Књижевне новине

STRANA 2? |___-

. Dvadeset godina od smrli V. V. Mojak v ko | Pr MAJAKOVSKI O POEZIJI,

Drug veli, da ja prosto u celini ručim sve klasike. Nikad se ja takvim ' glupim poslom nisam bavio.

Ja samo kažem, da nema klasika 'koji su zauvek udđdamici. Proučavajte ih, volite — u ono đoba u kom su ra-–

dili, Ali neka oni svojim ogromnim·

' bronzanim turom ne zaklanjaju put mladim pesnicima koji danas koračaju napred. Ja ovo ne govorim samo u ime sebe, već i u ime onih stotina, hiljadu pesnika, koji će se pojaviti iz redova radničke klase, Najubitačnija laž bi bila, ako nekom mladom radniku koji aljkavo piše, a pisaće dvadeset puta bolje od mene, reknu — more, batali, druže, da se baviš tim poslom, ništa od toga neće ispasti, kod nas se ' time bavi Majakovski. Kad ja ustajem protiv klasika, onda to nipošto ne treba smatrati đa sam za njihovo rušenje, već za proučavanje, svestrano upoznavanje, za upotrebu onoga što je kod njih korisno za radničku klasu. Ali ne treba 8#e prema njima držati nerezervisano, kao što često biva kod nas. Ako je pre pet ili šest godina pitanje klasika bilo uopšte bez rezerviBanosšti prema njima, danas je sasvim drukčije. Bio je, čini mi se, u »Crvenoj njivi« članak druga „Pokrovskog o klasicima, u kome je jasno podvučeno da ne treba klasike objavljivati bez pođrobnog komentara. Uzmimo, na primer, ove Puškinove redove: »Umiri še, Kavkazu, ide Jermotov.« Kalo bi danas objavili na Kavkazu ove redove koji glorifikuju generala, porebljivača Gruzije?.., V. V. Majakovski, Celokupna dela Moskva 1937 tom XII, str. 309 (Reč u Domu MKomsomola, 1930 god.)

* Anatolije Vasiljević (reč je o Lunaom — prim. prev.) „prebacuje

nam da ne poštujemo prefke, a ja se

mesec dana, za vreme rada, kada je Brik počeo čitati »Jevgenija Onjegina«, kojega znam „napamet, nisam mogao odvojiti i slušao sam do kraja 1 dva dana sam išao začaran pod utiBcima strofe:

ı „Unapređ znam sudbinu svoju,

| Al' da život produžim svoj, Ujutru moram ubeđen biti Da ću prekođan viđeti vas.

Naravno, stotinama puta vraćaćemo se ovakvim umetničkim delima, čak i u trenutku: kada nam smrt bude navlačila omču na vrat, hiljadama puta; učićemo ove do krajnosti savesne umetničke metođe, koji pružaju beskrajno zadovoljenje i istinsko uobličenje misli koju smo uzeli, koja se nameće, koju osećamo, Ovoga ni u jednom delu kod niza savremenih pisaca nema. Mi se isključivo upuštamo u ·'polemiku, i to je glavna mana,

Isto, str, 4 (Reč u diskusiji o zadacima anjiževnosti i dramaturgije, 1924 god.)

| *

Napisao sam pesmu »Sergeju Jesenjinu« koja je imala za cilj da razbije poetsku ciganštinu i pesimizam:

Za radost je planeta naša slabo uređema,

valja iščupati rađost buđućim đanima. NT ovom životu umreti nije teško, —

"raditi život mnogo je teže,

Nemarnost, je, naravno, uvek besprincipijel]na, ona stvara ravnodušan odnos prema temi — izbegava tešku.

Prava poezija mora uvek, makar za

malo, da ide ispred života. . Btr, 102 (sA što pišete«, 1926 god.)

i ; *

Drug Polonski se radovao što je JesBenjin — popularan pisac. Daj bože takvom piscu manje popularnosti, Je„dam od glavnih uzroka interesovanja: om, je lirski pisac; lirske teme su rakovi „nisu ćelija. Šta se po literarnoj liniji njemu može staviti nasuprot u Beoskoj i proleterskoj poeziji? Može se steviti vrlo, vrlo malo. Uzrok je u naBoj groznoj književnoj nekulturnosti. Sam Ješenjin nije imao razloga da sbvara sebi pregrađe. Ali treba se čudđiti Jesenjinovim redđaktorima, ljudima koji ne samo da mu nisu davali, niti mogli davati književne „savete, već, naprotiv, gurali su ga po liniji votke. (Glas iz publike: »Šta to znači?«) To mači ovo: kod nas je tačan i jasan stav prema votki vrlo lako odrediti: votka je boca od 40 gradi i to sigurno, ni 42 ni 38, ı opis njenog de-

lovanja i nje same je vrlo prost. Ali.

a votki — to znači ići linijom Lu jeg otpora, No to se sviđa. Naočito, ako je čovek uz sklanost prema votlki još i bez ikakvog književnog ili vrlo malog — onda je očiio da Jesenjin štrči u celoj knjia. On. je bar o votki lepo pisao,

|||

Majakovski m, svojoj izložbi »Dvadeset godina rađa« (1 februara 1930)

Očigledno je, đa kod Polonskog u njegovom časopisu Jesenjin mora štrčati. Čitao sam danas časopis »Crvena njiva« — zar da na pozadini takve slike Jesenjin ne bukne!

Isto, Btr, 167 (Reč u diskusiji »Dekadđentno raspoloženje u omlađini«, 1927 god.) ·

*

Problem Jesenjina — to je problem forme, problem o prilaženju izradi stiha tako, da se on usadi u onaj deo mozga, duše, kuda se drugim putem ne ulazi već samo poezijom. Problem forme je — najvažniji problem, A danas šta ispađa? Forma i obrada sširovog književnog gradiva proglašeni su, đavo bi ga znao zašta, mal'te ne za stvar belogardejaca.,

(Isto, str. 169)

%

U početku na izložbi pitali 8u: me zašto tako često grdim Žarova? Navešću jedan ređak iz njegove pesme: »Od užarene visoke peći revolucije udaljio se veliki ložač«, a zar zaišta ima pri visokim „pećima ložača koji čaraju vatmu? Nema ih. I ako se ložač udaljio od visoke peći, onđa on tamo uopšte nije ni imao šta da rađi. Ovo, što je pesnik hteo đa napravi, pravu revolucionarnu sliku, u suštini postalo je nešto bez vrednosti, prazna fraza. Dakle, drugovi, s jedne strane, pisci su učestali da pišu tako, da je to ili ne razumljivo masama, ili, ako je i razumljivo, onda ispada glupo.

Isto, str. 295 (Reč u Domu Komsomola 1930 g.)

*

Ja ne glasam protiv knjige. Ali ja tražim 15 minuta na radiju. Ja tražim, jačim glasom nego violinist, pravo na gramofonsku ploču, Ja smatram da je u redu, ne samo da se o praznicima unose u program pesme, već da se i citaoci pozivaju, čitači, fabrički imter-

pretatori da uče kako treba čitati po primeru autora, fi Vo

MLB OU OE M o | %

Govoreći o filmu, koristim ovaj slu” čaj đa protestujem na sve načine protiv inscenacije Lenjina od strane raznih Nikandrova. Odvratno je gledati kad neko staje u poze koje priliče Lenjinu i pravi slične pokrete telom a iza čitave te apoljašnosti osećaš pustoš, potpuno otsuštvo misli. Potpuno pravino je primetio jedan drug, da Nikandrev nije nalik na Lenjina, nego na sve statue o njemu.

Mi ne želimo da gledamo na bioškopskom platnu igru glumca na temu Lenjin, nego sampg Lenjina, koji iako u malo kadrova, ali ipak gleda nas sa platna. To je — dragocena for-

ma našeg fjlma. i Dajte hroniku! Isto, str, 211 (O filmu«, 1027 god.)

<

Neki pitaju:

što ja mislim o svojim pozorišnim komađima?

Pričali su mi:

Sedi u tramvaju čovek bez kate i nastoji đa ne plati. Kondukter ga pri“ meti i stane grditi:

Bi, ti probisvete, bitango, đangube... stenico Majakovškoga..,

Formulacija o životu, formulacija koja je ušla u život — bila je najbolja i najugodnija recenzija mog po" zorišnog komađa (»Stenica«, komedija u đevet &lika, prim. pr.).

Isto, str. 269 (Neki pitaju, 19% god.)

*

Vrlo je lako pisati stihove koji vas neće razđdražiti: »Napred, napred radni narođel« »Tovarišč komsomol, poGWtroj ogromni moll«, »Krasnoje znamja, razduvaj plamja-, i 6ličme stvari. To će se vrlo dopasti a sutradan će biti zaboravljeno. Ceo život nastojao sam ne da rađim krašne atvarčice i gladđim ljudsko uho, nego je nekako ispalo tako, đa sam &amo neprijatnosti pravio, Glavni pošao bilo je psovanje, grdnja onog što mi se činilo nepravilnim, 6 čime se valjalo boriti, I 20 go dina mog Književnog rada —.to je, uglavnom, govareći prosto, takvo knjiševno udaranje po gubici, ne u bu-

kvalnom smislu reči, već u najboljem: .; Svakog trenutka trebalo je braniti ove-

ili one književne pozicije, boriti se za njih i boriti se s onom učmalošću koju još srećemo u našoj republici posle 13 godina,

Isto, str, 205 (Reč u Domu Komsomola 1930 g.)

Lunačarsbi o Majabovsbom

(Povođom 10-godišnjice smrti)

»..U svesti svih onih koji su poznavali Majakovskog ličmo ili makar po njegovim govorima u javnosti i delima, Majakovski — to je život.

Da, ja sam odmah u stanju da indentifikujem taj život &a ovom velikom snažnom pojavom, malo šepavom u 6&vojoj moći i istovremeno tako okretom i sigurnom, sa tim širokim }cem koje je uvek umelo da sačuva mimoću, :

Setite se: Majakovski se i &amejao i ljutio, i slušao je i govorio, znajući uvek da sačuva mirnoću, Stalno nedopušena cigareta u uglu usta i nekakva tobož nemarnost: »Sve to naročitu pažnju ipak ne zaslužuje« — i oči, veličanstvene, koje pažljivo zagledaju unaokolo... .

Ja lako iđentifikujem pojam »živote

& onim vanredno dubokim glasom, du= bokim kao brujanje zvona, Njegov ritam čitanja pa čak i ritam razgovora uvek je bio miran i odmeren, i pod tom mirmoćom i odmerenošću on je bio moćan. i

Da, to je bio izvor snage neiscrpne vitalnosti, koja je uz to umela da gospodari nad sobom i koja je obuczeta jakom voljom, To je bio »život« u jednoj od svojih krajnjih manifestacija...

Dana8š, kada otvaram na ma kome mestu ma koju knijgu Majakovskog, život uvek navire i okupa me uzburkanom bujicom: jaka svetlost, nemilosrdna prema ljubiteljima mraka, kao snop iz reflektora izbija otuda...« A. Lunačarski. »Život i smrte (O. Majakovskom). »Komsomolska Pravda«, 20 aprila 1930.

Aj, čemu da mi zanovijeta „ “ i da me gnjavi talas kratak, u divnom miru da mi smeta izvršit pomno svoj zađatak.

Ja mrzim talas svake vrste na uzbunu što lažnu zove; . zalud im muke, da me krste vodicom svetom vjere nove,

Čemu da slušam divlju viku

i hajku što se na nas sori,

u veliku dok spadam kliku za bolji život što se bori.

I zašto da se žestim pri tom,

sa đavlima da tikve sadim,

kad i ja hoću 8 drugom Titom \ da pjevam, živim i đa građim!

Radije legnem gdje u travu

i — tako meni sijedih kosa! —

sve laži predam zaboravu,

slušajuć pjesmu mladog koša. .

I, dok se širom nebo plavi, cvjetaju voćke, plamte boje, i u mom srcu tad se javi

proljeće novo Zemlje moje!

TALASI

Stotinu glupih laži &lušam na talasima, svakog sata,

i ne ljutim se, niti gnušam tek dosada me strašna hvata,

Književnik i napredni javni radnik Frančesko Jovine. On je rođen u Guardial-

·fieri (Moljse) 9 oktobra 190?. a svoj

1934 godine, Posle rata, 1945, objavio

rv roman, je zbirku pripoveđaka »Zakopani pastor« i

»Provizoran čovek«, objavio jc

'zbirku »italijanskih hroniki" modernih vremena» pod naslovom »Imperija u provinciji«. Godine 1946 štampao je drugo izdanje svog romana »Gospođa AVa«. IZ zbirke »Imperija wu. provinciji, koja slika život ljudi njegovog rodnog mesta Guardialfiera od nastupa prvih fašisličkih bandi 1 života kroz dvadeset godina fa-

· Bističke vladavine do povlačenja nemačkih okupatorskih svetskom ratu, donosimo u ovom broju nekoliko fragmenata.

i Frančesko Jovine bio je jedan od članova inicijativno vanje društva prijatelja nove Jugoslavije u Italiji. U proljeće 1948, na čelu

zaštitnica u Drugom

g odbora za osnijedne grupe naprednih italijanskih intelektualaca i javnih radna, Jovine je posetio

Istru i Jugoslovensku zonu STT, i još neke centre u boravio je i u Beograđu i sa velikim interesovanjem napore na swim poljima života. Posle povratka u I

našoj zemlji. Tom prilikom i oduševlienjem pratio naše taliju pošteno je iznosio či-

njenice o socijalističkoj stvarmosti u Jugoslaviji, zbog čega je često bio napadan,

naročito od strane profašističke štampe. Njegova name JOBEUTA nove Jugoslavije nije, međutim, uspela zbog po

ra da osnuje Društvo prilitičke linije rukovodstva

italijanske komunističke partije, čiji je član bio i Frančesko Jovine. Ma da mu ” je bilo onemogućeno da u partiskoj štampi objavljuje bilo šta o Jugoslaviji, av česko Jovine nije brio svoje neslaganje sa revizionističicim metodama kominform-

vskih rukovodstava prema Jugoslaviji,

zemlje i njene borbe za istinu.

Izgledalo je da okupacija ne može dugo da traje; međutim posle hitaca koje je ispalila prvih dana daleka ne-

” vidljiva artiljerija — sve se opet smi-

rilo, 'PopovSki hici visoko 6u šarali nebo { čuo se fijuk kao da duva severac; a onda tutnjava eksplozije među stablišume u pozadini i na ugarima Ko-

| le jela Cita. Seljaci koji su pobegli u

polja pcčeše da se vraćaju kući sa životinjama., /

Noći 6u bile svetle, obasjane mesečinom; odlazili su da seju pod meseči“ nom a ujutru, čim bi se sunce podiglo, vraćali se kućama. Zatvarali su se u RWuhinje prvih dana; onda, nešto malo umirenji, izlazili su napolje i zbijali se kao povijuše u uskim prolazima ili u predvorju crkve, šapućući škrte, siromašne novosti, ili ćutke sišući lule napunjene suhim lišćem hrastovine.

Telal Skocito, malen, krhak, objavljivao je zvucima trube i ženskastim glasom naređenja neprijatelja. Poneko je prvih dana pokušao da ga po običaju udari nogom ili mu odalami ćušku kad bi došao pod ruku; ali posle se igpostavilo da Nemci dolaze u kuću zajedno s njim i uspevaju da pronađu stvari i u najtajnijim skrovištima, ;

Skocito je izvikivao proglase i razmetljivo netaknut prolazio između ljudi; naučio je bio nekoliko nemačkih reči i ponavljao ih 6vima, zabavljajući se mnogo što ga niko ne razume; 8sma= trao se vlasnikom jedne tajne koja ga pravila ogromnim. Hođao je ukrućen, sa držanjem koje, zbog njegovog niškog stasa i široke zadnjice, nije uspe" lo da ga učini muževnim,

Izbeglice iz C. i B. koje su uveče odlazile u kuću triju udovica. i pralje koje su prale robu nepri}ateljima uz »iz" vlači se kako znaš«, prebacivale su ga iz ruke u ruku, smejući se, kao igrač= ku, Pa i neki vojnici koji su stanovali u Martinovoj kući udarali 6u ga nogom u šali; a posle su mu poklanjali cigarete i biskvite koje je Skocito po hlepno hrskao. idući ulicom, Jedne večeri -našli- su-:ga. izbodenog- nožem u

jednom .jarku, sa licem.prekrivenim i- lovačom, ;

Neprijateljima sađ on nije više bio potreban; imali su hrane, pića i žena; izbeglica iz C i B. Kad su hteli mesa, hvatali su neko prase i klali ga na licu mesta, uzimajući samo nekoliko odre

- zaka šunike i slanine a ostavljajući os=

talo. e

Često, za zabavu, oni bi pohvatali tričetiri praseta za uva, penjali se na konje i međusobno se utrkivali uz grohot i prestrašeno roktanje, Pošto bi učinilj nekoliko bezumnih krugova kroz 6okake sela „izvlačili bi pištolj, uvlačili ga u uvo životinje i ubijali je.

Jednog dana neka a&tarica što je imala praše kao svoje jedino blago potrči za jednim od ovih konjanika zgrabivši metlu; prase izvijajući se iz grča ritne se i sruši e konja vojnika a sta" rica prasne u smeh, široko otvorivši usta, Vojnik joj zarije hitac u trbuh i žena se sruši s rukama prekriženim u krilu,

Sin pokojnice sačeka jedne večeri pritajivši se na raskrsnici vojnika i lepo mu rascepi glavu jednim udarcem kosšira, |

Neprijatelji opljačkaše njegovu kuću, tražili su i njega đugo i kako ga nisu našli opljačkali su čitav majur i ubili kao pše četiri seljaka koji su pokušali da ga odbrane.

Od toga dana život u šelu postade mučan; mlađići pobegoše iz kuća u šume na brdima; neki šu se krišom vraćali noću, povlačeći se kao zmije da bi izbegli pogled straža koje su bdile na ulaze glavnih puteva. Ostali su 8sačekivali žene koje su im nosile rezance i hleb na uglavljena mesta u polju. U zoru, polje se punilo čudnim dozivima; ljudski glasovi koji #u opona-– šali one životinjske i odlomci pesama koje &#u pevale žene vrlo oštrim to“ nom, bez ritma, a na koje su se odzivale pesme muškaraca iz grmlja i jaruga, Živeli su nekim provizomim i očajnim životom pođ onim svodom nebe= skim koji su s vremena na vreme preBecali fijhci projektila, mereći hleb, &krivajući malo zlata ·i žita,

* * *

„.Jedne večeri, netom što se Laura pružila po svom ležaju, začu po stepe” ništu Japu koraka, Dotada je osluškivala đaleku ciku i vrisku što se ponavljala svake večeri: onaj smeh. one pesme, onaj topot pijanih žena, Jedna seljanka joj je pričala da Nemci uve" če jedu i plešu sa jednom grupom izbeglica iz B. i C. i nekim praljama što su ranije obilazile kasarne karabinjera, · Opijali bi ih a onđa bi sakrivali ključeve nužnika; žene bi še 6avijale po atepenicama kao životinje a Nemci bi ih amejući še polivali vođom iz ve-

'likih sudova,

»Priljavš bagra« mislila je Laura i činilo joj se da se oštar vonj đurđica u njenoj sobi meša sa onom gadosti

_ koja joj uporno tiruje mozak,

i ostao je do kraja života prijatelj naše

Koraci se približiše; ključ se okrenu u bravi, đaleko u dnu hodnika; ne” ko je kuvao na vratima susedne sobe u kojoj su spavale njena mati i njena sestrična, Začu se topot koraka, vrata se otvoriše. Ču glas svoje majke koji ju ie dozivao,

Laura skoči iz postelje, prebaci preko ramena kućnu haljinu i upali svetlost. Začu šum pokućstva koje 6&u po” micali, plačni glas sestrične i hrapavo mrmljanje jednog muškarca.

Malo docnije zakucaše Da njenim vratima i majčin glas reče: — Otvori, Laura,

Ode da otvori, onda se povuče u stranu i videći đa ulaze vojnici stegne kućnu haljinu koja joj se malko otvarala na gruđima i ostade ukočena na svom mestu, Jednu ruku držala je zavučenu u džep haljine,

Mati je ostala na hodniku i davala joj očajne znakove rukom; a&estrična, smrtno bleda i poražena bila je oslo” njena na dovratak i disala je s mu-

om,

Ušao je oficir, visok, plav, do kože ošišan, 8ša licem koje je prskalo od masti, i modrim očima, mutnim od vina. Reče:

— Ovamo oružje.

Laura odgovori polako:

— Ovđe nema oružja.

— Sakpiveno je, — odvrati oficir, —

' tamo — * pokaza na krevet.

Laura ga pogleđa iznenađena; činilo joj se nemogućim da bi neko mogao zamisliti da bi njen bračni krevet, čist, gladak, uređen i nategnut kao katafalk mogao da skriva nešto.

Za trenutak ona oseti umutrašnju bolnu dilemu i oči joj izgleđahu ugašene kao da su pune sna,

Vojnici koji su &ledili oficira ras"

· kriše brutalno krevet, pobacaše duše=

ke i zariše bajonete u njih,

Tađa Laura strelovito izvuče pištolj &vog muža iz džepa i uperi ga na izdajnicu Luizu,

Ali oficir, koji je Lauru posmatrao već nekoliko trenutaka, ispali joj hitro metak u grudi.

Laura zatetura za trenutak prekriženih ruku a onda natopi svojom krv lju raskrivenu postelju.,

* * *

Posejaše polja pod prekrasnim sun“ cem Martinja; i žene odoše u šume da nakupe drva. Kad se nebo ponovo za=tvorilo i nestalo obale ij magla progutala Tavenu, čekali su da zemlja otvori eeme, Zasadđa je polje bilo crmo kao groblje; seljaci bi, u zoru, čim bi se probudili gledali mrtva polja prestra=> šenim očima i bez nađe mislili na zakopano žito,

Onda su oblaci pošli u.6usret zemlji i počeo je da pađa sneg; ruševine neštadoše, !

| BROJU

| lamrrg ye LA) | \ • \ • • • PO 9 WWW AO, VRMBDIK OAOMI “ Ovih dana štampa je donela vest da je u Rimu umro poznati ital Sak!

Posle dugih dana, pošto je pro, šao i Božić, vratilo se sunce, POpilo maglu; zemlja usisala sneg; vazduh opet postao svetao i svež a polja od. skočila veoma zelena u mirnoj atm. sferi.

Sve žito se rodilo; dve porodilje vi,

kale su 5 kreveta grčeći se u bolovima i ljudi su ih čuli i gledali blago neba i smejali se zadovoljno,

Jednog jutra neka kola puna bačava prošla su Červarom i polako se ponovo popela na obalu. Svi su poznavali kiridžiju i okupili se oko njega da pitaju za novosti. On reče da je Pulja puna vina, da se u Pulji nalazi kralj i da će se brzo vratiti zakon za sve,

— Postoji zakon, ko kaže da ga ne ma? Evo, vidite, ja vam dajem vino a uzimam novac sa kraljevom slikom,

Dva dana nakon odlaska kiridžija

bilo je i drugih prolaznika, Čeljad i ~

Lupare vraćala se u svoje mesto sa he. što malo ovaca i magaradi;, tražili SU hrane i odmora i dali su im hleba | jednu toplu štalu,

Ljudi su se, jutrom, sastajali pred Ma:rtinovom kućom gde se nekoć na. lazila Opština i razgovarali o onom

što je pričao 6vet koji je dolazio i» ·

Pulje.

— Vraća se opet zakon — govorio je Karmine Prokačito — a čemu 6luži zakon? Eto, ti kopaš i jedeš i dođe Čalanga iz Pulje i doveze ti vina + ti piješ. Međutim dođe zakon i oguli te, Tu, unutra — „govorio je pokazujući na Opštinu — stoje sva naša imena, Karmine Prokačito; sivonja; kopa, plevi, žanje; onda mu daju četvrt kilograma bračna mesečno; a ostalo? Zakon? Zakon stoji daleko i sjedi i ži. to dolaze da dignu od Karmina Prokačito i nose ga zakonu pravo u kuću,

— 1I nemaš kud — reče jedan drugi, — Zapisam si tamo unutra i opet će te pronaći; uvek će te pronaći, kopaj i iđi u rat; zapisano je u knjigama,

· Uveče, kad bj se vraćali svojim kućama nastavljali bi razgovor &a svojim

. čenama i kćerima; dolazili bi kumovi

i pravili krug i pili vino iz Pulje i jeli prženi slanutak.

Jedne večeri pronese 6e glas da je neko video svetlo iza prozora Opštine; posle 6e saznalo da 6u &e vratili oni što &u i pre bili i pisali šu, pisali noću, da ih ne bi videli, da bi ponovo pozvali karabinjere, da bi ponovo u postavili stari zakon,

U jednoj kući Piedikastela salupilo se tada oko pedesetak ljudi i žena; dogovorili se i 6tali da urlaju da bi dozvali na izlaz puta one što još ništa nisu znali, Dva dečaka što su bila otišla na trg da vide, vratiše se natrag i potvrdiše vest,

Karmine Prokačito vikao je bešno:

— Sad će nas sve upisati; moći 0u duge i sve će opet početi po starom,

Približio se ognjištu i zgrabio plamteću glavnju:

— Vatra! — vikao je prevrćući očiai — Đavolji prst potreban je, Va-

a

Žene jurnuše svojim kućama i uzeše glavnje i sa fim plamtećim glavnjama vitlale su u hladnim pomrčinama i vikale:

— Vatra, vatra! — i plakale očajno, ·

'U tom trenutku zazvoniše zvona na uzbunu i probiše se iz bednih kućeraka stotinu bulctinja i začu se mahnita dreka:

— palimo sve; božja i đavolja vatra — vikao je Karmine; i pošao; og" tali su ga Gledili 6a kriama pobime.

NAGRADE VLADE NARODNE REPUBLIKE - HRVATSKE

Vlada Narodne Republike Hrvatske nagradila je niz zaslužnih:' i istaknutih trudđbenika na polju nauke, kulture i pe ete, Nagrađe za književnost do-

su:

1. IVANKA VUJČIĆ-LASZOWSKA, za roman »Vranjara«, prva nagrada, dinara 40.000; 2, JOSIP BARKOVIĆ, za roman »Sinovi &lobođe« — druga nagrada, Din. 20.000; 3. NOVAK SIMIĆ, za roman »Miškovići«, druga nagrada, Din. 25.000; 4, GUSTAV KRKLEC, za »Tri poeme« prva nagrada, Din. 50.000; 5, VESNA PARUN, za knjigu »Pjesme« — prva nagrada, Din. vare 6. ŠIME VUČETIĆ, za knji-

pjesama« — druga na Din, 25.000;. 7. SLAVKO KOLAR ag

dramu »Sedmorica u, podrumu«,

nagrađa, Din, 40.000: 8. ERVIN ŠINKO, za knjigu »Književne 6&tudije« druga nagrada, Din, 25.000; 9. MARIIAN MATKOVIĆ, za knjigu »Dramaturški eseji« — druga nagrada, Din. 20.000; 10, MARIN FRANIČEVIĆ, za knjigu »PISCI I PROBLEMI« — druga magrada, Din, 20.00; 11, MATE LOVRAH, za rad na dječjoj književnosti, druga nagrađa, Din. 30.000; 12. JURE KAŠTELAN, za prijevod »Makedđonskih pjesama« — druga nagra" da, Din, 20.000; 13 DOBRIŠA CESARIĆ, za prijevođe iz Puškina i Goet hea, druga nagrada, Din. 25.000,

U velikom kulturnom zamahu no socijalističke Jugoslavije i arheološki rad ogleda se u zapaženoj aktivnosti, Nekoliko sistematskih iskopavanja posle oslobođenja na starom slovenskom svetištu i groblju u Ptuju, zatim na grobovima oko Bleda i u Bijelom Brdu kod Osijeka, na naselju sa rekonstruisanim kućama kod Pančeva i na utvrđenju Gradište kod Kikinde, 6ve iz iste epohe slovenskog učvršćenja u našim krajevima u ranom grednjem veku, samo su deo ovih radova. Iskopavan je i vizantiski Caričin Grad kod Lebana, a restaurisana je rimska Dioklecijanova palata u Splitu. delimično. Vršene su brojne konzervacije naših 6rednjevekovnih spomenika kao i njihova proučavanja, Vrhunac toga ra= da je izložba naše srednjevekovne „metpošti u Parizu, koja pred stranim svetom pokazuje kultumu &nagu i umetnost naših narođa onih vremena Ošnovani su takođe arheološki instituti i sekcije pri akađemijama nauka i svugde postavljeni zavodi za zaštitu spomenika kulture, Osobita briga pru= žena je dizanju kadrova, a stalno se izdaju knjige i časopisi iz arheologije,

Geo taj rad tražio je da 6e đa 60 učvnmeti i da 86 poveže p Rad skoj izgradnji paše kulture u buduć-

Prvo savelovanje arheologa Jugoslavije

nosti, Zato se pojavila želja i potreba kod arheologa da se sastanu i b

upoznaju s osmovnim načelima BVOHA

rada. Tako je savezno Ministarstvo 24 nauku i kulturu „primilo i pomoglo predlog za saziv Prvog savetovanja ar»

heologa iz cele Jugoslavije, i ostavilo ' Arheološkom institutu SAN u Beogr"

du da preko inicijativnog odbora 9” stvari ovaj zadatak,

Savetovanje se održava od 4 do li maja u Niškoj Banji, Nišu, Leskovcu, Lebanima, Skoplju i Gradskom, Na radnim sastancima, u referatima i di” Skusiji biće prikazano stanje naše er heologije danas, njeni ciljevi i zadgći, zaštita i konzervacija, plansko ostve” renje, reorganizacija muzeja i potreba u kadrovima. Osim toga učesnici posetiti znamenita arheološka nalazi" ta u blizini mesta gde se održava 68” vetovanje, i to: preistorisku Humsku Čuku kod Niša i Gradac kod Leskov“ ca, vizantiski Caričin Građ, rimške i

tiske tragove u samom Niču i bliskom Brzom Brodu, antičke i vizanti” ske Skupi kod Skoplja i Stobi kod Gradskog, kao i Wrednjevekovne Ne Teze kod Skoplja, Na savetovanje 8U

ee O WNE O aaa

O i larma aaa Je NE. rime cepe dam. df ___K _AdLVe lama

EJ u ~

—