Коло

ИСТ0РМСК6 м. Сшег^м-е.

Кроз нашу земљу

Стара, типична, српска кућа у Жа1арима. Ова је ку. ка подигнута још за време Вожда Карађорђа. (Онимцн: А. Оимпћ)

ПЕСМА И ПЛАЧ Историске и другв анекдоте Нека леиа млада госпођица, али слаСо иителигентна, зачиаивала иесника Мазу Костића разним питањима све дпк овоме то није досадидо. Напослетку ће га упитати: — А када сте ви, гооподиие Лазо, дочеди певати? -—Када сте ви почелн плакати! ЗАР ЈЕ ТО НУШИЋ Био Нугаић у Врњцима и овакодневно долазио на извор да пије воду. Једнога јутра примети како га две младе жепе пос-матрају. Прва од н.иг показа прстом на Иушића и рече пријатељици: — Пази, оно је тамо Нушић! — Нупгић? Истина, зар баш он? А ђде је? — Кно га тамо код извора трећи по »еду. — Шта, зар то да је Нушић? (гриметиће друга разочарано. — Па ја Г& виђам свакога дана! КАПЕТАН МИША И ГАРАШАНИНОВ ДУГ Миша Анастасијевић, нли Капетан Миша, по коме је имену био у овоје време нознатији у Орбији, стекао је огромпо имање и богатство својпм необичним трговачким духом и беспример ном в[>едиоћом. Кад је био на врхунцу свога богатјстеа, између 1850 и 1865 године, Капе-

тан Миша је имао које у готову, а које у имањима, 1,500.000 динара или дапашњем 18,000.000 динара. Што је Капетан Миша био богатији, то су се све више множила његова доброчинства. Велики }е број оних Срба које је у разним нриликама својски помаг^о. И Илија Гарашанин, наш велики дрЈкавник, који је целога живота бно танког имовиог стања, узимао је новац на зајам од Капетана Мише кадгод му је твебало. А васпитавајући два сина на страни, Гарашанину је новац био врло често потребан. Једнога дана, када је сводио рачун свога дуговања Мишн Апастасијевићу, Гарашанин виде да је сума позамашна и да износи ни мање ни више него десет хиљада дуката. Видећи такво садње, Гарашанип написа Миши нисмо следеће садржине: „Мој је дуг огроман и ја не знам каво ћу ти га платити. Срећа је што имам кућу с великим плацем и Иа добром месту. Шаљем ти прикљученн акт, којим ти ту кућу уступам. Ти је процени колико вреди, па ако ти ја не узмогнем платити оно друго што и преко куће пређе, платиће ти моја деца, ако буду људи..." Кад је Капетан Миша ^обно Гарашаннново писмо љутпу се, те му наниса следеће: „Овим признајем да, пошто сам свео моје рачуне са г. Илијом Гарашанином, нашао сам, да ни ја њему што дугујем, нитн он дугује менн." Ову изјаву, заједно са Илијиним актом о уступању куће, Капетан Мшпа стави у једном коверту и оде сам Га-

рашшину. Дошавши код Илије,/затече доста света, па га изазва у другу собу. Ту му рече: — Пријатељу Илија! Ја сам досад држао да си великн човек и умом н срцем, а са-д видим да си кукавица, која не схвата шта је нријатељство. Ја се гушим у злату, а ти имаш само ову кућу, коју си једва стекао, на и н.у сада дајеш мени! Зар сам ја циганин да то нримим? Ево тн овога писма! И ако не иристанеш на њега, никад мој» нога твога прага неће прећн." Илија отвори пнсмо. Прочитавши шта пишб погледа у Мишу, а сузе му нотекоше ииз образ, па се иол.убише као браћа. Тако се измири Гарашаниново дуговање. ШТА ГИГА НЕ РАЗУМЕ Гига Гершић по највећој врућинн у подне на Петровдан ишао Теразијама и сусрео Јована 'Бају. — А где с-те ви били када сте се тако упарадили? — упита Гига свог познаника. — Како мислите да сам се упарадио? — изненадио се 'Ваја. — Па ето сте у реденготу! — Ја сталпо носим црно одело! рече Хаја. — Петровдан, подне, Теразије, црно одело, халбцилиндар! Заиста не разумем! — добаци Гига и извуче марамицу из џепа да обрише зној са лица. СЕОСКА ЛОЛА У неком позоришту у унутрашњостн прнказиван је „Сеоска лола" од Дескашева. Једпу од главних женских улога, Босиљку, кћер општинског кме-

та. играла Јетлумнца Н. која баш нијв била најлепше прнмљена од нозоришпе публике тога града. Довољно је позната фабула овог ко^ мада, тек морамо навести ово: Боснљч ка је смртно заљубљена у Драгића, званог „сеоска лола", којн волн дру-гу жену, а за Боспљку и пе хаје. У тренутку када због тога ојађена Боснл.ка скаче са моста у Тису и изговара овај текст: — Мрсите се, мроите се, плави вали, направите дубок вир, и у виру мој гроб... ^Црагић звани „Сеоска лола" тачно по' тексту своје улоге, чувши ове речи, потрчи за н,ом и викне: | 'Ш||| -г- Босиљка, чедо моје, или ћу те сиасти, или ћу с тобом заједно наћи смрт!,.. Неко из публике завапи: — Не, као Бога знаш! Пусти је нек' се удави, само да више не изпази пред публику! ЦИЛЕ КАО СИРАНО Улогу Сирана од Бержерака од [3.' Ростана, поред Добрице Мнлутиновића, играо је и Циле Богић у дуилој' подели. По завршеној претставн, нанђе нок. Чнча Нлија код „Три шешира" на Цила Богића и честита му овим речима: — Сине Циле, оди чичи да те пол .у. би. сјајан си Сирано*, ти си Бог у Сирану, — и кроз сузе поче Цилета да; љубк у образ ... Циле поласкан Чичиним комнлнментима, нољуби Чичу у руку и рече: — Захваљујем Чича, фактички за« хваљујем! Ја мислим, фактнчки јуначе, овај Чича, да је то једна од мојих најбољих улога, — и пољуби Чичу поново у руку. Али Чича, наставл,ајући своју за почету мисао коју не бсше довршио, спречен Цилетовим захваљивањен, продужи: — Ја те до душе, Циле, нисам гледао, али ми је то нрнчао чика Драгн врагар.

ФОТО АПАРАТЕ ДОГЛЕЛЕ. МАШИНЕ ЗА ПРАШИНУ ВЕНТИЛАТОРЕ. ПОРЦУЛАН ТЕПИХЕ. ЗЛАТНЕ ОТВАРИ ОДМАХ ПОНУДИТЕ ПО НАЈВЕТШМ ДАИАШЊИМ ЦЕНАМА НОВОЈ ФИРМИ .X У м« ■спод „СрбиЈе" Балканск« 11. — Тел. К-Ј7« ° 38«НО 5-5

ХАЛОГ СТАНОЕНИЦИ НАСЕЉА КРАЉА АЛЕКСАНДРА Ввлики избоо лвчиЈих играчака поиале. пудепа колошеке воле. орахо вог тља и оавне лвуге ситне побе оо бићете по млкеимноано! пени кол насВОЈИСЛАВ СИМИЂ Кцаља Алсксандпа П» (преко иута Г«1иие кафаие). »8679 1-1

ЗЛАТАН НАКИТ СТАРИ И НОВИ КУПУЈЕМ: Дијаманте крупније, брипијантв свв величине, златне зубе, бурме, прстем>в, иииђуше, брошевв, бразпетне, панце, сатове златне, сребрне и металне само исправне и од бољих познатих марана; старо злато оштећено, излизано, поломљено и горело сваку копичину, купујем сребрне есцајге и остапе исправне предмете од сребра купује и највише плаћа. Бесплатно процењује и на захтев процењене вредности исппаћује одмах позната фирма »»ВРАЧАР« власнвк МИЛИВОЈЕ М. МИТРОВИЋ Београд — Папилупска бр. 6. — Дорћол, Дор&олска пијаца. Тзл. 28-706. 38681 1—1

Злаш&н, наши* НВ ПРОДАЈТЕ А ДА НВ ПОНУДИТЕ НА ПОСЛЕТК.У И ФИРМИ КОЈА НАЈВИШЕ ПЛАЋА. »Ш А Ј К А«, Км. Иавла 50 !8И м

Златан накит највише плаћа »СТОБИ« Угао Краља Милана улаз нз Ресавске (Франкопанове 34 тел. 27961) 83( ј 78 ,_ 4

Златан накит СВЕ ЗЛАТНЕ И СРЕБРНЕ ПРЕДМЕТЕ купује и пајвише илаћ* у>Град — Равно« Масарикоаа бр. 4 палата Официрска задруга. — Телефон 28-035. 38675 2-Х