Коло

16

ннје погледе у реисирању, искоришћујући све сценске ефекте да публици дочара дук , средине оног времена... У томе, г. Драгутиновића су ванредно помогли декор г, Денића и костими бидермајерског стила гђе Бабић. У том оквиру успеха, који је одушевио нашу позоришну публику, заслулсују да буду похваљени и сви извођачи, Многи међу њима они напги најмлађи, који су доиста дали једну уметничку игру. Публика је топло и захвално често пљескала, нарочито: гћицама Олги Спиридоновић, Дивни Радић, Гордани Гошић и г.г. Аци Цветковићу и Милисављевићу... Београдска позоришна публика, коју је Орпско народно нозориште још једном више освојило „Избирачицом" биће још захвалнија позоришној уирави, ако јој ускоро поново пружи прилвку -;-г! једном сличном донста уметничком нретставом — да понесе незаборавне утиске...

рнско Народно позориште извело Зе у згради на Врачару (прошле недсље) „И-збирачицу" од Косте 'Грифковића. Ииевдјера ове најбоље Трифковићеве камедије изванредно је успела. Намера 1 Орпског позоришта да оживи један низ нопуларннх личности из иашег изворног комедиограФског реиертоара, и да иа својој сценц да места јсдном нашем старом комедиографу који је иаставио ве-лико Отеријино дело, заслужује да буде најусрдније нохваљена... Оиа ејајтеа' комедија: интрига, лаких комичних сцена и честих диалога, приказана је у једној изврсној, правој мајсторској режији г. Владете Драгутиновића, који је постављајући „Избирачиду" иа сцену унео најсавреме-

(Онимци: А. ОимићУ

11есме, иародпа игра и балет дају пауочиту драж комедији „Избирачица\ која је у одличпо датој т>ео/сији, ефектпом декору и лепим стилским костимима, у поједипим сцепама, вредпа филмског платна.

Можв ли срцв да боли?

ј^Ј^оже ли срце да боли? На то питаНЖИ ње одговориће сви, нарочито млади!1и и девојке, просто и јаоно: може. Али ми не мислимо таж.о, него медициноки. И медицински Ормхвор је иоти: може. Истина, на орећу, врло ретко. Надаећи број срчаних мала не из&зива никакве болове у срцу. 0 тога један лекар је и рекао: Кад срце Ооли, олда обично оно није болеоно". То ВЈреди за оиа многобројна жаљења, карочито иервних болесника, на болове, пробаде, притисак, осећај печења и др. у пределу срца. Један је случај кад срце — медицин1ски — струч1но боли. Тај бол може бити врло јак. Кад ои задеси болеоника на улици или иа степеиицама, овај мора да отане, мало да се одмори. Тада бол попупгга. Окакав напад бола — иоанат у медицини под имеиом ангине пекторис тј. стезање у грудима — јавља се као последица рђаве исхране орчаног мишића крвљу. Као и сваки мишић, тако је и срце обилно исхрањено крвљу. Као и сваки мишић тако и срце за време већег или ншорног телеонос рада (ходање, пењање уз стененице, трчање) треба да буде боље исхрањено. И то се код здралзог човека и догађа. Тако је иврачуиато да срце човека који телеско ради, црима, за време тог рада, седам пута више крви него ли када је човеж у миру. Али догађа се да крвни судови који се налазе у орцу и помоћу којих се оио исхрањује, оболе од склерове (обично код с-таријих) или од заотуштенос или нелеченог сифилиоа (и код млађих особа) и онда не могу, ни када је човек у миру. да пропуштају довољиу количину крви, а пототово онда када је потребно, Vслед телесног рада, да она буде већа. Због тог у срцу настула тренуша маЛјоирвноот која изазива бол. Мното чешће дога.ђа се да ваздушиа лоита у жедутцу, особа код којнх Је варење поремећето или код којих жив лани систем није у реду, потисне пречагу на којој срце лежи и тада особа може да осети не само притисаж и гушење иего који нут и ирави бол. Који пут болесмици који пате од повишеног гервног притиока или од ололења жлевда са унутрашњим лучењем услед комиликованих рефлекса и иоравиомерне раоподеле крви у оргаиизму осете притисак па и бол у прет делу орца. Тиме ое објашњава наку. бол који о<сећају у „срцу" (тачније ричено у шределу срца) жене у прелавиом добу, у тзв. климактеруму. Напо^олетку бол „у срцу" могу осетити оСобе са пренадраженим живчаним, наЈрочито вегеггатив.но-живчаним систсмом, тј. оним живцима који угаралљају радом свих наших оргаиа без учешћа наше боље. Раана узбуђења., брига, туга, несаиица, претерана уиотреба дувана и др., прекомерно шдражују те живце који управљају и исхраном орца крвљу. Услед ма и тренутног и пролазног њеног поремоћаја може иастати бол у „срцу". Да би се бол у срцу могао отклоиити, неопходно је знати шта га изазииа. Ако су у питаау више функционалпе тј. пролаане иромене које иаступају услед неуредиог варења или претеуаног пушења, онда треба уклоиити узроис. Ако су у питању органске промеие иа крвним судовима који исхрањују срце (што се тачно и сигурио може утврдити једкно помоћу наЈРОчитог алајрата за преглед срца, тав. едектрокардиографа), онда се мора болмснику прописати уредаи живот, оа што мање телеснот напара, а затим и посебно лечење. Др. С.