Коло

6

ПИШЕ ^ с±зЈ70РЕн•

® ол волео да му ма ■ лТЋ ко ВД ет УР а по Фијокама Е.е"1*^ говог стола, нарочито кад се тај „ма ко" зове Марија Ана. Не зато што би он имао да крије, особито од своје жеие; него што би Марија Ана, кад год би тражила писаљку или иотес са адресама, оставила за собом такав неред да је у томе не би мбгао нико надмашити. Овог пута, да би брже и, по њеном мишљењу, сигурније нашла што тражи, она извуче делу фијоку и метну је на колена. У тренутку кад је хтела увући, примети код својих ногу један лист хартије. Она га подиже. и баци један поглед на вега. И свет се сруши. И то сасвим нросто. Катастрофе ее 8бијају у једној секунди н оне вас скрше пре но што имате времена да писнете. Марија Ана није ни речи изговорила. Она је осетила нешто слично ономе што је осетила у тренухку кад је ударала сунчаница на плажи: то јест, управо ништа. Велика нразнина, засењеност, и свеети тек толико да внате да вам је живот одузет. Један минут раније, она је волела Жана Пола; и он је н>у волео. Ништа јој више не остаје. Јер, сад, кад се ловратила и почела у себи освежавати осећање и мисли, и размишљати: како може веровати да је Жан Пол њу икада волео, када нема ни три меседа бткако је ово писмо писано, тојест само неколико недеља после љиховог венчања? И то какво писмо! Како се може обмањивати пред овим страсним, ватреним акцентом, али исто тако поверљивим и нежним — нред љубавним писмом које би и она, Марија Ана, могла написати иако нешто јаеније. Једна ногрешка ее може опростити, али ова, ова ... ■ Она бризну у плач. Потом њени болови променише ток. И, како га је. много волела, питала се која би кавна бнла најтежа. Превадити га? Али, он њу не воли. Убити га? Да. Одмах, *им се врати... Али, чиме? Она би купила револвер.. Овај страховити циљ дао би јој снаге... При слому свега, ове нечега што јој дође у. свест и аашта се она чврсто ухвати: казна, о-' света. Нека врста грозничаве мирноће обузе њено биће. Ипак, она је ве^овала Да то неће моћи урадити, чим чује аегов кључ у брави. Овај шум, који се до јуче с пријатношћу очекивао, вададе јој бол; сузе јој навреше на очи и она осети да малаксава. Он је ушао; он ће видети, погодити; немогуће да неће нриметити. Али, не. Он јој весело лриће. нољуби је и смешећи се седе У Фотељу. Она му је толико равнодушна и он ништа не слути док она еамртнички трпи. Ова поуздаиост је ЊУ толико разгневила да се њено осећање нагло изменило и да се она мораде потрудити да му отворено ие изрази сву своју мржњу и гађење. Само је ово. прво вече бнло тешко. Додније, Марија. Ана је нашла у овом привременом животу неко олакшање. Она је очекивала Жана Нола с исгам нестрпљењем као некада; али из страховитог вадовољства да га вреба, да му поставља замке, да се претвара. Ои се није нимало мењао. И зашто би се мењао? Он је био и остао чудовиште. Али, која је то Софија? Она ннје познавала нн једну жену која је носила ово смешно име. Дволичии живот Жана Пола зато је био тајанствеиији. С каквнм туђином, с каквпм неирнјатељем она жшзи? Кога је она во.нела? Лажно лице које она, једино по»наје, комедија коју она игра с толи*

ко - мешности, збуњивали су је и плашили. Доиста, то је била опасна животиња коју је требало убити. Али, Марија Ана осети да није лако набавити револвер. Први продавац оружја код кога је ушла, пошто ју је пажљиво загледао, рече да нема ништа што бн за њу било подесно. Она подрвене и, побеже. Потом, она помисли да би имао један други бол који би требало причинити Жану Полу: тајест, убити његову љубазницу, и гледати га како пати. Оиа га отсада прати преко агената, алн узалуд. Како је вешт! Она покушава и сама да га прати, али он ишао само у своју канцеларију, за својим пословима... Где је та жеиа? Како-да се убије једна авет? Једно вече, он Се доцкан врати кући. Марија Ана леже. Она га и не чу и кад се пробуди сутрадан: он је већ био отишао. Не, он ниједан дан тако више неће с њом поступати. Она изи-

Леђима обрнут; држао Је плаво писмо и читао га смешећи се. Она увуче своју руку у ташну. У овом тренутку он се обрну. — Како, драга моја, ти си ту? Ево, гледај шта сам нашао. Он јој пружи писмо. Она га потледа дрхтећи. Лицемер, он још сме... Притом он продужи: — Испало је из фијоке. Бог зна откад је овде? Антиквар га није нашао. Зар није то дирљиво и тужно? Читаво столеће. Ко су били ови љубазници? Да ли су они били исто тако срећни као што смо ми, или одвојени, намучени? Марија Ана није ништа слушала. Она је само гледала. Датум ју је збунио: септембар 1838. — Ох! уздахну она. Ташна у њеној руци била је толико тешка да је испусги. Спусти се <на јастук и гледаше као кроз вео, са радошћу, са стидом и са нејасним разочарењем, овог нежног мужа и ово отворено, зачуђено лице,- без икаквих компликација и тајанствености. Сад је она била загонетка...

Уместо пољупца - оцу 1 Горке сузе често теку ми низ лице, За тобом оче, мој мили татице, Неумитна судба, тако је хтела Из мог загрл>аја, те јв отела? Ван отаџбине, ван груде своје, У далеком свету ти благо моје, Отргнут од куће, од дома свога, Отргнут од мене, јединчета твога. И кад лежем оче, и када уетајем Подижем очи небу с вапајем Ручице ширим, молим доброг Богу, Да те ускоро загрлити могу. Сећам се дана, радости и среће Када сам ти брала по пољу цвеће... А сад кад опет цвеће цвета Шаљем ти цвеће из душе своје, Нека га мирише добро срце твоје. Протекле су горке две године равно, А за меие то је давно предавпо, Како те не виђам, како те не грлим, Зато с овом китом теби оче хрлим, Шго сам је узбрала из душе евоје Ирими пољупце од Делкице твоје. јула 1042 год. Заблаће-Чачак. Делфина Зечевић ученица П разреда ©сн. школе,

Ивршети

ђе и ово послв акдае -чуИи револвер. Ту је био, у њеној ташни: она га је осећала, малог и хладног, уз евоје бедро. Она је ишла испрекиданим корацима. Његов кабинет за рад био је осветљен. Грчевито држећи ташну, она тихо уђе. Умало не врисну. Он је седео

Слетом долази све више, и више поврћа. Ове године то је нарочито добродошло, јер смо га преко зиме имали врло мало, или га уопште нисмо имали. Свака домаћица данас већ зна да новрће садржи читав низ витамина потребних за одржавање људског организма, јер ни једна врста хране не садржи толико витамина као новрће. Поврће има и тај значај што служи као средство које отвара апетит и убрзава варење. Нарочито се препоручује особама које имају извеене тешжоће са желуцем или цревима. Ваш јеловник не сме никада, ни једног дана, бити без поврћа. Већ и зато, што поврће спречава најразноврсније болести. Жене ће интересовати и то да поврће преставља најбоље, а при том не само нешкодљиво, већ напротив врло корисно и здраво средство против тромости и свих последица дебљања. Модеран начин лечења многих болести, нарочито реуматизма, а такође и неких срчаних болести, састоји се из систематске употребе дијеталне хране у којој поврће игра најглавнију улогу. Не заборавите да малокрвност, тј. болест изазвана недостатком црвених крвних зрнаца, долази увек услед недостатка гвожђа у телу. А то ће нам пружити у најукуснијем облику баш поврће. Углавном, зиачај појединих врста поврћа је овај: Целер је умирујуће и освежаваЈуће средство нарочито за умне раднике. Показао се као одличан и против гла-

Писмо заробљеног оца О, како сјмо те се зажелели ,оче! Јер дуго ]е како те видели нисмо И стога смо срећни и преорећни Кад поштар твоје донесе нам писмо. Као да те видимо тада С пером у руци, »ако писмо пишеш И као да си тада био с нама Чак смо ти чул;и дах којим дишеш. И гледамо како пун бола и туге, Док пишеш речи и све нас поздрављаш Замагљено ти око клизи по папиру, Који, сав погрушен, у омот стављаш. Али се ипак тада развеселиш, Јер знаш да ће оно брзо до нас стићи И донеће нам много среће и нада У твом завичају у твојој кући.

О, како омо те се зажелели, оче! У Беозраду, августа 1942

Арчески П. Радмила уч. VIII раз. гим.

вобоље а — узиман у већим количинама и равномерно — и против реуматизма. Помешан еа першуном целер делује одлично на бубреге и мокраћне органе. Црни пуи садржи много минерала, који добро делују на желудац, црева, јетру и мозак; одлично пречишћавају крв и одетрањују несаницу. Бепи пук претставља најбоље дезинфекционо средство против штетних бактерија у цревима; има благотворно дејство на желудац и уопште на варење. Карфиоп, ово укусно поврће познато је због свог благотворног дејства на нерве и бубреге. Све врсте салата јесу освежавајућа и умирујућа средства код несаниде и нервозе. Мрква патпомаже животну снагу и општу свежину -људског организма. Купус има ванредап утицај на органе за варење и против затвора. Спанаћ је препоручљив нарочито за децу због велике количине гвожђа. Добар је и као лековито средство код малокрвних и нервозних. Пасуљ и боранија богати су беланчевинама и угљеним хидратима, а у свежем стању фосфорним мастима . и витаминима. Препоручују се зато највише деци и умним радницима. Парадајз је најпрепоручљивија храна за реконвалесценте, Јер садржи киселине које јако драже укус и појачавају измену желудачних сокова, чисте крв и убрзавају рад црева. Болесницима, који болују од стомака даје се у облику салате. 11$ старих кџшика * Један поклон који је краљ Филип II Шпанскп (1527—1598) послао својој супрузи Ани од Аустрије, био је попраћен цедуљицом следеће садржине: „Мо.ја драга жено, шаљем ти једну салату справљену „а ла Филип" која ће ти сигурно врло пријати. Направио сам је сам са жељом да ти причиним радост. Као што видиш способан сам за кувара. Твој верни Филнп". Салата која се налазила на сребрном тањиру састојала ее од драгог камења: топази су престављали зејтин; рубини сирће; иерле и дијаманти со а смаргади лишће салате. * Из једног нисма упућеиог из Венеције у Берлин 30 децембра 1680. У суботу ујутро у цркви Сан Салваторе, господин Патријарх је крстио 16 Турака разног нола и година. Они су били заробљени од стране Флоте и послати на дар разним племићима који су се постарали да их приведу Христовој вери. Крштеници су били у белим хаљинама и ради дивно украшене цркве,' ауторитета особе која је и.вршавала акт и присуства миогих виеоких дама и каваљера у улогама кума и кумова, церемонија је била врло свечана и дирљива. Обраћена је нарочита пажња на једну Мухамеданку која је држећи једно дете у наручју и водећи друго за руку, била сагла главу да би примила свето Крштење.