Коло

>ј добри пријатељ Пера долази у ред оних особа које вас оби* лазе само онда када сте им $аиста јако потребни* Има много таквих људи који сматрају да пријатељи једино зато постоје да од њих могу потражити какву помоћ или у најмању руку савет. Тако сам одмах био начисто, чим сам Перу угледао, да је дошао да му нешто помогнем. Само никако нисам могао да се сетим шта би то могло Да буде. Пера је био верен, штавише срећно верен, јер је волео своју веренипу, око које се дуго вртео докле је добио пристанак њених родитеља. За коју неде-

| -Г ~Јц .'К љу требало је да се венчају, те, према томе, нисам могао видети ничега што би га могло да баца у бригу. Одлучио сам, дакле, да сачекам да ми Пера сам исприча шта га је довело к мени. Ћаскали смо врло дуго о свему и свачему, све докле ми цела ствар не поче изгдедати глупа. *— Ти свакако ниси дошао зато да ми кажеш да нећемо дуго имати ово лепо време? рекох му најзад. — Да ниси имао штогод са Невенком? Или с њеним родитељима? Да нису наступиле какве тешкоће? Кажи ми све, пријатељу, јер иначе не могу да ти помогнем! Пера уздахну. . — Врло је тешко то рећи — почео је најзад. У ствари, није се десило ништа особито; Невенку волим као што сам је и волео, њени родитељи су непрестано љубазни према мени, о материјалним бригал^а не може бити ни помена... али у колико се примиче дан нашега венчања, мени је у толико теже на срггу. При свем том, час у који ћу се спојити са мојом Невенком очекујем већ годину дана с највећом жудњом. али, знаш, када понеки пут узмем да премишљам како ће то бити када се нас двоје једном вежемо нераскидном везоМ, када ј_а више не будем био слободан човек као што сам био дотле .. Једно питање занима ме непрестано већ неколико дана: да ли ће НевеНка остати онаква каква је? — Откуда ти сада одједном та бојазан? -— Отудз што Невенку од ееколико дана на овамо нисам видед ... Отпутовала је својој тетки у Трстеник. Већ је требала јуче да се врати. а још је нема. Не знам да ли је данае стигла. А тек ћу после подне моћи до њи! А ја чезнем за њом. био бих срећан. пресрећан човек када бих могао само чути њен тлас ... Перино липе засија од радости. —- И да мени тако што не падне на ум! Наравно да имају телефон. Одмах ћу то учинити! Допушташ ли ми? Он одмах шчепа слушалицу мог теЛефона и поче вртети бројке. -7- Глупости! Заузет ... Али уместо да слушалицу остави, задржа је на уву, и када му дадох знак да је обеси он ми одлучно руком махну

да га не узнемиравам. Лице му беше добило израз највеће запетости. Наједаред му очи почеше задовољно севати. Прснув у смех, примаче слушалипу ближе мени, тако да смо обојица могли да чујемо. — Моја будућа ташта је на телефону, — прошапута ми тихо — Разговара с неком својом пријатељицом и жали јој се на свога мужа. Слушај! Примакох уво црној шкољци и чух с велике даљине неки тужан глас: ,«Ах, драга моја, колико је ужасан мој муж! Тиранин је. себичњак. човек непрестано намрштен. Ја ово више не могу да подносим! Малочас, пре него што ће по-

ћи, приредио ми је опет једну сцену! И што је најжалосније, моја кћи се уметнула на њега! Још сада, у својој осамнаестој години. одаје његов карактер, његову саможивост, тврдичење, једном речи све његове рђаве особине а ниједне добре моје . . . 4 " Једним гневним покретом, Пера спусти слушалицу. Више се није смејао, већ љутито рече: — Нећу више да слушам то брбљање! Неколико минута седели смо ћутећи. Пера је напретнуто нешто премишљао. Напослетку процеди кроз зубе: — Невероватно! Како се усуђује да за Невенку каже да је тврдица и саможива, да има рђав карактер! Та Невенка је прави анђео! — Он одлучно скочи и опет дохвати слушалицу. — Чекај да кажем тој госпођи шта ја о њеној кћери мислим! И пре но што сам могао да се умешам, он окрене број телефона. Стадох очекивати како ће Пера сада да прође, Он, пак, као да је погађао моје мисли, ћутећи ми покаже да слушам и —-- страшно нешто! Оног дана нешто није било у реду с мојим телефоном и опет се зачу с оне стране жице глас. Опет смо се били укључили у нечји разговор. Али рвога пута чусмо ми неки уморан мушки глас, глас препун туге и очајања. „Не, драги пријатељу!" говорио је тај глас, „Нисам отишао. Осећам се толико уморан и утучен да сам се затворио у своју собу и да не желим никога да видим. Веруј ми да ја не могу и даље издржати ово. Ова моја жена својом претераном раскоши нагони ме да радим као роб. тако да немам ни часа мира ни одмора. А када дођем кући. чекају ме само свађе, прекори, сцече Најужасније је. пак. драги пријатељу. то што моја кћи у длаку личи на своју матер Још сада жалим из дубине душе онога честитог Перу који снева да ће с њоме бити срећан. Убеђен сам да ће се он после годину дана осећати најјнесрећнијим човеком на свету. Али. шта да радим? Не могу му. ваљда. као отап оне коју он воли казати истину!" Крц ... веза би прекинута. Пера спусти слушалицу ш остаде седећи непомичан. главе наваљене на руке п укочено гледајући преда се. Да бих тек нешто казао рекох му: — Уопште, твој будућн таст и твоја

будућа ташта могли би своје приватне ствари да расправљају негде другде а не на телефону. Али Пера ме није ни слушао. Наједанпут подиже он главу и рече сасвим тихо: — Зар то није толико жалосно да се човеку мора срце кидати од бола? Н>их двоје посвађали су се; потом је она отишла у своју собу а он се повукао у своју. Жена плаче. а он је блед од гиева, хода тамо овамо и руке му дршћу Обоје искрени ... и обоје су волели једно друго. Узели су се из љубави ... Ђоко!

„Коло' је под горњим наело* вом. V 118 бооју објавило чланак у коме се гов^ри о разним претпоставкама научника-аматера односно сунчаног сиотема У њима, на пример они тврлр ла -земља ните округла ла су небеска тела испараварћа — пројекпије земље итд. Занимљиво 1'е свакако да у наи101 средини живи човек којп је п.ре много голина доп.тао ао сличних закључака Г Божидар Стеваршвић пензионер бивчш прокуриста аутор извесног 5роја стручних — баикарских' дела V слоболним ч?н;-овима мчпго је размишљао о вечитим тајнамз васионе и дошао до фрапантних •закључака У чланку који слели излаже нам своте глелигате а основу свега онога што наука данас зна о небеским телима и на основу наше1 проучавања од пре више деценија. дошли смо до непоколебљивог уверења 1) Да су сва та тела стварно огледалски ликови у атмосферској провидности објеката са саме земљине кугле. 2) Атмосфера се једино обрће око земље и као неко покретно огледало пружа, својим сужавањем и проширењем, места за изражавање разним објектима са земље у виду звезда. планета, планетоида па и звезданих група. пле* јада и сазвежђа. 3) Највеће сун«авање атмосфере и проширење потиче услед термичких нромена у оба атмосферска поља. када се ирогоне, лагано мешају. као глапна си-

Тајне васионе одувек су запимале човечанство. Ево једног средњовеков ног приказа: човек покушава аа про• бије атмосферу око земље и да види даље од ње, да докучи — оно можда за увек недостижнола и против-сила, мењаЈући улогу и прелазећи једна у другу, 4) То мицање атмосфере и мењање волумена, час на једној, час на другој хемписфери — хладнијој и топлијој чини да се планете приближаваЈу или удаљују од земље, зависно од умањења или проширења волумена. Другим речима зависи од приближавања површине огледала једним а удаљавајући се од других на северно]' односно јужној и на источној односно западноЈ* поли. 5) Од овог мицања атмосфере зависи лонгитура тела од сунца (елонгапија). Према томе г.г. стручњаци. који добро познају науку, лако ће разумети наша тврђења о телима- Но ова нису у складу са досада познатим учењимаСвесни одговорности пред истином, што ће рећи и пред науком и пред будућим поколењима, ми ћемо укратко овде изнети: Шта је која планета, сазвежђе, главне звезде и група звезда и планетоиди, „мала 4 * и „велика кола", „Андромеда", итд.

— грмну он наједном, видиш ли колико сам био у праву што сам и не знаЈући стрепео пре него што се мој сан испунио, — Драги мој Перо, рекох му, нијв могућно да су обоје њих у праву. Једно од њих лаже или се вара. Ти можеш да учиниш само оно што си чинио до« кле смо заједно на испитима радили. Да се поуздаш у срећу и храбро јуришаш напред. Али како је да је, ја бих те посаветовао да ме једно послушаш: да више не ослушкујеш туђе разговоре« АНДРА ФИЛИПОВИЋ

Докази за све и сваког налазе се у мојим још необјављеним радовима. а највећи и најубедљивији у самом односу и реду по оним чињеницама које наука данас познаје. Моје је да укажем на нове путеве којима треба ићи да би се донЈло до истине те да на самој земљи укажемо на изворишта свих причина и псјава у космосу, не тражећи узроке овим појавама изван земљиног нивоа. Наши су докази поткрепљени масом стварних чињеиица, проученич, масом осветљених истина, те се имају сматрати као емпирични докази. Тимв престаје ова наука да се сматра транс« пендендтном и даје јој се основ који ресултира из данашњих искустава човекових За неке тековине човекова ума треба да пређе век-два па и десет, док за друге стотине и милионе векова, али инак рад и векови слажу на олтар пауке но« ве и нове истине. тако да оно што је минулим трудбенинима изгледало као утопија данас је остварена врелност и натефикасните добро човечанства Шта ми видимо на небу? Ваља бнти начисто с тим да све што видимо очима. телескопима. дурбинима- спектроскопима, све сем зсмље и сунца |есгв стварно огледање објеката географских са саме кугле земљине. И не само то, него и све остало што се види V спектрима звезда као гасови. боје ситна фина прашииа. сви ти налази нис\ пореклом са дотичног тела које би постојало V васиони већ сС све го огледа

са дотичним географским обтипима објектима — са земље Укратко: Све што видимо п спекторскопом констатујемо на звезди и планати, ми стварно посматрамо дотични објекат са земље како се огледа V атмо« сферској провидности. Другим речима у васиони нема масивних тела као што је наша лтланета —земља. Основнз Је. истина да ми посматрајући небеска тела уистини посматрамо делове наше рбђене планете — земље . . Васиона ]е скуп огледалских шикова у атмосферској провидности објекатЛ земљине кугле: од континената. острва,. планина и пустиња. ледених оклопа (вечитог леда и снега). еруптивиОг сгења тј. вулканског камена, гласова и лимова вулканских гротла, језера и мора. Овде сам, дакле, сасвим кратко изнео, резултате мојих проуЧавања не упушта?, јући се за сада. у појединости и износећи само оно што је основно и битно. БОЖИДАР СТЕВАНОВИЋ

а