Коло

Н РОМАИи џ)<г ш Ш1ЈВОТ

Бече у Паризу осамдесетих годииа. Пред Великом Опером корзо отмених кочија. Позоришна претШава треба ускоро да почне. У једном ^твореном двопрегу довезла се сама је^на отмена госпођа четрдесетих година. |Бено лепо лице са крупним смеђим ©чима одаје извесну хладноћу и гор!дост. Над отвореним челом надвили се Јвраменови густе плаве косе прошаране сребрним власима. Лежерношћу бића навикнутог да га гледају отмена дама сишла је с кола. Због свог гордог држања изгледа да је виша но што је у ствари. Црна скупоцена хаљина од свиле даје јој ону једиоставну елеганцију коју модне куће влатом наплаћују. Испод врата јој бли;ста брош од бриљаната. Кад је отмена дама ушла у ложу, у Јваркету настаде жагор и шапутање. Погдеди и догледи са свих страна упериЈие се у ложу. ?— Пази, мадам Линч. И сама! Право чудо. *— А ко је она? Одговор се изгубио у првим звуцима јувертире. Чуле су се само речи: *— Краљица Парагваја! ФИЛМ ЈЕДНОГ ЖИВОТА Заваљена у седишту Елиза Линч ниЈе слушала музику. Утонула у сумрак Дворане размишљала је. Има тако тре■утака када успомене прошлости заоЖупе човека. Она је живела у проилоети и пред њеним очима одвијао се филм њенога живота . ,. Било је то пре двадесетак година. Дрквена звона једне ирске варошице весело су звонила. Из цркве је излазио млади брачни пар. Млада, скоро дете, у дугачкој белој хаљини сјала је од зреће. То је била она, Алиса Елоаза Линч. (Данас је, ето постала жена официра француске службе, госпођа Катрфаж, а еутра, прекосутра ће у Париз, варош енова свих маловарошких шипарица. Све јој се то чини као сан, као прича. ,Са благодарношћу детета које је добиаго жељену играчку припила се уз свог мужа. ВРАК КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО ВАЖНОСТ Четири године доцније. Маловарошха шипарпца развила се у лепу и љу« базну жену. Господин Катрфаж преме)итен је давно у Алжир и његова жена Вроводи ту удобан али и досадан жи»от размажене жене. Она је ту једина међу мушкарцима — официрима и они је обожавају. А врело афричко сунце као да је за»рејало крв лепе жене са севера, То Вајбоље зна госодин Катрфаж кад дође раннмања уморан кући. -— Опет је био овде пуковник. при?ва му жена. Ја не знам шта ћу да раДим с њим *.. Постао је насртљив .., Господин Катрфаж стиснуо је зубе. - Шта му могу. Претпостављени ми |е. А сем тога... наш брак овде не важи . о. — Шта кажеш, запањи се жена. Јеси аш ти полудео? •— Писам. Наш брак је склопљен на британском подручју и у Француској не важи. По француским законима ти си у време склапања брака била малолетна... Сем тога у Француској не важи црквени брак. Елиза у први мах од запрепаштења ннје могла реч да проговори. — Па зашто ми то ниси раније рекао, промуцала је најзад стегнута грла. — Зато што сам то и сам тек мало пре сазнао „. „ — Од кога? — Од ... од — пуковника ... Настала је гробна тишина. Елиза је осећала каке јој се грло стеже. Хлацпоћа коју је већ дуже времена осећала мужу претворила се у мржњу. Осећала се преварена, обманута. Кратко време после тога Елиза је напустила свога мужа. Кад је стигла у Па-

риз, то више није била девојчица за коју је велика варош била књига пуна тајни, него жена која зна шта је живот, која зна како се живи. НЕОБИЧНО ПОЗНАНСТВО У Паризу је лепа Елиза брзо нашла везе са круговима Другога царства који су својим богатством, угледом и културом давали спољашњи сјај својој епоси. У вртлогу сјајних могућности Елиза је брзо заборавила маловарошке предрасуде и грађанско васпитање. Отворила је коцкариицу. Једног вечера, поред осталих гостију, појавио се у Елизином салону и син прегседника јужноамеричке републике Парагваја. То је био младић мрке пути у оиеретској уииформи са златним гај-

је Франциско нежно. -— Срећна сам, Франциско. Само ме је страх од очевог одговора. Ено видиш, већ се види Буенос-Аирес. . — Не бој се, Елиза. Стигао је одговор. Можемо доћи. Елиза, пресрећна, погледа га благодарно. Млади Лопез обожава Елизу. Њена близина га умирује, ублажава његову неуравнотеженост, поред ње он је ере« ћан и смирен. „КРАЉИЦА ПАРАГВАЈА" Елиза је у Парагвају својом ленотом н љубазношћу очарала све и свакога. И самог старог претседника републике, Францискова опа, оптерећеног пословима и болешћу. И Фраицискову мајку,

танима и дугачком сабљом. Елегантни Паризлије потсмевају се овом егзотичном принцу, али госпођа Елиза примила га је са пуно такта и обазривости. Млади Парагвајац био је очаран љубазношћу лепе домаћице. Франциско Солано Лопез — тако се звао млади достојанственик — дошао је у Европу да по налогу свога оца сврши неке трговачке послове. Благајне Парагваја, под мудром управом његовог оца, биле су пуне злата и млади Лопез је правио баснословне послове. Сипао је поруџбине на све стране, Може себи да дозволи да се нонаша као наследни принц. Елиза је нагонски осетила да је ту права прилика за њу. Похлепна за бо« гатством и моћи живи у свакој жени. Сем тога, егзотични тридесетогодишњи странац јој се свидео. Импонује јој и то што ће он као опуномоћеник свога оца обићи све европске дворове. Она је сујетна и прави велике планове. Зашто тај младић, којим би управљала, не би постао Цезар Јужне Америке? Треба га само мало обуздати и укротити. И за кратко време темпераментни Јужноамериканап постао је тако мек да га је лепа Елиза, > > се оно каже, могла да мота око прста. Он је спреман и да је ожени, али ту постоји једна велика препрека: њен први брак. Црква се противи другом браку госпође Елизе. Она дозвољава поништење брака само код правих владалаца где је у питању наслеђе. Но љубав* је слепа, Франциско Лопез је спреман и без венчања да поведе госпођу Елизу у Парагвај. Само шта ће да каже његов отац, самодржац Парагваја? У ПАРАГВАЈУ Плаво небо и бескрајно море. Елиза лежи у наслоњачи, поред ње седн Франписко. *— Да ли си радовољна, Елиза, пита

примитивну добру жену и његове еестре жељне живота и уживања. Даме престонице имитирале су њену париску елегапцију, а сиромашни урођеници еу у виткој плавој жени гледали биће еа другога света. Мало је жена којима је пао у део живот какав је проводида Елиза у Парагвају. После смрти Францискова оца нрешла је власт, као по неком праву наслеђа, на Франциска. Елизино богатство неизмерно расте. Франциско јој ноклања цела имања. Свака њена жеља је за њега заповест. Али она је н сувише мудра да би се изменила. Она му је била и остала само скромна пратилица, пријатељи^а у животу. Говори енглески, француски, шпански, љубазно прима госте, пријатно их занима. Приређује прнмања, балове, чајеве. Страни днпломати стални су гости њеног салона. И прави послове. Уносне послове, јер под лепом маском код Елизе се скрива права женска грамзивоет. ЂЛАТО И ДИЈАМАНТИ Рат је као олуја обухватио Јужну Америку. Утврђења која је Парагвај подигао на истоименој реци на граници Бразилије били су од увек трн у оку ове земље. Та утврђења су угрожавала саобраћај Бразилије са провинцијом Мато Гросо, где су пронађена богата иалазишта дијаманата. Бразилија је огромна држава, Парагвај је према њој кепец. Али Парагвај брани своја права. Сада, у тешким данима земље која је дочекала раширених руку, показала је Елиза сву своју ружну себичност због које ће доцније бити кажњена. Она, преко свог мужа наређује, да свака жена мора да преда десети део свога накита у корист државе. Као накит сматра се само драго камење и злато. Накупиле су се целе гомиле драгог камења и злата, јер је Парагвај богата земља. Али шта је било са тим богатством? Елиза која је предосећала да се ближи крај њеној владавини одбацила је. све обзире као што то често чине белци кад дођу у колоније и присвојила све то благо. Девет стотина хиљада долара пренето је у сред дана у пристаниште и натоварено на лађу. А свет је гледао и ћутао. Пренето је н све злато и драго камење. Онда је лађа, под заштитом једног страног дипломате, кога је Елиза такође заплела у своје мреже, кренула са Европу. Елиза Линч имала је храбрости још да остане у земљи коју је опљачкала. БОГАТА, АЛИ — ОМРАЖЕНА Дошао је дан великог слома. Елиза Линч умела је да очува свој став, евоје ^достојанство и у најтежим тренуцима. Ни киша куршума није могла да је спречи да напусти човека коме је имала све да заблагодари и који се сада дрхтећи завукао у казамате утврђења. Похитала је к њему са своја четири сина, али затекла је само леш. Пола часа доцни-је Бразилијанци умало што нису стигли њену кочију којом је бежала. У борби убијен јој је најстарији син. Сопственим рукама ископала му је гроб Свега триде.сет и шест годика било је Елизи Линч кад је судбина са висине срушила у дубоки поиор. Вратила се је у Париз, одакле је пошла на свој пут успона и пада, куиила луксузиу иалату н у прво време живела повучено Доцније се окружила луксузом, богатством, музиком и — обожаваоцима. Но све је то био само спољни, лажни сјај. Око ње се осећала хладиоћа, да не кажемо и презирање. Има правде на свету! Ружни* поступци ие праштају се ни лепим женама. Елиза је била богата, али —омражена. Осећала се усамљена. Почела је да тугује — еретство свих усамљених да забораве сами на себе. Час се појављује у Лондону, час на Ривијери, па чак и у Јужној Америци, у Буенос Аиресу. Али у Парагвају, где живе њена три сина не сме да се појави. Најзад, примана свуда с леденом хладноћом, стигла је у Јерусалим. Изгледа да еу јој једино сребрни гајеви маслина у месту где је живео Он. Откупитељ свих грехова света пружали душевни мир који није нашла у сјају и богатству. Ту је остала три године. Ту је ниј иознавао нико, нико није могао да упре прстом у њу и да каже: „То је Елиза Линч, жена која је опљачкала једну државу". Л. Зилеш

$А$ан. шкаџи окснама ЗКени нушење више шкоди него човоку, јеф еу ћелжје њеног тела. њен неовви сиетем. њене хормонеке жљезде. 6е» лажчевина и минерали лашие полложни нроменама. Дуванеки отров наједа тело ©аевим неприметно и подмукло; иеппва ие жаступају никаква видна оболења. Међутим, ако тело. навикавиги ее на отоов, захтева еве већу количину иетог. постепено ее т>азвија1у болеети, код којих се често не увиђа да су у ствари последице уживања дувана. Наоочито је штетан утицај дувана на еистем хормонских жљезда. Пушење пие евега омета функцију штитне жљезде. услед чега се убрзава њено прекомепно лучење. и то доводи до прераног наступања климактериума. Поремећаји жљезда настају код пушачица седам пута 1аче. него код непушачица. Поремећаји у жљездама. изазивајV хладноћу жене н она постаје у неку руку муиткобањаста. Полна хладноћа емањује способност зачећа жене. Жене које пуше скоро су десет пута више Стерн-тшге 'П неп^шачица. Осим тога, дуван штетно утиче на женин нервни еистем. Нервозна раздпаженост унутрашњих органа. па и гочови у доњем трбуху, могу ее објаснити уживањем дувана. Услед повећане раздражљивости, лако наетај.у побачаји, док • асниЈе усиоравање функиије материпе кзаг-ива превремеие порођаје. Код пушрлипа се више него двапут дешавају побачаји а скоро седам пута више презрсмени порођаји. него пгго 1е то олучај код непушаЧица .