Књижевне новине

STRANA:

__U kleštfima hladnog terora

| napredni američki pisac Hauard Past, čiji je roman »Put slobode« nedavno preveden na naš jezik. Poslednjih meseci Haurd Past izložen je neprei stanim progonima tzv. »Komiteta za ispitivanje antiameričke delatnosti«, e ei Kada mi govorimo o teroru koji je | zahvatio današnju Ameriku, reakcionari se nemarno osmehuju i izjavljuju da se u SAD niko ne proganja, izu| zev, možda, nekoliko komunista, koji su, vele oni, to i zaslužili.

Linčovanje Crnaca na jugu i obra-

| čunavanje s njima na severu, kako u-

| _Veravaju reakcionari, Jesu samo do-

Sta stara, ma da i specif.čno američ-

ka »Slabost«, koja će izunireti s vreme=

| nom ako joj se ne bude posvećivala

pažnja; što se tiče premlačivanja i u–

bistava radnika koji štrajkuju,ovo je,

po rečima istih reakcionara, ili posle=

· dica »komunističkog huškanja«, ili ne=

| izbežan dodatak savremenom industriskom razvitku.

Ali se teror vrši u daleko većim razmerama, i o tome se može sudili po gore navedenim njegovim zloslutnim

| pojavama. Istina se sastoji u tome da ___Be cela zemlja nalazi u kleštima hladnog terora i najsurovijih represija, Nije to neodgovorna retorična fra| za. Nedavno je Macionalno veće rad: nika na nauci, umetnosti i u slobod| nim profesijama počelo da ispituje ____Dojave terora u jednoi samo oblasti a: meričkog života —u višim školama. Po e tim pitanjima ne vodi se nikakva sta_tistika. Novine joi ne posvećuju sko| ro nikakvu pažniu. S ogromnim teš| koćama, brižliivo proveravajući glasove koji do nas stižu i skupljajući in= formacije neposredno sa univerziteta, utvrdili smo sleđeće činjenice, a imamo razloga da smatramo da one pretstavljaju samo deo opšte slike.

Dr Džordž Parker je nastavnik filozofije i teologije na privatnom metodističkom koledžu u Evansvilu (dršava Indiana). Dva dana posle niegoVOg prebsedavanja na predizbornom zboru mesne organizacije Progresivne stranke, uprava koledža predložila mu je da podnese ostavku. Razlozi za tai zahtev: Parkerova »politička aktivnost«, Dr Klarens Ateri — profesor filozofije i socijalne etike na koledžu Likoming (država Pensilvanija) — Uuklonjen je s dužnosti zato što je postao član Progresivne stranke,

Profesor Džems Barfut sa univerziteta države Džordžije otpušten je zbog toga što je primio predlog Progresivne stranke da se istakne niegova kandidatura za guvernera države.

Đr Leonard Koen Mlađi — profesor wniverziteta u Majamiju (država Florida) — otpušten je zbog toga Što ie alttivno pomagao Valasa. Profesor Daniel D. Aškenaz oslobođen je dužnosti na univerzitetu u Majamiju iz istog razloga. ·

Tnmofesor Don Vest isteran ie sa Ogltorpskog univerziteta (država TĐžordžija) zbog aktivne delatnosti u Progresivnoj stranci.

Profesor Klajd Miler otpušten je iz Pedagoškog koledža pri Kolumbiskom univerzitetu kađa je postao član nacionalnog odbora borbe za Valasov izbor. Profesor Limen R. Bredli, bivši šef katedre starih germanskih jezika na Njujorškom univerzitetu, uklonjen ie s dužnosti zbog delatnosti na pružanju pomoći izbeglicaman-antifašistima.

Kao što sam već rekao, ovo su samo nabrzo skuplieni podaci kratkog ispitivanja koje obuhvata samo činjenice poslednjeg vremena. Matferi-

eš i A E

Mo. KOI — 2

jal o takvim istim činjenicama pristi- ”

še i dalje, a osim toga, razume se, ne registruju. se nigde mnogi slučajevi gada ljuđi podležu pritisku i zastrašivanju. Tako na primer, na Severozapadnhom univerzitetu 25 profesora bilo je prisiljeno da prekinu aktivan rad

Članak koji donosimo napisao je”

dolara, on će braniti

u Progresivnoj stranci, a na univerzitetu države Vašington neki profesori zastrašivani su da će odgovarati pred komisijom za ispitivanje antiameričke delatnosti,

Mogu se, međutim, navesti primeri kako rukovodioci koledža odbijaju da se potčine ovoi monstruoznoji proceduri. Pored ostalih, treba pomenuti

slučaj progresivnog profesora PFPrede-

rika IL, Šumana sa koledža Vilijams. Kada je reakcionarna grupa studenata poslednje godine zahtevala njegovu ostavku, pretsednik koledža MBakster stavio ie jasno na znanje da, iako koledžu preti opasnost da mu se, kao represija, ukine dotacija od 2,500 000 profesora ŠuLJRNR i njegovo pravo na slobodu re-

Uostalom, slučajevi takvog ismolja-

vanja hrabrosti i nezavisnosti od strane rukovodilaca viših škola dosta su retki. :

Koliko je to ruganje kada se govori o slobodi izbora u ovakvim prilika-

ma! Ili smo se mi toliko navikli na

represije „da takve stvari prolaze ne= primećene? Mi posvećujemo čitave akrove novinske hartije svakoi malenkosti, dok ispod naših nogu izmiče i samo tle na kome se zasnivaju naše tradicije. Kako da se čovek ne seti onog nemačkog birgermaistera koji je izvršio samoubistvo kad su mu naši (američki) vojnici bokazali iznutra hitlerovski koncentracioni logor. Ma da se tai logor nalazio pored njegove varoši, on ni poima nije imao šta se u njiemu događalo,

'Preba li i mi da idemo istim pDutem? ' Hauard FAST

Konferencija nmjujorškog Udruženia bibliotekara

U Njujorku je neđavno održana konferencija Udruženja bibliotekara, na kojoj je učestvovalo pet stotina delegata iz svih oblasti države Njujork, U svome govoru, održanom na ovoj konferenciji, pretsednik udruženja istakao je da državna bibl:otekar= ska služba još nije u staniu da obuhvati celu teritoriju, tako da u državi Njujork, na primer, 1,500.000 stanovnika nemaju mogućnosti da u svom rejonu dođu do knjiga. Oko 95% dršavnih biblioteka ne izvršava svoj posao u dovoljnoj meri, pošto su dršavne subvengrije sasvim „nedovoljne za pravilno izdržavanje postojećih i otvaranje novih biblioteka. U mnogim manjim gradovima „Amerika uopšte nema javnih knjižnica. Konstatujući da nema mnogo nađe đa će se državna subvencija povisiti, pretsednik udruženja predložio je na konferenciji da se provede sabirna akcija za pomoć biblioteka. Delegati, koji su uzeli učešća u diskusiji, istakli su da u bibliotekarskoj službi vladaiu veoma teške prilike, i naveli su kao pnimer vanredno niske plate bibliotekara, koje se kreću oko 1.000 dolara godišnje, a u manjiim gradovima i 600 dolara. Zbog niskih plata biblioteke os-

kuđevVaju u stručnom osoblju i često moraju da se zadovolje nestručnim personalom, ·

FRANCUSKA

Francuski književnici i pitanje kolonija

U poslednje vreme, a naročito posle kongresa u Vroclavu, napredni francuski intelektualci, u prvom redu književnici poklanjaju posebnu pažnju kolonijalnom pitanju, Poslednji događaji na Madagaskaru u mnogome su doprineli da se Ovo pitanje oštro postavi pred napredne francuske intelektualce. U debatama, koje je orga= nizovao »Kružok francuske književnosti«, književnica Andre Violis prika zala je razvoj događaja u Vijetnamu, a Andre Manduz govorio je o rasističkom duhu, koji vlada u francuskim kolonijama. Posle svog povratka iz Vroclava Andre Manduz održao je niz konferencija o strašnim „uslovima u kojima žive narodi u Africi.

Na ovim sastancima jednoglasno Sšu izglasane rezolucije u kojima se traži revizija procesa u Tananarivi, na ko= me je suđeno madadšaskarskim borci=ma za slobodu,

SASTALO SE ZLO I GORE

Francuski listovi javljaju da je Akademija Gonkur nedavno izgubila tri svoja ugledna člana, J. H. Roni, pisac sladunjavih romana, umro je nedavno i njegovo je mesto ostalo upražnjeno: famozni bulevarski glumac i

pisac

Pivo Karamatijević: Omlađinka

jevtine senzacionalističko-vodiliske li terature Saša Gitri došao je prošle godine u sukob s Akademijom povodom dodeljivanja Gonkurove nagrade i dao ostavku, a pre izvesnog vremena Umro je i Rene Benžamen, bivši kolaboracionista i Petenov biograf,

Namesto Ronia nedavno je izabran Žerar Boe?. -

Literarma prošlost novog akađemika je veoma štura. Pisao je hronike po mondđdenskim časopisima, bio je konferansije »Un:versitće des dannol«, dramski kritičar »Eco de Pari« a u »Pigaro«-u je objavljivao beleške pod pseudonimom Germant. Sem toga pre trideset godina izdao je jedan avanturistički roman.

Akademija se podmlađuje,..

Novosti u baletu

Ma svom gostovanju u Londonu francuska baletska trupa »Balet de Šamps Elisć« prikazuje engleskoj publici balet »Stvaranje« od Davida Lišina. Ovaj balet igra se bez dekora, bez kostima i bez muzike. Govoreći o svome novom delu, David Lišin izjavio je da on smatra muziku samo kao o slonac u radu ha koreografiji, tako da je sasvim mogućno da se jedna baletska preistava odvija u tišini.

Autor ne kaže ništa o tome da li u sledećim svijim kreacijama ima nameru da i igrače isključi iz baleta...

ZA BORBENU TEORIJU KNJIŽEVNOSTI!

| TUmesto đa ispriča književnicima i čitaocima kako mu je pošlo za rukom da u romanu »Mlađa garda« pokaže _ herojsku romantiku naše stvarnosti, drug A. Fadejev je zamenio pitanje ___o romantici i poeziji našega života pi___tanjem o romantizmu u svetskoi knji-

____Ževnosti XIX veka i o njegovom od____nošu prema realizmu. Rukovodeći se e pre subjektivnim emociopalno-umet_ _ničkim nego teoriskim Kriterumom, drug A. Padejev je iskonstruisao u [ es »Zadaci književne tova

ritike« svoju definiciju sociialistić- kog realizma. Polazna tačka te defini_____cije nije naša socijalistička stvarnost i njeni pesnički zakoni, već »sinteza«, »stapanje« apstrakinoga realizma i | _apstraktnoga »progresivnog roman | tizma« koji teže da se stope, i u pro__šlosti su se »gotovo« stopili, a u SsO___cijalističkom realizmu »potpuno« su, najzad, stopljeni. A. Fadejev je

7 ma i kritike stvarnosti, romantizma i | Mark Tven je, po mišlie iu druga A, Padejeva, — realist zato što opravdano kritikuje stvarnost. On ie u isti

| mah — fomantik, zato Što dopunjava OM kvole istinito ti. negativno slikanje ip: stvarnosti pozitivnim idealom. Ovu

__ sledno primenjuje gotovo na sve Vei | XIX veka; oni su kritikuiu stvarnost.

omantici, zato Što afirmišu »pozitivNideale«. ; . — piše drug A. Fa-

Ve O OLLU je kao nemilosrdan

N · onai koji skida sve li svakojake 2 Ali Tolstoj, naiveći književnik ~ ao je celu galeriju pozitivnih

očev od likova u »Ratu i mi» Dvaion je to zadatak — pokas

___stavio znak OORRROMN unediu realize

zati koliko je nemilosrdni realist Tolstoi bio u isti mah i »romantičan«. Setite se pripovetke »Hadži-Murata«! Delo kqje je tako izobličavalo carsko uređenje kao »Vaskrsenje«, istovremeno je i »najromantičniie« niegovo delo. Gotovo sve što se događa u »Vaskrsenju« skoro je neverovatno, ali snagom tolstoievskog genija čak se i Niehljudov pojavljuje pred čitaoca kao »junak« A Kaćuša Maslova postaje »nosilac visokih moralnih principa« (zbornik »Problemi sooiialističkog realizma«, »Sovjetski pisac« 1948, str. 20).

Kako vidimo, za đruga A. Fadeie realizam je — samo negacija, samo »zbacivanje svih i svakojakih maski. Uz takvu pretstavu o realizmu ustvari i mora da dođe drugi princip romantizam, koji nasuprot stvarnosti koja se negira stavlia pozitivni ideal, — pa ma u prilog »neverovat= nosti«, Ali to je kusa, ograničena. netačna pretstava i o realizmu. i o TOmantizmu. Drug A. Padejev otkida 'ovaj »progresivni romantizam« o kome govori, od stvarnosti. To se naročito jasno vidi kod njegovog razmlšljanja o »Vaskrseniu« .L. Tolstoja, koje on smatra »romantičkim« delom, tj. »skoro neverovatnim«. A, međutim, to je delo, naravno, potpuno istinito, ve naslikano u niemu je duboko karakteristično, i Njiehliudov uopšte ne izlazi pred čitaoca kao »iunak«: ako se i činio »junakom«, činio se zacelo

samo nekakvim plemičima čitaocima romana, koji nikađa svoje grehove ne

bi tako okajali kao što ie to učinio Niehljudov. A u očima čitaoca iz naroda Njehliudov ostaje dosta žalostan gospodin, vinovnik gadnog. za gOŠpOdu karakterističnog postupka i koji se trudi da umiri svoju Gavest, I Tolstoj

____PROTIV „ROMANTIČKE“ ZBRKE ·

nipošto ne idealizira, ne »romantizu= je« Njehljudova, ne trudi se da Ba pretvori u romantičnog »junaka«, kako stvar pretstavlja drug A. Fadeiev. Ta to bi značilo samozadovolistvo, ograničeno, filistersko naslađivanje plemenitim gospodinom, »koii okajava« svoje grehe! Ali upravo se u tome, u nizu drugog svega, i sastoji duhovna veličina, moralna nepomirljivost Tolstojeva u »Vaskrseniu«. što Njehliudovljeva krivica ne može ničim biti okaiana, pa neka ljudi i proste, — njemu, Niehljudovu. suđeno je da se muči do kraja, suđeno ie da izgleda jadan pred Kaćušom. pred svima ljudima iz naroda, pred samim sobom, Kakav mi je to »jiunak«! Čini se čudno kako je A. Fadejev. tako tanan i dubok poznavalac Tolstoia mogao propustiti tako očiglednu psihološku i umetničku pogrešku. Ali takve su posledice zanošenia lažnom. ne= domišlienom shemom.

Drug A. Fadejev ne primećuie da istražujući svuda brižljivo romantizam, lišava tai pojam svakoga sadržaja, rastvarajući ga u umetnosti uop= šte, izjednačujući ga sa osobinama umetnosti kao takve,

»Balzak je sam uviđao tu (roman= tiku. — V. J.) osobinu svoga stvaraJaštva«... Mi stvaramo pravu stvar– nost, — pisao je on buneći se protiv empiriskoga, gmizavog realizma. Ona je slična onoi divnoi krušci Montrej, koju s beskrajnom mukom oplemenjavaju celih sto godina. Ta stvarnost o kojoj vi govorite slična ie grkom plodu divlie kruške. koji niie

ni za šta. Pravu stvarnost. stvarnost u umetnosti, treba oplemeniavati kao,

krušku Montrei«. »Prisutnost naprednoga romantičprincipa u Balzakovom

KNJIŽEVNE NOVINE

•ev ••.• Pozorište u Italiji Italijansko pozorište preživljava

danas duboku krizu. Posle svršeika Drugog svetskog. rata i oslobođenja zemlje od fašizma, kada su nastali povoliniji uslovi za razvoj i napredak pozorišne umetnosti, uticaj angloameričkih imperijalista i klerofašističkih elemenata učinio je da u italijanskom pozorištu preovladaju trivijalnost i bezidejnost, Rkriminalistika i misticizam. Repertoar italijansk:h pozorišta danas u punoj meri Održava duboku dekadenciju, koju preživljava savremena buržoaska umetnost na Zapadu. .

MU Italiji preovlađava tip putujućih pozorišta, koja odlaze iz jednoga grada u drugi, ne uspevajući da provedu u jednom mestu ni jednu sezonu, Sastav tih pozorišnih grupa često se menja. Glumci prelaze iz.jedne grupe u drugu, Što, prirodno, nepovoljno utiče na kvalitet pretstava,

Finansiski bilans italijanskih pOozorišta u 1947—48 godini završio se velikim deficitom. Od svih pozorišnih društava u toku godine samo su četiri bila aktivna. Najveći deo prihoda ubiraju razni direktori, dok su glumci veoma slabo plaćeni, i na tai način prisiljeni da prelaze iz jedne grupe u drugu. Umetnički kriterijum režisera veoma je nizak. Za sudelovanje u komadu angažuje se minimalan broj lica, a štedi se i na kostimima i dekoracijama, Tako je grupa »Riči« u Milanu postavila na scenu Šekspirovog »Hamleta« u modernim kostimima, i to ne iz nekih »novatorskih« težnji, već zbog nedostataka materijalnih sredstava, U Italiji to znači veliki uspeh, ako se neki pozorišni komad prikaže u jednom mestu sedam do O-

. sam puta.

·Vlađa de Gasperia nastoji š8vim sredstvima da uguši razvoi italijan-= ske pozorišne umetnosti. Sprovodeći direktive” svojih imperijalističkih naredbođavaca iz Engleske i Amerike, ona se koristi pozorištem da italijanski narod odvuče u misticizam, u imaginarne i irealne svetove, da narodne mase odvoji od gorućih problema koji se đanas pred njima postavljaju.

Govoriti o repertoaru italijanskog pozorišta znači govoriti o repertoamai Njujorka. Londona i Pariza, U većini pozorišta prikazuju še američki komađi s kriminalnom, religioznom i banalnom sadržinom, Orijentalnih italijanskih pozorišnih komada ima veoma malo. Za dve godine na italijanskoi sceni prikazano je šest nmovih domaćih komada, ali ni jedan ne iznosi aktuelne probleme savremenosti. Suprotstavljajući se takvoji razormoj delatnosti italijanskih vlastodržaca i

Šnjihovih imperijalističkih „naredbodavaca, napredni italijanski intelektualci osnovali su prošle godine »Društvo za zaštitu italijanske „kultue«, koje, pored ostalog, ima za cili una pređenja pozorišne umetnosti u zemlji i odbranu italijanskog teatra od razormog uticaja RklerOfašističkih e-

lemenata.

Pivo Karamatijević: Omlađinka

dala ie neobičnu snagu niegovom realizmu«, (isto, str. 13—14)

Balzakova „primedba o b»krušci

· Montrej«, po mišljenju druga A. Fa-

dejeva, svedoči o Balzakovom roman= tizmu.

Ali Balzak tim rečima ocrtava suštinu umetnosti, nezavisnu od ikakvogo= vog ili onog, stila: umetnost daje sliku stvarnosti, očišćenu od svega empiriski slučajnog, oličava u pojedinačnQqi naročitoj, danoj pojavi opšte zakonitosti života. Videti u toj Balzakovoi primedbi romantički program. stavlien na suprot realizmu, i složiti se s njim, snači neizbežno doći do pretstave da umetnost mora da honstruiše nekakvu svoju posebnu, veštačku. »gotovo neverovatnu« — romantičku stvarnost, koja stoji iznad realnosti. Pritom pretstava o postojanju nekog »empiriskog«, „»gmizavog« realizma briše sve granice između realizma i naturalizma, Upravo na t0m nepoverenju prema realizmu je i osnovano ono izvrtanje Bngelsove misli o Balzaku. koje tako nepriiatno i krajnje čudi čitaoca u člancima drugova Bialika i Motiljove, Engels je smatrao za veliku pobedu realizma u Balzakovom stvaralaštvu činjenicu što je Balzak uprkos svojim reakcionarnim shvatanjima, znao da sagleda, veran realizmu, ljude budućnosti u redovima republikanaca njemu subiektivno neprijateljskim. A. drugovi Bjalik i Motiliova pripisujući Engelsu svoje rođene domišljaje, uveravaju da je Engels tobož video u toj činjenici pobedu »revolucionarnog romantizma« u Balzakovom stvaralaštvu! . Balzak se da pretvoriti u »revolucionarnog Yromanfika« samo u »romantičkim«, doduše potpuno »neverovatnim« sanjarijama! Teza da je Balzak imao revolucionarni ili napredni »pozitivni roman–tički princip«. koji je davao »neobičnu snagu njegovom realizmu«, dovodi do odricanja wmnačaja pogleda na svet za umetnika, Ako umetnik može

| VEĆE POSVEĆENO

· IVANU TURGENJEVU

J. 5. Turgenjev

Ove godine navršilo se 130 godina od rođenja velikog ruskog pisca Ivana Sergejevića Turgenjeva i 65 godina od dana njegove smrti,

Stalna furgenjevska komisija Saveza sovjetskih pisaca organizovala je u Moskvi veče posvećeno uspomeni velikog realiste. Priredba je održana u Čitaonici 1. S. Turgenieva. Radnici, studenti i učenici srednjih škola slušali su predavanje književnika 1. Novikova, pretsednika pomenute komisije. On je govorio o besmrtnim likovima koje je stvorio veliki umetnik, o životnoj istini koja je fiksirana na stranicama njegovih romana, O njegovim divnim slikama ruske prirode. I. Novikov je citirao pismo I. A. Gončarova koje je on pisao iz tuđine posle čitanja nekog Turgenjevljevog romana. »I juče, baš juče se to desilo: viđeo sam kako prolaze pre-

da mnom ti ruski ljudi, zaš | brezove šume, njive, polja Vaše 8 naiprijatnije — usred njih stajao je sam Ivan Sergejević... i zbogom Šangaje, kanforovo i bambusovo drveće i. Brmlje, more kojim plovim, — sve sam zaboravio. Orel, Kursk, Žizdra,Bežin lug — Sve sam obilazio. Pozdravite ga i poručite mu ovo Od mene...« ) P. Ščehin-Krotov govorio je o »Lovčevim beleškama«, O toj velikoj poemi u Dprozi ispevanoj ruskom na rodu, narodu thtalentovanom, herojskom, narodu jasnog, svetlog uma i Velikog srca. S} Profesor N. Brodski posvetio je 5Voje predavanje odnosu Turgenjeva prema Zapadu. Turgenjev je uvek razlikovao dve Evrope, — rekao je profesor Brodski. On je cenio Siru Miolijera i Voltera, Francusku demokratsku i progresivnu i dao je njem, Jik u noveli »Naši su poslali«. S druge strane on je ismejavao malogra= đansku Francusku. Njegove simpatije su na strani Rngleske Svifta, Šekspi= jera, Bajrona, on je u pesmi »Kroket u Vindzoru« dao pamfilet na reakcio-= namu Englesku, On je video dve Nemačke — Nemačku Betovena ı Mocarta, Šilera i Getea, a s druge Strane šovinističku junkersku Nemačku. Posle predavanja čitani su odlomci iz dela velikog pisca. 4

Dela Ivana Sergejevića Turgenjeva dobro su poznata svim jugoslovenskim narodima, Srpski prevodi njegovih velikih romana »Ocevi i deca« i »Dim« pojavili su se još pre 79 godina (1869 g.) a zatim su postepeno prevedena i ostala njegova dela. Maitca hrvatska izdala je, takođe, gotovo čitavog Turgenjeva još toku XIX veka. I Slovenci su Bo pre= vodili njegove romane i novele. Uticaj Turgenjeva na početku našeg književnog realizma bio je znatan,

ke Ove godine objavila je Matica SD

— TA (ra LE

*: it

ska u Novom Sadu novo izdanje nje- ~

govih »Lovčevih beležaka«, |

Pedeset brojeva sovjetskog zbornika »Knjizevno nasledje«

Neđavno je izišla pedeseta knjiga sovjetskog zbornika »Književno nasleđe« (»Literatumoje nasledstvo).

Institut za Književnost Akademije nauka SSSR izdaje te zbornike od 1939 godine i oni pretstavljaju glavnu sovjetsku publikaciju posvećenu istra– živanju, objavljivanju i osvetljavanju dokumenata iz istorije književnosti. Pojedine knjige bile su posvećone Puškinu, 'olstoju, Saltikovu-Ščedrinu, Ljermontovu, Bjelinskom, „Černiševskom i drugima, tako da one pretstavljaju pravi priručnik za rad na polju istorije sovjetske književnosti i književne kritike.

Interesanian je. način

uređivanja – »iHnjiževnog nasleđa«. Knjige ižlaze

prema unapred uivrđenom planu i ne zavise od slučajnih otkrića u muzejima. Objavljivanje originalnih dokumenata propraćeno je teoretskim proučavanjem i vezano uz studije o principijelnim i važnim pitanjima. Svaka nova činjenica iz istorije književnosti, koja se objavljuje, proverava se na samom izvoru i svaki dokumenat uvrštava se u zbomik uz merodavne komentare u kojima se analizira ob-

· javljeni arhivski materijal.

U zbornicima se podvrgavaju ponovnom istraživanju činjenice iz istorije književnosti, koje su bružoaski književni istoričari lažno prikazali. Objavljujući dela ruskih pisaca, koja su bila zabranjena ili plemjena do carske cenzure, »Književno nasleđe« unosi nove momente u rasvetljavanje njihovog stvaralaštva.

Redakcija nastoji da svaka knjiga bude prava enciklopedija teme kojoj je posvećena. Zato pre svega ulaže mnogo napora da da vemu sliku epohe

da bude »revolucionarni romantik« pored reakcionarnog pogleda na svet, onda zašto je potrebno boriti se za napredni pogled na svet kod književnika? Jedna je stvar — smatrati, zajedno sa MWngelsom, da realizam može odneti pobeđu u Kknjiževnikovom stvaralaštvu nad njegovim „reakcionarnim pogledima, uprkos tim pogledima; da sam život, da njegova realnost pone= kad pobedi reakcionarne predrasude umetnika, ako je veran životu. I šasvim je druga stvar — dozvoljavati »revolucionarno=romantički« · „princip kod književnika s reakcionarnim ubeđenjima; to zhači da se »revolucio= narno-romantički princip« u stvara= laštvu takvoga književnika javlja bogzna odakle, iz dubina njegovoga »duha« (ili iz njegovih reakcionarnih uMeđenja?), kao neka metafizička suština s onog sveta. Izlazi da ne vernost umetnikova realnost, objektivnoj stvarnosti, već upravo onaj tajanstveni »princip romantički«, silazi odozgo na, stvaralaštvo književnika«, daje njegovom realizmu neobičnu snagu« (doista neobičnu! Mi bismo čak rekli — natprirodnu). Još i još jednom našim drugovima je preko potrebno da se sete da naša estetika, kao i književnost, »obema nogama stoje na tvrdoj materijalističkoj osnovi« (A. A. Ždanov; ja podvukao. — V. J.)

Nalazeći u stvaralaštvu gotovo svih velikih pisaca XIX veka (osim MElobera) prisutnost u ovoj ili onoj meri »sinteze« realizma s »progresivnim romantizmom«, drug Fadejev ne vidi da dolazi do prave teonije jedne jedine »opšte bujice« Književnih Dokreta, u koioj tonu sve klasne i idejne razlike.

»Ne treba se mnogo čuditi, — kaže Fadijev — neobičn&ji snazi narodnih pokreta u Rusiji, kad su se ubrzo posle Puškina, posle Ljermantova počeli osećati u Nnjiževnosti podzemni potsticaji „revolucionarno=demokrat= skog pokreta, seljačice revolucije, koja

u kojoj je pisac Žživeoi radio. Tekstovi su propraćeni ilustracijama, a u sVakoj knjizi objavljuju se nepoznati portreti pisaca, mnogobrojni faksimili dokumenata, neobjavljene gravure i crteži slikara-savremenika.

Među „mnogobrojnim | nepoznatim delima, dokumentima, i pismima rw» skih i zapadnoevropskih velikih kla sičnih pisaca, koja su se u ovim zbors nicima prvi put pojavila, treba istaći kompletnu prepisku između Markaa i Engelsa sa Paulom Pmstom. Zajedno sa pismima Marksa i Engelsa O

oj tragediji »Franc fon Sikin- .

gen« i Engel:

Tfiarknes o Balzaku — ova pisma prete stavljaju glavni izvor za studiranje mnrksističke estetike.

Diskusija o romanu »Daleko od Moskve« među graditeljima Zaporožja

Graditelji „metalurgiskog giganta na Dnjepru, radnici i inženjeri »Zaporožstroja« — pokazali su živo inte= resovanje za novi roman sovjetskog pisca Vasilija Ažajeva »Daleko od Moskve«, Dvađesetog oktobra partiska organizacija »Zaporožstroja«, zajedno s redakcijom »Literaturne ga=zete«,, organizovala je konferenciju čitalaca posvećenu tome romanu, u kome je prikazan herojski rad sOovjetskih ftrudbenika.

je obojila sobom gktvaralaštvo svih krupnih ruskih književnika XIX veka«. (isto, str. 19)

Po mišljenju druga A. Fadejeva svi veliki ruski književnici udružuju u svom stvaralaštvu realizam i roman= tizam, jer je stvaralaštvo svakoga od njih »ne razumeju šta se zbiva«, ali kratskim pokretom, Istina, »neki« od njih«+« ne razumeju šta se zbiva«, ali su svi »obojeni« ili pomazani jednim »mirom«. Dostojevski je bio krupan ruski književnik XIX veka. ali ie on bio ljuti, smrtni neprijateli revolucionarno-demokratskog pokreta. seljačke revolucije. Na koji ga je način ona, takoreći, »Oobojila«? Turgenjev je naginjao plemićkom liberalizmu, oštro We razišao sa pristalicama 8seljačke revolucije „Njiekrasov le bio pretstavnik te grupe, saniao o tome da se digne bura. Njegovo Sstvarala= štvo je, zbilia, bilo obojeno seljačkom revolucijom. Kako ie moguće bojiti sve književnike istom boiom?

U tom »opštem« postavlianju pitanja propada glavno: tradicile Bstvarnog revolucionarno = demokratskog pravca ruske književnosti. koie 8u bi= le naročito odeljene i istaknute u šjajnom predavanju druga A. A. Ždano= va kao najbliže sovjetskoj a 3 sti,

Pretstave o realizmu i romantizmu, koje smo rastumačili, netačne i kad se primene na književnost prošlosti, postaju dvostruko, trostruko netačne kada se prenose u oblast socijalističe• kog realizma, Za druga Fadeieva »80-" cijalistički realizam pretstavlja potpunu organsku sintezu realizma i revolu= cionarnog romantizma«, (isto, str, 83) U socijalističkom realizmu »revolucionarno romantički princip ne da še zamisliti bez kritičkog principa pri» menijenog na sve zaosštalo. .učmaio« (isto, str. 10), Na taj način realističii princip u socijalističkom realizmu (uopšte, vrlo ie čudno govoriti o »realističkom principu« U...

je kao kad bismo govorili e letnjem

realizmu! To. ")