Коло

15

РОМАН ОЛ 37УДВИГА ВОЛФА

г

— Али нма једна непршатна ствар, драги Гарагане. Морам да будем искрен према вама. Ваши проналасци су аадоцнили. То је све већ пронакено. — Тако сам и мислио, рече Гараган резигнирано. — И то су ми украли. — Да, што сте ви беа помоћних сретстава у тамничкој ћелији пронашли, пет-шест инжењера и научника у фабрикама и лабораторијама одав•но ,су пронашли. , Затим је проФесор одржао Гарагану цело предавање о напретку радиофоније у току протеклих десет година. И поред свог разочарен.а, Гарагал га је пажљиво слушао. — Да, драги цријатељу. вавршио је професор, тако вам данас стоји ствар. Знам. да је то слаба утеха за вас, али ви сте човек који је подвео и теже ствари. — Тако је. господине професоре. ГТреживео сам и горе! Но имам још и цругих ствари, господине професоре. Вво, ту је план за једну малу пријемну станицу са обичном батеријом за џепну лампицу. Да и то можда није пронаћено? — Да. и то је пронаћено! — Ах, баш немам среће. А како стоји ствар са лаким мотором? У првом реду за аутомобиле? Да није пронађен и лаки мотор? — Не, рече професор с осмејком. Лаки мотор за аутомобиле није пронађен. Можете мирне душе да га конструишете. — Добро, ево вам и то, рече Гарагал пружајући професору нацрт. — На то је прави чудесни ковчег, та ваша мапа. Има у н>ему свега и свачега. Само да се разумемо. Под лаким мотором подразумева се такав мотор који може да тера кола средн>е тежине а који је за трећину лакши од обичног мотора. — Да, тако сам и ја мислио. ПроФесор је студирао цртеж, док је Гараган нестрнљиво чекао. — Као што видите. рекао је. мотор се може терати и бензином и тешким уљем, приметио је Гараган. Професор није одговарао. — Да нисте нашли неку грешку, господине професоре? — То је баш, шго нисам. Просто чудо! Морам вам рећи, Гарагаие, да су многи конструктори. што се каже, поломили зубе па лаком мотору. Сад сте ме с.војим нацртом довели у иајвећу неприлику. јер не могу да му нађем грешку, ма да сам велики скептик. На хартији се све слаже. Али чнате и сами. да се рачуни са хартије. у пракси много пута не остварују. Треба прво да направите моцел... — Хвала вам, господине професоре. Ви ми дајете наде и храбрости. — Имате ли новаца. Гарагане. иа чробе? — Мало, сасвим мало. — То је лоше. Ни ја немам, ПроФесори никада немају поваца, као што знате... — Имам у Потсдаму малу кућицу ■здју ми је оставио отац. Продаћу је... — За овакву ствар. мора се нешто 'Фтвовати, Гарагане. Ја са своје страие могу да вам дам још један савет. Познајем једног човека који ће вам ■омоћи. То Је једал механичар. зове се Емил Пахали. Одличал је радник, 'авио се и проналасцима. али није шао среће. Мало је настран. али потиуно поуздан. Има малу радионицу, ево вам иегова адреса Реците само да вас ја шаљем. —Хвала вам господине професоре. много сте ме задужили.

еднога дана кад се Гараган умор&н вратио кући, зазвонио је телеФон. — Овде је Николина. — Добро вече, Николина. — Добро вече, Гарагане. Драго ми је што сте још живи. Имам нарећеке да питам како живите. Пуковник Квајс се интересује за вас... Тренутак... Гараган је чуо како се Николина објашњавала с неким и разговор се премшуо. Гараган је снустио слушалицу. Није му се свићао оштар, подругљив тон ове младе даме а сем тога био је уморан. Сад су внали да је жив и то је било довољно. Посетиће их идуће недеље. Али телефон је поново зазвонио. — Хало, извините, Гарагане, прекинули су ме. — Не мари... — Видим да сте очајни због прехида па вам се још једном јављам. Дакле. поздражља вас пуковник Квајс. То је једно. А друго: зашто нам се не јављате? Зашто ми нисте телефонирали? — Извините, Николина, али имам много посла ... — Сигурно немате више од мене, драги Гарагане. Зар нисте никада пожелели да вечерате с једном младом, интелигентном дамом? — Разуме се. Николина. али... — Нема „али" ... Још вечерас треба да доћете. Чекам вас тачно у осам часова на углу Минхенске улице и Викторијиног трга. Јесте ли разумели ? — Добро, добро ... — Дакле, довиђења. Гарагане. — До виђења. Николина ... Гарагалу није било пријатно ово ларушадање његовог мира и утврћенаг реда, и љутио се што није био вешт па да се извуче. Нерасположен пресвукао се. и на велико чуђење Введилгово, изјавио да неће вечерати код куће. Мећутим, пре но што је сео на трамвај, приметио је да је заборавио кључ од стана. Отигао је на место састанка са четврт часа закашњен>а. Био је уверен да га Николина неће внше чекати. Али невероватла млада дама чекала је још увек на уговореном мегту. Чак се није ни увредила. — Молим вас хиљаду нута да ми опростите, Николина ... — Довољно је стотину пута, господине Гарагане. рекла је с осмехом. Знам, шта се десило. Трамвај вам је умакао пред носом. Али видите, ја сам издржала „на мртвој стражи". Уверена сам била да ћете доћи. Гараган јој је срдачно стегао руку. — А сада, драги господине, одмах на вечеру. Ја сам гладна. Идемо у моју кафаницу где свако вече сама вечеравам. Шта да се ради, рече лукаво и кобајаги скромно обори очи. Одвела га је у малу кафаницу са много углова. Три стара музиканта седела су на подиуму и свирали старе шлагере из оперета. У кафани је и поред тога владала свечала тишина. Није се чула ниједна гласпија реч, посуђе није звецкало, келнери су као секке нролазили поред столова. Николина и Гараган су заузели место у једном углу. — Но. како вам се свиђа, Гарагане? Зар није згодан локал? Ја сам свде једнни сталан гост без пратње, и неки пут ми доће да се гласно насмејем. — Башто ? — Врво зато, што је тихо као у цркви, а друго зато што се ту налазе "1Мо љубавни парови који птапућу в шушкају. Зар то није смешно?

Гараган се т;акође осмехнуо. — Нисам то ни приметио. Заиста. чу;е се само шушкање. — А онда та музика! Свирају само арије из давно заборављених оперета. Морам увек да питам келнера шта свирају. У знак благодарности ва то интересовање, дају ми сада програм за целу недељу унапред... Шта се емејете? — Смешно ми је. А зашто сте ви увек сами овде? — Да ли ме питате озбиљно изд се шалите? — Озбиљно питам. — Онда ћу вам озбиљно и да одговорим. Зар да седим овде са „вереником" који ми шапће у уво: „Драга, како ти се свиђа ова салата?" Шта ћете, таква сам. С правом би сте могли да ме питахе, зашто се не удајем. А за кога, драги Гарагаве? Људи нашега круга толико су осиромашили да не могу да пуше ни боље цигарете акамоли да издржавају жену Остали, они који имају пара, не долазе у обзир или боље речено. још не долазе у обзир. Ми смо, истина, осиромашили, али још се пе дамо ... Насмејала се без разлога. — А каква је ваша служба код господина. никако да запамтим како се зове? — Код господина Боковцера. Ириватна секретарица сам код госнодина директора. Он је сувласник једне банке. Радим код њега, углавном. увече и ноћу. — Ноћу? — Да, ноћу. У његовом приватном стану. — Ограшно! — Није тако страшно. Боковцер плаћа добро. А што је главно. боји ме се Знате. ја сувише знам. Понате су ми његове пословне тајне. за које не вна ни његов ортак. Воковцер је прави геније. Уме да нањуши посао. Зна увек пет минута раније него други где може да се заради. — Добро, али зашто морате ноћу да радите, Николина? — Зато што Боковцер ради ноћу. Онда обавља своје телефонске разговоре са Есеном, Дортмундом и Диселдорфом где имамо филијале. Исто тако свршавамо послове с Паризом, Миланом, Цирихом, с целлм светом који има телеФонску везу. Сем тога, ноћу прави плаиове за сутрашљи дан. Кажем вам једном речи: Наполеон је био незналица према овом великом хазардеру и стратегу. Погледала је на часовшш. — Морате ли већ да идете, Николина? — Имам још пола часа времена. Уосталом, могу да одем кад хоћу. Знате ли да сте ви опасан човек. Гарагане? — Зашто, Николина? — Зато, што ме увек навучете да причам о себи! — Волим да вас слушам, Николина. Све је то ва мене ново Појма немам о тим стварима. Николина је запалила цигарету и заћутала. Гараган је није сметао. Њему је сад било пријатно у друштву ове девојке, која га је обавештавала о једном њему страном животу и свету. Николина се тргла из своје вамишљености. — Опет морам да говорим. Гарагане, јер бисмо по вама ћутали док нас не би избацили из кафане. Уосталом, можемо и телеФоном да се објаснимо — Заборавио сам да телефонирам, рече Гараган доброћудно.

Николина поцрвене и наљути се зато што је поцрвенила. — Разумем. Али не 8америте ми. случајно сам рекла. — Зашто сте такви Николина? Ви сами отворено говорите све што мислите. а. кад ја ка:жем нешто искрено. ви нланете. — Баш не планем. Алн. ипаче сте у праву. ја сам доста несношљива. Опора, сам. како каже Воковпер ГаРагал се осмехнуо Њена отвореност га је рДзоружала — А сем тога. продужила је Николина. тата ме је наговорио да вас овамо намамим. Што се мене тиче, могла би вам брада да порасте до паса. пре но што бих вас покренула ив нашег мира и повучености Али тата вас воли вите него своју ћерку. У бризи је због вас па оам морала да видим да, ли сте још живи Шта ћете стари људи су тако ћудљиви. — Зашто је вага тата V бризи або» мене? — Нећу витпе да будем искрена. — Говорите само. ја волим истину. — Па. тата се боји да опет ве направите неку глупост ла се не светите или тпто друго. Причао ми је све... Гараган се намршти — Кто већ се мрштите примети Николина. — Не. не. можете мирпе душе дв продужите. — И хоћу. Покушала сам да уверим тату да. је љегова забринутост сувитпна. Освета је препотопска ствар. која данас никоме не пада на памет. То би било исто тако т:ао да се појавите на улици у оклогту из средљег века. Опростите. а.тги то тте могу д» замиелим. — Ви говорите. Николипа. рече Гараган мирно и без гнева као побож.на осамдесетогодишња етарица. Иначе. омла.дина друкчије мисли о освети. Само стари свет негира освету. Мени је жао, али ви сте код тог Боковцера и сувише рано огтарили .. — Погодили сте. Гарагане. И баш зато што сам стара и чудра смем да вам кажем да сте ви оетали неискусан младић и да бисте морали од мене да учитв; Живот ее мора узети онако какав је. Ви се смешкате супериорно. али дозволите један пример између многих. Шта бисте радили да се сад наједиом појави на. вратима вагаа, бивша жена? Не бисте ваљда извадили револвер и пуцали? Та. ја бих од стида пропала V земљу, Гараган је и нехотипе батшо поглед према вратима и липе му је пребледело. Николина се уплашила од тог погледа.. — Морам вас разочаратн. Николнна. Кад би се сад Глорнја појавила на вратима. ја бих ,1е на чеету убио па ма тпта се десило. Николина, је у себи помислила: „варага се, младићу. нигада ти нећеш Глорију убити". али пи'е хтела да га вигае љути. Да.ла мл,- је да прогута пилулу па било да му ттрила нли не. Уместо одговора прстммта је у смех. — Опростите. Гарагане а.ли то је ипак смешно. — ТПта? — Па слугаајте шта 'вира мувика. Свира осветничку пеему из старе опере „Лукреција Борћ"'а"' И Гараган је морао тм се осмехне. Ннколина се смејала п ■ глпс. — Гарагане, хајде д« идемо. видите да сметамо љубавним таровнма. Кад су изишли наноље. опет је прснула у смех (Наставиће се)