Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Прште у ситно комађе дрво и оштрида љута. Подмлађен Забој и снагом сада очёличен новом. Устреми с’ на султана охрабрен недаћом овом. Весело српска вило! Његово кошъе бојно Бо.ъе бејаше cpehe, јер српскн несавладни војно Згоди Кутулмиша старое у слабину испод панцира.: Баш где му шина са бедра дотиче тврда оквира. Ту међу зглавке оштро сигурно коп.ъе се зари. Блед и без душе оста Турчин у крвце бари. 420' Безброј још Турака посла за њим у пророка крило Орао стари и силни. О чувај га српска вило! Помамни његов ђого, ко вихор кроз крваво поље Јури и гази и фркће a Забој сече и коље. Хала на хали страх и ужас међ Турцима шири. На сусрет ко се усуди: сабља га старчева смири. Чудо и покор и сами Мурат удивљен посматра, Каква се шири по војсци његовој напаст и затра, Какому орао стари најбоље борце смаче: Срце се стужи султану на толике јаде да плаче. 434 Па јурну напред и сам a јеничар за њим ко плева,. И друга војска сва и начини с’ метеж и врева Докле савладаше лава и његова глава паде. Мало ко тако славно за српство живот свој даде. Изгибе све и крвљу јуначком се бојиште зали. Четири стотнне Срба су славно до једнога пали. Злослута само оста, и немоћан још да разазна, Како се евршн битка, без појма о несрећн јасна, Оде полусвестан вођен судбйном ка убавој Врањи Затим he Лесковцу, отле Прокупљу, Јастрепца Бањи, 440' Најпосле Крушевцу он he, да Лазара зар опомёне, Да се са војском брже пред Мурата Косову крене. Када се спустло беше до Мораве хлађане воде Разабра с’ ту и судбу ценити своју оде. С коњица сиђе и ломан на травицу мекану седе, Туна у прастара храста хладу одахнути хтеде. Ту јунак сузе за дедом за домом и дружином проли, И позна како срце за милом отаџбнном боли. Пуст и без смисла му дође живот ко терет сињи : Судба га само спасе, да га и даље кињи. 454

Косово I. Забој погуби Ку ГУЛ МИША.