Коло

(6) Не, ви сте госпођин исказ пред полицијом погрешно разумели. Госпођа Астрида налазила се само у суседиој соби, боље рећи, спавала је тамо. Међутим, вероватно да је ваш отац био већ мртав кад се она вратила из позоришта. Другога јутра соба вашега оца, која је била изнутра закључана, силом је отворена и онда је позвана полиција. Гоепођа Астрида није се налазила ни једног тренутка сама у соби у којој је убијен ваш отац. А нећете ваљда да тврди*е да јој је шведска полиција помогла да прикрије хартије ... — То не, али верујемо, да једино гоепођа може да унесе светлост у цео случај. Могу да вас упозорим, госпођо, и на ту околност да је ово моја једина приватна посета коју вам чиним. Хтео еам њоме да вам дам прилике да избетнете непријатности које ћу морати да вам нанесем. — То личи на претњу ... •— Није претња, то је пре упозорење. Јер, од овога тренутка истрагу ће да води криминална полиција. — Ви изгледа заборављате, господине, да ово није Триполис. Шведска полиција већ води истрагу. Постоје две озбиљне оптужбе. Једно је крађа великог стила, а друго убиство вашега оца. ЈМожете бити уверени. господине, да наша полиција неће мировати док ствар не расветли. Никакво ваше мешање у истрагу неће се допустити, већ и с рарлога што сте и ви заинтересовани у истрази према осумњиченој особи. — А ја ћу се постарати да полиција приступи јединој мери која може да доведе до резултата ... — А то је да ухапси госпођу Астриду? — Да. 0 томе ће суд да одлучи. Суд ће ©вакако да усвоји предлог полиције, али полиција за сада не жели никакво хапшење. Полиција, уосталом, има две дужности: да нађе извршиоца, али истовремено да штити невино осумњичене. — 0 тој околности ја ћу себи дозволити да разговарам сам са претставником полиције. — Можете и самном, јер ја водим истрагу. Паоло изненађен погледа доктора Врангела. Затим узе своју ташну, положи у њу онај табак хартије и хтеде да иође. — Онда мени не остаје друго него да етвар предам свом адвокату, реч^ измеиивши поглед са својим пратиоцем који је цело време ћутке стајао поред врата. — То је свакако најпаметније што можете да направите, рече овај, пошто сте овде странац и не знате прилике. Паоло се још једном обрати доктору Врангелу: — Ви ћете ипак дозволити, господине докторе, да ја имам право да браним своје интересе како знам и умем.

зна поуадано, да главобоља нестаје веН после ненолино мииута.

таблете Протио болова ^ Оглас рег. С. Бр. 19 999 од 6-Х-1942 Добија се у сваиој апотеци

■— Безусловно, господине. — Дао сам вам извесна обавештења, поред осталих и то да је у Лоидону пронађена и једна обвезница из заоставштине мога оца. То је мислим довољно ^а поткрепи моју сумњу. — Она чини вероватним да је по среди злочин. — Мислите крађа или оно друго? — Мислим да није само крађа. — Дакле и убиство? — Свакако. Колико ћете ви да се задржите овде? — Због послова не могу да останем дуже од четрнаест дана. — То ће бити сасвим довољно. — Полицију ћу обавестити где ћу да одседнем. — То није потребно, јер ће она сама знати где може да вас нађе. — Одлично. Барем ћу моћи слободније да се нрећем. Са претераном учтивошћу опростио се Паоло са својом маћехом и изишао без и једне речи више. Кад су остали сами госпођа Астрида рече доктору Врангелу: — Ви сте сувише строго разговарали са мојим пасторком. — Тачно. — И још нешто морам да приметим. Нисте му цело време ни погледали у ,очи. Цело време гледали сте само мене ... — Да, тачно је. И рећи ћу вам отворено: студирао сам вас! ТРИ СОБЕ Рано изјутра, још пре доручка, извршио је доктор Врангел уз помоћ Стефансонову претрес собе бр. 27. Он је око поноћи напустио Лизекил моторним чамцем. Вожња поред обале у ведрој летњој ноћи била је дивна. Већ за неколико часова били су стигли и престигли плаву јахту која никако није могла да стигне. у Гетеборг пре ручка. Дувао је, истина, неповољан ветар и јахта је морала да маневрише. Стефансон је знао из искуства да др. Врангел ради по својим сопственим методама и зато се није чудио кад је почео претрес у хотелу. У први мах, после убиства, у Катфилдовим апартманима није био извршен детаљан претрес, јер није ни постојала сумња убиства. Уосталом, да је претрес био боље извршен, многе ствари као она с вратима затвореним изнутра, биле би демантоване. Јер ситуација је, уствари била оваква: Катфилд, како је био богат, узео је За себе и своју жену најбоље апартмане у хотелу: две спаваће собе са купатилом и салоном. Из салона се улазило у собу госпође Астриде, затим њено купатило из којег се улазило у Катфилдову спаваћу собу. Прво што је др Врангел угледао кад је ушао у собу био је орман за одело толико велик да би се у њему могао да сакрије не један убица него чак и двојица. Др Врангел је прво прегледао врата на купатилу. „И та врата су била затворена''', рече вратар који га је пратио. Више сам за себе (него Стефансону који га је пратио) говорио је др Врангел: — Да пођемо са гледишта да су обоја врата стварно била изнутра закључана. То би, на први поглед, потврђивало чињеницу да је по среди самоубиство. Али, уствари, није тако. Човек који хоће својевољно да напусти овај бедни живот нема разлога да закључава врата изнутра. Зашто то да ради? Њему је, ионако, сасвим свеједно све сем да што пре оде са овог света. Остаје дакле друга могућност: да је Злочинац намерно закључао врата из* нутра- Он има за то важног разлога: да наведс истрагу на погрешан пут. А једном препреденОм злочинцу није тешко да то учини и калаузом. Сем тога могло се десити да је злочинац закључао врата изнутра, да се сакрио, рецимо у великом орману и доцније у општој пометености неопажено напустио стан. То исто се могло односити и на врата која воде у купатило. Вратар тврди са сигурношћу да су врата била

-ромаи одсвена Елвесшала _

закључана, али не може да се закуне да ли је у брави био кључ или није. — Не може се тачно ни рећи када је само убиство извршено, али можемо претпоставити да се злочин одиграо око ГО часова увече још док је госпођа Астрида била у позоришту. По извршеном делу убица је изишао кроз купатило, закључао врата споља, затим је ушао у госпођину собу, где се прикрио или изишао на било који други начин ... Ту се др Врангел обрати Стефансону: — Да ли се слажете са овим мојим Закључцима? — Да, свакако, али то још није све... — Знам. знам шта мислите, рече др Врангел. Само пре свега да прођемо још једном све и у појединостима. Ево, овде за писаћим столом седео је убијени Катфилд, је ли тако? А тамо, на тепиху, поред његових ногу, нађен је мали, елегантии револвер са дршком од слонове кости, уствари женски револвер. Седните на ову столицу, Стефансоне. Да, тако . .. Др Врангел стаде позади њега на неколико корака удаљености и испитујући пажљиво положај рече: — Судећи по рани убица треба да је овде стајао . •. — Ви говорите цело време о убиству рече Стефансон. То значи да сасвим искључујете могућност самоубиства. — Да, тако је, рече др Врангел расејано, и то са овог отстојања ... Затим се нагло окрену прозору: — Овде је исувише светло, треба спустити завесе. Кад су спуштене тешке завесе, у соби завлада непријатна помрчина. Др Врангел запали електрично осветлење. — Да, тако мора да је изгледала соба. Тако и другачије никако! прогунђаО је више за себе. Завесе нису могле да задрже блиставе зраке јаког јутарњег сунца и прозори су се оцртавали као два велика црвенкаста четвероугаоника на мрачном зиду. — Видите, црвено је Као крв, рече др Врангел. Нека остане то осветлење. Да видимо купатило... Пошли су у купатило, а затим у собу госпође Астриде. — Као што видите, убица је лако могао овим путем да прође, рече др Врангел. И овде му је, изгледа, сметала светлост дана> па је и ту спустио тешке завесе. Затим отвори врата салона- Салон је претражио пажљивије него и једну другу просторију, али је било очигледно да није могао да нађе оно што је тражио. Стефансон' га прекиде питањем: — Да ли још увек водите истрагу као

пријатељ , госпође Астриде, господине докторе? — Да, разуме се. Зашто то питате? — Ако је тако, онда истрага неће ић№ у корист госпође Астриде. Јер по вашој претпоставци могла је злочин да изврши само госпођа Астрида пошто траг води право у њену собу. Она је могла да убије свог мужа још у вече, да за» кључа собу и да изиђе кроз купатило у своју собу а одатле у салон и напоље ... — Сасвим тачно, рече доктор Врангел, то је врло вероватно, али не и једино решење. Зар се не чини и вама сувише једноставно? — Да. Али за неколико часова може да стигне Паоло са својим адвокатом, примети Стефансон, и он ће прегледати просторије у којима је на тајанствен начин погинуо његов отац и доћи ће до истих закључака до којих смо дошли и ми. Не може се рећи да ће се тиме умањити сумња на госпођу Астриду. Напротив ... — И ту сте у праву, рече др Врангел равнодушно, у бризи сте што нисте извршили налог о хапшењу, је ли тако? — Не, није тако, пошто сте ви узели сву одговорност на себе. — Дабогме, а узећу на себе и фор« малну обавезу. Око десет часова отићи ћу у полицију и рећи ћу: „Против једне даме из иностранства подигнута је тешка оптужба и издан је налог за њено хапшење. Даља истрага свакако ће само да појача ту сумњу. Постоје дакле сви разлози да се хапшење изврши. Али и поред тога ја вам гарантујем да се са хапшењем те даме ништа неће постићи. Данас ствар изгледа сасвим проста, али ја сам уверен да ће се даљом истрагом доћи до тајне која се неће моћи тако лако да реши. Зато дама мора да остане на слободи. Ја узимам на себе сву одговорност да неће нобећи па чак ни покушати да побегне. Исто тако гарантујем да ћу загонетку решити. — Ви сте убеђени да ћете је решити? — Ваша питања су инквизиторска, рече др Врангел са осмејком. А шта мислите шта ће тек на то рећи шеф полиције? ~ Уверен сам да ће вам у свему дати одрешене руке. — И ја сам у то убеђен. А сада, молим вас, позовите вратара. Кад је вратар дошао др Врангел га Запита: — Овај стан је јуче резервисао телеграфски једаи господин из Норвешке? — Да, за једног Италијана.. — А онда је стигло наређење да га резервишете за мене? — Тако је и поступљено. (Наставиће се).

Једаа део Груже гледаи кроз сеоски храстов рабран.

(Снимак: В. Лековић)