Коло

Другу у заробљеништву Драгану Ћирићу. И док двороги месец лагано, тихи н&бом греди Кроз сумрак шго се сиушпа меко сананс, Ко завеса у ово пред Благовесно вече у које бледи Моје лице обасуто светлошћу кандила а орце танано Дрхги молитвено, које подижем распетом Христу, За тебе заробљеаи друже драги, И док из мога срца бије молитвено аворд благи, Ово су моји молитвени аанети за мисо исту. Васкрсли Христе, овај Ти сонет молитве пр^иносим За друга у чијем погледу извајасмо Ти и ја себе ликом; Он који у својој крви живоносно ова стварања носи. Молитвено песм^ом са ране ребара Твојих да му орооим Биће његово, да се нама запева песму овим сликом: Његов повратак Отаџбини, моја Ти мис'о проси, Ниги, 1942 годипе. Мироп ЖивковиН

Теби тпатице мили, Петнајест месеци Татице мили Од како се нисмо с тобом видели, Наш мили Бата говори и иде, А ти га Татице још и не виде. Најчешћу причу коју причам Бати, Ла се моли Богу да нам Тату врати, А Бата као да зна, па увек каже да. Кандило палим Богу се молим, Да ти чува живот и здравље, Јер то је за нас највеће уздарје. У цркви свећице палим за здравље Татице твоје, А Бог је добар па ће сва дечица ускоро видети Татице своје. Татице мили често те сним, Па те тако бар у сну видим. Перле које ми посла из логора тог, Оне су ми Татице уместо загрљаја твог. Твоја писма за нас су срећа, А кад нам дођеш биће највећа. Много сам ге жељна ал' мало сгрпљења, Татице мили сада до виђења. Јелица Душ. Пиколића еоград, тна 1942 ц х>аар. осиовие школе

даробљеници, нарочито млађи, налазе разоподи У спорту. Игра лоптом омиљепа \е вабава « добра гимнастика.

У заробљеннштву се миого игра пинг-попг. Држе се такмичења па је финална утакмица увек сензација за логор.

Ручак је у заробљеништву увек важна тачка дневнога реда. Заробљеници, као што се видп на слици, баш су сели да ручају.

Наши заробљепици из Немачке преко радија јављајџ се својима у домовипи. (Ро4о$: Ве1§га(Јег Вј1(3а§еп1иг — ОћН. РгЈесЗпсћ)

ч 4