Књижевне новине

Dočetkom prošle godine dobio sam | od vas, gospođo, pismo iz koga sam 8 uzbuđenjem saznao da ste, sa još nekim prijateljima vašeg muža bor_ ca-književnika Rolana „odlučili da paujete Društvo prijatelja Romena - olana. Iskreno sam se obrađovao ___Što ste i moje ime uvrstili među osnie e toga društva, koje, bi imalo zada da čuva i gaji humanističku i _ borbenu kulturnu baštinu velikog

· Disca. ___Krajem prošle godine opet sam dobio od vas pismo. Bila je priložena i članska karta na moje ime, koja me vrstava u red osnivača društva »Les đe Romain Rolland«. U pismu me, u ime društva upitali. da li ji mogućnost đa se i u Jugoslaiji osnuje sekcija Društva prijhteRomena Rolana kakve već postone samo u svima većim gradovima ncuske, nego i u mnogim zemlja-

erujte, gospođo, u Jugoslaviji, i

| fo ne samo među naučnim radnici-

_ ma, književnicima, umetnicima i stu-

niskom omlađinom, nego i u voj-

. po tvornicama, među seljacima -– ima stotine hiljađa ljudi koji po-

š Rolana, plemenitog

ancuskog Mhnjiževnika i borca me” đunafodne demokratije, čestitog dru-

Maksima Gorkog koji je, sa Anri

bisom, prvi među zapadnim jn-

ektualcima stao na stranu socija-

___Jlističke revolucije, na stranu Soviel-

___skog Saveza. U novoj Jugoslaviji, oni

koji nisu prijatelji Romena Rolana nisu prijatelji ni svoje zemlje; oni su

___samo bedna šačica otpadaka narođa

___i istorije, ostaci one prošlosti s ko jom su narodi naše zemlje u toku

_ Ooslobodilačkog rata zauvek obraču-

ji Ističem to zbog toga Što sam s iz-

___nenađenjem pročitao poslednju reže" nicu u vašem pismu: »Potsećam vas

_ još jednom đa je naše društvo apso-

lutno apolitično, te se mora razvijati na čisto humanitarnom i kulturnom

planue...

. Otkako sam „doživeo neizmernu

sreću da sam u novoj Jugoslaviji našao istinsku domovinu, otkako sam | u mogućnosti da sopstvenim „očima vidim šta radi narod svestan svoje istorije, da osetim snagu i pojmim dGh naroda borca i tvorca, da učestvujem u poletu toga naroda, često mi se događa da, stavljen pred neko važno pitanje zamišljam kakav bi mi odgovor na to pitanje dao jedan od mojih „najmnogobrojnijih prijatelja iz narodne mase iz koje niču i rastu heroji socijalističke izgradnje? | Zamišljao sam, dakle, kako bi bilo kad bih njima predložio osnivanje društva prijatelja Romena Rolana u Jugoslaviji, i to »na apsolutno apolitičnoj bazi«, a da se ta »apolitičnost« kreće »na čisto humanitarnom i kulturnom planu«. Verujte, gospođo, ne preterujem: u toj masi naroda, koji je politički vrlo pismen, teško da bi se našao ijedan koji me ne bi pogledao kao šaljivdžiju. I stari i rijadi ismeja-

- Ji bi me: humanistički i kulturan plan? A šta onda znači »apolitičan»x? Na kakvu se to politiku misli pod a” političnošću? Ako je neko za istinsku kulturu i humanizam, taj je i za određenu politiku. A može li neko biti za kulturu i humanizam ako se odriče borbe protiv ostataka i novih žarišta fašizma, protiv bezočnih manevara imperijalističkih „porobljivača? Da li nam se rugaš, ili nam podvaljuješ? — pitali bi me moji vama nepoznati prijatelji, koji su prijatelji i Romena Rolana. I oni bi bili u pravu.

_ _ Zamislite. gospođo, kada bih im uz to još rekao da je reč o organizacionoj mreži koja treba da poveže prijatelje Rolana. Zamislimo da oni kojima bi se obratio ne znaju sasvim tačno ko je bio i za šta se zalagao Romen Rolan. (Priznajem da kod nas još ima takvih ljudi koji se tek sada kulturno uzdižu.) Objasnio bih im ko je bio Romen Rolan, šta je napisao, protiv koga i čega se borio, šta je zastupao. Ocrtao bih njegov životni put i ukazao kako je od apstraktnog humani" zma i pacifizma došao do odlučnijeg stava, do afirmacije naprednih društvenih snaga i Sovjetskog „Saveza.

__»Ja sam na strani Sovjetskog Saveza, a njegovi neprijatelji i moji su. Necu

da budem u taboru izrabljivača, koji lažu kad govore o kulturi. Ja sam za

| ___Sovjetski Savez, ja sam sa pobunienim narođima Azije i Afrike...« Tako je, još davno, govorio Romen Rolan,

___ite reči, zbog kojih bi ga u nekim »de-

___mokratskim« zemljama gonili da je ___živ, bile bi kod nas i nepismenome ja”

mne.

___Imao sam, prema tome, razloga da

| __se pitam, da li bih na osnovu vaših u_ putstava uspeo da stvorim kod-nas takvo društvo. Za kulturu se narod

Jugoslavije borio protiv fašističkog

varvarstva i dao u toj borbi svakog

vog desetog čoveka. Ali na tu, teško zvojevanu tekovinu, nasrću zapadni | jalisti i na dobro poznat »apo-

_ litički« način istupaju protiv svega Što je narodno, napredno i kulturno. Mi se moramo boriti, braneći kulturu, otiv imperijalističkih varvara, protiv

_ zaštitnika fašizma i odgajivača novih

| iyaa možđa, ipak ima Izvesnih nijansa koje bi trebalo uzeti u obzir, pokušavao sam sebe da ubedim. Možđa je sredi samo terminologija? I onda

uzeo u ruku Bilten br. 2 Društva

—0 O

_ uputili. Ne, na žalost, nisu u pitanju nijanse i terminologija. Prvo što sam iz Biltena doznao, to je da je pretsednik

- Društva prijatelja Romena Rolana gospodin Pol Klodel. Dozvolite mi da ovoga puta pređem preko njegovog

- značaja u francuskoj književnosti. Ali

| znam jedno, a to je dosta: gospodin Klodel uvek je podupirao baš one snage koje je Romen Rolan. smatrao

_ neprijateljima čovečanstva i borio se

_ protiv njih. Gospodin Klodel zalagao

| se svim svojim »poetičkim žarom« za _ »plemenitog zaštitnika religije i vere« generala Franka, Za vreme ovog rata je, kao pandan španskom generalu ao i jednog francuskog vojnika - maršala Petena. Prirodno bi bilo da

ogpodin Klođel stoji na čelu društva - koje bi imalo za cilj đa se bori protiv

uticaja Romena Rolana, kao što stoji ina mestu

u taboru fran-

Pismo gospo.

Ervin

} cuske reakcije, A on je na čelu Društva prijatelja Romena Rolana, i to društvo treba, prema vašem pismu, da bude »apolitično« i da ostane na »čisto humanitarnom i kulturnom planu«. Možda bi bilo dovoljno ovo jedno iznenađenje. Ili dalja iznenađenja možda više ne iznenađuju? Iz tog Biltena saznao sam i to da se nalazim u istom društvu s belgiskom kraljicom Jelisavetom, koja je pretsednica belgiske gruzce prijatelja Romenn Rolana. Možda je to kultivirana, čak humanitarna dama. Najzad, sumnjivo zanimanje još ae mora da znači da je dama loša. Samo se ne sećam da sam ikađa sretao ime kraljice Jelisavete bilo u jednoj od akcija koje je vodio Romen Rolan, niti sam joj našao potpis ma na jednom protestu uperenom profiv potpaljivača rata i fašističkih krvnika. Znam da je ime Romena Rolana bilo u vezi s protestnim akcijama pro-

tiv imperijalističkog terora nađ po-

robljenim narođima Indokine i Belgiskog Konga. Ne verujem da se iko može setiti da se belgiska kraljica zalagala za pravo boraca za slobođu kolonijalnih naroda.

Duhu Romena Rolana više bi odgovaralo da je pretsednik belgiske akcije Društva prijatelja Romena Rolana neki crnac kraljevske kolonije Konga, a ne kraljica Belgije i belgiskih kolonija.

Iz Biltena doznao sam i to, đa ste moje ime stavili uz ime gospodina Andre Malroa. Slučaj Malroa nije istovetan sa slučajem Klodela i Xraljice Jelisavete. Tačno je da je nekad Malro bio drug, saborac i prijatelj Romena Rolana, Ali on, koji se pre 10 godina borio za slobodu španskog narođa i žigosao profašističku politiku engleskog i francuskog imperijalizma, pošao je posle toga najbanalnijim, tradicionalno banalnim „putem francuskih političara-karijerista, putem Brijana, Milrana, Lavala i Dorioa. Nekadašnji prijatelj Romena Rolana danas je prijatelj generala de Gola i, kao sluga američkog imperijalizma, slavi »atlantsku kulturu«. Zar ovaj đegolovsko-petenovski spreg s raznim kvalitetima izdaje može đati »apolitičnom« društvu pravac »čisto humanitarni i kulturni«?

Ali ni to još nije sve. Među ličnostima koje su se priključile Društvu

ŠINKO

Romen Molan

prijatelja Romena Rolana našao sam i imena braće Taro, Žeroma i Žana.

Gospođo, prilikom mojih poseta Romenu Rolanu, vi ste se raspitivali i

.za moju porođicu, a ja sam vam pri-

čao o svojim roditeljima, priprostim ali meni dragim ljudima. U ovome ratu nemački fašisti odvukli su ih u Aušvic, starca od sedamđeset sedam, i staricu od sedamdeset godina. Ubili su ih kao i milione drugih. Da li je to politika ako kažem đa bi bez herojske borbe Sovjetske armije još uvek besneo fašistički teror nad Evropom? Je li to politika ako kažem da je i danas Sovjetski Savez „arantija Evropi za mir i da bi bez čvrste saradnje narodđa antiimperijalističkog tabora američki imperijalisti celoj Evropi nametnuli sudbinu Grčke? .

U ime »apolitičnosti«- Društva prijatelja Romena Rolana treba pošteni ljudi, antifašisti i antiimperijalisti, da buđu uz herolđe rasizma, uz pobornike fašizma kao što su braća Taro.

Dozvolite da vas potsetim: kađa je Romen Rolan, u doba belog terora u Mađarskoj, organizovao akciju za sp9asavanje mađarskih „prevolucionara iz Hortijevih ruku, braća Taro odobravali su i potsticali beli teror. Njihov pamflet »Kađ Izrailj vlada«, spada u najpodlije klevete pisane protiv a-

KRJIŽEVNENOVINE

ji Romena

|N a: ko L ~

\ N \

Rolan

rodnih revolucija, Ali oni nisu ni Hitlera dočekali skrštenih ruku: »ideološki« pripremali su teren za Petena i Lavala u Francuskoj.

Ako »apolitičnost• Društva prijatelja Romena Rolana može da trpi za članove takvu »humanitarnu i kulturnu« gospodu, onda zašto ne bi mogli biti njegovi članovi i saradnici okupacionog »Je suis partout« sa Selinom na čelu, pa i čitava višiska garnitura s Blumom kao dodatkom, pa i svi oni zapadni imperijalisti koji hoće da pretvore Francusku u dominion? .

Primetio sam da se na spisku nalaze i mnoga imena starih suboraca i prijatelja Romena Rolana, imena naprednih ljudi koje poštujem i koje kod nas poštuju. Nije moja stvar da ispitujem otkuda oni u tome društvu. Možda su se i oni isto tako iznenadili, ili misle da moraju imati obzira pre” ma izvesnim ličnostima? Što se mne tiče ja ne moram i neću da imam toakvih obzira. A da u mojoj zemiji postavljam pitanje osnivanja sekcije jednoga društva u čijoj se upravi nalaze takve ličnosti? U mojoj zemlji ljudi imaju izoštreno osećanje pravde.

Vi, gospođo, ističete da je Društvo prijatelja Romena Rolana apsolutno apolitično. Kad je reč o kulturi, onda pretstavlja isuviše određen politički akt udružiti se s pretečama fašizma i najamnicima anglo-američkih trustova. Nije »apolitičnost« dati legitimaciju neprijateljima kulture, kao da je =eč samo o različitim shvatanjima kulture. Reč je zaista o kulturi, a zato je reč i o politici, o životu ili smrti čovečanstva. Vi tražite od mene da osnujem u Jugoslaviji filijalu takvog društva. Romen Rolan znao je da ra di kulture treba voditi politiku. A o” vakva »nepristrasna objektivnost« prema neprijateljima istinske kulture uperena je protiv stvarnih nosilaca kulture, ona falsifikuje duh i sadržaj baštine Romena Rolana.

Prijatelji Romena Rolana đuguju delu i idejama, ličnosti samoga Rolana, a ne samo svojim uverenjima, da učine kao ja, kada vas, gospođo, molim da izbrišete moje ime sa spiska članova »apolitičnog« Društva prijatelja Romena Rolana. Ima ljudi s kojima želim da se sretnem jedino u borbi — ja s jedne, oni s druge strane. Tako me je naučio narod zemlje, koja je moja domovina, zemlje u kojoj ima mnogo istinskih prijatelja Romena Rolana.

Američko pravosuđe legalizuje· hitlerovske zločine

Velibor GLIGORIĆ

'Kad se rat završio đemokratski svet doživeo je, pored mnogih drugih i strašno razočaranje što su mnogi ratni zločinci, krivci za masovne pokolje, za svireposti i užase nanesene slobodoljubivim narođima Evrope, umesto kazne, na koju su se obavezali Svi saveznici, našli zaštitu američko-engleskih vlasti. Ta zaštita se doskora prikrivala pasivnim merama: neizdanvanjem ratnih zločinaca narodnom 5udu, njihovim prikrivanjem pod skute Vatikana i pod okrilje »samostalnih«, tobož kontrolisanih vojnih organizacija, procedurom fobožnjeg skupljanja dokumenata o zločincima, koji se u stvarnosti ne prikupljaju ili se gube u formalističkoj proceduri...

No sada sve više pada i ta obrazina »formalne zakonitosti« sa zaštitnika ratnih zločinaca. Poznate ratne zločince iz Hitlerovog tabora američke sudije proglašuju nevinim — zacelo da bi opravdali sopstvene zločine prema slobodoljubivim i miroljubivim narodima, kao što je demokratski narod Grčke, i zločine koje pripremaju drugim demokratskim narodima, ili bi ih hteli pripremiti.

Poslednji proceš ratnim zločincima u Nirnbergu rečito govori o tome da pravni pretstavnici američkog imperijalizma, pretvarajući jasno Kkvalifikovani zločin u pravo, hoće da stvore opravđanje za nove zločine koje pri premaju. On je nastavak već ranijih pokušaja da se sačuvaju zločinačke glave nacista i fašista u cilju pripremanja novih ratova. Samo je ovoga puta namera izbila bezočnije na videlo. Ovoga puta američki sud u Nirnbergu sačuvao je život teških ratnih zločinaca, glavnih krivaca za pokolje narođa u Srbiji, Grčkoj i Albaniji, i svojim obrazloženjem. ne samo odbranio život ovih svirepih zločinaca, već i digao sam ratni zločin do prava. ı

Po razlozima presude američkog suđa oslobođeni zločinci imali su pravo što su masakrirali hiljade žena i dđece u Jugoslaviji, Grčkoj i Albaniji, što su popalili hiljađe domova, što su stva– rali žive grobnice na Banjici, Jasenovcu i drugde, što su hiljade slali u fabrike smrti Nemačke, što su počinili sistematizovane svireposti kakve istorija ne pamti. Imali su pravo da ubijaju i jevrejsku decu, đa ih truju

SOVJETSKI SAVEZ

Jubilej Moskovskog državnog pozorišta Lenjinski komsomol

Ovih dana proslavliena je u Sovjetskom Savezu dvadesetogodišnjica osnivanja Moskovskog državnog pozorišta Lenjinski komsomol, koje je 1946 gostovalo u Jugoslaviiji.

Osnovano na inicijativu Moskovskog komiteta SKP (b), Centralnog i Moskovskog komiteta „Komsomolan. ovo pozorište prešlo je značajan put od amaterskog kolektiva radničke omladine do jednog od najpoznatijih sovjetskih teatara.

Za dvadeset godina rada pozorište je postavilo 54 dela, među kojima 44 od sovjetskih autora. Velike uspehe doživelo je ovo pozorište pretstavama: »Živi leš« Tolstoja, »Mesec dana na selu« Turgenjeva, »Vasa Železnova« i »Zikovi« Gorkoga, »Sirotinja nije greh« i »Snieguročka« Osirovskoga, »Sirano de Beržerak« Rostana.

Za vreme Otadžbinskog rata glumci su priredili 480 pretstava jedinicama Sovjetske armije na raznim frontovima, i 1.105 priredbi za ranjenike u bolnicama.

Na čelu pozorišta nalazi se narodni umetnik „RSFSR i Uzbekistanske SSR J. N. Bersenjev.

Povodom jubileja, sovjetska vlada

odlikovala je pozorište Lenjinski komsomol ordenom Crvene zvezde rada.

% Čuveni sovjetski muzikolog, Boris V. Asafjev (Igor Gljebov), kompozitor čitavog niza baleta, od kojih je »Bahčisarajski fontan« izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta. komponovao je balet »Milica« na intonacionim osnovama jugoslovenskog muzičkog folklora, naročito srpske narodne pesme za igru.

'% Muzej Maksima Gorkog sazvao je ovih dana konferenciju na kojoj je rešeno đa se, u vezi sa osamde– setogodišnjicom rođenja Maksima Gorkog, izrađi album crteža kojima će biti prikazan život Alekseja Maksimovića. Sto dvadeset pet godina od rođenja A. N. Ostrovskog

Početkom aprila navršiće se sto dvadeset pet gođina od rođenja velikog ruskog dramskog pisca A. N. Ostrovskog. Tim povođom, Ministar– ski savet SSSR doneo je odluku da se

obrazuje Svesavezni jubilarni odbor, u koji bi ušli najistaknutiji pretstavnici sovjetskog kulturnog i političkog života. Odbor će izraditi program proslave i doneti odluke za opsežnu popularizaciju dela velikog ruskog dramatičara. %

% Ministarski savet SSSR doneo je odluku da se podignu spomenici V. G. Beljinskom u Moskvi i Lenjingradu. Projekt spomenika u Moskvi izradiće vajar J. Vučetić. Komitet za umefnost pri Ministarskom „saven SSSR raspisaće konkurs za projekt spomenika u Lenjingradu. 1 Belorusija proslaviće na svečan način jubileji velikog ruskog kritičara i revolucionarnog demokrate: umetnici Belorusije priredđdiće tim povodom niz književnih večeri.

MAĐARSKA

NAGRAĐENI MAĐARSKI KNJIŽEVNICI

icrajem januara dodeljena je u Mađarskoj takozvana Baumgartenova nagrada. Ove godine nagradu od 10.U0U iorini: (owo 9DU.UOO dinara) dobio je pesnik Zoltan Zelk, čiji je rad još od 1938 godine privukao na sebe

pažnju uprave Fonda. Međutim, zbog

naprednog političkog stava pisca, nagrada mu se sve dosad nije mogla dodeliti. Pored Zoltana Zelka, među nagrađenima nalazi se i Đerđ Beleni, koji je 19830, u doba svoje emigracije, objavio biografiju pesnika Adia pod naslovom »Pravi Adi«. Beleni je sve do 1945 živeo u Francuskoj, gde je, za vreme fašist čke okupacije, učestvovao u pokretu otpora. Nagrađena je i Sarlota Lanji, pesnikinja, prevodilac Majakovskog, koja se neđavno vratila iz Sovjetskog Saveza .u Mađarsku. *

% Mađarski književnik-seljak Pal Sabo, koji je prošlog leta boravio u Jugoslaviji, objavio je knjigu o svom putovanju po našoj zemlii.

% Listovi u Budimpešti opširno pišu o najnovijem delu Tibora Deria »Nezavršena rečenica«. Istaknuti mađar– ski kritičari (Đerđ Lukač, Andor Nemet, Palči-Horvat, Geza-Kepes) upoređuju ovo delo s knjigom Alekseja Tolstoja »Hod po mukama«. U romanau je prikazana Mađarska 1930-ih godina, zevot buržoazije ı borba ilegalnog radničkog pokreta. Kritičar Lukač piše o ovom romanu: »Da je u Mađarskoj 1930-ih godina ovakav roman mogao biti napisan, a napisan je, već to samo po sebi ima veliki značaj, ne samo za Deria i za čitavu mađarsku književmost, već i za komunistički radnički pokret«. Tibor Deri, rođen 1894, jedan je od istaknutijih pretstavnika napredne mađarske književnosti. Prva su mu dela objavljena u Adijevom časopisu »Njugat« (Zapad). Posle 1919 emigrirao je u Beč, a zatim je bio saradnik pariskog časopisa »Erop«. Godine 1934. učestvovao je u oružanoj borbi bečkih radnika za slobodu. Po oslobođenju Mađarske vratio se u domovinu, gde je dosad objavio nekoliko knjiga,

L. G,

RUMUNIJA

Preisednik Udruženja književnika

Rumunije: „Snažno ćemo suzbiiali

dekadentne slrilje*

Pretsjednik Udruženja Književnika Rumunije, Zaharija Stanku, u razgovoru s urednikom lista »Sindikalni život«, istakao je nove smernice rada pisaca u Rumuniji. Između ostalog, on je rekao: »Stvorićemo od Udruženja književnika Rumunije organizaciju koja će zaista obuhvatiti sve pisce Rumunije, bez obzira na jezik kojim pišu, i jačaćemo progresivno književno stvaralaštvo, delajući na liniji borbe protiv imperijalističke politike i ideologije. Snažno ćemo suzbijati dekadentne struje u književnosti, umetnosti, pozorištu i svim oblastima kulturnog života.«

Rumunjski časopisi i listovi objavljuju povremeno informacije, članke, kao i prevode iz jugoslovenske književnosti. Časopis »Revista literara« objavio je »Pjesmu o biografiji druga Tita« od R. Zogovića u slobodnom prevodu Aurela Gavrila, a »Kontemporanul« publikovao je pesme V. Nazora, D. Maksimović, M. Dedinca, M. Franičevića i D. Kostića u prevodu Radu Flore (rumunskog pisca iz Jugoslavije) i Jona

Frunzetija kao i odlomak iz knjige Oskara Daviča partizanima«. Među napisima o jugoslovenskoj književnosti pojavio se pod naslovom »Jugoslovenski pisci« članak Mihaila Kručeanua, koji je prošle godine boravio u našoj zemlji.

Povodom izložbe grupe jugosloven= skih likovnih umetnika, koja je nedavno otvorena u Bukureštu, veći broj rumunskih listova i časopisa publikovao je niz prikaza. Književni časopis »Kontemporanul« objavio je članak O. Bihalji-Merina »Umetnost naroda Jugoslavije« i niz crteža Đorda Andrej' vića Kuna iz mapa »Za slobodu« i »Partizani«. Rumunski publicista Horia Liman napisao je u istom časopisu članak »Umetnost u današnjoj Jugoslaviji«.

Rumunski slikari Lučian Grigoresku, Ispar i Lidija Makovej priredili su u Bukureštu izložbu pod nazivom »Tri rumunska slikara u Jugoslaviji«. Oni su izneli pred javnost likovne rezultate svog jednomesečnog boravka u našoj zemlji.

BUGARSKA

|F PA /890/%0JJIy1/4}J|

U Sovjetskom Savezu štampan je zbornik pripoveđaka bugarskih pisaca. U zborniku su zastupljeni: Ljudmil Stojanov, Klin Pelin, Orlin Vasiljev i drugi. Većina pripoveđaka koje su ušle u zbornik napisana je posle 9 septembra 1944 godine.

'% Narodno omlađinsko pozorište u Sofiji priredilo je u toku poslednja tri meseca preko devedeset pretstava. Između ostalog, prikazani su sledeći komadi: »Crvena traka« od S. Mihalkova, u režiji Georgi Kostova; »Novi stan« od K. Goldonia, u režiji N. O. Masalitinova, i »Mačji dom« od S. Maršaka, u režiji N Dančova.

* Bugarski" književnici profesor Mihail Dimitrov i Dimitar Osinin otputovali su u Moskvu sa zadatkom da prikupe podatke i materijal u vezi sa životom i radom bugarskog pesnika-revolucionara , Hrista „Boteva, koji je izvesho vreme živeo i učio u Rusiji.

% Povodom zabrane izvođenja dela Ivana Cankara na tršćanskom radiju, bugarski kulturni radnici uputili su apel kulturnim radnicima bratskih demolrafskih zemalia. U apelu se, između ostalog, kaže: »Protestujući enerdičn, protiv varvarskih poduhvata novih gaulajtera nekih delova Evrope — neprijatelja slovenstva i svih naprednih naroda — potpisani bugarski kulturni radnici apeluju na svoje kolege iz bratskih demokratskih zemalja da zaštite kulturna prava Slovenaca u Trstu i da ne dozvole nikakvo nasilje i mešanje u njihov kulturni Žživot.«

. Apel su potpisali: Todor Pavlov, Ljudmil Stojanov, Rilim Pelin, Klisave-

fa Bagriana, Ana Kamenova, Nikola Furnadžijev, Orlin Vasilijev, Mlađen

Tsaev i drugi.

POLJSKA Utisci poliskog pesnika Adama Važika sa puta po

Jugoslaviji

Napredni i rašireni poljski nedeljni list == društvena i književna pitanja »Kužnica« (Kovačnica) doneo je u jednom od poslednjih brojeva opširan članak poljskog književnika Adama Važika o Jugoslaviji, pod naslovom »U zemlji šest republikas.

A. Važik je jedan od petorice poljskih književnika koji su prošle jeseni proveli mesec dana u Jugoslaviji, kao gosti našeg Saveza književnika. U svom živom i sa simpatijama pisanom članku Važik je nastojao da na sintetičan i individualan način pruži poljskom čitaocu sliku nove JugoslaVije, zajedno sa prikazom njene prošlosti. Tako se u članku, pored cifara iz Petogodišnjeg plana, nižu na. brzinu uhvaćeni utisci i savremene dosetke, a pored dobro zapaženih kulturnih novina istorijski podaci u smelim skraćenjima. .

U tim granicama pisac se osvrće i na narodnooslobodilačku borbu mna-

ših naroda, njene tekovine i posleđi-

ce i daje karakteristiku nove, titovSke Jugoslavije kao zemlje ado 1 i mladeži. u kojoj se na svima područjima čine ogromni napori đa se popravi prošlost, izgradi sadašnjost i ošigura bolja budućnost, |

Pisac članka konstatuje đa je u većini naših kulturnih centara naišao na ljude koji poznsju Poljsku i njenu istoriju i književnost, i izražava vo BORNA) OSa veze između no-

ske i nove Jugoslavi.

i i bolje razvilu. Sa SON:

»Među Markosovim.

Mi. otrovnim „gasovima, da tuku, seku, muče, ognjem pale, — jer po obrazloženju američkog suda )zlazi — da su te milionske žrtve pogrešile što. su se No suprotstavile invaziji fašizma, što Dnisu kao ovce pognule glavu pod nož varvara. »Nemački vojnici su bili žrtve iznenadnih napađa« — kaže se u a meričkoj presudi kao opravdanje ratnog zločina. »Svi poznati zakoni pokazuju da se taoci mogu uzimatii streljati kako bi se održao red.« Dakle, kaznene ekspedicije u Kragujevcu, Kraljevu i u drugim našim krajevima bile bi opravdane ovakvim obrazloženjem američkog suda, jer svi oni đaci koji su vođeni iz učionica pravo na streljanja, sve one žene i deca, svi oni građani koji su divljački izvlačeni iz ku" ća i stavljani pod mitraljez morali su izgubiti svoje živote da bi bio uspostavljen red, da bi bila uspostavljena vlast fašizma. Krivi su oni koji su masovno stavljeni pred mitraljez, a pravi su oni koji su mitraljezom uništa“ vali njihove živote. To je moral presude američkog suda u Nirnbergu.

Američki sud u Nirnbergu otvoreno je stao na stranu ratnog zločina. Mi nemamo nikakvih iluzija o takozvanoj američkoj demokratiji, ali ipak nije” se moglo očekivati da će pretstavnici američkog pravosuđa ići do takvog cinizma da raini zločin proglase za pravo i da obrazloženjem u presudi ustvari osude one koji su se borili protiv fašizma i dali život za slobođu svoga naroda i za špasenje demokratije. Mi znamo da to ne može biti nikako stav američkog narođa. Pret“ stavnici američkog pravosuđa u Nirnbergu prikazali su se kao zastupnici interesa najciničnijih američkih imperijalista, jer američkim imperijalistima potrebno je da opravdaju zločine vojnih odreda monarhofašista u Grčkoj, kojima rukovode američki oficiri, a koji se u svirepostima takmiče sa nacističkim i fašističkim banditima u vreme nedavnog rata. Njima je potrebno da čitavu borbu slobođoljubivih demokratskih naroda za svoju ne” zavisnost i slobodu okvalifikuju kao ilegalne suprotstavljanje »zakonitoj« sili. Američkim „imperijalistima potrebno je da zavojevačku, napadačku silu, da nosioce nasilja i terora pretstave kao žrtve onih boraca koji im se ne pokoravaju; potrebno im je đa sve što je upereno protiv slobode narođa i slobode čoveka uzdignu kao neku pravnu neprikosnovenost. Ame”rički sud u Nirnbergu protumačio je vrlo reljefno »apsolutnoste arneričke demokratije. Ona je čuvar »reda«, a »red« se uspostavlja ukidanjem svih narodnih i ljudskih sloboda. Sva su sredstva pri tome dozvoljena, Treba uništavati sve što je živo, što se du- . pire sili te »apsolutne demokratije« dolara, a uzore za takva uništenja naći u »žrtvama« kao što je komandant nemačkih trupa na Balkanu, zloglasni List, ili u niegovim »miroljubivim« saveznicima brađatim četnicima, ban-"” dama Draže Mihajlovića, koji su da uštede nemačku municiju, amom klali ranjenike i neborce.

Obrazloženje presude američkog suda u Nirnbergu dalo je pravo nemačkim ratnim zločincima za masovna streljania talaca i boraca iz -:dova narodnooslobodilačkog pokreta. A ovi taoci i borci davali su svoj život ne samo za spas svoga naroda, već i za spas evropskih i američkog naroda od fa" šizma — koji danas američko pravo“ suđe ovako cinički i bestidno legalizuje. Kada je opasnost u prošlom ratu za američke i engleske saveznike bila velika, komanđanti savezničkih trupa proglašavali su i vojnu i pravnu legalnost borbe narodnooslobodilačkih pokreta hh okupiranim zemljama. Sada američki sud hoće da poništi ove obaveze koje su postale istoriske, koje nose u sebi i moralni i pravni dug Amerike prema žrtvama, čije zasluge za pobedu nad fašizmom bezobzirno gaze pretstavnici njenog pravosuđa u Nirnbergu. Obrazloženja u presudi američkog suđa u Nirnbergu ukazuju na to da je izvesnim nosiocima američkog imperijalizma bilo potrebno da, . pretvaranjem ratnog zločina u pravo, pravđaju svoj neprijateljski stav prema borbi slobodoljubivih narođa za slobodu i ı.ezavisnost i đa pravdaju pripreme koje poduzi maju protiv slobodoljubivih narođa, a koje ih izvode na krvavi put fašizma. Nakaznost osvajačkog ra*n pojavila se u punom vidu u pravnim razlozima ove skandalozne presude, izlažući bestidnost amoralnosti koja je bila Svojstvena zločinačkom fašizmu, orgijajući u hladnoj nečovečnosti., A upravo zato da više ne bude, takvih zavojeva–= čkih zločina, borile suseiđale život one Žrtve iz »ilegalnih« odreda, koje je američki sud, ne prezajući od javne poruge, osudio da bi spasao živote ne mačkih ratnih zločinaca i opravda. sadašnje i buduće zločine njihovih šledbenika ' — američkih imperijalista. Milioni palih za slobođu, demokratiju i kulturu protestuju s mama protiv

. tog pravnog zločina, -

n}_—L- dMtm. z.kNKIIICM....– –:ZđI- Cm AMODRE ŽID — DOBITNIH NOBELOVE NAGRADE J prvom broju »Književnih novina«, u ; član'u o Andre Židu, potkrala se greška: mođu piscima koji nisu dobili Nobelovu nagradu pogrešno je naveđeno i ime Rože

)

Martena dl! Gara, koji je, ustvari, dobio tu :.

nagrađU. ., # ŽŽ