Коло

(Зомћи^

,—■^осводин Паја, нензионер, никада Ч- / у животу није имао никаква посла с риболовом и с рибицама и рибама уопште. Једино можда толико што је о божићном иосту волео сардине. Истина, рибу је волео, нарочито 1ш'.еч од сомовипс (па да у земљаном ђувечету све плива у зејтину) али опет није био он тај који је набављао рибу на пијади. То се бринула његова госпа Милојка, а г. Пајино је било једино да носле доброг ручка подригне и да јој — хватајући отоман да се испружи —• каже: — Жено, идеш пет 8а овај ручак! Алал ти вера. ■. Пара ти вреде ручице и зиање... Донеме то Је и било разумљиво зато што г. Паја није водио иорекло ни .од^какво ЈЈИЛсмените" нороднце, него од јсДеГС Доорс ДомГсбтп-Зие куће (пала« начке), односно од једне јепше фамилије. А што није имао накакве везв с рибама, разлог је тај што у паланчици у којој је доша« на овај свет и у којој је провео своје детишство, није било ии реке пи потока... Додуше, истини за љубав, треба рећи да то што г. Паја није имао везе с рибама, рибицама и риболовом, не значи да ннје имао везе и спецањем... — Г. Паја је волео страсно да пеца. 'Али не рибе у реци, другим речима није волео одистинско пецање, него нецање на корзу, и не одистинскик риба већ оних двоногих рибица с лакованим ноктићима и косом боје ражи, зрелог жита, плаггине или бакра... При томс г. Паја се није служио ни однстинском удицом, већ само мамцем, па и то не опет неком глистом, ваљушком од хлеба, лоптицом од проје, него паром свилених чарапа, бочицом парфема и сличним женским артиклима... За те његове пецароппсе склоности госпа Милојка, разуме се није знала.

Знала је, мећутим, да г. Паја није марио за оно однстинско пецаае, и знала је да је још давно и давно говорио: — Боже, Боже, шта ли треба оном матором Мики да ио цео боговетни дан сеДи на обали, да се пржи иа сунцу" и да држи штап с удицом! Зато се и забезекнула кад јој он, ту скоро, дошао и казао да му направи од пројина брашна лоптице, да му нађе старе, пепита панталопе и стари сламни шешир, пошто иде на пецање.* Госна Милојка се прекрстила у чуДУ.' =— Ти да ндеш на пецаше?! Ти... ? Ја! А, што да не? — Како што да не, кад си до јучо грдио оне што пецају. — Па грдио сам некад, али сад јв ДРгго. Сад ми драсЈО душа анш рибу... — Па, добро, матори, што не кажеш... Кад ти толико душа иштс рибу да ти набавим на да направим нвшто... један добар рибљи ручак... — Ех, друго је то да ти набавиш.., Не волим ја рибу из корита, купљену на тезги, него сам се замерачио на рибу коју ћу сам, својеручно да упецам.... и шта је госпа Милојка могла дру* го него да попусти и да лепо опреми г. Пају за пецање... Још га, сирота, испратила то јутро кад је пошао на пецање и пожелела му срећу у лову и да се с пуним зембиљом од канапа врати... * А тамо, на обали Дунава г. Паја нашао се у свом елементу. Поставио штап с уднцом поред неког кунатила, па наставио своје негдашље нецање на суву. Како која вижљаста купачица заплива поред њега он баци удицу и проба да закачи њеном кукицом

Опарање антикомунистнчке изпвжбе у Београду

У прошли попедељак отворена је у Београду, у Гарашаииновој улици 8, антикомунистичка изложба. Изложбу је отворио, у присуству немачких и паших власти, и великог броја других угледних личпости шеф српске државне пропагаиде г. Ђорђе ПериН. Нгле прошле педеље масе иагиег света дефиловале су кроз ову просторијџ изложбе која је отворена у знаку пационалие обнове Србије... (Го1о: ЗсМгмНкг)

њен костим... и. кад му то пође за руком, (а, шерет умео вешто да баци удицу за те велике рибице) онда би се ствари развијале саме по себи. Купачица би цикнула: — Јао, поцепаћете ми костим... А, г. Паја би узвратио: Пе мари, ленотице моја, ја ћу то и да окрпим!... — Али, оставнте, молим вас... Збиља сте ми закачили костим! — Па то се и тражи... Закачио, дабогме... То се и тражи.. И, хтела не хтела, лепа купачина би морала да пусти да је г. Паја извуче на штап до обале и да јој откачиње удицу од костима... Да не причам даље... Главно је да се г. Паја увече враћао с празним зембиљом кући и, мртав уморан, и сав црвен од сунца. вајкао се госпа Милојки, како је Дунав мутан, како су рибе заплашене, или како оне лоптице што му умесила од пројина брашна нису никакав мамац... А, добра госпа Милојка, безазлено веровала... Месила и даље лоптице, чак их метала и у маст, само да буду бЈљц мамац, и потајно се молила Свемоћноме, да обрадује љеног Пају да улови прву рибу... И ишло то тако, и ишло би н даље, да. једног дана неки деран не понуди на улици госпа Милојки да купи глисте! — Ију, какве глисте, црпо дете! Шта ће ми глисте! — то рече госпа Мплојка, али се у тренутку сети да је г. Паја на пецању и- да га обрадује, као свака добрд, жена, откупи лонче с глистама и крену да изпеиади свог маторог... Много није морала да га тражи. 'Још из далека, чула је његов пуни мало рапави глц;: — Ух што је сомче1 Сва срећиа што јој се испупиле молитве и што је њен Паја најзад упецао рибу и то — сомчс, потрчала је

госпа Милојка песковитом обалом, ш кад је сшгла, умало се није онесвестила. Место сомчета, г. Паја јв извлачио из воде једну витку нимФицу, у резеда костиму и сгуменом капицом на глави... Сомче се кикотало на сав глас ■ викало: — Полако... Поцепаћете ми костим! * Штап за нецање г. Пајин откако га госна Милојка унецала није више ни за какву употребу. И, сасвим природно, г. Паја не иде впше да пеца... А, његово „сомче" које је он тако халап.гиво пецао и упецао не долази отада на купање... Иа плажи, још увек препричавају сведоци госпа Милојкиног гњева, како је једиом мрежом усиела да улови тако две крупне рибе, и да им ту, на лицу места ољушти крд.ушт... М. Дим. Ј \^рлтк.е. ЗАНИМЉИВОСТИ [/ једпом литру морске воде, узете из Атлантског Океаиа у близипи екпатора, палази се просечно око 10.000 рааннх. снтпнх микроскопских живих бића. Иако је то релативно крупна циФр», ипак због изванредно малнх димензија, сви ови микроби захватају врло малу запремнну. Колико је оиа незнатна, најбоље се види по томе што укупна маса микроба у огромиој колпчнни воде од 50 мидиона литара једва достнже један лнтар.

Кинези су пре снпте сд 20 веков« употребљавали петролеј ва осветљеН>е и бушили дубоке бунаре 7 којима је добијепа нафта. Нарећеље са бушење првих бунара у којима је откривена нафта дао је, 221 годипе пре Хрпста, један цар пз дпнастнје Чии. * Сваке годиае Индијаиан ив области Амазона и Орпнока пис?пе 5—8 милиона јаја чувспс арау корњаче. Ова јаја слу;ке ва добијање г.лгочито Фине и укусие врсте зсигкла.