Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Проткану златом, и даље шара по слеђену телу. Да и у камену самом жалост пробуди и сузе, Демон из пакла у канџе што анђела божјега узе. Настаде узбуна. Станку Злослути војводи стиже Несрећни глас и он се с посадом градском диже, Незване госте у слављу њихову ту да омёте, Пљачку да отме и своје ропства да избави дете. 340 Али да видиш јада и несрећних старости дана! Мурата срете Станко у место клетог Арслана. Замете с’ нераван бој и проли се крвца врела. Али и срећа стара јунака издаде смела. Изгибе храбра и дична Србадија крвавог дана. Тешких и љутих онде допаде Станисав рана. А мило и лепо чедо, његово јадно дете Оста у ропству да мре од јада и туге и сете. Па и то беше судбйни мало за ода бедна: Несрећа никад не стиза човека једна, узгрёдна, 350 Него у друштву с другом увек у походе пође ; С гором и грђом од себе она му незвана дође. Тако и Станку данас понос и дика паде: Бранибор соко син за сестрицу живот даде. Нада и радост ода, младости цветак дивне Погибе жртвом судбе нй ода такому кивне. Мурату охолом доста зададе јада љута, Многе противнике храбре уклони себи са пута Срчани српски соко: мртве по трави их простре; Падоше ничице многи од његове сабље остре. 360 И Корасана султан Кутулмиш стари виде Какому млађаном сину главу са рамена скиде. Млађани Малек нађе досто]'ноё супостата, Џенету да га пошље на жуђена чаробна врата. Пре него сокола српског сабљом и кошьем таче, Бранибор кошьем га уби и главу му палом смаче. Смотри то стари султан и освета новом снагом Подмлади њега да се детету одужи драгом. Рикну ко страшни лав са пустиње, засева оком, Буру и смрт што носи и помамним једним скоком 370 Створи се силан и страшан пред храбрим српскнм младићем, Орао стари да се срази са млађаним тићем.

Косово i. Станисав Злослута.