Коло

Цемлз шЛм- ф^Г СфМ-уг/Ц

1/Л ема ничег новог под суи пем </г_ рекао је стари мудрац. И имао је потпуио право. Алл та се речеиица не односи само иа људсла осећаља и људска дела, већ и па материјалпу културу, којом се толико поноеимо и коју сматрамо тековииом нагаег века. Да почиемо, иапример, са — поре' зом на ренте. Мислите ли да је то пешто ново? Исте бриге које вас море

када морате да дрешите кесу, мориле су и пре четрдесет векова неког п рађаиина који је покушавао да изврда плаћању на ренту, Његова јадикован>а уклесаиа у камену плочу, нађена су недавно у искошшама Халдеје. А ипфлапије? Ни то вије ништа пово! Годипе 333 пре Христа вреднсст новца, у Египту је толико лала., аа се на кућу, која је отприлике нрема нашем новцу стајала пре годину дана око 200.000 дннара, могао добитл зајам од 4,000.000 дипара. Козметлка? То је тек стара ствпр! Египатске девојке су чупале обрпе, мазале. лице и усне ружем. а Гркнље су носиле мидере. Блатна купаља, трајну оидулацију (и то баш као и далас) нравиле су не само жене већ и мушкарци. Бојадисање нок'гн.ју, вештачки зуби — за све су то знали људи још пре много и миого векова рре Христа. Лнфт? Налазимо га у Римског КоЈгизеу. Цептрално грејање? И за љега; су знали у оно доба, а исто тако су знали и за криумчарење алкохола, тајпе барове, кугл-лагере (куглични Леигаји у осовшш точка) н механнчке вграчке. Колико смо ми смешгга својом паДувеном уображепошћу да су многе ствари типичне за наш налредни н ужурбани век! Добар познавалац Старог века с правом се смеје нашем нерправданом попосу. Узмпмо као пример домп^тпту, ко]а Еади из ледељака свеже ламнрннце. Модерни електричпи хладњак, чудо модерне технике, зар не? Ни говоРа,

теријала, а тајпа производње састојала се у комбинацији испаравања и зрачења топлоте, којом су Ипдуеи успевали да ироизводе пештачта леду неограннченим количинама. Само. на жалост. тајпа производње се у току каспијих векова изгубила и иаш „гевиални" век још није успео да је пронађе. Зар није занЈгмљиво да је римскл дар Нерон нроналазач хлађења шамлањца? Његови су робови морали боце с пеиушавнм вииом увек хладати у снегу стављеном у велику металну лофу. Али то није све о Нерону: за време игара у Циркусу он је иосио моиокл, сасвим као неки данашњи блазираии арнстократа. Стотине другпх детаља у култури данашље цивилизације биле су обпчпе и свакттдашње ствари још нре неколико хиљада година. Егиићанн су, например, стављали стакло па слнке и урамљивали их. Женске ципеле високих пета у разпим модернлм бојама, ситни фллигрански рад, стручна бојадисања емајлом, конзервпраие рзбе, пиво, лепак, шибице, грађевинока цигла, све је то старо као и исторлја. Херон Алексапдрискп конструисао је први аутоматски апарат на принципу помичие полуге. Потомке овог апарата налазимо данас скоро свуда. Херон се показао сем тога и ванредно способап трговац јер, док се на нашим апаратима продају пајвише бопбопи, његови су апарати давали —' свету воду.

њега, могл^ да проби.ју бивола иа раздаллни од хиљаду метара. Неки други александриски научпик, чије је име заборављено, изумео је митраљез. Код његовог апарата окретањем ручице патезала се тетива, а уједно је механиаам аутоматски полагао стреле на лук. Стреле су иабациване једна за другом, те према томо његов изум претставља ирави антички пандан. данашњег митраљеза. Већ за време Христовог живота пара се употребљавала на више начипа у практичном ж-лвоту. У првом реду њоме су се служили у сврху грејања, баш као и данас. Али то није било све. Херон Александриски конструисао је прву парну турбнну 1500 годииа нре но гато је ЈЈсмс Уат прнметло да из лонца с врелом водом нзлазе мехурићи. Стари Рнмљаии су правплп цеви за ирскање од говеђих црева.. Оне су бнле доста неспретие, алм су ипак нспуњавале сврху, док су за саме прскалице употребљавали систем ваљака и клипова. И то је било за време цара Трајана у другом веку носле Хрнста. Трке паса? Приређнвали су их и стари Римљани, само псн нису трчали као дапас за електричним зецом, већ за комадом кобаслце. Коњске трке? Боксерскт борбе? Рвање? Све су то знали и стари Римљани, па су чак борбе у арени дотерали до такво1г савршенства, какво никада касније није постлгнуто. Биоскоп? Познавали су га већ и

Један гензјални младић који ее звао Ктазиб саградио је пре више од две хиљаде година компликовани апарат из шупљих ваљака у којима су се кретали клипови кондензирајући ваздух. Сврха целог апарата била Је да натеже тетиву огромног лука. Овај механизам је развијао страховиту снагу, тако да су стреле, избачене из

стари Грци. На стубовима и округлим дрвепим паљевнма сликалн су слике у неколнко покрета. Стуб се окретао помоћу конопца и гледаоци су гледалл нрави блоокоп. Штампарнја? Барут? Е то је прастара духовна својипа источљачких народа. А игре?

баш иапротнв: несавргаен, екуп аларат, заостао за хиљаде годииа пред бистрнном људској 1 дух: у Старом веку. Готово откад постоји исторпја Индпје, ум^ла је бистра ипдуска гса да пропзводи вештачки лед. Пропзводња је била исто тллпко једностаппа колико и гепијална. Вода се уливала у плнтко посуђе од норозног 1*а-

Мајка јв болна...

Дан ое полако ближи свом крају, А са н>им и многи животи иестају.., У малој собн слаба светлост гори, На трошној постељи мајка се са смрћу бори.., Ситне, наборане, скр>стила је руке, К'о да моли да је прођу те паклене мукв} К'о да моли да је смрт поштеди, Јер тамо — у туђини — н>ен јединац седи... И болна мајка, последњом снагом, Тихо моли Бога, Да још једном види јединца свога. О. Боже драги и ја Те молим, Поштеди мајку и бол отклони, Јер мајка ова никога нема Да њеном оину понуде спрема!

Београд, септембра 1942

Бранислава С. Ковачевић

Чнме се бави римска војс-ка у часовнма одмора? Она игра футбал! Легиопари су на све евоје походе, било да је то у Галију или у пешчане пустиље Африке или у плодиу нанонску низ'лју, носили собом футбал-

ску лопту. Те лопте биле су додугае испуљене крпама, али зато било је и таквих које су* биле сашивене од свиљске козке, а унутра су имале свињски мехур иснуљен ваздухом. И на тим утакмицама неки тадаљи Прпац могао је изврсно дати гол. Стари Маја, индијански амерички староседиоци, играли су но та-чло одрсђелим правилима неку врсту тениса лоптом из стврднутог каучуковог сока. Мислите ли моледа да је олимшгски стадиои у Лос Анђслосу, дапамш.н највећи стадион на свсту, којнм се Америљанци толико поносе, злиста врхунац слортског саврп1снсгва и коцфора? Којешта! Он је тск бледа слПка опога што оу л>уди нмалл пре две хиљаде година. Ни у једап од модерних стадлопа пе можете сместитн 320.000 људц, а поготову их не можете испра-знитн за свега десет мииута, а једно и друго су мотлл да изведу Римљани у свом Циркусу Магнуеу, А Колосеум, чија се арена могла за тнли чао напунити водом н претворити у базен за нлпваље? Има.чо ли ми нешто тако слично? И сада реците, има ли меета нашој охолостн? А то што смо горе навели

је тек мали извод из опога што историја данас зиа. Колико има јога ствари које још ннсмо успели да> пропађемо! Сваким даном неуморпн историчари и археолози износе на видело све више и впше доказа да је људски ум, и пре много хиљада година умео као и дапа« да пронађе ствари које су олакшавале и улсншавале лсивот.