Коло

8

/ТЛдувек је стварала и била етиар(7 ла. Али, иека зла коб нрагила ју је у стоиу и, Ч1ЧТ0, ба)и у данима када је била ири иуном зампху, на нуту још већих остнарен>а, иоклецнула је. На се онет подигла и диже. Антејски доднр са земљом, с п»удом, давао је нове снаге. 11 увек кала су се синови' Србије враћпли груди, када су'се нанајали на својим пзворима, и тражили „хлеба" у својој кући, она је уснела да се као ианово роди, да се диже и да корача ка лен шој и бољој будућности ...

Данас је опет, можда вишс ио икада, свима нама нотребан д|чи1> са родном грудом, са земл,ом Крбнјом. Данас,- више но икада потмЈни су на:м творци, људи раденици, љши нрегаоцн, л.уди ножртвовии, љу.ш који воле своју земљу н којн све за н,у дају. Људи који знају да је спас само у раду...