Коло

ПИШР' МИ ЛА-И ©АСЖИ1-Л-

/у^ад год је ишао улицама, гледао је доле, ка земљи. Због тога био је и мало погрбљен. — То он тражи благо — говорили. И заиста, он је зато гледао да би нашао нешто. Увек је мислио да Кв наиКи на какве паре, наките од злата, или нешто друго од вредности. Другови су му се смејали. — Гле, Пера ће наћи милионе! — Пера увек сања да ће постати богаташ! Пера стиснуо прстен, као да ће да одлети. Освртао се. Одједном се тргао и побледео. — Шта ти је? — Ништа ... — шапнуо и уздахнуо. — Знате, овај, неко је ишао за нама, па сам мислио да је лонов... да ће нам отети прстен. — Али, ништа ... Осврнули се. Никог није било. Само тамо, ено, на крају улице, Перина мајка, добра старица, разговарала је са неком женом.

А он је ћутао и тражио. Изненадиће он њих једног дана. Пролазиће улицами гордо, уздигнуте главе, са осмехом иа лицу. Кајаће се они што су га дирали. И он им неће ништа дати, баш ништа. Тако је мислио и чепркао свуда. Кад би наишао на камен он би га гурнуо. Можда иснод камена има нешто. Ко зна. Одлазио често по периферији града, тражио празна земљишта и копао. Надао се благу ... Сви су му се смејали. * Једнога дана позвао другове. — Хајдете са мном. Видећете да ћу нешто наћи. Осетио сам где има злата- Пођите. Ини су пошли. Бар ће се смејати. И дошли до једне пољане. Пера почео да копа. Пред друговима. Пажљиво, полако; не као пре: брзо, ужурбано, немирно. Очи су му сијале. — Само гледајге ... — говорио и копао. Рука му дрхтала. — Ево! — узвикнуо. — Погледајте! Шта еам ка^ао: злата мора бити! У руни држао прстен. Златан, види се. Рука му дрхтала. Прстен!... Златан! ... Јесте ли видели. Казао сам ја вама. Не верујете . . . Погледајте. Очи му стално сијале. Глас дрхтао. Замуцкивао. Говорио испрекидано, без даха . . . — Заиста .. . — прошапутао један. — Имао је право — додао неко. А Пера сваког гледао. У очи. Хтео је да види како му се диве. — Ето, казао — нашао сам прстен. — Али, нисам ја такав. Продаћемо га. Да, што ме тако гледате. Нећу ја дл га продам, већ ћемо ми да га продамо. Поделићемо паре. С.ваком једнако . . и мени. Потрошићемо. И еви пошли за њнм. Да продају прстен.

— Ко ће да уђе у радњу, да прода — упитао Пера. — Ти. — Не, нећу ја. Миша нека уђе и још неко. — Ја ћу! — јавио се Аца. — Ја умем дз се погађам. Продавао сам ја прстење. Продао сам један од хиљаду за две хнљаде динара. Миша се насмејао. Гласно. 3«ао је он да Аиа лаже. И други су знали,

али нису имали времеиа да се смеЈу. Гјродаје се прстен. И то златан. Уђоше. Пера гледао кроз прозор. Нервозно лупкао ногом. Видео је како Миша нешто објашњава. Аца је непрестано млатарао рукама и нешто причао. Видео све то Пера. Видео је како је трговац иажљиво загледао прстен и затим како је нешто запитао Мишу. Пера поирвенео. Миша је показао прстом ка прозору и нешто казао. Онда је трговац пошао ка излазу. — Ја ... ја ... — замуцао Пера и отрча. — Перо! Перо! — викнуо Миша. Пера се није освртао. Сви зачуђено гледали. Трговац се смешкао. — Украо прстен — рекао. — Али ... — неко ироговорио. — Не чудите се: прстен је украден. — Ми смо лично видели када га је нскопао. — Да, — смешкао се трговац, — али ои га је и законао. — Аааа, тако ... — Јесте. Него, где станује он. Казали му. — Хајдете са мном до њега . .. Јово, сада ћу се вратити — рекао неком у радњи. И заисга: прстен је Пера украо. Од мајке. Добра старица била је преплашена. Прстен тај, успомена давна. И нестао. — А сад — опет је ту. И сузе кођоше. Сузе радоети. — Што то уради, Перо? — Ја ... ја . .. — муцао Пера — ја сам морао да украдем. — Зашто? Сви ми се потсмевају. Увек нешто тражим а никад не нађем... Говорио оборених очију.

Сутрадан дуго није га било. И нашли га крај Дунава. Чепркао по неком ђубрету. Тражио благо. Или прстен. Златаи. Али одиста да га нађе. Такав је Пера. Увек нешто тражи. Благо. Зато је, ваљда, и мало по1рбљен. 0~

Оусрет

Када сам 1е соео. у дугаама нагпиу! бегае много туге оаствзаних снова. а у срцу њеном много става бола номешано с нешто заостале ватре. Она 1е већ. одавно. нвогала прве буре. и ево већ носи свога крста део. а 1а препун снаге и младости бувне клонулу је тако на путу сусрео. И сада пловимо низ реку живота. Око нас је јесен. лигаће пада с грапа. а у нама опет пролеће се раћа нролсће гато носн силет нада и снова. Београд. иовембра 1943. СТЕВАН ВУКЧЕВИЋ

ОГЛЕДАЛО ОД АЛУМИНИУМА Алуминијум је до сада нахпао многобројну примену за израду најразноврснијих продмета. како корисиих и потребних. тако и некорисних. Сада је пронађено да со од алуминиума могу правити огледала. До сада алуминиум никахсо није могао да се изглача, јер је увек после изве-сног времена тамнео због танке навлаке која св временом јављала. Сада је пронаћен начин да се спречи појављиваље тог танког оксидног слоја, па једном углачани алуминиум може дуго да слулш као одлично огледало. ПОЉУБАЦ НЕКАД И САД Пољубац је некаДа био символ веоноети, печат везе за цео живот или догсаз вечног пријатељства. Данас се ®он, међутим, много лакше даје и чеето 1е он само обичан израз нежности, поштовања или моменталне страсти. Стари Римљанп нису дозвољавали ни супрузима јавно да се љубе. па ни пред својом деиом, Због пољупца слали су шта више појединцз и у прогонотво. У средњзм веку пољубити девојку значило је исто што и просидба. Удата жена, ако би пољубилгС другог мушкарца. губила је право на издржавање и сматрало ее да је боак раскинуг њеном кривицом. А ако је припадала аристокрацији и љубила ее са потчињеним. обоје би изгубили живот. Код Кинеза и Јапанаца пољубап је само израз љубави. Ки-нези, кош се цене и поштују, никад се не љубе. већ при поздравл>ању трљају евоје носеве један о други. У Јапану 1е позопишни пол>убац и данас забрањен. Прошлог века се и у Евоопи водила диекуеија да ли глумац на позорници истински сме да пољуби своту партнерку. Стари Римљани су разликовали три главне врсте пољупца: оскулум. базиум и суавиум. НОВА КАУЧУКОВА БИЉКА Потпуно е-лучајно немачки војници У Русији пронагали су једну биљку. сличну маслачку." чији је корен мекан као гума и прилично гаси жеђ. Ова биљка одмах је послана у Немачку, где је стручњачки испитана. и испоставило се да корен ове биљке садржи велики проценат гуме, која се може поепе једног хемиског поетупка лако извадити. Техннчки опити Немачког пол»опривредног научног завода показали су ускоро леп успех. И завод је после ових успелих покушаја отпочео систематско гајење на пољима Тераксакум-Кок-Сагиса. кокво је име добила ова каучукова биљка.

Ситно еемеље меша се са песком или струготином да би се правилно распоредило по површини за обделавање; у пролеће или у јесеи врши се сејање у дубину од пола до један и по сантиметар. Млада биљка нарасте потом у дужини 5 до 10 см.. њен цвет додирује при томе земљу; велика запара не шкоди Кок-Сагису. напротив биљци само опадне сасушено лишће а садржина каучука У корену повећава ее. Семе се сакупља у раздобљу ол |уна до августа. Корен се међутим тек у позну јесен вади из земље, руком или ралом. Допринос У каучуку зависи од квалитета земљишта и износи према величини корена 00 до 200 кг. на хектар. Вредно је поменути још једно велико преимућство ове каучукове биљке. За њено обделавање долазе у првом реду у обзир тек исушене мочварне области. које се испрва још не могу употребити. Ова биљка 1е еем тога врло отнорна према хладноћи и жези. Немачка иидустрија гуме данас већ Употребл.ава у великој мери каучук из Кок-Сагиса. Пошто каучуково дрво није више достизало. пронашли су немачки научнипи синтетичан каучук. Исти неуморни истралшвачки дух отвориће и са биљком Кок-Сагис нови пут за велику продукцију гумене масе која !е неопходио потребна у тако великим количинама. ДУЖИНА КИНЕСКОГ ЗИДА Кинески зид претставља највећу грађевину коју 1е сазидала човечија рука. Када би било интелигентних створења на Марсу и имали јаке догледе, на Земљи би они видели једино Кинески зид. Главни део тог циновског зида дугачак Је поеко три хиљаде километара. а са огранцима и преко четири хиљаде. Саградио га је цар Шин П1и Хуанг Ти, који је живео двеста година пре Христа, а циљ му је био да заштити своју велику дожаву од упада монголских пљачкаша. Зид је градило преко милион људи. већином заробљеника и робијаша. Ширина му је седам до осам метара. висина шест до десет. На њему су грудобрани са стране. а у средини пут. Зид је тако добро и данас очуван. да су њиме Јапанци продирали у унутрашњоет азиског континента. На појединим местима Подигнуте су двоспратне куле у којима су становали војници-чувари. Нарочитим сигналима ]ављали би да се непријатељ приближује. вест би игала од куле до куле и за гили час би стигла до престонице. одакле ЈЗи брзо била уиућена војска на угродсено место.

Иано постаје и нано се лечи реуматизам ?

//^Летко је који човек, нарочито у пов Ј одмаклим годинама, који не патн ' од неких болова у рукама или ногама, у неком зглобу или мишићу, које болесник или »стручњаци« из његове породице или околине просто и јасно орначе као реуматизам. Другим речима за већину је сваки бол у колену или рамену, у прстима шаке или стопала — реуматизам. Међутим реуматизам је једно тачно одређено и донекле проучено оболење које се може јавити изненада, са бурним знацима — то је онда акутно реуматично оболење зглобова, или може прећи у дужетрајну болест, која изазива не само поремећаје, него и деформитете на зглобовима; то је хронично реуматично оболење зглобова. И један и други облик правог реуматизма карактеристичан је по томе што за време болести оболе скоро сви зглобови болесниковог тела. Болест почиње обично — код акутног реуматичног оболења зглобова — као лаким назебом, кијавицом и гушобољом. После неколико дана, температура се повећа; болесник осећа јаке болове у зглобовима рамена или колеиа; затим оболе зхлобови лакта и прстију. У то време зглобови су црвени, отечени и јако боле и у миру, а поготово при кретању руке или ноге. Ако се болест на време лечи, траје обично 10—14 дана па и гри недеље. Затим се сви знаци болести стишавају и болесник оздрави. * Да би болесник од акутног реуматичног запалења зглобова могао да оздрави, треба лекар да пронађе где су била »улазна врата« за оболење. У највећем броју слу^ајева криви су крајници, који пут и зуби, који, када оболе, дозволе да се у њима развијају клице, које својим отровима изазивају нарочиту реа#цију организма која се испол»ава као реуматизам. Због тога, чим се први болови и најтежи стадиум болести лечењем стиша, треба приступити уклањању жаришта, то ће рећи оболелих крајника или зуба. Небројени су случајеви излеченог реуматизма после уклањања оболелих крајника и лечења или вађења оболелих зуба! * Сам реумагизам зглобова не би ни био толико непријатно, па и озбиљно оболење, када би оно пролазило без последица. На крају, десетак дана болова у зглобовима може да се издржи! Али акутно реуматично оболење злобова је озбиљиа болест по томе што скоро увек — осим у врло малом броју, изузетно правилно лечених! — оставља последице на срцу у виду органске срчане мане. Изазивач акутног реуматизма — да ли је клица или вирус још није тачио утврђено! — утиче и на унутЈ >ашњу срчану опну, па и на срчаии мишић, а који пут и на спољну срчану огшу. Због тога се код реуматичног болссника, као иоследица реуматизма, ш пг неким лекарима упоредо са реуматизмом, развија срчана мана која има за последицу недостатак срчаног рада и целог крвотока. Услед тога болесник од акутног реуматичног запалења згдобова ускоро постаје срчани болесник и онда целог века има да сноси своју срчану ману. * Да не би болесник који болује од акутног реуматичног оболења зга^обова постао и срчани болесник то треба: 1® да се сваки болесник од реуматизма лечи онако и онолико, колико то лекар одреди. Сада медицина прописује апсолутно мировање у постељи, узимање великих доза салицила или пирамидона и лаку дијету, богату витаминима; 2" сваки болесник од реуматизма треба да лежи у постељи најмање шест месеца да би спречио стварање срчане мане; 3° чим се бурни симптоми болести стишају (да болови буду мањи, да температура падне, да се болесниково опште стање поправи), треба уклонити жариште болести (оболели крајници или кварни зуби). Др н.