Коло

6

аллоњен на вдило авиона, Пјер Мадаије, главни пилот путничке ликије Париз—Аметердам, читао је последњи пут упутства воја је добио у бироу аеродрома. Пројектори су осветљавали поље сировом светлошћу која се пр&сијавала у великим, углачаним челичним крилима. Прислонивши дактилографисану белешку нод нравим утлом на крило, Пјер је могао сасвим латсо да је дешифрује. Ноћ )е била ведра, није било м&сечиие, а звезде су се издвајале као непомични сигнади. Извроно време за ноћни лет... Марније стави извештаЈ у џвЈП своје блузе, а затим запали цигарету. Нагла светлост упаљача обасја прилично високе јабучиде, мршаво и преплануло лиде, плаву и кратко подревану косу. У времену од једне секунде лако плаветнило у његовим очима постаде тврдо, наметљиво. Мариије јв био као и блесак његових очију: непоколебљив. Уобер, други пилот, поздрави главИог пилота и у неколико гипких скохова ишчезе у унутрадпњости авиоиа. Кроз отворена врата Лисјена промоли овоју нлаву коврчаву главицу о малом тамном капицом на којој је писало „стјуардес" и упита где ,је број 8. Пилот показа брадом дебељушнУ оилуету која се брзо кретала у правцу авиона. Број 8, био је путник познат под именом Ж. Ј1. Дибоа, петролејсжи магиат. Алберт Јансен, фотеља број 3, заустави Пјера кад је пролазио у своју кавину. — У колико стижемо? — Тачно за сат и четрдесет пет минута. — Хвала. Ја сам послован човек и за мене време значи новац. Кад би још и авиони задоцњавали, онда не би вредело ни летети, зар не? Марније додирну евоју капу и у тренутку кад је хтео да се затвори у своју кабину олазз девојку: — Како је, Лисјена? Блед осмех заигра јој на лицу преко кога превуче белу руку. — Уморна сам. Кад би клијенти хтели да легну. могла бих и ја да се одморим неколико тренутака. Али они и даље брбљају и заоипају ме свакојаким. питањима, тек кодико да им прође време. — Није весело, заиста. Познајеш л-а ове људе? Лисјена показа раменом човека и жену који су седели у последњим фотељама и били заузети тихим, живим разговором. — Лолита Диаз и Стефан. Они су муж и жена и играју заједно у великим ревијама. Она полази сама из Амстердама бродом за Јужиу Америку... Мариије затвори челична врата и завали се у своје седиште. Други пидот, са слушалицама на ушима и дивљењем у својим добрим псећим очима, већ је чекао. Он је био ионосан што лети с Марнијеом, једним од најбољих путничких пилота те линије. Знао је љегову неустрашивост и легендарну одлучност. Крај њега су ее људи осећали потпуно безбеднигМарније виде како се аеродром смавује иза њега с брзином која је сваког трепутка расла. Хук елиса постао је дубљи. Робер је пажљиво ослушкивао шум мотора, а онда погледао таблу. Са запрепашћењем је видео како ручица покавује да су се точкови сами подигли И омесгили у своја _удубљења. Робер замишљено почепта нос. — Шта је? — упита Марније. — Не знам. Изгледа да су се точкови аутоматски иодигли. — Пробај да их спустнш два три пута. Робер повуче ручицу. Она се опирала. Повуче још јаче. Грашке зноја осуше му чело. Марније тада дограби

помоћну ручицу: није се ни покренула. Два човека се згледаше. — Точкови су се заглавили — рече Марније. * Нагнут на ухо младе жене, Стефан је говорио Лолпти: — Ти си рђава девојка, али ја те обожавам. Знаш да лудујем за тобом. Зашто хоћеш да ме оставиш? Зар нисмо били срећни заједио. И успех смо заједно стицали. Немој ићи у Јужну Америку... Лолита дубоко одахну и нежно погледа мужа. Али усне су јој биле опоре кад је одговорила: — Ти си учинио наш живот немо гућним. Одлазим да бих избегла скандал развода брака. * Марније је говорио у микрофон: — Ало... Ало... Овде Марнује... Висина две хид>аде три. Дј х часа и

пет источно од Амстердала. Ало... чујете ли ме? Точкови блокирани. Немогућно је да атерирам... — Ало... Марније, шалиш се? Покушај помоћну ручицу,— Такође блокирана. Спремите амбулантна кола у Амстзд>даму. Обавестите пожарничку бригаду. Четрнаест путника у авиону, и нас троје, то је свега седамнаесторо. — Да, болничка кола биће спремна. Атерирајте на трбух ... Ни речи путницима... * Доктор Мишел Лекран није био расположен за разговор с осталим путнинима. Био је као громом погођен. Срећа која му се толике године осмехивала, наједном му је окренула леђа. И све се срушило. Ах, зашто је пристао на ту операцију? Свакако узбуђен лепотом и болом младе жене која је дошла да проси његову помоћ... Обузет лудошћу ризика, он је играо, ставио све на једну карту, и прошлост, и глас, и свој живот, можда Погледао је сат и хладан зној обли

му чело. Како је сваки протекли тренутак био драгоцен. У једанаест часо- , ва Доћи ће на клинику ноћни чувар. Видеће леш, тражиће га одмах код куће. Онда ће обавестити полицију. За то је довољно пет минута. Полиција, разуме се, неће оклевати. Он је прогоњен човек. Обавештене су већ све железничке станице, сва пристаништа, сви аеродроми. Али Лекран је израчунао да ће у Амстердаму, ако буде имао среће, бити довољно десет минута да ускочи у такси и јурне на пристаниште. А кад се укрца за Аустралију... * Марније нагну главу и погледа укочено велика светла крила авиона. Под њима, у великим резервоарима, налази се бензин. Довољна је само једна варница и да сав тај бензин постане дииамит. Једна варница и авион би се претворио у урлајућу пламену буктињу. И тада би било још милиоп и милион варница. Марније је знао да би атерирање на трбух кад се труп авиона креће брзином од 90 километара на сат, изазвало трење и загревање услед чега би снон варница сукнуо право под крила. Упркос својој хладнокрвности, главни пилот осети како га чудно узбуђење стеже за грло. Он склони очи за тренутак и стисну зубе... * Ж. Л. Дибоа, који је оедео у првој фотељ«, одмах иза пилотске кабине, исто тако се врзмао бензин по глави. Он је кронтролисао тржиште петролеја у Европи. Богатство му се ценило на стотине милиона. Петролеј му је дао све што човек може зажелеги, чак и у најчуднијим сновима. Није било ствари коју он није могао да купи. Ок је то знао и то га је плашило. За једног смртног, то је било превише. По глави су му ое од јутра до мрака мотале цифре, котиране вредностн, дивиденде, реклама и тактички трикови у борби иротив других магната, И сада журио је кроз ноћ на један састанак велике групе акционара који ће се одржати у тајности. Ни минут се не сме изгубити. Скупштина почиње у осам и ако не стигне на време,. многи ће глаоати против њега... * Марније погледа Лисјену. Била је врло бледа, наслољена на врата кабине. — Само ми ви можете помоћи, мала. Ниједан путник не оме дознати каква нам опаоност прети. — Зашто ми то нисте раније рекли? Она се више није трудила да сакрије иежност коју је већ месецима према њему гајила. Можда ће заједно умрети... Није више имала стида да погледа то обожавано лице, које је одједном постало благо, блиско, човечно... — Зашто да вас унапред плашим. Биће вам потребва сва ваша храброст, Лисјена. Први пут је ословио именом. — Све сте разумели? Покушаћу једном или двапут да пикирам, не би ли се точкови ослободили, али не верујем да ћу успети. Покупите све јастуке и покриваче и побацајте их на земљу. На тај начин ћемо донекле ублажити пад, јер не желим да се за време спуштања путници повреде. А сад, на посао... — Добра срећа... Пјер... Она избуди заспале путнике говорећи да су већ с.тигли. Све нвхове јастуке и покриваче побаца на земљу. Марније је говорио у микрофон: — Ало... аеродром на видику. Висина две хиљаде пет стотина. Спуштамо се у врију, угашеног мотора... — Ало... Марније... Све је спремно, поље раскрчено. Само храбро... Огромни авион попе се на висину од три хиљаде метара. Дохвати га снажна ваздушна струја. Попе се још на пет стотина. Марније климну главом Роберу. Мотор залаја, закашља се,

И више се ништа није чуло сем звиждања ваздуха у крилима. Два човека згледаше се уозбиљено. Аеродром је био тачно испод њих. Доктор Мишел Лекран задовљно се осмехну. Авион ће стићи на време Први пут откако је почео да бежи његовп пренапрегнути живци олабавише За неколико минута јуриће у правцу приотаништа.. • Ж. Л. Дибоа погледа аеродром и уздахну Одлучна битка почиње. Он мора победити-.. Стефан процеди кроз зубе псовку. Долазе неколико минута раније. Лолита је пустила његову руку. Да је имао још само четврт сата, избио би јој из гла-ве помисао на развод. Марније је држао крму стегнутим песницама. Видео је велику гомилу око аеродрома, аутомобиле, амбулантна кола с болничарима у белим огртачима. Све је било спремноАвион се суноврати у понор. Ветар је урлао око трупа Два човека ослушкивала су забринуто како крцкају крила услед страшног отпора ваздуха. После пада са две хиљаде метара, Марније исцрави машину и погледа таблу с индикатором. Точковн су још били заглављени у својим лежиштима. У кабини, четрнаест преотрашених лица окретоше се Лисјени. Опа се сме Нлила* Очигледно нема никаКве опасности кад се она смеје. Али тај пад, па овај лет у истом кругу... Имали су утисак да су се сурвали у бездан. Срце је стало, а глава као да хтеде да искочи из рамена. Марније је задржао машину на 600 метара од земље и правио над пољем концентричпе кругове- Пажљнво је проучавао струјање ваздуха и правац ветра. Почео ,је лагано да се спушта... Доктор Лекран погледа свој часовник Десет мин.ута у којима му је лежао спас беху протекли. У то.ј гомили сигурно има агената, који носе налог да га ухапсе- Он се дубоко завали у меку фотељу. Више га ништа није занимало... Ж Л. Либоа се потпуно смирио- Седнида је већ почела. Док стигне, биће већ све свршено. Он свакако више није претседник.. ■ Стефан рече Лолити: — Спреми се драга на присилно атерирање. Нешто се морало догодити Ти се не бојиш? — Ох, Стефане ... Јеси ли сигуран? — Ћути, не бој се. Заједно смо. Нећеш ме више остављати, аар не? Лолита дограби његову р.уку у своје мале дрхтаве шаке — Опрости ми, била сам луда. Волим те, Стефане-.. Марније се спусти тако ниско да је авион скоро додиривао кровове хангара. Реп се бесно праћакао, као У рибе, да би смањивао брзину. Спуштали су се још ниже, све ннже.. Труп је скоро додиривао траву.ч Онда наотаде лак тресак, али отпор ваздуха је био још јак и машина се диже за неколико сантиметара. Онда реп загреба земљу начинивнти огромну бразду. Трбух се вукао по земљи. Настаде хујање црне машине Авион 1е скакакао, пропињао се, а Мар није, ухвативши се за ручицу, борио се као демон да задржи огромну машину на земљи. Одједном, авион постаде непомичан-.. Марни.је одахну из дна душе. Низ лице су му текле сузе, толико је борба, била огорчена. Резервоари с бепзипом нису експлодирали. Авион је био читав. Лисјена је помагала путницима да сиђу. Полици.ја ухапси доктора Лекрана. Дибоа изиђе насмејан- Оотајало му је .још много новаца да живи. Стефан и Лолита се удаљише прибијени једпо уз друго. Једино је био незадовољан г. Јансен: — Авион је задоцнио десет минута, а тај пилот изгледа да је полудео кад се спугшгао.. ■ Жалићу се ... Време је новац... У том тренутку он сиђе и виде да авион лежи на трбуху, црн од прашине, сав утруван. Г- Јансену било је тада све јасно и он паде у несвест. Марније и Робер пођоше у бар. Били су жедни и ишли су самн. Лпсјена није била довољно јака да их прати. Била је бледа и тетурала се..,