Коло

/ЛеНемо рећи иичег новог ако « /г\ кажемо да су ратне и поратне прилике изазвале и код нао знатне промене у начину живота, да су, поред осталог, створиле читав низ нових послова и занимања. Нећемо рећи ново ни онда када велимо да су многи људи, силом прилика, променили професије. Све је то познато, али ипак, увек се може ту наћи нешто ново. Проучавајући данашњи Београд који ствара и ради увек ћемо наићи на људе или ствари које уносе нову нијапсу и који су сами по себи још један убедљиви доказ више и о стваралачком доприносу, и о знатној радиности која се код иа -с развила. Ево две интелектуалке, две сестре студенткиње, Љубица и Иевенка Ост«јић, умеле су да велику љубав коју су одувек имале према децн и вољу да нешто раде, мислимо да нешто раде занатски, споје и да скромпим средствима, али несаломљивом вољом, •стваре своју идеју и да отворе малу радиопицу дечјих итрачака. Данас је то већ права фабрика дечјих радости. Старија сестра изучила је столарскж занат и постала члаи столарског еснафа. По њеним нацртима израђене су

неке нотребне машине и алати, млађа сестра усрдно помаже. Посао је могал да ночне. Данас су у радионици, у Фабрици дечјих играчажа, запослеш још жж<; 1»ле1ги1Н1ице и волвге. И неуморно, на дама у дан иарађују ое 15 серијама дрвеие дечје играчжв. Иарађене нтрачке, дрвене локомотиве, аутомобили, ватротасна кола, три иајомиљенија типа, једноставног, у« прошћеиог али укусног облика, свако« дана напуштају Фабрику која се налаг зн негде на Чубури и одлазе у цента# града, у излоге. Данас има већ ирилич чан број трговнна које истГључиво пр<х дају дрвене дечје играчке и оне имају одличну прођу. Није важно да ли ј«| играчка скуцоцена или еложена. Глав* но је да н овв" дрвене играчке задо< вољавају децу односно могу да изази« вају оне илузије без којих ћема истивн ског игран.а. И тако гјг два столара-лалка створни ли. једну од оних радионица у којим* со израђују лредмети, изввр* мн<*гшс дечјих радости.

г