Коло

ИЗ ДЗОЖИВЛЂАОА ПРОФ.П1Ј -Р М ПЕТРОВИКА

Негдашљи начин китолова имао је у себи нечега доиста витешког. Китоловац је морао да вуде одважан, вешт и окретан, имао 'је свакога часа стављати свој живот на коцку и излагати се опасностима у неПосредној борби са рањеним и разјареним морским чудовиштем. То је одиста била нрава борба, у пуном смислу, у којој један противннв располалге огро!мном физичком снагом, хиљаду пута већом од другога, а други само својом окретношћу. При новом начину китоШова све се то мења. Све је механизоВано, борбе нема скоро никакве, као ни ризика ни опасности за ловце. Два су техничка проналаска потпуно »зменила китолове и целу китоловну нндустрију. Први је био балистичко 5арпуниран.е кита метком избаченим из нарочитог топа са парног или мо®орног ловачког брода. Други је био Вадување убијеног кита ваздухом, убризганим у њега јаком парном или Моторном машином, кад је кит такве врсте убијен, да не би потонуо на дно !мора. Идеја о балистичком харпунирању Иоста је стара. На њу је био дошао још велики китоловац капетан Скорезби, који је око 1810 и покушао да је оствари, али без икаквог нарочитог пракјгичног успеха. Тек је 1860 године Норвежанин Свен Фоин дао томе такав Фблик да је ствар постала практична и да је могла потпуно изменити дотадашњи начин китолова. Од Скореиз(шеве идеје норвешки китоловац је задржао само избацивање харпуне из кратког топа, једне врсте мерзера. Хардуна, воју је у китоловну пракоу увео .Свен Фоин, састојала се из јаке гвоздеде шипке дуж које клизи гвоздени прстен, а кроз овај клизи и пролази је'дна од тих шипака. За прстен је везан дугачак, јак и савитљив челични кабл. .Обе се шипке састају на својим крајеВима. Оие својим доњим крајем улазе 7 један гБозден ваљак истог калибра као цев топа, а на горњем крају на!гакнут је на њих челични шиљак са два репељка који се могу приљубити уз шипке или се од н>их раставитн, на исти начин као и шипка на кишобрапу. У шупљину између та два крака уметне се нарочито опремљена евспловивна чаура. иа се цео инструменат увуче у тол, тажо да гвоздени ваљак дође на дно тона, до самог барута. Двоструки челични шиљак са екеплозивном чауром остане напољу, ван топа, као и гвоздени прстен за који је нричвршћен челични кабл. Топ је смештен на сам нредњи врх брода и харпунер га може једном руком лако окренути у свима правцима испред јброда. Кад се окине обрача на топу, барут истера цео инструменат из овога и челични врх харпуне зарије се у китово тело. У овоме тренутку експлодира и чаура између два крака (репељка) те харпуне, који се сучељава.ју на челичном врху; краци се раздвоје један од другога вао шинке при отварању кишобрана, чиме је онемогућено да се инструменат сам извуче из китовог тела кад овај, рањен и разјарен од 'болова, јурне на једну страну и затегне кабл чији је задњи крај везан ва брод. Као што ,је казано, кабл је свотам предњим крајем причвршћен »а гвоздени прстен воји клизи дуж Хпиике. Тај прстен оа каблом, при у влачењу инетрумента у топ. остаје напољу ван овога; кад топ буде испаљен и ииструменат излети из њега, прстен еклизи низ шипку и вадржи се на доњем крају ове, тако да од тада инструмонат носи кабл и вуче га за со'бом својим задњим делом. На тај наЧИН' добијено је то, да кабл својом тежином не мења правац харпуне избачене из топа на жељену мету, као што би мотоо бити случај кад би он био увучен лредњим делом инструмента. -(Идеја о надувавању кита ваздухом Лоникла је отуда, што извесне врсте китова тону на дно мора чим угину. То, нанример, није случај са правим гренландскцм китом који, ублјен, о-

стаје на површини воде. Али је то случај са баленоптервма, чији би лов био приносан кад кит не би тонуо на д. . Међу таквим китовима има их и крупних, па ипак су их стари китоловци или пропуштали. или ловили онда кад нема шта 'боље. због тешкоће која се имала са њима убијенима. То је и био узрок што су у северној поларној области већ поодавно истребљенн сви гренландски кнтови. а о-стало је мноштво баленоптера, пропуштених од ранијих китоловапаПочетком овога века. кад је увођење балистнчког харпунирања већ било учинило да на северној хемисфери потпуно нестане китова што не тону, морало се прибећи лову баленоштера. Па пошто су ове, тонући на дно мора, задавале велике муке китоловцима, дошло се на идеју да се оне ва ? здухом одрже на површини воде ради реморкирања до брода и до топио-

Бродови су нли парни или са мотором за нафту. На великом броду се налази читав низ пећи са котловима за топљење китове масти; поред тога читава машинерија за прерађи®ање других продуката. Затим, простран магацин за смештај нродукага фабрике, простори за становање, заоебна одељеаа за капетана и официре брода, магацвне за намирнице. за свакодневни материјал и друго. Ловачки бродови .гмају машинске инсталације за надувавање убијених китова. .њихово везива.1,е и придржавање уз 'бок брода и за реморкирање до топионице. На броду је капетан и посада од 6—8 људи, међу којима је и један извежбан харпунер, довољно вешт да и при највећем љуљању малога брода тачно, харпуном ив испаљеног топа, погоди кита у осетљиво место. Кад китоловна екопедиција стигне у област у »ојој ће се ловити, велики

нице. Стари китоловци су се у томе помагали на један примитвван и врло ненрактичан начин: прикачивали су за уловљеног кита мноштво надуваних мешина, али и то је убрзо напуштено. Кад су пре тридесетину година, баленоптере постале у поменутим областима једини могућан предмет китолова, и кад су већ увелико били уведени парни или м-оторни ловачки бродови, килотовци су се вратили старој идеји надувавања кита, али овога пута на сасвим други. бржи и практичнији начин. Ловачки брод има на себи јаку пумпу за сабијање ваздуха, покретану парном машином или мотором, бензинским или оа нафтом. Чим ,је кит убијен, у њега се увуче и добро причврсти дебела водоводна цев за ваздух из пумпе и пусти се машина у покрет. Кит је за кратко време толико надуван, да се сигурно, па ма кажво време било, и нри најјачим ветровима и бури, може одржати на површини воде и реморкирати куда хоће. При надувавању ваздухом кит има трбух окренут горе, тако да му он изађе изнад водене површине, као каква огромна. надувена кеса. Па како је трбух балежштера избраздан паралелним удубљеним пругама. које се при тој операцпји још и прошире. лако је разумети слику која се има пред очима кад се наиђе на једног таквог надувеног кита довученог у топионицу, или привремено остављеног на. морској пучини са забоденом у њеш морском заставом брода који га је уловио. И ево, како, са употребом поменутих техничких новина. да.нас игледа лов на китове у ма коме мору земљине кугле. Китоловио предузеће има обично свој велики брод, сав претворен у топионицу и фабрику за прераду остатака од уловљених китова. Уз пловну фабрику иду још 3—6 омаљих бродова одређених искључиво за лов-

брод, пловна фабрика, снусти своје котве и оетане на месту да чекд првога кита кога ће му довући који од његових ловачких 'бродова. Ловачки бродови се разиђу и ночну крстарити по океану тражећи кита. Момци са брода стражаре наизменце у бурету на катарци. посматрајући добрим дотледом морски видик- Кад ое зачује вика стражара, и види се на коју страну он показује руком, брод се одмах управи у означеноме правцу. Капетан и сам својим догледом угледа повнати му водоскок, а мало затим и мрко острвце од китових леђа. Харпунер је већ стао ппед свој топ, увукао у њега метак и харпуну, проверио да лн ће се челични кабл без сметње и замршаваља одмотавати кад га кит повуче. Сагледавши и сам кига пред бродом, он једном руком хвата за Управљач топа, помоћу кога ће ниппанити, а другом руком за обарачу. Мантина брода ради врло лагано, да би било што мање лупе; крмар управља бродом тако да му предњи врх дође позади китовог репа и да брод приђе киту од ватраг, како не би био ошажен. Кад се брод примакне на 60 метара, он скрене мало бочно. како би тои дошао спрам предњих пераја жртве. Харпунер тада нанпшани на место које он добро познаје, и кад топ буде на 20 до 30 метара до тога места, он окине обарачу. Харпуна излети ив опаљеног топа и зарије се у китово тело, повукавши со«5ом и челични кабл са брода. Одмах затим експлодира и експлозивна чаура при врху харпуне. Често се дешава да експлоаија одм&х он?способи кита за покрет, или да му повреди који од животних органа; он тада остане непокретан, на површини воде и треба га још само довршити, што се чини или једним нарочитим метком без кабла. или дугим изоштреним челичним копљем, нарочито снрвмљеним за тај пооао.

Ако кит није одмах, првим метком, онеспособљен за покрет, он раљен, јурне на једну страну, новуче за собом кабл који се са брода одмотава док не буде затегнут, па онда буде повучен и оам брод. Крмар мора при томе вучељу добро отворити очи да брод не заошија изван правца вуче. јер га тада у часу може залљуснути морски талас и подавити га са свим људством. Пожаткад се пусти да машина ради уназад како би брод давао што већи отпор киту и што 'брже ш заморио. Али то у већини случајева не траје дуго времена: Кит, тешко раљен, убрзо малакше, за.ста.не и почне извртати поребарце. Машина са брода почне тада намотавати кабл и тиме, а уз припомоћ бродског проттелера, приближи се киту. Кад је брод стао уз кита, ова.ј се, ако је то још потребно часком доврпти и јаким гвоаденим кукама и ланцима добро привеже и учврсти уз бок брода, па се реморкира до китоловне пловне станице. Ту буде предат спецнјалисгима који ће га исећи на комаде и топити, а ловачки брод се одмахвраћа на отворено море да тралги нови плен •.. Понеко китоловно предузеће нема своју пловну топионицу и фабрику, већ ове подигне на суву, на месту где је лак прилаз о*бали. Добра страта тога је та, што се на суву има много више места за потребне зграде и више простора за рад. Таква се једиа, велика и потпуно модерна топвоница, о којој је наиред било речи, налази на пустоме острву Кергелен. Друга се налази на још пуствдем и за.бачепијем острву Вуве. Увођеље тих нових начина рада учинило је да је лов китова, јако ослабљен при крају ирошлог века, првих година овога века добио нов полет и постао у први мах врло интензиван. Дошао је био ред на паленоптере које су раније китоловци остављали на миру из наведених разлога. Нови начини рада учинили су да отпадну ти разлози и пошто је од раније, због те поштеде, остало непрегледано мноштво те врсте китова, он је био богат и рентабилан. Нарочито су се у томе нослу истицали Норвежани који су за китолов имали једну врсту монопола. ако не по некаквом праву. а оно бар фактички. Томе је допринело и то, што су номенуте две техничке новине у китолову били њихови патентирани проналасци, које су они брижљиво чували да не оду у руке конкурената. Норвежани су данас први на томе послу; чаж и предузећа других народности имају дирекгоре, па и харпунере Норвежане, а велики део киголоваца по свима морима и океанима опет су Норвежани.

.Огпас рог С Вр. Ј»9»9. «11 1И!

20244, 1—1