Коло

ПИШЕ; ЖА\г(ЈСНСТАН

/—учооиођа Арси била је вап себе од V/ усхићења. Не само зато што је њена хаљина била предмет општег дивљења. То је заиста њен дан. Церемонија у цркви трајала је читава два и по сата и ова она светина указивала јој је наротату пажњу. Тог дана удала се Лисјен Арси, ћерка поанатог париског банкара, за Сержа од Врокура, рударског инжеи.ера. Кад је церемонија била завршена, на закусци су окупљени најприснији пријатељи, заправо близу две стотине особа, у палати г. Арсија, на скверу Мамартин. Дарови су били изложени у једном малом салону, у пола туцета витрина осветљених нарочитим светлосним ефектима. Вило је ту кинеског порцелана ваздушасте тананостн и провидности, античких и модерних ваза, масивног сребра, скупоценог пооуђа, дивних чипака, хиљад.у скупоцених стварчица, а нису изостали ни фотографски ни радиоапарати. Сем тога, по зидовима су биле обешене слике свих величина, а стилски намештај заузимао је већи део простора. Што је најлепше, неко је био таисо оштроуман да је донео на поклон и један лаки чамац од лакованог дрвета. Али, нема сумње да је пажња свих присутних била усредсређена на најскупоценши поклон, „Раџин дајамант". Тај дијамант, који је некада припадао индиском суверену Јопура, доспео је у руке амотердамског трговца драгим камењем Томаса Манекена који га је поклонио својој рођаци млади. Лепи камен био је изложен под стаклом, на постољу превученом модрим сомотом, и блиотао је тако чудесним сјајем да су се званице с тешком муком могле да удаље од витрине. Разуме ое, цело то богатство није било препуштено само себи. Један плећати младић, кога је стајао посгграни и трудио се да што мање буде запажен, имао је дужност да чува драгоцености. Чувар је био агентфирме „Секурнтас", која је дотад чипила велики услуге банци г. Арсија. Усред бучног разговора званице Лриступише столовима са пићем и јеЛом иза ио/их су импозпатни лакеји неуморно сипали чај, чоколаду, оранжаду или шампањац. Тањири са сендвичима хитро оу се празнили, колачи су нестајали муњевитом брзином, све док црначки џаз није заовирао неку бесомучну игру. Серж де Врокур играх> је фокс-трот еа љупком Лисјеном, а затим рибамбел оа почасним госпођицама одевеним једна као друга у плаво. Наједном чувар поклона журно приђе г. Арсију. — Господине — узвикну он ван оебе од страха, — „Раџин дијамант"... — Шта Је с њим? — „Раџин дијамант" је нестао. Ма да су два човека отајала пострани, вест се брзо прочула по салоннма. — „Раџин дшамант" је украден! шапутале су званице и ови су нагрнули у мали салон у коме су дароВи били изложенн. И заиста — на жалост, г. Арсију није остало ништа друго него да то и сам меланхолично констатује, — брава средишне витрине била је обијена. Скупоцени дијамант био је неотао. Теже погођен можда због скандала неГо због претрпљене штете, банкар упита чувара: — Можете ли да ми објасните како Је то могло да вам се деси, такорећи пред носом? Зар нисам у праву ако посумњам да сте ви саучесник у крађн? — Признајем — одговорп човек оборившп главу, — погрешио сам. Како је овај салон био потпуно пуст,

јер су ови били прешли у биф.е, удаљио сам се са<мо пет минута да попијем чашу шампањца. Кад сам се вратио, приметио сам да се догодила несрећа... Вратар изјави да нико није изчшао из палате. Према томе. дијамант се налази још код некога од присутних. Банкар се потруди да то објасии званицама, извињавајући се због свирепе неопходности која га је задесила да сумња на свакога догод дијамант за десет минута не* буде враћен на своје место. Да се кривцу не би чиниле нарочите непријатности, мали салон остаће празан, и ономе ко је подлегао иекушењу биће обезбеђен ннкогнито. Протекло је десет минута, али скупопеног дијамапга још није било на сомотском постољу. А у великом салону, људи су разговарали, дискутовали, енергично протестовали. — Откуд му толика бозочност да нас претреоа? Зар да нас оматра лоповима? — гневно је праскала стара маркиза де Сен Жермер. Неколико обесних младића, међу којима је био и Леонс Гранвил, прекомерно леш дечко, нашминкан као жена, на сав глас су тражили да' виде лопова и да га на рукама, триумфално изнесу из куће.

дијаманта" и објавили награду од педесет хиљада франака коју банкар даје сваком ономе ко донесе дајамант нли прокаже лопова. Тог дана, по подне, г. Арои је имао необичну посету. Отворила су се врата и на љима се појавио мали посластичар Проопер, дечак коме по свој прилици није било више од шеснаест година. — Госоодине — рекао је он, — ви сте обећали педесет хиљада фцанака ономе ко вам да лопова? — Тачно. Да ли та, младићу, не усуђујеш се случајно да кажеш да си успео тамо где ни најпештији полицајци нису имали среће? — Па, реч је уствари о једном фокстеријеру, црном и белом. — Та животиња је бесумње Тимелу, о ком<е иото тако немамо никаквих вести. Само, да не намераваш да ме убедиш да је та четвороножна животин>а, ма колико била паметна, учествовала у обијању браве на витрини у којој се налазио дијамант? — Него шта! Али реч је и о једном двоношцу и ако ми покажете фотографије које су јуче снимљене, лако ћу га познати. Заиста, дечаков поглед зауставио се на једпој од фотсмграфифја. — Ево лопова! — рекао је он одлучно. — Тај младић кога сте показали је Леонс Гранвил, син једног богатог индустријалца. Да ниси случајно у заблуди? — У то сам погпуно сигуран, а доцније ћу вам иснрпчати све појединости. Међутим, моје време је драгоцено... Да ли бисте били љубазни да ме препоручите комесару који је јуче водио истрагу? Шта је млади посластичар испричао полицајцима? Весумње врло занимљиве ствари, пошто су му два агента одмах стављеиа на расположеље. Проспер их је одвео у улиду Саблон, у гарсониеру Леонса Гранвила. Агенти му објаснише да имају налог да му претресу стан из разлога које му, због своје деликатне природе, не могу засада објаснити.

Убрзо су стигли и полицајци, позвани телефоном, и они су приступили методичном претресаљу званица, не заборављајући нн чувара и лажеје. На жалост, овп ; дуг и делмкатан посао није донео никаквог резултата, сем можда смртне мржње неколицине најближих пријатеља према Арсијевима. — Остаје нам још — изјавио јекомеоар под чијим се надзором водила истрага, — да прегледамо претсобље... Увече су се млади супружшгци нечујно изгубили. а у пустој кући осталн су само њенл господари јадикујући збаг невеселог завршетка дана који је тако лепо почео. У том тренутку Жени, собарица гђе Арси, саошпти јој да је Тимелу, љен фокстеријер љубимац, такође нестао. — Само нам је још то недостајало — рекла је г-ђа Арси и бризнула У плач. Пошто је њен муж по свој прилици оматрао нестанак пса, инцидептом без икажвог значаја, међу супружиицима Је настала жустра свађа и они су се, не такнувши вечеру, одмах повукли у своје одаје. Да, Лисјенину свадбу неће тако лако заборавити!... Сутрадан оу листови донели опширне извештаје о крађи „Раџиног

Леонс је врло охоло дочекао ове незване госте. Одлучно је изјавио да у његовој кући нема шта да се тражи, али се полицајци нису тиме задовољили. Леонс је био принуђен да их поведе кроз све одаје свог стана. А Проспер. који је за тренутак остао напољу, провукао се хитро кроз намерно отшкринута улазна врата у купатило. Осмех задовољства заигра му на уснама. Мали фокстеријер Тимелу бпо је ту.. . Узео је пса под мишку и бешумпо ишчезао, као што је и дошао. Нешто доцније, полициски агенти се удаљише извињавајући се Леонсу. Говорили су да је по среди свакако нека лажна достава... Међутим, Проспер је већ био доспео на улицу. Узео је такси и однео пса његовим господарима. — Требало би — рече он г. Арсију, — да се пас одмах сними на рентгену. Уверен сам да му ое дијамант још налази у трбуху. Прегледом је један специјалиста доиста констатовао присуство страпог тела у цревима четвороношца. Остало је све било лак посао. Тимелу је предат једном познатом ветеринару хирургу и дијамант је за тили час извађен. Примајући поштено заслужени чек, Проспер објасни г. Арсију и осталима како је уснео да уђе у траг лоповима.

Био сам таман донео колаче и прохтело ми се да и ја видим како ће изгледати та отмена закуска. Оставио сам свој бицпкл на тротоару поред ограде и попео се на један кестен са кога сам присуствовао свечаности. Музика је наједном умукла. Чуо сам ох! и ах! и све званице, заједно с лакејима, јурнуле су у суседну собу. У салону је остао само тај високи избријани младић за кога сте ми рекли да је г. Гранвил. Он је извукао нешто из свог џепа и стрпа обрзо у једап крем са чоколадом, који је пола поједен био остављен на тањиру. А онда је и сам прешао у суседну одају. Пас Тимелу, који је већ био у салону, скочио је на сто и насрнуо на колаче, међу којима, разуме се, и на крем г. Гранвила. Кад се овај вратио, опазио је како пас лиже губицу и било му је све јасно. Заинтересован овим, видео сам кад су стиглн полицајци, присуствовао сам претресању и кад сам сишао са кестена чуо сам да је нестао дијамант. Појурио сам бициклом за аутомобилом г. Гранвила, видео сам кад је зауставио кола и пресрео неког уличног дерана с којим се о нечему договарао. Било ми је јасно да отсад треба да мотрим на тог мангупа. Доиста, тај дечак довукао се до куће г. Арсија, успео је да уђе и да се мало доцније појави на улици с псетом под мишком. Опет сам пошао за њим и траг ме је довео до улине Саблон. Разуме се, кад сам се вратио у радњу, добио сам прописне батине од газде. Али то нигата не смета, јер мислпм да нисам изгубио бадава дан.. <

сс> ДА СТЕ ХРАБАР ЧОВЕК.. Ј Нема сумње да сте често изјавили у друштву да се баш ничег не планште и да нема те онасности пред којом бисте узмакнули. Зато вам пружамо овде прилику да сами проверите колико је то тачно. Поставићемо вам неколико питаља, на која ћете одговорити са да или не. Ако је број позитивпих одговора ве1]И, онда сте збиља храбар човек. А ако пије, онда пазите убудуће шта говорите. Разуме се, под условом да на свако питање искрено одговорите. . 1. Да ли бисте могли да проведете ноћ у кући за коју се тврди да је обилазе духови? 2. Омете ли да се спустите низ степенице клизајући ое низ рампу? 3. Да ли бисте смели да правите друштво неком славном полициском комесару који трага за неким убицом? 4. Ако вас неки плећати човек увреди на улици, а у близини нема никога, усуђујете ли се да захтевате да вам се извини? 5. Да ли бисте смели да зауставите поплашеног и отргнутог коља? 6. Ако би вас неко уверио да је лав припитомљен, да ли бисте се усудили да уђете у његов кавез? 7. Јесте ли довољно храбри да се загњурите у воду дубоку више од десет метара? 8. Обузима ли вас жеља да се и сами спустите падобраном? 9. Да ли бисте искочили из во.за у покрету ако је живот вашег најбољег пријатеља у питаљу? 10. Тржете се из сна... У суседној соби чују се кораци. Лопов?... Смете ли сами да погледате? 11. Пошли сте код зубног лекара да вам извади зуб: да ли одлучно звопите на вратима, немајући утисак да. је иотребно да препоручите душу Богу? 12. Ваш пријатељ вози кола као луд. Да ли бисте смели да пођете с љим на дуже путоваље? 13. Да ли бисте волелп да ловите тигрове? 14. Знате добро да путем којим пролазите можете срести пса чији лавеж не обећава ништа добро. Место да обиђете, да ли ћете ипак проћи тим путем? 15. Смете ли да држите живог паука у руци? 18. Да ли журно затварате своје нрозоре кад почне олуја? 17. Накрају, да ли бисте се усудили да кажете својој жени да јој нова хаљина стоји врло рђаво?