Коло

6

ад је сунце зашло, на вебу се појави подбуло лице великог месеца. Појели смо вешто хране коју смо понели са собом и, како ништа нисмо имали да кувамо, није било потребно да ложимо ватру, која би, уосталом, на овом месту била врло опасна. Вило је сасвим излишно да остављамо стражу, јер када нема газела, неће овде бити ни лавова Лавови свакако не нападају слонове, на које смо ми пошли у лов Уморни од дугог и мучног пута кроз прашуму, одмах смо легли и заспали Сећам се свих својих утисака док ми се очи нису склопиле Свуда је владала нема тишина, коју није нарушавао ни рик зверова ни крештање ноћвих птица. Уствари, тај мртвн мук толико је деловао на мене да би ме, неМа сумње, обрадовао и зук неког комарца, само да га је било Не знам колико је времена протекло кад сам се одједном тртао иза сна. Судећи по месецу, који се био већ висрко испео на небу. било је око поноћи. Сањао сам да ми неки велики вампир, страшни и крвожедни летипас. сиса крв. Лежао сам потрбушке, како ми се не би десило да ме месечина заслепи, на самој ивици једне рупе у којој Је била скупљена вода после последн>их киша, тако да сам у огледалу баре могао видети шта се изнад мене дешава. Крв ми се следи у жилама. Изнад своје главе угледао сам огромну главурду, сурлу и кљове највећег слона кога сам икад у животу видео Лежао сам између његових предњих ногу, док се његова сурла њихала изнад мог темена не нодирујући ме. Страх који ме је од првог тренутка обузео постајао је све већп. Нисам Смео ни да се покренем. Сваки час очекивао сам да ме огромна животиња једним ударцем своје сурле пошаље на други свет, У исто време, сину ми кроз главу једна мисао: Можда је ово само ружан сан или нека језива мора? Док су ми ове мисли пролазиле кроз главу и док сам непомично посматрао слику у воденом огледалу, догоди се нешто неочекивано. Огромна животиља престаде с испитивањем моје особе и прекорачивши ме с прорачунатом опрезношћу пође у правцу где су лежала три моја пратиоца.

„Пропали су!" помислих у очајању и подигох главу да видим шта ће се десити. Не знам да ли су несрећници спавали или су били будни, не усуђујући се да се покрену од страха. Животиња прво оњуши једног, а онда другог и трећег. Овај последњи био је један Хотентот који ме је дуги низ година пратио у мојим путовањима кроз џунглу. И, кад сам се томе најмање могао надати. велики слон подиже своју сурлу, дограби првога око паса и у лаком замаху баци га у бару. То исто учини и с другим. А затим се удаљи достојанетвеним и тешким кораком, па ишчезну у прашуми . .. Сиротом Хотентоту, који је од силког страха избечио очи и нетремице ме посматрао, ништа се није догодило. Прибравши се од првог узбуђеља, хтедох да му довикнем да похитамо друговима у помоћ. Али глас ми је запињао у грлу. Тек кад сам се осврнуо, видео сам врло смешан призор. Моја два друга седели су у бари, потпуно неповрећени, али толико ошамућени да нису ни покушавали да устану из воде која је на том месту била врло плитка .. Одозго, с неба без звезда, церио се подбули месец.. * Пужући кроз густиш, упутисмо се у правцу у коме је велики слон ишчезао. Грчевнто сам стезао уза се своју тешку пушку, спреман да пуцам на први знак опасности. Моји пратиоци и мали Хотентот, пузали су за мном. По свему судећи, они се такорећи још нису били прибрали после необичног догађаја. И, одједном, застадосмо притајивши дах. На једиом великом пропланку стајао је на једној омањој узвишици велики слон наш познаник, потсећајући на говорника на. неком великом скупу под ведрим небом. Стајао је непомично, као да је исклесан од камена. Никада нећу заборавити тај необични призор. Пропланак је био са свих страна окружен црним оквиром шуме и утонуо утако дубоку тишину да ми се чинило као да је чујем, А насред њега стајао је непомично стари мужјак. одајући целим својнм држ^њем чудну сету и потсећајући на неког старца који се вратио свом дому у коме је про-

вео своју младост и који је затекао пуст и усамљен. . — Господару — шапну ми мали Хотентот на уво, — ако будете циљали више у лево, могли бисте га погодити тачно иза увета и на месту га убити. — Нећу да пуцам — одговорих, — а ако неко од вас покуша, заврнућу му шију. Прошла ме је свака воља за ловом. Чинило ми се да овог слона зрно не бије. У исто време, очекивао сам да видим неки необичан призор, Али, једно осећање у мени је преовладало: Чинило ми се да би то било мучко убиство ако бих пуцао на ову животињу која ми је мало раније поштедела живот, кад сам лежао под њеним ногама, остављен на њену милост и немилост. Иако смо говорили шапатом, пзгледа да нас је слон чуо. Он покрену главу и погледа у правцу где смо ми лежали. Уплаших се да ћу у случају спасности ииак морати да пуцам. Али изгледа. да је животиња закључила да се с те стране не треба ничег да плаши па опет западе у непомичност у којој смо је узнемирили. Онда наједном подиже сурлу и кроз прашуму се заори заглушни зов. Тај зов понови велики слон трипут, па кад се у даЉини утиша одјек. завлада опет нема тишина која је њиме била нарушепа А ПЈСле неколико тревутака протутња џунглом страшни одговор Са свих страна чула се јека слонова који су стотинама на броју, бесомучно трубили. — Обрали смо бостан — јави се опет Хотентот. — Ова грдосија позива своје пријатеље да нас побију — Не трабуњај — прекинух га нестрпљивим шапатом, — Да је хтео да пас побије, учшшо би то сам. Ни речи више да не чујем! Иначе, може се догодити да нам ово буду последњи часо^и. Наш разговор прекину страховита тутњава Налик па обучене индиске слонове махараџа. појави се безмерно крдо великих животиња у беспрекорпом реду Са свих страна шуме пробијале су се животиње кроз прашуму у пЈ>авцу пропланка. Под њиховим тешким ногама земља се угибала. Можда сам превидео. Можда су ми иерви попустили те ноћп, тако да ни-

еам могао да оценпм њихов броЈ. Али ја сам снреман да се -закунем да их је било бар неколико стотина, док су моји пратиоци доцније изјавили да су их видели много више. Пред сваким чопором ишао је мужјак предводник, а месечина се пресијавала на његовим белим кљовама. Онда су ступале женке и младунчад, пођеђани по величини Крдо преплави пропланак. Слонови се распоредише у полукругу, у чијем је средишту стајао стари мужјак. А онда, као по некој команди, спустише се сви на колена. — Клањају се свом краљу — шапну Хотентот. Џиновски слон затруби у знак отпоздрава. Крдо се подиже и поче се груписати у мале правилне гомнле. Све то личило је на неки необичан сан. Мужјаци су се груписали за себе, а женке н младунчад у посебпе групе. Мужјаци стадоше наепрам женки, трубећи продирно својим сурлама н тада поче најнеобичнији кадрил који сам икад у животу видео. Тешко су трупкале огромне ноге по пропланку, а јека се орила на све стране кроз џунглу. Ушп нам заглухнуше. Пред очнма нам је нешто поигравало, и кад ми се већ учинило да више нећу моћи да издржим, бука наједиом престаде. Крдо се груписа у првобитни ред, којим је и дошло и упути се у џунглу. На иропланку остаде само стари мужјак, величанствен у усамљености замрле џунгле. — Неће вал>да вечнто овде остаги, господару — ироговори Ханс. — Додуше, кад су већ други отишли, мислим д-а је ово најбољи тренутак да га убијете. — Ћутн — шапнух. — Може те разумети, Да, моји нерви су били иевероватно попустнли. И то што сам рекао нипс-што није изостајало по својој бесмислености и иесхватљивости од онога што сам видео. У истом тренутку, на мој неописиви ужас, стари мужјак се окрете и поће право на нас. Дограбих пушку, спреман на све. Моји пратиоци учинише исто. А мали Хотептон иребледе од страха. Мужјак се приближи, дограби Хотентота око паса и завитла га у бару у коју је малочас бацио и другу двојипу. После овога, слон се окрете, пређе преко пропланка обасјаног месечином и нестаде у прашуми кршећи све у свом пролазу. . * Протекло је много година од ове пустоловине. Да сам сам у њој учествовао, веровао бих да ми се то све привиђало. Али са мном су била и три пратиоца, који су у тој авантури много више настрадали од мене. Али кадгод сам покушавао да разговарам с првом двојицом, или с малим Хотентотом, сви су одлучно одбијали да о томе говоре. Нема сумње, нису желели да се потсећају на те страшне часове. А за мене ће вечито остати загонетка зашто сам баш ја био поштеђен. ..

Букет хризантема Поспала ми драга на дар хризантеме, Уз поздраве спатке, искрене и чедне, К'о да хоће рећи: прошпост моја вене И сав свет са њоме због љубави једне. 0, како је диван букет моје среће Румен, као усне у драгане моје, Нзко силно вопим њу и ово цвећ« Пуно росе чисте, као суза што је Ја љубим букет сада место драге И диван мирис опојно ме дражи. Но срце осећа пуно нове снаге Да варка то је и њу само тражи. 0, дођи. драга, у вечери касне Кад запад дапеко изнад града руди; Да љубим тебе, твоје очи красне И да те страсно притиснем на групи. Јер хоћу да снивам вечност овог света У загрљају твоме, у сред хризантема. Ал' узапуд све је! Свуд је пустош клета! Само букет овај — тебе нигде нема... Дрог. Р МпкиН