Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

НЬегова мишица стара никада још од младости Није промашила циља; шегове старе кости Гипко и чврсто и сад на коњицу бојном се држе. Узданом руком гађа и копље Коштуницу врже. Звизну смртоносно гвожђе и цшьа намешена стиже: Згоди јунака лево у котлац, срцу ближе; Панцир му витки проби и витез у травицу паде; Блед и без гласа дух из младога тела даде. 380 Виде то Станко и бол му ужасни срце пори, Ко стрела јурну, да чеда својег убйцу умори. Али и топуза тешког удар по златноме шлему И други сабље оштре одузе свест и шему. Паде он с коша и доцне кад окршај крвави прође, Hecpehy само да види, из несвести себи дође. Паде од Перника Рајко и /Бубен од Зелена-града. Остаде Рајку са чедом на грудима Лзубица млада. Јадница! ропство и срам судбйна јој црној носи! Туга и очај ће шено млађано жиће да коси. 390 Мило и слатко чедо, невино дете шено Отеће Турчин шој, да доцније одрођено Богато кано јеничар Турчину сву крв надоли Коју му данас отац, кољући Турке, проли. Паде од Пирота Јанко и старина Забој од Трна. Напи се крви јуначке шихове земљица црна. (Раније они Станку и шихове храбре чете Беху прискочили, с шиме на Турчина у бој да лете). Забој од стотину љета ал снаге и деснице младе, Беле ко сребро косе и седе до појаса браде 400 Помамна јаше ђога ко момче од двадесет љета Он се с Кутулмишем старим од Корасаннје срета, Две се сукобише хале, пбд њима земља с’ улёже, Прашине облак их покри, крвожеђ срца им стеже. Не види, не чује ништа ни један нити па други. Beh само стреми да живот скрати противнику дуги. И Корасанлије кошье свикло да мегданом влада, И да супйрника увек оштрицом страшном пробада, Полете Забоју седом лакометно; срце му гађа. Али га стари јунак ах таких се више не рађа! 410 Дочека штитом и спречи злици смртоносна пута. 2*

19

Косово i. Забој.