Коло

14

(':«• I-1^0 ^°ЈЈАПЕРА '

(6) а ипак попи пола чаше, устури се и мутним погледом посматраше МурФша. То и нехотипе потсети МурФија на ону ноћ. када је држао пробушену књигу а неко се' пео уз степенице до његове мансарде. И сад. као онда. узнемирило му се у глави; узнемирила га неизвесност; бојао се. Многи парови већ су били отишли, док се за другим столовима још грајало и пило. Сад су мрачни типови били у већини и већ се прлмећивало (ЊИ.хово вребање. Да ли ће поћи или не онај стари. сасвим пијани го| сподин. што тамо седи с „малом" која. стрпљиво купа своју чашу о његовуУ. То је била загонетка за Околне подводаче. Пол Бирже још једном напуни чашу — Престаните! рече Мурфи, јер му 1е већ било непријатно. — Ви сте уображенко. Мурфи... Од силиог дрвећа не видите шуму! — НГта сам опет имате против мене? упита Мурфи трудећи се да исплива на површину. Осећао је да му ' : је уздрман положај и да ће се тешко одржати. Шта имам против? Хтео бик само да знам шта сте ви? ■ '■-Ја вас нисам никада запитао шта сте ви? одврати му МурФи. — Питали нисте али сте то извели краћпм путем .. — 8бог убиства на ... Бирже га строго пресече: Говорите тише ако вам 5е мила њушка' Нисмо овде у пустињи! пипгтао је оп. МурФи се уплаши али се брзо прибра да у случају туче буде сппеман Али мпого је пио. Вирже к наслутио његову намеру И;,уз1'\шући пига.рету рече:. — Шест чаша вискиа јаче замуте главу но три бопе тттампањпа. Надам се да ћете запамтити све мудрости коте овде мож«те чути и искусити ... МурФи 1е ћутао трр му је то било потробно. Бирже је тртпком м\*ком устао и сео на другу столипу пр°ма МурФиу. лећима окренут према. сали. Ппусти пига.рету у ттепрљару па ски де о литта магку и ттотлрпа Мтпфиа — Да вам није ово непријатно? у пита га. Притискује ми лице као какав терет. — НиЈе ми непријатно ни најмање, одговори Мурфи напрежући све силе. а Вирже продужи започету мисао: — Чудновато! Имам још само парче носа а осећам као да је цео: имам још само ... — Читао сам о томе ... прекиде га МурФи. тер му те било несносно. То је због тога што је нервии центрум остао неповрећен. — Ви имате много женскога у себи! рече Вирже. Жене ие могу да поднесу овакве ствари. Али чујте ме. .Мурфи. жоћу нешто да вам кажем. моје липе иије ровашено у рату ... МуоФи се морао савладати. вато упита— Па ви примате инвалиду? — Откуд то знате? — Казала ми је вратарка кад сам се уселио. Именовала ми је све,. станаре — Много и врло радо тртља наша мчма ГСремјо. али тачио вас је обавестила — Ништа више не разумем ... одговори МурФи и насмеја се у.сиљепо. Било те већ пет сати Свитало је. Наиптла је и патрола Впћа патроле салутирао те и смртпећи се летимично поглелао па остатак теревенке. — Госпоће и господо! Време је! викћу Лежурни келнер. подижући столитте на столове Кал је патрола отишла Бирже. намешгајући своју маску. упита Мур : . Фиа— Јесте ли уморни?. Прилично... одговори МурФи искреио — Инак једна добра. кава ие би школила Хајдмо! . Устадоше Пошто се овде све плаћало при поруџбини. то се упутише ипаво у гардеробу. ■ ое;не капуте и

изићоше на улицу. Туцета таксија одвлачила су „ноћне птице". — Куда ћемо? упита Мурфи. — Има једно мирно место, где се може ћаскати безбризкно. Немате се чега плашити... — Шта лупатв којешта! бунио се Мурфи смешећи се. Не знам ја за страх! И Бирзке се насмеја. Кад су дошли до другога угла улице Мурфи предложи: — Ако је далеко могли би да узмемо кола. Пол Бирже. застаде и посматраше Мурфиа који је такоће стао. Пропустио ј-е једног господина с двема веселим женама. па онда рече:. : — Нисте рћав комедијаш. Мурфи, али вам Фали пракса за позорницу коту сте изабрали за себе. Мурфи хтеде да га. прекине. —. Пустите ме-да говорим. јер ја говорим врло ретко. Кад неко више пута посети сумњиви л.окал. као што ле, овај у коме смо били, оттла те то до-

каз да га је нарочито тражио. Како ја ценим. ви сте притешњени уза зид и то је можда врло добро. наравно ако и сами то увићате. У последње време ви сте расипали -свој новац. Ко то чини. тај је или богат Философ или. да се. граћански изразим. непоштен човек. Можда сте богат али још сте сувише млади за филрсофа. значи делите н.овап који није ваш или сте га стекли помоћу каквог калауза. Разумете ли шта говорим? — Ра-зумем. одговори Мурфи. Пол Бирже узе га под руку и поћоше стрмом улицом у правцу трга Клиши Дан је све јаче свитао. Последњи лумпачи придруживали су се људима кош су полазили на рад и смешећи се погледали ове ноћне птице селице То су вићали сваког јутра. — Да укратко кажем .— настави Бирлсе после кратког времена — вашто се не би паметно трговало? Неито морате почети. — Не разумем. рече Мурфи и застаде али га Бирже повуче: — Не застајте! Покренуте мисли траже кретање. Не разумете? А што сте хтели да узмете такси ауто кад немате новапа. — Имам још једну хиљадарку! бранио ср М урфи — Могуће. Да сам вам је затражио ви би ми те лали. Је ли тако? — Вероватно — Ето видите. Тако се постаје мали злочинац; Мурфи се није могао уздржа1тт од смеја па оече— Ви сте грлан коралист! Сад 1е Бирже застао и трл.ајући браду рече: .. — Питам се. да ли да вас пустим вашој судбини? Кад сам вас први пут видео у вашој мансарди. онда кад сте изводили своју тактаку с прошишаном књигом. 1а сам нешто помислио: То.ћу учинити тек кад збаците са себе' ћагарећу кожу Пије мени бкла потребаа пробушрћа Књига да бих (зас 6кри*«ао за убие^гво оне — зиате већ које.

МурФи хтеде жустро да упадне т гово<р. *— Ђутите! Никад . у свом животу нисам оволико балавио као сад !... Дакле, ви о мени уопште не знате ништа, осем по чувењу да се зовем Пол Вирже. Али ја о вама знам 330 страница. а то је довољно за читав роман. Хоћете ли коју реченицу из тога романа? — Очекујем иаставак. одговори МурФи дрско. — Какав наставак? Хтео сам да вам. разјасним да нисам проповеднкк за поправку пољуљање врлине. Наставак је у вама ... Можда чак и реч „крај" . . Али ходите... Показаћу вам мој дућан с накитима ..: МурФи ј.е био толико прегњављеи да га нимало није изненадило ово откриће. Али му севнуше кроз главу маникиркине речи: он је много изнад вас. Дошли су до трга Клиши и завили у Московску удицу која је водила дол.е у улицу Светог Лаззда. Отприлике после две стотине метара били су гтред једиим још јако осветљеним излогом. Био је сав обложен црним сомотом. Кроз, црну завесу, у дубини, пружала се воштана жеиска рука. Нежна. подугачка рука. , Измећу палца и кажипрста углављен дијамантски прстен блештао. је јако иод вешто удешеном светлошћу. На поду излога била је исписана понуда: „Госнођо, само један прстен али праву драгоценост!" Ничега више није било у излогу. Фина, метална решетка штитила је излог и врата. Док је Пол Бирже тражио своје кључеве. уклањао решетку и откључавао врата, Мурфи се измакао унатраг и прочитао Фирму: „Кимберлискн рудници А.. Д." — Ходите! викну га Бирже отворимни врата. а када су Рбојина ушли у дућан он гурну шип и нусти светлост, мале, зелене сијалице. Уједно се угасила и сијалица у излогу. МурФи погледа унаоколо. Полуфотеље и две у првом углу спој-ене стоне ст^клене

витрине с накитима. На зидовима два огледала у јако позлаћеним оквирпма. Зилни телеФон и ништа више. — Шта каЖете сад? упита га Бирже — Шта могу да кажем? Јесу ли све Ово прави. истинити накити? —Само прстен у излогу ... — А ко води радњу? Ви целог дана : ие )излазите из стана. ' »+ Д.ашу нема никога. , Понекад ја свватим — Ндшта не разумем. — И шпе нужно — Па каква је корист од тога? — Још како добра корист. За ' време разгРвора Бриже је метнуо лонче с водом на електрични грејач за кување и узео кутију с кавом. Мурфи је напрезао своје мисли али (Лтттгта ни.|е могао да смттсли. Нешго ее бунило у њему. Преморио се.

— Нешто срачунавате али вам не ваља рачупополагач, р«че Бирже, — Из чега то закључујете? — Па више пута позајмљивали сте ми новац... настави Бирже и сасу по мало млевене кафе у две шоље. — Не брините се. Три хиљадарке које сам узео од вас леже нетакнуте у једном коверту. И ако сте записали њихове бројеве, што ја увек чиним, онда можете провериги. Ево, овде су у Фијоци. — Мурфи ногледа. Три хиљадарке биле су ту. Зачуђено посматрао је Биржеа. Он је проврелу воду рипао у шоље. Скинуо је маску. Нрема зе, деиој светдости изгдедао је страшнији но иначе. — Узмите новац. То је ваша сво.шна. — Па како сте од овога новца дали госпоћипи Алиси? Пол Бирже нолако се окрете к њему. ,. —- А откуд ви то знате? —■ Истртљао сам се! Молим вас немојте јо1 замернти, — Не говорите глупости! Алиса не греши никад . тако као ви сада. Ако' вам је то казала. учинила је због наррчитог узрока. Знам ја н>у. Али с вама морам бити врло опрезан. — Због чега? упита Мурфи љутито. Бирже му пружи кутију са шећером. — Пијете каву. Кад говорите, ма где то било. морате увек претпоставити да „радознали" прислушкује. Та опрезност неће пррмашити. Али седите! — Ко је тај радрзнали? упита МурФи седајући. — Истразкни судија. Док су пили каву ћутали су. — Мути ми се у глави! рече наједном Мурфи. Да му Бирже није метпуо што у каву. Обузе га језа и нротеже се. -— Можда Због каве? промрмља и значајно погледа у Биржеа. — А, таке? Мислите да сам метнуо какав прашак? То' је баш смешно! Зар сте толико наивни? Да нисте сад дошли из колевке? Слушајте, казаћу вам нешто ..'. ТелеФон зазвони сасвим пригушено. Бирже устаде и узе слушалицу. Био је женски глас. Алисин глас. Мурфи је то осетио. Она није дуго говорила. Бирже уопште пије одговарао. — Тако Сад можемо ићи, рече остављајући слушалицу. Је л' вам боље ? — Јесте. — Знао сам. Никад се не варам. Али пошто сте уморни узећемо ауто. Хајдмо! — Зашто ми не кажете шта намеравате са миом? — Размислите о том питању, Мурфи. Оно би могло да значи да ме ви сматрате за свога претпостављеиог. Мени се обавезују само једанпут. Ту се тражи зрело размишљање. А сад, хајдмо! Мурфиу лакну чим је изишао на улицу. Пријао му 1е свеж ваздух. Ноћ је минула. Бирже заустави једна кола и ућоше. У таксиу Мурфи се наједном слатко насмеја. — Шта вам је? упита га Бирже. — Како сам могао бити тако глуи! ■— Право кажете. : УвИћање је знак поправљања. Ја знам још једно основно начело: Никад пе веровати ... — Никоме? упита Мурфи. — Ии самом себи. Шта мислите кад бих се ја псгледар у какво огледало? Уосталом. у вашој галерији слика нелостаје једна глава. — Чија? — Куова. Он је написао теорију ауТосугестнје. Знате ли? — НезнаМ ... Тонем ... Све вигае... све дубље тонем ... одговори Мурфи. Затим су ћутали док се кола не зауставигае. — Па ово иије улица Влондел. Бирже је то пречур и изиће. Мурфи је изашао тек кад је приметио ла Бирже исплаћује шофера. Тада је видео да нису далеко од улице Влондел, БирЖе му рече: (Наставиће се)