Књижевне новине

inošti apstraktne umetl= venc olucije, a, s dru= jedan deo naprednih umetnika nema smćelosti

e, tičkih·

. Položaj je otežan i time što joeo mlađih naprednih kritičara

teoretski nije na potrebnoi visini, le svojim vulgarnim materijalizmom pod daje protivniku mogućnost ode, I pored svega toga frontovi poda postaju sve jasniji, Naročito ačajno što u toku diskusija proici često moralu da otkrivaju pra| eni i politički sadržaj svojih cija. Tako su neki pobornici apaktne umetnosti, tražeći da se pripostojanje nekih nedostataka u inoj demokratiji, pravdali odvra– » umetnika od stvarnosti i time ali ne samo svoje mešanje fašizma narodnom „demokratijom nego i oj reakcionarni stav. lIstičem još jednom da je kod talentovanih pisaca mla eneracije uveliko počeo proes umetničkog, političkog i ljudskog aščišćavanja principa.

__ Kako se i u kojoj meri s veli| kom promenom koja se odigrala iu Mađarskoj izmenio odnos umot-

| nika prema publici i publike pre-

. mo še tek na „početku tog )braženog procesa. Nesumnjivo oji interesovanje za istinsku knjiavnost kod avangarde radništva i se-

_ljaštva, Međutim. dugo su teški eko-

„nomski uslovi skoro onemogućavali ____radnicima i seljacima da kupuju knji| __ge, (Knjige su u Mađarskoj još pri-

:_-

~ :

. U 1848 godini, koja je po rečima pesnika Petefija bila »zorniača naroda«, pored Pariza Pebruarske revolucije, Beča Martovske revolucije, istupa i Budimpešta i priključuje se frontu “'napredno-demokratskog Dpokreta Evrope. U toj revolucionarnoj situaciji u Evropi, mađarska revolucija jedna je od najsvetlijih pojava a pesnik mađarske revolucije Petefi . jedan je od najizrazitijih pesnika »svetske slobode«,

Mađarska je tada već završila revoluciju svoga jezika. Ono što je u srpskoj i hrvatskoj književnosti izvršio Vuk Karadžić, u Mađarskoj su uradili Ferenc Kazinci (1759-1831) i pesnik mađarske himne Ferenc Kelčei (1790-1838).

Kazinci koji je uzeo vidnog učešća u duhovnom pripremanju revolucije od 1848, bio je član takozvane »grupe jakobinaca«, čiji je vođa opat Martinović. Uhvaćen zajedno 5 ostalim zaverenicima, Kazinci je 1794 osuđen na smrt, ali je pomilovan, i posle sedam godina robije pušten na slobodu. Ono što plemićka »grupa jakobinaca«, bez podrške narodnih masa, nije bila u stanju da sprovede na političkom polju u tađanjoj austriskoj provinciji Mađarskoj, izveo je Kazinci u mađarskoj književnosti — demokratizovao je po jeziku i duhu. Dotad mađarski jezik bio je samo jezik seljaka: aristokratija je govorila nemački, plemstvo latinski, a za narod nije bilo pisane književnosti. i

TI Ferenc Kelčei bio je revolucionar u svoje doba i u izvesnim okvirima. Velika je njegova zasluga što je prvi osvetlio uspomenu na revolucionarnog vođu mađarskog seljaštva Đerđa Dožu, koju su zvanični krugovi pokušali da okaljaiu, i što ie ustno p”"Otiv čudovišnog Verbecievog zakonika, kojim je mađarsko seljaštvo trebalo da budđe obespravlieno zanavek.

Revolucija jezika približila je pisce

uzme odlučan stav na strani rea protiv dekadeninog forma~—

i njihova dela narođu, probudila u.

narodu svest i upoznala široke mase sa vodećim naprednim idejama Evrope. . Prema rečima grofa Sečenjija, koji je zastupao potrebu »umorenih roefor| mi«, Mađarska je tađa bila zemlja »plemičke lule i pljuvačke«: Zemlja je pripadala plemićima i vrhovima e sveštenstva, koji su ·opet pripadali ___ Beču, austriskom caru, Početkom dvadesetog veka Lenjin ____ je konstatovao: ».. „Kao što je pozna___to, Mađarska je najbliža Rusiji ne : ___samo geografski, nego i po svemoći | ___reakcionarnih veleposednika, koji su eee | zadržali ogromne posede još iz sred______njeg veka«. A do 1848 Mađarska ie 3 živela u najcrnjoj tami srednjeg veka. Kuluk, devetine, popovske desetine otežavale su Život kmetova, koji nisu mogli da mapuste mesto svoga boravka vezani za zemlju | za gospodara kao robovi. Vlastelin je bio kmetu vrhovni sudi gospodar života, i smrti. U to doba počinju da se javljaju vi znaci industrije. Kapitalizam ie prodirao u sistem feudalizma. preteći zbijanjem zatvorenom krugu sredvekovnog sistema cehova. U Bupešti ignute su prve velike prike: fabrika svile, parni mlinovi, ezara, sa više stotina radnika u nom preduzeću, Zemlja je — i prolje Beča i višeg plemstva., koji svim silama gledali da zaustave taj s — pošla putem kapitalističkog tka, s pojavom nacionalne svesti | buržoazije, Netačna su razume se, neka tvrđei je revoluciju u Mađarskoj yravila« grupa književnika. Revolucija je izbila neminovno iz suprotno= sti društva, iz nezadovoljstva koje je | dobilo smer i cilj, Ali je istina da je | ____ijzbijanje revolucionarnih akcija Ve| zano dobrim delom, za istup pesnika || Petefija pred mase »Nacionaina pe|E sma« iz njegovih usta sred naroda | odjeknula je kao znak za ustanak. e Veliki mađarski pesnik, pesnik demo| kratskog pokreta Evrope, Petefi, u otpunosti spojio je poeziju i borbu,

ee, nući u poslednjim bojevima ustanii čke vojske. bey ia O c tovska omladina« sačipa oi „bora adi pisci od dva–

u ma · Bet vi dvadeset i dve godine, koji

boljih svojih prethodnika u e a o jSVabali naučili da se ko upravlja prema Parizu« Velike građanske re„stajali u prvim re-

1-1 ši . pripada napred«– gacijama | uve-

· rijalni i organizacioni uzroci.

|-:: Poeležavajući početak revolucije i gi-

0 Hka alan sas

lično skupe),

tiv reakcije veoma je

litička borba protiv usporila rezultale kulturne evoluci-

je. Organizovanje biblioteka po preduzećima i narodnih \njižnica po selima, snabi je tih biblioteka kniji-"

očeto je. Sada so vrši i re= . organiza! školstva, uvođenjom nove nastave književnosti i umetnosti u školi i izvan škole, Književnost i umetnost, koje izgubile znatan deo svoje ranije građanske publike, još nisu našle pun odjek kod nove publike, koja se tek formira “u narodnoj demokrafiji. Razume se da nisu posredi samo takvi mate: Veliku ulogu igra i to što znatan deo politički i društveno naprednih pisaca još uvek piše takvim jezikom i bira takve teme koje nisu pogodne da steknu naročitu popularnost u najnaprednjiem | delu radništva i seljaštva. T u ovom popledu treba ubeđivafi pisce i umefnikc da težnja za popularnošću uopšte ne znači spuštanie nivoa, da približavanje od Džojsa ka Tolstoju i u umetničkom pogledu znači uzdizanje a ne spuštanje, Kakve velike mogućnosti postoje za kontakt s publikom, pokazuje razvitak budimpeštanskih pozorišta khoja se nalaze pod komunističkim rukovodsivom (Nacionalno pozorište, Madačevo pozorište) u poređenju sa građanskim pozorištima. Dok se ova poslednja neprekidno bore s krizom, za ona prva jedva se mogu dobiti karte. Istina, ova napredna pozžorišta uspela su da organizuju publika. ali taj organizacioni uspeh u tesnoi ie vezi sa činjenicom da je u načinu i stilu igre ovih pozorišta realizam odneo pobedu nad formalizmom. Na veliku perspektivu toga razvitka uka-

o—

'Laslo GAL

dovima mađarske revolucije, a Šan dor Petefi bio je izraziti vođa nienog levog krila. Tu su, pored Poetefija, ma“ nie-više umereni, bili dvadesetofodišnji Mavro Jokai, i Janoš Aranj, koji je u to vreme imao trideset jednu gođinu,

Nekolicina mlađih pretstavnika ove grupe poštali su značajni književnici,

Mašina na kojoj su štampani Petefijeva »Nacionalna pcsma« i zahtevi madarskog naroda »Dvanaest tačaka«

a neki su junački poginuli u ustanku. Sećajući se danas toga doba — koje ie Marks okarakterisao ovalo: »Prvi put u revolucionarnom pokretu četrdesetosme, prvi put od 17938, usuđuje se jedan narod, opkoljen kontrarevolucionarnim snagama, da kontrarevolucionarnom besu suprotstavi revolucionarnu strast« — možđa je potrebno pomenuti imena tih književnika koji su bili na strani ustanika: Alajoš Degre; Pal Vašvari (1827–1849), profesor i istoričar; Jožef Bajza (18041850), pesnik; Albert Njari (1804–1858) istoričar. Košutov vojni ađutant; Đula Šaroši (1804-1858), pesnik; Mavro Jo-

kai (1825–1904), romanopišac; Janoš Aranj (1817–1882), pesnik čije je balade prevodio Zmaj na srpski; Janoš

Garai (1812–1853), pesnik; Pal Đulai (1826–1909), pesnik i istaknuti kritičar; Mihalj Verešmarti (1800–1855), pesnik, Gereben (Radđakovič) Vaš (1823–1868), romanopisac, Albert Palfi (1820–1897), romanopisac, urednik lista »15 Mart«; Đula Buljovski (1827–1883); Janoš Irinji (1819-1895), književnik, jedan od pronalazača šibica a 1840 »fabrikant baruta«; i drugi. Navodimo imena ka-

ČRBHOSLOVACKA

Vaclav Kopecki

guje činjenica da peštanski

usled pustošenja fašizma .

ay i , \ Y 1

radnici masovno idu na pretstave velikih kla sličnih realista (Šekspira, Molijera i dr.) i istinskih društvenih kritičara novi” jeg doba. Uveron sam da će odlučni preokret u pravcu narodne demokra= tije, koji je već nastao, doneti Mađarskoj veliki polet i u ovome pogledu. ' *

Kakav uticaj može imnti kultur-

no zbliženje Mađarske i Jugoslavije na obe kuliure?

Mislim da kulturno zbliženje može biti vanredno plodno za obe kulture. Kolikogod se razlikovalo društveno uređenje ovih dveju zemalja, kolikogod Jugoslavija prednjačila u izgradnji narodne demokratije, mislim da imamo toliko zajedničkih problema, da uzajamiO kulturno uticanje može biti ' samo plodno, Dosada se na žalost, malo jugoslovenskih knjiga pojavilo na mađarskom. Ali, one su imale dejstva, a naročito je velika poema Ivana Gorana Kovačića »Jama« izvršila o" groman uticaj na mađarske pisce, čak i najrafiniranjji esteti smatraju da je od Remboa naovamo malo takvih pesama napisano, Ali ako želimo da se razvije ozbiljna kulturna uzajamnost, treba što pre da prevaziđemo sadašnje stanie uglavnom zvaničnih susreta pisaca, Treba organizovali da se značajna ostvarenja i jedne i druge književnosti što pre pojave u prevodu, A, pre svega, potrebno je organizovati uzajamno dopisivanje za listove i časopise. Ako uspemo dobro đa organizujemo informacije o kulturnim i književnim | pojavama i događajima, vrlo brzo mogu se razviti prisne i plodne kulturne veze između dveju zemalja. Revolucionarna kniižževnost kod Mađara 1848

ko bi se videlo da su u revoluciji 1848 učestvovali skoro svi oni književnici koji su u mađarskoj umetnosti nešto značili. Među njima je najveći Šandor Petefi (1823–1849), najizrazitiji mađar– ski pesnik, koji je postao značajan i u međunarodnim razmerima, a danas je u Mađarskoj oživeo novom snagom.

Ova grupa književnika ođigrala je ulogu fermenta u mađarskoj revoluciji. Ona je uticala i na Košuta i na »umerene revolucionare« da se ne zaustave na pola puta ili ne skrenu s pravog cilja, Ovi mladi ljudi izvojevali su slobodu štampe kada su, 14 marta, zauzeli najveću peštansku štampariju i, prvi put bez cenzure, štampali Petefijevu »Nacionalnu pcesmuć, koja je odjeknula kao poziv na ustanah i kao zakletva na vernest revoluciji. Oni su stajali oko Petefija kađa je on, 15 marta, sa stepenica Narodnog muzeja doviknuo masi narođa:

Neka čuje bog Mađara zavet svet: * ne treba nam više ropski život klet! (Prevođ Blagoja Brančića)

Ova grupa predvodila je juriš na budimsku tamnicu, da oslobodi Mahalja 'Tančiča (Stančića). prvog „muađar– skog »agrarnog Socijalistu« (narodnja-– ka). Ona je formulisala zahteve ustaničkog naroda, u' čuvenih »12 martovskih tačaka«. U svom proglasu »Šta želi mađarski narod«, oni su. u prvom redu, zahtevali mir, slobodu i slogu, a zatim slobodu štampe, ukidanje cenzure, odgovorno mađarsko ministarstvo, jednakost pred zakonom u VeTskom i građanskom pogledu, jednake terete i ukidanje feudalnih dažbina, oslobođenje zatvorenih boraca za prava naroda. . .

Razbuktavanje ustanka, sudbina vojnih operacija, a naročito proglašenje republike izazvali su rascep u redovima ove grupe književnika. Samo nekoliko njih ostali su dosledni revolucionarnoj liniji, ostali su, iz oportunizma, odustajali i otpadali, Ostali su dosledni do kraja, pa i do smrti, Šandor Petefi, Mihalj Tančič i Pal Vašvari. Petefi, pesnik koji je na revolucionaran način obnovio mađarski jezik i izrazio duh naroda, »njie se pogađao« — po rečima Endre Adija, nastavljača pravih književnih tradicija četrdesetosme, — nego je išao napred „narodnim revolucionarnim putem. i svoju istinski narodnu i čovečansku poeziju zapečatio smrću na šegešvarskom bojištu, u poslednjoj bici 1849.

Stogodišnjica mađarske revolucije 1848, koja je postala praznik nove, demokratske Mađarske, istakla je Petefija, vidovitog pesnika preporoda mađarskog naroda, koji se izvršio skoro stotinu godina posle njegove vizije o »zornjači naroda«.

o borbi protiv

dekadentne umetnosti u Cehoslovačko|

U velikoj dvorani »Lucerna« MU Pragu održan je 16 marta sastanak između pretstavnika političkog i kulturnog Žživdta Čehoslovačke i sindikalnih kulturnih radnika. O zadacima i razvoju narodnć kulture govorio je, ministar informacija Vaclav 'Kopecki, koji je istakao potrebu da se kulturni život u zemlji oslobodi dekadentnih uticaja sa Zapada i da čehoslovački kulturni radnici treba u svome stvaralaštvu da pođu novim putevima i da izražavaju ideje i težnie naroda, »Prag — rekao je ministar Kopecki — mora postati žarište nove slovenske kulture i žarište napredne kulturne delatnosti.« Na kraju Vaclav Kopecki pozvao je sve kulturne radnike na saradnju u rađu na stvaranju istinske narodne kulture.

* Windikat čeških knilževnika u zajednici sa Udruženjem slovačkih književnika, pozvao je zemljoradnike da po selima obrazuju kulturna društva koja će doprineti kulturno=prosvoetnom uzdizanju radnog seljaštva.,

Književnici su Spremni da seoskim

kulturnim društvima pruže punu po-

moć, | * Čehoslovački sindikati razviiaiu

intenzivnu delatnost na kulturno-pro-

svetnom polju. Rađom na kulturnom

uzdizaniu trudbenika rukovodi Cen-" tralna kulturna komisija Centralnog veća Sindikata, preko oblasnih kulturnih komisija. U preduzejiVa. ai fa.

+. ~.

brikama, kulturno-prošvetni rad razvija se preko fabričkih klubova. Danas ima u Čehoslovačkoj 1128 takvih klubova sa dramskim, horskim i mu-– zičkim sekcijama. U pojedinim velikim preduzećima .organizovani sU i filharmoniski orkestri, Neđayno je filharmoniski orkestar radnika i namežtenika praškog saobraćainog preduzeća priređio koncert u je oj od

najvećih koncertnih dvorana u Pragu. ODO rkJi

|O i |

MI Vae NZ u

· KNJIŽEVNE NOVINE.

___Branko otra: Ba Pruge {+ |P. iy

SJA

Mala? OLNTVMMJ j Mlaz hrvi SOM · domovini mojoj je . | mektdfe Metar za prostor, i za puteve njene } i mođe.

Mjeri : ; po tragu krvi SO.

i nažih i dušmanskih četa i kraja

biti neće! (Radovan Zogović: Velika si i bogata, Ameriko. “Ali tVO> ja veličina jedino je u svaki tvoj kilometarski kamen označava samo proširenje tržišta. na kome je roba i sam čovek. i

Veliko je bogatstvo tvoje zemlje; ali prerije Misisipija 8 poljima kukuruza i pšenice, aromatični duvan na Aligenskim Brdima, šećernu trsku južnih obala, pirinčana polja Karoline, vino Kalifornije, južno voće Floride, stada Teksasa, tvoju elektro-industriju, tVOie automobile, tvoje rudnike, visoke peći, tvoju industriju čelika i mašina, pacifičke železnice i prekookeanske brodove. tvoje bankarske katedrale i tvoj najsvetiji hram — svetsku berzu Njujorka — sve to u džepovima prslu” ia nose Vanderbilt, Rokfeler, Karnedži Morgan, Mek Kormik i Konsorti. U džepovima radnika, seljaka i intelektualnih radnika ne nalaze se ta bogatstva kojima se razmeću hvalopevci američkog blagostanja. Jer u Americi, zemlji gde je kapitalizam najorganizovaniji, čovek je samo mali točkić u velikoj mašini profita.

U Americi čovek vredi onoliko koliko ima godišnjeg prihoda, nauka i, umetnost vređe onoliko koliko se za njih plaća na tržištu. »Zemlja nemogućih mogućnosti« prožeta je pesimizmom. Ljudi sa skepsom gledaju u budućnost. Stoga su im potrebne optimističke reklame, snažna buka džezmuzike, da bi zaglušili depresiju duše.

Gde se danas u Americi može naći ona radost stvaranja, ona snaga kolektiva, ona nesebična želja omladine za saznanjem, ona vera u budućnost koje naši narodi osećaju? .

U geografskim razmerima, naravno, naša je zemlja mala. Ali veličina naše zemlje meri se veličinom žrtava koje su naši narodi dali za slobodu i nezavisnost. Ona se sastoji u bratstvu i jedinstvu i međusobnom prijateljstvu njenih naroda, u njihovom doprinosu za slobodu i budućnost svih naroda.

U našoj zemlji smatralo bi se, na primer, nečasnim, ako bi se čovek progonio zbog boje kože ili religioznih

shvatanja. I naši narodi više ne mo-

gu ni da zamisle da rezultat njihovog rada pripadne nekolicini eksploataiora, jer su oni gospodari, a njihov rad deo velikog plana koji ostvaruje blagostanje i sreću cele zajednice. ·

Veličina naše zemlje sastoji se u čvrstom prijateljstvu 8 drugim zemljama narodne demokratije, a, pre svega, s velikom socijalističkom zemljom, Sovjetskim Savezom.

Amerika ima mnoge čuvene visoke škole. Da li se u njima uči istina? Da li shvatanje istorije ili primena nauke idu u korist zajednice? Zar bi to i bilo mogućno kad američke univerzitete finansiraju najveći eksploatatori i agnjetači? Na primer, upravnik Harvardskog· univerziteta jeste Dž. P. Morgan, a glavni su darođavci univerzitetskog fonda od 129 miliona dolara Standard Oil, društvo Rokfeler, Harkmes, Uitnei. Jelski univerzitet finansiraju i Rokfeler i Morgan. Njegovi fondovi iznose 95 miliona dolara. Kolumbijski univerzitet u rukama je Nešenel-siti banke; univerzitetom u Čikagu upravlja Rokfeler; univerzitet Ročester finansira Džordž Tstmen (krali Kodaka). Do istih rezultata dolazimo ako ispitamo svih 27 poznatih univerziteta Amerike. Od 659 članova univerzitetskih uprava ima 254 bankara, 151 industrijalac ili trgovac. 03 železnička industriialca, 99 sudije i 153 člana drugih slobodnih profesija, a intelektualni radnici, tek forme radi, samo su minimalno zastupljeni. ·

Velika je Amerika. Ona je obezbeđena „najmodernijim. saobraćajnim sredstvima. Međutim, naša mala zem-

POLJSKA

ji BE

„Prkosne strofe«.)

kilometrima, a

O. Bihalji MERIN ]j oš ie u položaju da prugama poopij oblasti koje su dosad bile ne-

rohodne. SO 3 E Možda vaši kraljevi čelika i PORRKD nica gledaju prezrivo na O POS ih je naša omladina gotovo BO: aa kama, ali svesno i sa oduševV je jj : u 'Ssrcu, izgradila. A te pruge rana vaju put koji vođi u budućnost. ac su simbol uspona 1 stvaralačkoP . na jednog novoB, humanijeg poretka. One čine zemlju nezavisnom 1 uče omladinu celog Sveta koliku enerBlju ima ideja socijalizma.

Mi posmatramo tvoje plodne i rTaz– novrsne predele Ameriko. tvoje narode sposobne za rad i bogatu inicljativu, veliku prošlost tvoje borbe za nezavisnošt i humanost. Mi čujemo glas tvojih mislilaca i heroja, glas TLinkolna i Vitmana, glas Meri TBičerStouv. Ali reč »Amerika«, koja je u himnama Vitmana zvučala kao »obećana zemlja«, zar danas treba da budi ogorčenost i mržniu u srcima i šaznanju naprednog čovečanstva? Dave nas, kada kažemo »Amerika«, mi mislimo na Ssvemoć dolara, na pravo linča, na sputanu svest i plaćeničku umetnost, na kapitalizam najbrutalnijeg tipa. iu

Naravno, postoji i Amerika koja nije prekinula sve tradicije svoje velike prošlosti. To je Amorika borbenih antifašista, radnika, farmera i radne inteligencije koju zvanična Amerika takođe proganja kao »neameričku« i preti njenom opštanku. Džon Rankin i Parnel Tomas počeli su ubistvenu »akciju čišćenja« u interesu vladajuće klase. Oni čiste knjige, štampu, pozorišta i radio, Holivud i državni aparat Amerike. Pod čišćenjem onl razumeju »ugušivanje moralnog smlsla nacije«. Njihovi saveznici su Herstova štampa, Katolička liga za Zaštitu morala i propagandni Biro Komiteta nacionalnih republikanaca.

Glavni uđarac reakcije uperen je protiv radničke klase i njenih organizacija. Ova borba nije nova. decenijama, još od onog vremena kada je Ameriku mali čovek u svetu smatrao zemljom demokratije, zemljom u kojoj teku med i mleko, vlasnici industrije i finansija umeli su na najsvirepiji način da igtaknu i da brane svoje klasne interese. Ameriku ne karakterišu samo linč i ubijanje crnaca, već i linč belih ljudi. Ubistva radničkih vođa prate razvitak američkog monopolističkog kapitalizma.

Krajem prošlog veka pisao je Vilijam Din Houels: »Mislim da ne VOlim dovoljno Ameriku zato što mi ona ne dopušta da je više volim. Pero i mastilo teško mogu izraziti snagu mojih misli. Ali pošle petnaestogodišnje optimističke harmonije sa »civilizacijom« i vere u njenu &pošsobnost da će ipak još sve dobro proći, sada konstatujem da je se gnušam i da će sve ipak biti rđavo, ukoliko se ne uspostavi nova, istinska jednakost«. Sa Houelsom javlja se protest protiv kapitalizma u američkoj literaturi osamdesetih godina. On pada zajedno sa »legalnim ubistvom« radničkih vođa Alberta Parsonsa, Adolfa Tišera, Džordža Engla i Avgusta Spiza, koji su pogubljeni 1887 u Čikagu.

-U atmosferi pakosti, beša i histerije,

optuženi su bili pogubljeni, iako su čak i same sudije znale da su optuženi nevini. Oni su pogubljeni, zato što su ftobož svojom anahističkom Ppropagandom potstrekavali nepoznatog atentatora da baci bombu. Kao Zola u Drajfusovom „procešu, tako je i Hotels ftađa rekao: »J'accuse«,

Ova ubistva »u ime pravđe« pratila su druga: slučaj Sako-a i Vanceti-a uzbuđio je bio savest čovečanstva. Njihova nevinošt bila je očigledna, ali eksponenti finansiskog kapitala u guđskim togama, s mržnjiom otpremiže radničke vođe na električnu stolicu, U svom romanu »Boston« Kpton Sinkler napisao je potresnu optužbu protiv ubica Sako-a i Vanceti-a. On nije opisao samo džunglu američkog kapitalizma, već i svesnost proletera, boraca za bolji i pravedniji društveni poredak. Njegova knjiga »Džimi

Nagrade pretsednika vlade Cirankijevića poljskim književnicima i umetnicima

Književnu nagrađu pretsednika poljske vlade Cirankjevića, u iznosu od 100.000 zloti. dobio je ove godine poznati poljski pesnik Tađeuš Holuj. Nagrađa za muziku dodeljena je kompozitoru Andžeju Panufniku, a za likkovnu umetnost Adamu Marčinskom.

* Na radio-stanici u Vroclavu uče-. prvi put Radnička opera

stvovala je ( koja je nedavno organizovana. An-

sambl ove opere (solisti, hor, balet, orkestar) sastavljen je isključivo od

PRSA

| “.

MO O Al a UA AN OSriaSI

_ na izići iz štampe,

radničke omladine, Nekoliko članova ove umetničke grupe omladinaca besšplatno će se školovati u Vroclavskoj muzičkoj školi.

* U Muzeju poljske vojske u Varšavi otvorena je izložba »1848 godina«. Otvaranju su prisustvovali preistavnici vlade, poljske vojske, Sovjetske armije, diplomatskog kora, delegati francuskog Komiteta za proslavu stogodišnjice revolucionarnog pokreta iz 1848, rektori viših škola. U ime Komiteta za proslavu govorio je poslanik Vegrovski i podvukao đa je današnja narodna demokratija — jedini naslednik ideja oslobodilačkih pokreta 1848. godine.

RUMUNIJA

Rumunski! novinar o našoj

zemlji

Rumunski novinar Horija Liman, koji je prošle godine posetio našu zemlju, objavio je u bukureštanskom listu »Viaca sindikata« (»Sindikalni život«) odlomak iz svoje knjige o Jugoslaviji »Marea di piatra« (»Kameno more«), U odlomku se Sa divljenjem crtaju likovi boraca naše narodne revolucije. Knjiga će ovih da-

(SI i

DA AMER

. Sovjetskog Saveza, i pri

Već ·

Piiginz« prefstavlja

delo u kome se pozdza:

ko držanje radnika koji ra svoj život negoli da 8 oružjem učestvuje u intervenciji protiv ne armije. Posle pojave ove knjige TRomen Rolan pisao je Sinkleru: »Ako. Kao što se nadam, zaista dođe ijed- no novo, bratsko, pravednije dru štvo, vaš »Džimi«, taj istinski heroj S i mučenik, živeće u uspomeni čovečanstva kao legendarni lik potlačenog naroda u doba velikog ugnjetavanja«..

Koliko je i danas aktuelna ova knjiga, današ kada američki kapitalizam, direktno i indirektno, s oružjem, dđo- jarima i ideologijom, ponovo krči put

intervenciji protiv napretka i prava ||} samoopredeljenja naroda! · a |

Kao i Hitlerov fašizb) gospoda iz ego | oohod protiv Dprogreda, St Dod Barbiom »odbrane hrišća! vilizacije«. Kakva Je to koja se s takvim entuzijazmom b ni? Koje kulturne tekovine spasavaj| dolarski vitezovi u Kini i Grčkoj, na Malajskom Arhipeladus u. Iranu, , rancuskoj ili Španiji? : i raložda | Amerika želi da oživi u Y| Grčkoj veliki duh Periklove epohe? TH hoće da oživi herojske misli bora | ca sa Termopila, boraca koji radije | izginuše u borbi negoli da domovinu predaju tuđinu, napadaču? i

Amerika je naoružala monarho-{fa- | šističke bande ·#protiv rodđoljubivoš i grčkog naroda: Amerika snosi krivicu ako hramovi i statue Grčke, ti savršeni spomenici evropske kulture koje Truman, Maršal i Dals hoće tobož da spasu, budu razoreni. |

Da li je to svet.Servantesa i Goje, | svet slobođe i humanosti koji Amerika pomaže u Španiji? Dolar teče u Španiju da bi pomogao. ·kaudilju Tranku, dželatu španskog naroda, Hitlerovom bratu po krvi. PITNaMy |

Kako je u Grčkoj i Španiji, tako je || i u svim onim zemljama i ko onih narođa gde diplomatija dol. a a. dominira. Gde se Amerika umeša, gasi se svellost napretka i civilizacije, brišu se prava radničke klase, narodi postaju vazali Volstrita. I to, ne samo u Kini i na Malajskom Arhipe= lagu, ne samo u Iranu i Turskoj, već i u Rimu i Parizu.

Kakve su fo »kulturne tekovine« koje Sjedinjene Američke Države izvoze sa svojim topovima? Treba li od njih da primimo »sapunske opere, u kojima se između dva Mocartova čina nude sapun, kornetbit i čelični trezori? Ili možda treba da smatramo istinskom civilizacijom Kkondenzaciju Šekspirovih dela na šesnaest strana i »Rat i mir« u stripu? Ili pak kriminainu literaturu kojom je Amerika preplavila Evropu?

O teškim životnim prilikama ame= ričkog proletarijata, o njegovoj nezbrinutosti ı bolesti i starosti, o nejednakosti građanskih prava i raša, naravno, ta vrsta literature ćuti.

Tli možda fireba da smatramo cvetom najuzvišenije, hrišćanske civilizacije one glupe i vulgarne filmove koji se mogu gledati samo 8 gumom za žvakanje u ustima, filmove u kojima se prikazuje da su rat i potstrekavanje na rat uzbudljive i divne stvari? X S

Dok su naši srednjovekovni slikari radili freske u Žiči i Sopoćanima koje pretstavljaju remek-delo ljudske kulture, dok su naši narođi kroz vekove stvarali dragocene narodne pesme, dotle su Indijanći, kao lovci divljači, krstarili po širokim prerijama Amerike. Indijanaca je jedva ostalo u Americi — uništeni su. A kad gledamo sadđašnjicu, onda nam ne izgle= da đa Amerika ima za izvoz neke naročito kulturne tekovine.

Mi, dodđuše, priznajemo i savršenost frižiđera, Parkerovih naliv-pe= ra, Najilon — staklenih čarapa i automobila Dženerel motorsa. Ali ove uspehe tehnike radne mase u Ame= rici skupo plaćaju. Zar nas treba žaliti zato što ćemo imati sva ta savršensiva tehnike ali ih neće uživati eksploatatori, nego sami oni koji ih proizvode? Potlačenim masama Amerike ideološki žandarmi govore O sirahotama socijalizma. A mi na njihov »način života« gledamo kao na primitivne običaje sujevernih varvara, zaostalih i otgečenih od istinske kulture. E

Pa ipak, vladajuća klasa Amerike smatra da je pozvana da »&pase svet od mekulture i varvarstva socijalizma«. .

Ako posmatramo ofanzivu američkog kapitala protiv radničkih organizacija, diskriminaciju Crnaca, toJerisanje antisemitizma, cenzuru maprednih ideja u filmu, radiju i štampi, ugušivanje istine, sakaćenje pra ve kulture, moramo konstatovati stra= hovitu sličnost 8 nacizmom u Nemačkoj. i

DĐođuše, neofašizam u Americi nau=čio je ponešto od Hitlerovog brodoloma: on plovi pod zastavom demokra– tije. On ima bolju masku, suptilniju taktiku. Pre svega, on hoće da narodi Amerike zaborave da imaju revolucionarnu prošlost, da su se i oni nekad borili za slobodu, protiv robova=~

nja.

Naši narođi ne mogu da zaborave velike demokratske tradicije Amerike. Oni ne mogu da veruju da su gospodari trustova i finansiski kraljevi uspeli da uguše stvaralački snagu istinske i napredne Ameri) Oni ne mogu da poveruju da ti, A riko, birajući između progresa gresa, nećeš naći snage da e čiš za humanost i budućnost, tiv fašizma. |

Prezasićeni i truli kapi doveo je grupicu siledžija na čelo države koji tvoju bogatu 1 veliku zem-

lju podređuju svojim egoističnim interesima svojine i vlasti,

Filistri, varvari i eksploatatori ista= kli su na moćnom, nekad ponosnom, brodu Amerike gusarsku zastavu ob: perijalizma, Oni Bada hoće taj brod da upute u neslavne i opasne ode fašizma, i ·