Књижевне новине

}

BROJ 22

. RNJIŽEVNE'NOVINE

. DOKUMENTI REVOLUCIONARNE

»istoriski arhiv KPJ, tom I, knjiga I, izdanje Istoriskog odeljenja Centralnog Komiteta KPJ, Beograd, 1949«.

»Skinite komesarovu torbul!e — To Je bila prva misao i uzvik, isprva komuniste i skojeves, a kasnije i svakog borca, kada je politički komešar Dao smrtno pogođen nepyijateliskim fitcem za vreme juriša na čelu svoje jedinice, Ta dragocena torba, obično zapleniena od ubijeno neprijateligkog oficira ili žandarma, ili ručni rad od prekrojene akttašne. čuvala ie u sebi najdragoceniju imovinu čete. bataliona ili partizanskog odreda. To su bili pndaci o partisko-npolitičkom i kulturno-prosvetnom radu. i, — Što je upra~– vo i činilo tu veliku dragocenošt, partisko-političkij materijali: »Borba«, „Proleter«, marksističko-leniinističke brošure, knjiga »Kako se kalio čelike prekucani. prepisani. umnoženi na šapirografu ili geštetneru »Osnovi leniinizma«, »Istorija SKP(b)« i slično. Ta dragorema arhiva jedinice smatrala se ipuzetno bogatom ako je raspolaenla štampanom hniigom »Istorija SK P(b)« i druzim mav”ks'stičko-lenjinističirim kniigama. U našoj revoluciji ie bio ne= povređivi zakon — ne ostaviti mrtvog druga. odmah izvlačiti sa bojišta DOginulog polilkoma i komandanta, a prvi zađafal skinuti sa njega torbicu. Nije ređak slučai da ie više ljudi pinulo za to da bi spaslo Wkomesarovo mrtvo telo i. pre svega, niesovu torbicu. Navi komesar. kao relikviju, dobijao je u nasleđe komesarov pištolj, zvanje i torbicu, Tsko su kroz kiše, snegove, mnogobrojne bojieve i smrtne opasnosti sačuvani veličanstveni dokumenti o mašoj revolucionarno] borbi i pobeđi. Na originalima sa kojih je štampana knjiga »Istoriski arhiv KPJ« ova velika. puna samopregcra, požrtvovanja i preziranja smrtfne opasnosti, puna junačkih podvisa Mstorija tih đokumenata sasvim se lepo i na prvi pogled vidi. Oni su ispresavijani, oronuli, razliveni od kiše i vođe desetine pregaženih reka, oni su 4spisani vremenskim uslovima u kojima je u neprekiđnom pokretu i borbi, stvarana istorija nove, socijalističke Jugoslavije. Iz njih le. svakog slobođnog trenufka. svakog odmora i ot= počinka, uzdizana svest heroiskih boTacn naše Armije. a preko niih i čitavog narada na koji su oni prenosili sve ono Šfo su saznavali u teškim ratnim uslovima.

U ovom fomu »Istoriskog arhiva KPJe objavlien je samo organ KPJ »Borba» iz godine 1941. štampana na slobodnoj teritoriji u Srbiji. »Borba« je. znači, bila potpuno legalni list na oslobođenoj teritoriji. organ organizafora i ruPovodioca narodno-oslobodilačke borbe i narodne revolucije u Jugoslaviji. Preko niega je KP„ koja je otvoreno i legalno rukovodila borbom {i revolucijom. jasmo i ofvorenmo unomnavaln čifovi marod sa cilievimn nanrodnooslobođilačke borbe, putevimn niemogp razvifka. ulogom i zmačanicrm borbe svih pvosregivnjh. oslebedilzčŽ-, Tih i revolucionamih snaga i na Drvom mesu Sovjetskom Snvezn, Sem na nenoroblienoi teritoriji SSSR-a, nije poznatn da je ovakav leenlni orpan revolucionarne. komunističke paT= tiie, izlazio ni n iedmoji poroblienoi ili safelitskoj zemlji, ni u jednoj zemlji Kkoia je. posle nobednnosnor završetka rata nrotiv fašietičire Memačke. posfnla narodnođemokratska, A ovde treba nanomennufi da ie »Borba« izlazila ponovo i godime 19492—1048, đa je poređ nje štampano i mnogo drugih listova i časopisa. Tako je govorila, radila, učila, povezivala i muobilisala mase KPJ u toku MNarođnooslobodilačkog rata i Narodne revolucije. partiia koTu le neka viša i veleumna, logika, Informbiroa proglasila nelegalnom posle potpunog oslobođenja zemlje, više od dve gođine obnove i već socijalističke izgradnje TNRJ, u drugoi godini Titove Petoletke, godine 1948! Smešno, čudno, neverovatno, ali je tako hteo duh revolucije!

ATI bolje Je mimo pustiti da Fovore

| Bam{j dolkomenti iz »Istoriskop arhiva«.

Ima tamo veoma imteresantnih stvari za Bveloga čoveka naše zemlje koga peče Šelja da sazna kako je nastalo đyimovsko đelo Titove generacije socljalistička Jugoslavija. Sve to mije ništa manje Interesantno 1 za svakoga revolucionara, borca za slobođu svoje premije, evakog antimperijalističkop borca i vam gpramica mnše zemlje. Dođue to Je za informbirovce me samo ne{nteresanimo. nego čak i nepoželino. To te ni u čemu ne pođduđara sa nlihovim iIzmišljotinama i lagariinman. sve to govori protiv njih. Ali. ako đozvole,

—

i mi bismo bili slobodni dn upofrebi-

mo reč činjenica 1 đa ponovimo onu istinitu misao: činienjee su tvrđorlnvna stvar, A rštampane one su 1oš trajnija i fvraoglaviia. a za revoluciona= Ye korisnija. stvar.

Šta govore ti štampani đokumenfi o Tevolucionarmoj borbi iz koje je niVa revnlucionmnrmmn pobeđa i socijalistitn Tnmeoslavija?

Računajući i najsitnije članke 1 vesti u ovoj knjizi, odnosno u 18 brojeva »Dorbe«. preštampanih u prvom žiOmu, prvoj knjizi »Istorisko# arhiva« „vo o čemu se govori u njiihovom sadržaju: stotinu šesđeset i šest govore o narodno-oslobodilačkoji i revolucionarnoi borbi naše zemlje; stotinu 1 sednmnnest ili su celokupni ili poicdinim delovima posvećemi borbi i ulozi Sovjetskog Snveza. SKP(b) i Crvene Armiie u Drugom svetskom rafu, odnosnn čvrstoj veri u pobeđu SSSR-a slnbndnliubivih narođa i boraca za nacionalno i sociinlno oslnbođenje: sedamdeset i sedam od niih Povore o berbi progresivmih 1 oslobodilačkih 8nnea u ostalim zemliamn (noeslovemskim) protivu fašističkih porobljivačn i imperijalističke renkcije: iednmaest govore a borbi slovenskih zemalia protiv fašističkih MKrvnika slovemsWih narođa: i naizađ u šest Sovjefskih članaka pominje se oslobndilačka borba u Jugoslaviji. Toko im »Rorbn#+ kroz Ovih ocamnnoa+ hmeiovn dosledno i: u Potpunosti izvršavala svoje zadnfke, koje ioi je u uvodnom članku broja

1 postavio drug 'Ditov

RIR U Miajbyaf"

BORBE 1

POBEDE

Dragi MILENKOVIĆ

»Borba« će iznositi istinu o herojskoj borbi sovjetskog naroda i njegove nepobjeđive Crvene armije, koja se bori ne samo za adbranu svoje siobode, već i za slobodu svih podjarmljenih narcada Hvrope. za spas čitavog čoviecčanstva od fašističke kuge: (strana 11),

Ali »BRorba« je bila nameniena onima koji su u Jugoslaviji već uzeli (oteli od neprijatelja) oružje u ruke i krenuli u nepokolebliivu borbu do po-

. bedonosnog završetka i onima koje je

trebalo pokrenuti, mobilisati, ukopčati u tu tešku i slavnu oslobodilaečku i revolucionarnu borbu. Ona je tu imala izvanredno krupnu ulogu:

*U današnje vrijeme, u oslobodilačiroj borbi kolu vođe naši narodl, pred »Borbu#š se postavlisju veliki zadaci, Narodi Jugoslavije, a u prvim redovima s&rpsiri narod. digli su se na ustanak, na oružanu borbu za slobođu svoje Okrvavliecne { napaćene otadžbine... U ovoj heroigskoi borbi koju danas vođe naši narodi »„Borba« treba dy bude ona sDOna kola će povezati sve „nmnarodme snage u jedan jedinstveni narođdno-oslobodilački front. »Borba« treba đa buđe organizator svih narođnih snaga za postignuće {jednog velikog cilja — nemiOsredne borbe protiv okupntora i njeiovom protjerivanja iz naše napnćene otadžbine, za postignuće pune slobođe naših naroda u svojoj oslobođenoj Otadžbini« (str. 9).

Svaki broj} »Borbe« donosio je desetine članaka, člančića i vesti koje govore o oslobodilačkoj i revolucionarnoj borbi, analiziraju izveštaje sa

fronta „narodnooslobodilačke borbe, borbu sa petom kolonom, MHitlerove poraze koji govore o našoj sigurnonj

pobedi, odnosno o njegovom konačnom porazu. Ona je pisala o revoluci= onafnim organima — narodnooslobodilačkim odborima koji moraju postati

istinski privremeni nosioci narodne vlasti. Tamo se vide prve odluke koje su doneli narodnooslobodilački odbori (u Užicu), prvi koraci naše narodne vlasti. Tamo piše o bekstvu iz mitro= vačke kaznione 832 robijaša komuni= sta, kroz podzemni kanal koji su vla= stitom snagom prokopali, o Moskvi koja spremna čeka da skrši besomučke nalete pomahnitalog Hitlera. A odmah u sleđećem broju raspravlja se u uvodniku o brizi prema ljuđima, objavljuje ratni izveštaj Vrhovnog štaba narodnooslobođilačkih partizanskih odreda Jugoslavije, izveštaje iz pojedinih partizanskih odreda sa sovjetskog fronta, Tamo piše o mobilizaciji širokih narodnih masa na pozadinskom frontu, stavljanju u pokret svih snaga i rađionica, jedinstvu srpske omladine sađa, kađa je »više nego ikada dosad potrebno ujediniti sve snage, sve napore, u borbi protiv mrskog osvajača«, kađa »omladđina mora postati jedna ođ glavnih snaga dalje narodnooslobodilačke borbe« (strana

35). Tako je izjavila srpska omladina,

ma osnivačkom zboru Srpskog narodmooslobodilačkog omladinskog saveza. Nju jie sasvim legalno pozdravio dele= gat KPJ: »U ime Komunističke par= tije, koja ie prva pođigla zastavu srpSskoga naroda i srpske omladine«, On ju je pozvao da njen »novo osnovani Savez budđe rov ispred koga će npći smrt fašistički gadovi«... (str, 35). Tamo piše o pozivu koji domovina upučuje Slovencima, o oslabađanju požarevačkog okruga, o akcijama slove= načkih partizana, pozdravu slovenačkih partizana ' srpskim. borbama i akcijama partizana u Hvvvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, manifestacionim mitinzima u Užicu. MĐajinoj Pašti, činovničkim i radničkim izbegličkim mitinzima i tako dalje. U sledećem broju »Borbe« već se govori o stvaranju jeđinstvenog fronta Južnih Slovena, o sovjetskom tvrđom orah o koji Hitler lomi zube već čefiri meseca, o češkom i bugarskom narodu, heroistvu sovjetskog čoveka, o prvim vestima Moskve o borbama u Jugosla= vij o životu na frontu i iza fronta, o prvim presudama narodne vlasti nad špekulpnfima itd, T tako dalje — o gvim mn'nmmjima. problemima, odnošima, usnesimn oslobođilnčkih snaga i zverstvima fašističlih osvajača, o herojski palim drugovima, o „merama narodne vlasti za održavanje čistoće i higijene. itd, Tako je »Borba« ispunjavala svoi zadatak.

Svi to znaju đa se u versaliskoj Juposlaviji, zemlii monarho-fnšističke diktature, išlo u zatvore i za samo na» glas izgovoreno ime Sovjetskop Savoeza, ali je Partija i usmenom agitacijom i lecima i raznovrsnim ilegalnim polulegalnim ili legalnim knjigama i publikacijama razvijala ljubav | kod naših radnih ljudi prema SSSR-u veru u njegovu snagu i nepobedivost, u njegovu revoluecionamu misiju. Tome je posvećena posebna i, ogromna pnžnja u vreme pripreme ustanka i u toku čitave oslohodilačke i revolueinname borbe. Vidi se to veoma lako i lepo i iz parola CK KPJ, povodom

dvadeset četvrte godišnjice Oktobarske socijalističke revolucije, članka o pripremanju za proslavu Oktobarske revolucije koja je »otvorila put nacionalno-oslobodilačkim borbama i ratovima u cclom svetu i niza drugih. Evo šta je KPJ govorila čitavom narodu o tome:

»Spremajmo se 1 mobilišimo sve snago: predavanjima o Oktobarskoj revoluciji, manifestacionim zborovima, lecima, parolama, plakatima, transparentima, likovima popularnih sovjetskih VOđa i vojskovođa, kulturnim priredbama, svim ı sredstvima nastnjmo da proslavimo taj veliki dan, što dostojnije što lepše i svestranije. Neka naši partizanski odredi veličaju junačka dela Crvene armije i sovjetskih partizana, neka naša sela slave ruske seljake-kolhoznike, koji junački brane svoju otadžbinu, neka naše žene i omladinci pričaju svima 1 svakome o heroiskim podvizima sovjetskih žena ji omladine, neka naši radnici govore o patriotizmu ruskih radnika koji svojim besprimer= nim herojstvom pokazuju čitavom međunarodnom proletarijatu kako se brani otadžbina, koji rađe stahanovski. udarnički za front, i na taj način opsKrbljuju Crvenu armiju i sovjetske partizane naiboljim i najsavršenijim orušJem i ratnom spremomu« (str, 110),

Bio tako se tumačila uloga SSSR i Crvene armije, tako se prema njima razvijala ljubav, vera i neograničeno poverenje, a ne kroz matušku-baćuške cara Rusiju. A ko bi mogao znati zašto je imforbirovcima tako debeo obraz, da im je uzvišenija »ljubav« kapitalističke Jugoslavije prema imperijalističkoj matuški Rusiji nego ljubav radnoga čoveka koju Komunistička partija Jugoslavije razvija prema so= cijalističkoj zemlji!? Činjenice i dorumenti, — objavljeni u ovom tomu »Istoriskog arhiva« i u mnogim drugim knjigama i dokumentima, — gHovore da je KPJ umela da naše ljude nauči ljubavi prema prvoj u svetu socijalističkoj zemlji, đa tu ljubav pretvori u moralni oslonac koji je kao trajan činilac delovao za čitavo vreme borbe noeših narođa pod rukovodstvom radničke klase i na čelu sa tom istom KPJ. A upravo tako je i moglo i trebalo da buđe. Oslanjajući se ma tu internacionalističku ljubav KPJ je još snažnije razgarala ustanak i još odlučnjiju borbu.

»Sve svoje snage, sve svoje tekovine, stečene teškim naporima, u krvi i znoju, Sovjetski Savez je stavio u službu ne samo odbrane svoje, već i odbrane čitavog ugroženo čovečanstva. I opet narodi velikog Sovjetskog Saveza prinose najveće Žrtve za dobro čovečan= stva«.. (Braćo po krvi — Srbi, Hrvati, Slovenci i đrusi — ujeđinite se svi u borbi protiv fašističkog okupatora. Pružite bratske ruke i ustanite u oslobo> dilačku borbu za svoj opstanak!..« »Narodna vojska partizana svakim je danom sve veća, ali na ustanak treba da se digne sav narod. Svi treba da se stave u službu svete narodno-oslobodilačke borbe, Ugleđajmo se na našu herojsku slovensku braću, na narođe Sovjetskog. Savezal!« .

Dakle, još veća, sveopšta, svenarođna borba u koju, u slavu i čast godišnjice Velikog okfobra, KPJ poziva radnike i radnice Jugoslavije da zauzmu »pYvo „mesto u orvim bnrbemim redovima«, jer će time »najbolje izvr» šiti svoju dužnost proma svome narođu i prema narođima Sovjetskog Saveza« (u originalu nepodvućeno), da stupaju u partizanske redove, u borbu za svoju »boliu budućnost i slobo= du svih naroda Jugoslavije«. T'ada» kađa su se ljubav | shvatanie duga prema Sovjetskom Savezu dokazivali ne rečima, ne brbljanjem, već izlaganjem svoga života smrtnoj opnsmosti, noustrašivošću m bevbi, C TRPJ je pozivao komuniste Jugoslavije:

»Drugovi, komunisti Jugcoslavije, pođignite više zastavu Marksa, Engelsa, T,enjina i Staljina! Položite na dan Velike oktobarske revolucije svoj zavet đa ćete časno nositi fu zastavu kroz ovu tešku i krvavu borbu do uništenja naj-

većeM neprijatelja čovečanstva — fašizma«& (str. 138).

Baš u tome što je Centralni komitet pozivao komuniste da istraju »do po-

· slednjeg đaha u svetoj oslobodilačkoj

borbi«, đa uporno i neumomo rade u masama, da stalno jačaju borbene redove, đa buđu neustrašivi u borbi. da đisciplinom i požrtvovanjem, ugleđaju= ći se na herolsPu Bolišev *Rhu partiju — SKRTP(b) budu primer drugima, i u tome štn su obi dosfnino i dn MWraia izvršavali te svoje zađatke, treba videti osnovni izvor borbe i pobede u Narodnooslobodilačkom ratu i Narodnoj revoluciji. O tome i povore dokumenfi čitave ove kniige. Naša Partija je, prema tome, naučila naše marode đa, ne prezajući od smrtne opasnosti, dokažu svoju ljubav prema Sovjetskom Savezu onda, kada šu i on i oni bili a teširoj smrfmnji onasmonsfi, T oni su to časno izvršili, O tome govori čitava ova knjiga, i kao celina, {i sa svake stranice. Ljubav naše Partije, i preko nje naših narođa postala je sastavni elemenat svih naših Dpobeđa i uspeha, sastavni „elemenat naše svesti i shvatanja sVvOje dužnosti i njega ne „može niko poreći i poništiti pa'ma kakav bedem Informbiroa on bio. I baš zato što to ne mogu da učine, što ne mogu da poricanjem ponište visoku revolucionarnu svest koju su pokazali i pokazaju naša Partija, naša radnička klasa i pod njihovim „rukovodstvom čitavi naš narod, baš zato oni tako histerično i jadikuju, baš zato su oni i tako kukavni, bedni i odvratni. Narod i Partija šu bili i ostaju nerazdvojivi jer su duboko prožeti internacionalizmom i duboko svesni svoje odgovornosti za svoju revolucionarnu ulogu u revolucionamoj borbi u borbi protivu udarne pesnice imperijalizma, i njegovog oslonca — izrabljivačke, kapitalističke klase u vlastitoj zemlji. Svi ovi dokumenti su tim dragoceniji što su vezani za prve mesece oružane oslobodilačke i revolucionarne borbe što su oni izvanredno živa slika čitavog daljeg toka te borbe sve do pobedonosnog završetka, što oni prikazuju prve osnove i temelje te borbe, što su oni istoriska slika onoga iufra kako bi to narod rekao, po ko-

me se veoma lako i lepo poznaje ! 8

vi dan — čitavi dalji t —avcoy0šaN ML O

borbi, Tako je uostalom, drug Tito i učio članove Komunističke partije i ODO UČE omladine Jugoslavije, a ..»Mmoraju bit uvijek tamo gdje je najteže, moraju pokazati drugima primjer discipline, drugarstva, samopožrtvovanja i hrabrosti, Komunisti Jusoslavije učili su se i uče od herojske SKICP(b). Oni će iskustvo SKMKP(b) iskoristiti u korist naroda u sadašnjoj OSslOndilačč:oj borbi protiv oranraženih okupatora, iskoristiće ga u borbi za o5lobođenje i bolju budučnost svih naroda Jugoslavije« (str, 37).

Komunisti Jugoslavije, članovi Komunističke! omladine, Narodni front, čitavi radni narod pretvorili su ove postavke druga Tita u život, to je postala istinita prošlost, prošlost ispunjena revolucionarnom borbom i pobe= dom naših naruda. I baš zato što je takva, revolucionarna bliska prošlost naših naroda. što je Partija kroz usta Tita tako učila i tim putem vodila na= še narode u tolko rata i posle rata naša Partija, narod i zemlja bili su u stanju da se kao fvrdi bedem odupru kontrarevolucionarnoj ofanzivi Inform biroa. Baš zato što se naš put dalje nastavlja, bez ikakvog skretanja i skli zavanja sa revulocionarnih pozicija, i pobeda će biti naša. Baš zato„što su inmformbirovci uperili sva svoja umna, tehnička, ljudska (ako je to uopšte ljudski postupak!) i svakakva druga sredstva protiv takvog puta naše par> tije i zemlje u prošlosti i sadašnjosti, već je vidliiv i njihov zaista sramni krah,

Naša Partija nikada nije zaboravila da iskaže svoju zahvalnost onima na čijim se iskustvima ona učila. Sa stranica »lIstoriskog arhiva«, odnosno »Borbe« iz godine 1941, iako i lepo se vidi da je naša Partija do maksimuma skraćivala i prostornu i vremensku udaljenost Sovjetskog Saveza od naše zemlje Ona u prvim danima meseca novembra govori o 50vjetskim „partizanima kao o našim velikim učiteljima, iako je formiranje partizanskih određa u okupiranim delovima SSSR počelo kasnije nego u našoj zemlji Tako je S. A. Kovpak jizžšao u Sprdščansihci *numu 10.7% 1941 a 202 IX 1941 objavio, u naređenju broj 1, lični sastav odreda koji je bro= jao oko četiri desetine boraca: G. M. Linjkov — »Baća« spustio se padobranima, negde oko Lepela, iz sedam aviona sa odredom od pedeset pet ljudi, 16 radio telegrnfista, 21 padobranom različite municije, hrane i sanitetskog materijala, za čiji je prevoz trebalo 928 mofora sa 20.000 konjskih snaga, i to 18. VITI. 1941. Odred je mnogo dana kasnije počeo da deluje. I tako dalje. U organu naše Partije referat J. V,. Staljina povodom dva– desetčetvrte godišnjice Oktobnrske re volucije izašao je već 8 novembra 1941, a ne freba zaboraviti da ie »Rorbn«a tada štamp9na u veoma primitivnoj štampariji i ručnim slovom. Tu uda= ljenost Partija je skraćivala i mitinzima i manifestacijama na kojima su narodne mase upoznavane sa značajem. ulogom i mestom Sovjetskog Savezan u Drugom svefskom ratu. To je postizano i izložbama o SSSR-u u Užicama i drugim mestima slobodne feritorije., Kao jedan od osnovnih izvo=Tn Za fe apoznnvanje složiln ip. i »Po"= ba«, koju su širom Jugoslavije sa neš-

frplienjem očekivali radnici i seljaci,

borci i oni koji su se spremali da kre-

nu u borbu. u partizanske odrede. Eto. sve se to sasvim lepo i lako

može videti iz ove prve knjige. prvog

toma »Istoriskog arhiva«, Ona je sem toga i sabrano dragoceno iskustvo Te= volucionarnog rukovodjenja u Narodnooslobodilačkoj borbi i narodnoj re= voluciji, dokumenat uspeha u toj borbi, dokumenat pobede i ođuživanja duga, intermacimnalističkop dusn še Partije i naše zemlje prema među= narodnom radničkom pokretu i napose prema SSSR-u. Ona je nezamenjivi dokumenat i istorijski materijal za pisanje istorije o najslavnijem periodu u životu naših maroda, istorije Narodnooslobodilačke borbe i Narodne revolucije iz koje je nikla nova socijalistička Jugoslavija.

pna>

CJ UOUĆA ı SONI

a dae

Hej pilotu, bej pilotu,

kad zaplove krila bela

kroz plaveti u dajjine ihn eri niz pučine iznad polja, iznad sela, preko njiva niz oranje, vrh zabrana, vrh livada, zar ne, druže, sve je manje tih pletera i ograđa,

sar me, druže. sve su ređe te vrzine, kamen==međde?!

Hej pilotu, hej pilotu,

kad ofplove bela krila

u plaveki — u širine, re] k'o jedrila

niz pučite,

kad zaplove hitra, laka,

u falase proplanak#i,

kad zaroghe, kad zakruže povrh brđa i ispaša —

zar me, druže, zar ne druže, sve su manje raštrkana,

(odlomak)

PILOTU

razbacana stada naša?

Hej pilotu, hej pilotu. kad se. krila tvoja vinu u Širjneč, u daljine da prelete Domovinu;

kad raskriliš svud ih širom nad poljima, povrb mora,

nad rađuikom byrigadirom, Dvad brazdarma od trahtora;

had zagriiš brzim letom · zaseoke ji gradove, : i izatkaš čadnim spletom za budućnost veđre snove —

sto očiju tebe prate

i sto ruhu tebi mašu,“ sto nada se s tobom jate za srećniju zemlju našu.

Vladimir PITOVIO ~

UTISCI 7 ŽELEZNIKA

— Ko zna šta znači riječ vodenica? — pita nastavnik,

— To je mlin... koji melje žito lagano, riječ po riječ odgavara Milenko Savić, učenik prvoga razreda pro> gimnazije u Železniku,

— A voda ga pokreće! --— odgovaraju u hotu ostali, cijeli razred dopunjava Milenkov odgovor, |

— Eto, takva su vam moja djeca. Čim neku dođe, žele da odjednom svi govore, — jada se nastavnik, a osjećaš po osmjehu da se ne ljuti na svoje đake,

Do našeg dolaska u učionicu, đaci su čitali i prepričavali staru narodni priču »Starac i divovi«, nastavnik je ispitivao učenike iz gramatike. Zamolili smo ga da nam jedan od učenika ispriča nešto o Železniku, Odlikaš Milenko Savić, koji je malačas otresito redao imenicu za imenicom iz Štiva, i kratkim rečenicama pričao o starcu koji je nadmudrio divove, zastidio se, i kazao nam:

— Železnik je fabrika, a ja ću biti ipčenjer i zajapuren, ne pilaiući nastavnika za dozvolu, zastiđeno sieo, U kratkom 1tajcu, nastalo je nejako gurkanie rukama, ona milo i naivno dečje komešanje i šaptanje. U prvom redu klupa dječaci hrabre Milenka ne bi li se ovaj nanovo digao i nasiavio. a u druga dva reda djevojčice se mimikom sporazumevaju o fome: ko> ja će od njih gostima ispričati istoriju Železnika.

— Imenom druga Lole, sekretara SKOJ-a nazvana je naša ivarnica, Do nedavno ovde su bile »eoske njive. Tiho, dok se riječi nižu jedna za drugom, sva oblivena rumenilom otpočela je Milica Miletić da nas upoznaje sa svojim gradom kombinatom, Dječaci su se nmalaktili, znatiželino prate izlaganje, i kao da im je krivo što se, eta, djevojčica odlučila da pred gostima kuražno govori, smaijulje se, i

s tim, rekao bih nagađašžu: hoće lj se '

Milica zaplašiti i postidjeti, pa da joj se za odmora narugaju. Ojevojčice, zadovoljne što iz njihovog reda drugarica govori, netremice prate njene rečenice i osjećaš, u njihovom smješlKu sadržana je misao: gledajte, momčići, kako mi odgovaramo.

— Pabrika u našem Železniku izrađuje mašine za druge fabrike. I mi ćemo zato imati mnogo novih fabrika. U Železniku se grade i velike i lepe kuće za radnike. Preko četrdeset zgrada je već potpuno gotovo | USCljeno, U toku ave godine završiće se još mnoge nove zgrade, nekoliko stofina kuća. A tek kroz celu PetoletKU“ZNS .

Neočekivano i za nas i za učionu, Milina se olhrenula proma nama, i sada bez imalo bojazni ljupko dodala:

— Moj atac je radnik — proleter. Pre smo stanovali u jednoj sobi. Tu smo i kuvali., A u kući moga oca živi nas šoestero, Sada imamo tri lepe sobe, kuhinju, balkon...

Zgrađa progimnazije je oniska, ali dugačka prizemljuša. njene učione su mračne i čiste, Kroz otvorene prozore

Mseniša, Mamntoci: treljanie

—--

u snopovima dopiru sunčeve zrake i vesela graja radilišta. Tu nedaleko diže se nova gimnazija i infernat I ne žnaš kuda da se 'reneš, da li:da i dalje posmatraš mile. dječie figure po

klupama ili pak da se nađeš kod rad-

nih brigada,

Na podizanju zgrade za mjesni odbor narodne vlasti, zajedno sa omla= dincima kursislima r"de i žene iz posebne tanmavske brigade. S jedne strane zida koji se podiže dodaju ciglu

i maller omladinci, s druge Tamnavlice. Da me odnekud majka vidi kako

ovde dodajem cigle, slabo bih se proveo. Teška bih mogao da joj dokažem kako mi to u slobodnim časovima dobrovoljno pomažemo na građevini Ne možemo tiek da gledamo kako drugj rade, — oriča Ljubomir Milić, — Sve kad bih joj i knjige pokazaa: i mašinsku tehnologiju, i mpšinske elemente. i mehaniku i iruge, ne bi verovala, Rekla bi mi da sam je izdao. »Nejak si ti Ljubomire ne idi sine

od kuće, savefovala. me je kad sam . se prijavio za mašinski kurs i čekao

poziv iz Železnika Pre nekoliko 34ana, tako, zovu me rrugovi i kažu: Ljubomire, stiglo ti pjsme od kuće

— »Ljubomire. sine. prevaric sj majku«. -- tako mi piše -- »Relhao si mi, idem na maširiski kvwrg av ja. eto, čula da radiž kao zi rski učo: nik, Ne varaj roditelie Kući se vra ćaj, i u našem kraju. možeš ako baš hoćeš, da učiš za zidara.

— A svi smo mi mašinisti i ja i Jovan Milanović, i Velimir Cvetković, i Borivoje Spasić, i Dragoljub Jović, sve moji vršnjaci iz Gornieg Matevca kod Niša Tek nam je četrnaesta. Ne vol!imo mi da ternmo volove u selu mašine nas privlače.

Prije dvije wodino Železnik su--gra+> dile omladinske brigade. i u blago kotlini sels izrasla je nova tvorniča alatljika. Sada brigade Narudnog fron= ta Srbije grade stanbene blokave. po mažu na proširivanju fabričk:h pro storija, na gradnji puteva. rasadnika, gimnazije, mjesnez odbora Kao i 1947, kada su na pustim polilma oko sela prvi put postrojene brigade živi ı da= nas omladinski polet raspoloženje, Istina. mnogo }|e razlika i to ne sitnib -—- sada je fabrika u pagonmu, podignu= te desetine stanbenih zgrađa — ali Je ostao radni DoOlet ostali su logori brigada. čitalački časovi, logorske vatre, dnevne zapovjedi pohvale i nagrade, Svi užurbano rade: i omladinci kur> sisti, i podgorska brigađa. i mačvanska i pančevačka ı caribrodska svih đeset brigada „Narodmop fronta Srbiie, Ko je bio na radilištiani širom naše domovine. lako pretstavlja sebi sliku rada brigade, porazniještene na radnim mjestima, Pa ipak, ma u koliko radnih akcija da si učestvovao, ma koliko da si ih sasgledan „ovdje u Železniku dobijaš novu sliku, Uz muškar– ce, uz redne brigade omladinaca posluju i žene — muajke )z Tamnavve U prvi mah, kad ih gledaš na rad:ilištu, čudno ti je to što vidiš, dok misl sa leču jedna drugu i nameću uporedbe: sigurno su to majke došle da oh:du djecu na radilištu, Donjiiele su sobom darove. te sada obilaze Železmkom da vide sve ono šlo su im djeca sapradila. Očekuješ * aamišliač: kada te majka da prenađe sina, da ga iznenadi na radnom mjestu, da se skloni njim u zaklonmeu iza novih stambenih blokova + na maramrt poređati ponudu: malo mladoga luka. krišku sira ı &lanine, Zatim će tiho, skoro šapatom ne skidajući pogleda sa djeteta — da ozbiljno priča o tom kako je ponijela ljetina, koliko je domaći stava stu pilo u kolektiv O tom kako joe vjetar napasnik smlafio vočni cvitet i oprljio ga. Koje su se sve djevojke udale a koje će skoro, O tom je li on koju za= mjerio, Jesu li radovi teški, i kakva je ishrana. Zamišljaš kako na nju pomalo nelagodno djeluju nove riječi koje sin sada upotrebliava i začinje ih naglaskom rođenog kraja: horma. evi= dentičar, i druge, Kako netremice mjeri sina i traži sve, do naimpnje sitnice, svaku promjenu u njegovom izgledu.

Na građevini mjesnog odbora slažu ciglu svrh cigle žene Tamnnvke, do

njih pod ziđom njihove drugavice mje-

šaju malter, druga grupa iznosi zem-= lju. Po čitavom radilištu posluju one

raštrkane u rađne grupice. Od njih devedešet samo su pet omladinke, O —

stale su sve u godinama, majke. Kada su iz Tamnanve ppolazile na rađilište, poneka je s nevjericpm FOvorila. o ovom poduhvafu: #138

— Žene smo, teško ćemo se snaći, ~

A već prvih dana radn brigađa {e pre-

bacivala normu za 49%/ i pohwliena

je od Štaba radnih brigadm Jutros nas je izrovan Pat doveo u ovaj naš novi građ Putovanie je isuviše krafko da ma o, čemu razmišljaš, Nedaleko od Beograda podiže se Petoljefkin Železnik, i jednoga dana por. vepivaće ova dva grada trolejbusna i-

nija, jednoga đana stopiće se u jedno ~

— u jedan izvršni gradski narodni odbor i PROSAO O pređio 1 Nov! ed 1 _ Wojin JI