Коло

4

Најомиљенији српски комедиографи су свакако Стерија, Коста Трифковић и Нушић. Тако различити а ииак толико слични! Већ и ио томе што су вечно на нашој сцени, и што су увек свежи. Ових дана прослављамо стогодишњицу рођења једног од њих: Косте Трифковића, који нам је оставио неколико одличних комедија а који, нажалост, није могао да да своју „пуну меру", јер, имао је свега 32 године када је умро. Рођен 1843 године, у Новом Саду, јГрифковић је по завршеној средњој школи неко време студирао наутику на Ријеци, па је после завршених правних

студиЈа у Братислави, Дебрецину и Кошицама, постао јавни бележник и најЗад адвокат. Умро је 1875 године у своме родном граду. Почео је да пише доста рано, прво песме, па комедије и неколико прича. Његове су најпознатије и најомиљеније комедије једночини: „Честитам", „Школски надзорник", „Љубавно писмо", па драмолети: „Бадње вече 44 и „Младост Доситеја Обрадовића". Паписао је свега једну комедију у три чина: „Избирачицу". Сем тога неколико је немачких комедија посрбио. И то је све! Али, у свему томе има много свежине, топлине и врло пријатног реалистичног хумора. Нечег веома привлачног што је и допринело да се његове комедије и дан данас још играју. Коста Трифковић није сатиричар, а није ни толико дубок или помало горак као Стерија, није ни тако плодан као Нушић, али је и он имао свој стил. Свој хумор. Пријатан и никада увредљио и заједљив. Желео је да забавља и у томе је потпуно уепео. Његове комедије нису ни комедије нарави ни карактера. То су комедије заплета и успелих типова. Највише у њима осваја његова неусиљеност и лакоћа. Хумор је можда наивно доброћудан, али је, како рекосмо већ, увек врло пријатан. Стогодишњица рођења овог нашег одличног комедиографа прослављенд је у Београду 24 децембра на сцени Коларчеве задужбине. Том приликом приказано је неколико његових најомиљенијих комада. Б. Т.

[СКРОМНОСТ Приликом осамдесетог рођендаиа Герхарт Хауптман је примио многе че« ститке и личности који су Дошли да му честитају. Један између њих чести*ао му је нарочито ласкавим речима: — Ви сте и остајете војсковођа веЛике војске немачких песника. — Но, но, — додао је скромно славрввеиик, то би била заиста чудновата војска која би дозволила да је води један осамдесетгодишњи Хаунтман капеТан). [ОДЛИЧАН ПОРТРЕ Баварски краљ Лудвик I, велики при|атељ уметности, који је од Минхена ваправио град уметности, путовао је једног дана кроз своју земљу. У Лору на [Мајни, учинили су општински достојници све, да суверена што свечаније до.чекају. Нажалост, украси на свечаном улазу у варош били су тако тешки и висили тако ниско, да се кроз славолук вије могло јашити. Краљ је сишао; када је ступио у градску већницу, изненадио га је један портре који је висио на видном месту у дворани. ■— Шта треба да претставља ова каЈрикатура на зиду? — упита краљ. ■— Ваше Величанство, — одговорио §е градоначелник. *— Јадна је ова слика! '— Не мари ништа, одговорио је градоначелник, само кад вам је Величаство слична. ДОСЕТЉИВИ НАЧЕЛНИК Луј XIII путовао је једном по земљи џ у једном граду био поздрављен од Јградоначелника. Један од министара, који се налазио у - краљевој пратњи, мислио је да ће учинити краљу задовољство, ако прекине доста дуги говор. Стога упита говорника: -— Колико коштају магарци у овој околини? Сигурно су прилично јефтини! Ако су ваше величине, — одговори начелник, онда комад стоји 10 тадира. [САМО ЧЕТВРТ САТА Један издавач дошао је сликару Адолфу Менце^у, те га замолио да нацрта један цртеж за насловну страну веке књиге. Менцел је имао нарочито внтересовање за наслов књиуе^ стога је одмах сео, узео перо и хартију, наместио наочари о нацртао врло духовиту насловну Слику. -— Прекрасно, рече издавач кад му је Менцел предао цртеж. -— А колико сам вам дужан за тај труд? ■— Сто талира, — одговори мајстор. Издавач с© преплаши али се, међутим, брзо снађе и рапбта љубазним тоном;

— Није ли то мало сувише за четврт сата? — Четврт сата? — одврати Менцел рачуђено. Е, драги мој, мени је требало 70 година да бих могао за четврт сата да направим такав један цртеж. Издавач без речи извади чек и најтоплије захвали великом уметнику. ПОСЛЕ ВАС Неки бечки индустријалац молио је једном славног певача Мешерта, да на једној његовој домаћој свечаности отпева неколико песама. Као награда било је уговорено 600 круна за четири песме. Мешерт је после сваке отпеване песме добио буран аплауз. Кад је отпевао и последњу песму аплауз уопште није престајао. Раздрагани домаћин довикнуо је уметнику: — Драги мајсторе, чујете ли аплауз? Зар нећете још нешто додати? Мешерт је одговорио смешећи се: — После вас, поштовани господине!! ДОКТОР ШВЕНИНГЕР Доктор Швенингер, рођени Баварац, стекао је Бизмаркову наклоност једном оштром примедбом, која је кнезу импоновала, јер је и сам волео да прави сличне примедбе. Кад је гвоздени канцелар под старост почео побољевати, препоручили су му доктора Швенингера као лекара. Бизмарк није трпео многа питања, па када га је доктор почео запиткивати за симптоме болести, он се обрецнуо. — У реду, одговорио је доктор, ако не волите да вам се поетављају питања, а ви зовите ветеринара, јер они своје пацијенте никад не питају за Здравље. Бизмарк је за тренутак био запрепашћен дрскошћу доктора, али се затим насмешио, на његову примедбу. Од тада њих двојица били су најбољи пријатељи. ТОПОВИ Генерал фон Исинг изгубио је у француско-немачком рату једну руку. Ради тога су га поставили за управника арсенала у Берлину. Он је од овог ар* еенала мало по мало направио праву збирку оружја. Једнога дана после закључења мира посетио га је Бизмарк и запитао га: — Реците ми, господине генерале, шта се подразумева под „иеколико 44 ? То значи три или четири, зар не? — Да, одговори Исинг, али тај се појам не сме схватити баш тако ограничено. Неколико, може значити и пет и шест, — У Р е ДУ? одговори Бизмарк, цар ми је рекао, да од вас затражим неколико топова за свој парк у Шенхаузе-

ну. Будите тако добри па ми поптаљите у Шенхаузен паест топова. Тада је тек Исинг видео да је жртва Бизмаркове дипломације па му је послао шест тбпова из своје збирке, за којима је још дуго жалио. ИБЗЕН АНАЛФАБЕТА Чувени норвешки писац Ибзен био је врло кратковид. Једног дана пролазећи улицама приметио је по зидовима велике плакате које су објављивале неку свечаност. Ибзен је заборавио своје наочари код куће па запита једпог пролазника: — Извините, шта пише на овим плакатима?^ — Е, драги мој, — уздахну нролазник, знам толико колико и ви; и ја сам неписмен!

СРЕТСТВО ЗА ЗНОЈЕЊЕ Роберт Кох, велики научник, тражио је на испитима увек брзе одговоре. Испитујући једног кандидата, по свим правилима испитивачке уметности, упитао га је, каква су сретства, која проузрокују знојење, Кандидат ј.е набројао сва сретства која је знао, али Коху то није било довољно. Он је тражио још више. Кандидат му одговори после кратког размишљања: — Ако сва ова сретства не буду довољна, ја ћу послати пацијента да код вас полаже испит, господине професо-. ре! То ће га, зацело, презнојити!... Кох, обично озбиљан, слатко се наемеја, опрости младом медицинару овај одговор и, што је најглавније, пустио га да положи испит.

Ју|ис./1м

Ввспи х ОГБ V "32. И?

Стареки, човек постаје луђи и паметпији. ® Каприс наше ћуди је чудноватији од каприса наше среке. ® Кад пе бисмо имали педостатке пе бисмо осећали толико радовољства да пх рапажамо код других. ® Кад не бисмо имали пи мало гордо» сти, не бисмо се жалили па гордост других. ® У свету постоје само два пута који воде успеху: или сопствена вештина или глупост других. ® Треба се смејати пре пего што постанемо срећни, јер нас смрт може претећи. ,® Може се имати печије поверење а да се нема његово срце: ономе који има печије срце не треба поверење. ® Мржња је ближа пријатељству пего антипатији. ® Постоји сл&ст у чистом пријатељству, коју пе могу да осете осредњи духови. ® У свету пема мучнијег раната од оно• та којим се стиче велико име: живот се равршава, а човек тек ако је скицирао своје дело. ® Сви ми имамо довољно снаге да подвосимо рла кад снађу друге. <•> У сунце и у смрт пе може се пепомично гледати. ® Бол који ми причињавамо не изарива против нас толико мржње, колико мржње повлаче наше добре особине. ® Гордост има више удела од доброте у примедбама које чинимо онима који греше, ми их опомињемо ие толико да

бксмо их поправили, колико да пх убе* димо да смо далеко од таквих погрешака. ® . Они који се баве сувише ситним стварима постају обично неспособни ра велике. ® Наша нарав даје вредност свему ономе што нам срећа доноси. ® Ма да се људи хвале својим великим делима, та дела нису често последица велике џамисли, већ дејство случаја. ® Срека окреће све у корист оних којпма је благопаклона. ® . Никакав труд не помаже да се дуго крије љубав тамо где постоји, нити да са покаже тамо где је нема.

Некад сам нун прегнућа Оио, некад сам био здрав ввиједап радан, под тешким условима тад сам живео; по киши снијегу го. бос и гладан, хрлио школи из села далека мислећи да ме тамо ерећа чека. Хтео сам да учим да нађем срећу, Ал\ срећан ја бити никад иећу. јер на неравном ка „срећи" путу изгубих здравље, стекох болест љуту« Све сам изгубио тражећи срећу ... Из једне биједе дошао у већу без радости сам младост провео патећи горку истину сам срео: Не треба ми ништа смрт ми се спрема! нашто ми срећа? ... |а здравља немам. ч Београд, новембра 1943 СТЕВАН ВУКЧЕВИЋ

И$ло$и с де 1 1Јпм играчкама пајвише, раруме се, привлаче саму децу. (Онимак: А. Симић)