Коло

6

^^ледио нојево перо, Једна холанд/ ска марка, јеловник Гранд Хотела, једна дечја ципелица, пет садтима од бронзе са Ликом Наполеона III, једно кувано јаје, звиждаљка, један живи рак, један стаклени кликер и једва грана биљке БагоШатпиз всорагшз ... И то је све! Права папазјанија! Само, како да се поделимо у трагању? У потери за благом најважнија је организација. Лујза, Марија, Жан и Мартин приближише се Сизи и заједно стадоше да разглеДају листу коју им је прочитала. У слабом млазу светлости електричие лампе њихова лнца одавала су збуњеност. Била им је ово прва потера за благом: а били су чврсто одлучили да стигну пре других противничких екипа, у сваком случају пре поноћи, како је одредила гђа Калве, која је организовала игру. Море је немоћно запљускивало подножје бране. Влажни ваздух био је млак. Рекао би човек да је већ дошао велики распуст: Фантазија те вечери била је у летњем располежењу. Али, како сезона још није била дошла, љупка плажа била је тамна и пуста. Сем три или четири настањене куће, виле које су се још издавале под најам и даље су изгледале суморно као после циклона. Али пријатељство је брзо склопљено између нородица које су већ биле стигле. У друштво је примљено и неколико младих људи који су отселн у хотелу. Међу њима били су Жан и Сизи, млађи брат и старија сестра. Казино је још спавао својим -зимским сном. Пошто се нигде није могла приредити нека игранка, а остајање код куће није увек било весело (нарочито аа родитеље), група је са одушевљењем примила предлог да св организује једна нотера за благом. То није била богзна како нова игра, 'зша иека неочекивана пустоловииа није била искључена. У сваком случају, могао је човек да проведе неколико пријатних часова. Међутим, било је очигледно да Лујза и Жан само траже прилику да остану насамо. Тај флерт на помолу сви су поштовали с нарочитим тактом. Додуше, за друге две девојке није било најзанимљивнје да остану саме с Мартином као јединим пратиоцем. Нарочито је било досадно за Сизи, која је према Мартину, другу свог брата из де■гењства, гајила само пријатељске симпатије. И, иако то није смела себи отворено да призна, Сизи се осећала тужном што једини човек с којим би волела те вечери да буде није пристао да учествује у љиховој игри. Оливје Барти, син старог природњака Баршија, боравио је у сеоцету преко целе године са својим оцем. — Тај младић је жртва свог строгог оца, кога ништа сем ботанике не занима — говорила је Лујза жалећи га. — Боже сачувај! — одговорила би Марија. — Он је сам пристао на такав живот. По свој прилици, није ништа бољи од свог оца. Све што је Сизи знала, било је да су увек имали муке да наговоре Оливјеа да пође с њима. А кад би једном изишао, од њега није било веселијег друга. Пошто је све време проводио у том крају, познавао је тај предео, и знао је много што шта да исприча о смелим поморцима из луле сеоцета. Само, за н>ега вије то био распуст... Сизи је увнђала да јој се допадају истовремено и тај крај и младић, а није се могло рећи да је он био непажљив према девојци. Она га је нарочито молила да дође те вечери. Он је обећао. И онда их је обавестио да је угануо ногу. Како, је повреда озбиљнија, мора да остане код куће. — Глупљи изговор не бих могао нп ја да нађем — рекао је Мартин презриво. — Морамо да поделимо посао не губсћи време — рече Жан. — Вто, на-

НИШЕ;КОЈ76Т ДАЗ/ОН

пример, ја имам код куће звиждаљку. Лујза је знала да су Буржесови велика нородица и да има деце свих узраста. Отуда неће бити тешко да се нађе једна дечја ципелица и стаклени кликер. Али требало је да се пожури. Буржесови рано лежу. А сад је већ прошло девет. — Познајем капетана Гаспара продужи Жан. — Он има разне колекције, па ће у тим дрангулијама наћи ваљда једну холандску марку и нет сантима. Али и ту треба журити. — Збиља, присети се Лујза, чини ми се да мама има на тавану једну перјану лепезу. То узимам на себе. Пожу-

римо, Жан? А ви да будете сви овде ва један сат. Довиђења! И њих двоје ишчезоше у ноћи. — Подвалише нам — рекоше девојке приближивши се Мартину. — Оставили су нам најтежи део посла. Мартин се испрси, осећајући терет одговорности. — Којешта! Узимам на себе да набавим тврдо кувано јаје и јеловник Гранд Хотела. Познајем бармена. Говорио је самоуверено, као озбиљан посетилац хотела који сваког дана деапут навраћа на виски и соду. — Остаје још живи рак и гранчица... не знам ни ја чега, уздахну Марија. Ја се плашим ракова ... — То ћемо прво да учинимо, док је још осека. Њих троје пођоше на обалу. Она је била мрачна, неразговетна, оивичена у даљнни светлим первазом мора. Скинулп су ципеле. Потера се претворила у лов на ракове. Ноге су им упадале у влажни песак. И кад су се приближили таласима, угледаше у светлости електричне светиљке неколикс малих ракова. Узевши најмањег, Мартин га ста,ви у кутију од шибица. — Почетак је добар. После Гранд Хотела, остаје нам само она грана са смешним именом. — Али, не знам где бисмо могли да је нађемо.

«— Драга Сизи, рече Мартин ауторитативно, ако сам ћутке прешао преко тога да нам оно двоје оставе најтежи посао, то значи да већ нешто имам у глави. Видео сам ту биљку у стакленој башти. — У стаклној башти? Али како да уђемо? — Извршићемо провалу. Нема ту никаквих обзира. — То је немогућно! Нећемо ваљда красти? Зашто да не питамо за дозволу? — Нека нам служе на част та морална начела, Сизи. Али, чујте, тај стари Барши... / Кад помену то име, Сизино срце бурно залупа. — Стари Барши има најнеобичннјег цвећа у својој стакленој башти. Сигуран сам да сам ту етикету видео. Разуме се, тешко је ући, али ... — Ништа, то ја узимам на себе, рече Сизи одлучно. — Молгда ћу се нровући кроз ограду. За то време ви ћете ићи у Гранд Хотел. — У сваком случају, ми ћемо вас отпратити до капије. — Ја ћу чувати стражу, рече Лујза. Само, пази се у башти! Има ту биљака месождера и других, које могу да хипнотншу... * Капија није била закључана. Отворила ее не шкрипнувши. Пса није било. Сизи је ишла на прстима. Шљунак је пжринао. под ногама. Али она није ништа чула сем бурног лупања свог срца. Кућа је била тамни отсечак на ведром небу. Ниједан прозор није био осветљен. Све је спавало мртвим сном. И он је спавао. Онај десни прозор, на првом спрату, сигурно је његова соба. „Рекао ми је да из своје собе види море" помисли Сизи. „Баш је будала кад може да спава по ова.ко дивној ноћи. Само, кад се онај облак склони, месечина ће осветлити врт. Само да ме не види!... Али, било би лепо кад бих могла да се прошетам овуда с њим. Он би ми сигурно рекао где се крије тајанствена биљка..." Ево стаклене баште. У светлости звезда Сизи ће лако наћи пут.чБраво! Башта није била закључана ... Унутра се осећао чудан мирис тропских предела и топле земље. Је ли ово та биљка? Не, то ЕгуШгошшт саИЈогтса. А ова? РгаШ1апа рисИса. Чудна нека имена! „Мартин ми је рекао да погледам мало више при дну баште", сети се Сизи. У том тренутку наједном блесну светлост. Крадљивица је била откривена на делу. — Шта! То је гца Сизи! Глас је био строг. — Нисам знао да толико страсно волите ботанику. Она се нагло окрете. Био је то Оливје. Стајао је наслоњен на штап и смејао се. Чланак му је збиља био увијен завојем. — Тражим ... једну ... једну гранчицу ... овај... Знате, потребно нам је због потере за благом. — Чудног ли блага! (Глас је још био строг и сув.) Зар мислите да је на свом месту посета у то доба? — А зар ви мислите, одговори Сизи, која је знала да је напад најбољи начин одбране, да смете да се крећете кад вам је лекар наредио да останете у постељи? — 0, то значи да сте дошли да ме негујете! Онда да седнемо!

Иза бокора џиновских папрати била је скривена једна клупа ... * Али лекарски нреглед био је Одједном прекинут. Мартин и Марија улетеше као вихор. — Надам се да ћете ми онростити, Сизи, рече Мартин. Увидео сам да није лепо ако бисмо то учинили без знања власника, па сам зазвонио на капији. — 0, то сте ви ... — Не треба да ми захваљујете, одговори Мартин. Али не смемо да -заборавимо потеру. Признајем, сјајан изговор. (Сизи порумене). Ипак морамо поштовати игру. Где вам је грана? — Да сте се само помучили да погледате у неку ботанику или лексикон... (Оливје је опет био строг). Пре свега, треба да знате да ЗогаШатпиз зсорагјиз-а нема у стакленнм баштама. Нема га ни у једној башти. (Три запепашћена „ох!") То су можда једина места где нема те биљке. Али је зато на дунама можете наћи на хиљаде. Врло је лепа, и у ово време цвета... — Па шта је то? — Шта је? Најобичнија жуковина,..

Цивилизован човек

НЕМА ЗДРАВЕ ЗУБЕ

л у- овев нашег времена гради високе ( облакодере и огромне мостове ~ преко воде и проналази многе нутеве саобраћаја преко мора, копна и кроз ваздух. Па ипак, он није поштеђен од неких ситних зала за која многи примитивни народи такорећи и не знају. Довољно је да само поменемо зубобол,у па да ово тврђење буде оправдано. Данас је, разуме се, зубно лекарство на далеко вишем ступњу него пре ћетврт века. Данашњим зубарима стоје на расположењу многи инструменти за лечење. Они су у стању да замене природне зубе вештачким, тако да то ни највештије око не примети. Али сви они још стоје пред.једном загонетком: шта утиче на кварење зуба? Постоји неколико теорија. Неки научници тврде да се зуби кваре услед недостатка витамина Д, кога има у соку од наранче и млеку. Међутим, многа деца су храњена соком од наранче и млеком, па су им се већ у првој мла-. дости почели да кваре зуби. Други тврде да шећер знатно помаже кварење зуба, али ни то није доказано. У сваком случају, најзанимљивије јв да многи примитивни народи, који, разуме се, ништа не знају о витаминима или законима дијете, имају много здравије зубе него цивилизовани људи. 0туда нису без извесног интереса тврђења једног научника, који је, у циљу проучавања зуба код разних народа и под разним ноднебљима, пропутовао цео свет, од Новог Зеланда, Аустралије, Африке и Јужних Мора па све до далеког Севера, постојбине Ескима, у, Арктичком кругу. У једној књизи, коју је овај научник недавно издао, он је изнео врло занимљиве податке. На пример, он је установио да најздравије зубе имају примитивни Ескич ми чија се исхрана састоји искључиво од рибљег и другог животињског меса.: Ескими никад нису пробали млеко, на-; ранче или друге биљне производе. Е-: скимске бебе хране се прве две године мајчиним млеком, а после прелазе на храну која се не разликује од хране одраслих. Па ипак код њих је велика реткост покварен зуб. Још је занимљивије да су иск> тако здрави зуби у примитивних народа ко-: ји од вајкада нису променили свој начин исхране. Али је интересаптно да је тај научник констатовао да племена која се хране месом белог човека има* ју врло нездраве зубе, као што је слу-: чај с неким урођеницима у Јужним Морима. Исто тако је занимљиво да урођеници који живе у пристаништи-: ма имају много слабије зубе ио они који живе у џунгли. У сваком случају, нешто је несумњиво. Храна као што је млево, сир, јаја, рибље месо и друго много помаже јачању зуба. Али који су други условв да зуби буду здрави, овај научник верује да је то засада загонетка.