског такмичегћа. ' Једиога дана на баракама - су осванули плакати, гшсани на четири ра-

зиа језика, који су направиле сетзацију. Вест да ће почети иитернационално такмичење за првенство Сталага 11 А у футбалу, створила је веливи интерес и од тада ,се по цео дан само коментарисало: чија ће „ренрезентација" победити. Утакмице су се одигравало сваке иедеље на игралишту које пишта не изостаје за београдским. Публике је просечно било око пет хиљада. Из недеље у недељу „Србија" је нобеђивала, и ностала Фаворит за првака логора. Крајем септембра одржана је финална утакмица између Француза и Срба. Она је одлучила јесењег првака Сталага 11 А. Победила је „Србија" са 2:1. Јуиак дана бно је голман Мнлап Милићевић, столар из Београда, који по тадашњој форми не заостаје за нашим најбољим голманом, како нам то пише у

Саша Дунђеровић, леви бек Српског тима (Снимди: приватна својина) Нисму ТЗорђевић. Овој утакмици присуствовало је око девет хиљада заробљеника, Пољака, Белгијанаца, Француза и нашнх. Навијање је с. времена на време било толико ватре.но да се на махове није ни судија чуо. Када је после сат и по иапорне игре реЗултат остао 2:1 за Србију, наши су ночели да бацају шајкаче и певају. Одушевљење је дотле порасло да су се међуСобНо љубили, плачући од радости. Нису били срећпи само зато што су постали прваци. већ зато што се у тиму Француза налазило неколико познатих футбалера. Те' вечерн, после завршеног првенства, Срби су као победници чацгћавали побеђене венцима белог лука и сланине: Нишу, како се читаве две недеље по логору ширио мирис белог лука ... Табела коначпог пласмана тнмова Сталага 11 А гласи:

Србија

6:1

(6)

Француска

6:5

(3)

Пољска

3:3

(3)

Белгија

1:4

(0)

Поред футбала почело се и са лаком атлетиком, колико су то сретства задовољавала За ову грану споота доста се њих јавило из лагера. Првог и другог новембра одржапо је лако атлетсгсо првенство у жомо је Ђорђевић успео да заузме прво место на 800 н 1.500 метара. Ова дга, усиеха Ђорђевића иаши су тавође искрено појздравили. II тако ггз дапа у дан , тече живрт међу ггашим снортистнма у заробл.еништву .