Књижевне новине

are

1 A i

3 0 1

a u

Ma, ek

: 0

JJ ah,

»Nikađ u životu neću zaboraviti ovo . Još mi bruje u ušima sve ove , još vidim pred sobom kako ove na izgled teške, sa cokulama, hi'o poškakuju, kako se kolo rasteže u umrak. Neću zaboraviti ova vesela liaših mlađića i devojaka posle ranjihovo oduševljenje u vreme kao đa su umorni, Ponovo ću u to budite uvereni...« ; To je govorio Po], naslonjen na jarbol logora. Na jarbolu ponosno se vifrobojka sa zvezdom i crvena Zzatava. Govorio je o mladićima i deOLD koji su, vesela lica ,igrali ka| bi trebalo đa su umorni. A eto, i

| _ on je radio. I njegovo lice je bilo o-

| Mbasjano onom vedrinom i onim zado-

___voljstvom koje dolazi od rada, I on je DL igrao, A sve to nije ni primetio, Pričao

leo

any Pre nego što je došao kod nas on

& je već poznavao. Jer najzad, jedBea borba kakva je bila ona koju su | naši narođi u toku rata ne mo-

_ Še a da 80 ne pročuje širom &veta.

Knao je Pol đa 6u 6e u Jugoslaviji boe partizani, Znao je takođe da ta X nije bila nimalo &lučajna i đa ona ostaviti duboke tragove u žii naših i drugih naroda. Nije se „ on je bio ubeđen, o jednoj radi borbe, o jednom najobičnirevoltu koji je đošao kao reakcina teror fašista. Nije se tu rađilo o proštoj mržnji jer, na kraju đa mrzi ume svako. Pol je đa je naša borba u stvari jedna borba koja će uroditi wmištiti staro društvo i na ruševinama „izgraditi novo. se izgrađuje to novo, to je on đe vidi još od oslobođenja, 1I te godine IG se DOOR PIG Ba mnogim: drugim mla: ran“ došao je kod nas. Ne samo đa

već i đa pomogne.

TU početku je bio sklon đa poveruje om once Ljateliinaa, analfabetima i Glapačama da je nemoguće da »nesBizučni« kađrov!, najobičniji ljudi, bez nekakve mavročite spreme, izgrade čijeđnu prugu, ne za decu, ne nemalo već jednu dugačku prugu je trebalo da pređe kroz neve-

težak teren kakav je on jedino još video đok je i sam bio u pokretu u planin&koj oblasti VoŽa, Izravnati brežuljke ukrotiti reke, bušiti čitave planine, je li to bio poBao za koji eu dorasli prostođušni ali eučani omladinci ove zemlje koju je posmatrao 6a nedoumicom koja 6e Doštepeno, e&vakog dana sve više gubila i pravila mesta iskrenom divljenjui?

Nije mu trebalo đugo da raskine sa svim predubeđenjima koje je poneo iz Trancuske,

»Voleo bih — govorio Je smeškKajuči se — da cela Francuska vidi ovo što se ovde događa. Znam, — i tu je malo zastao, — znam da je to očajno glupo, nemoguće, Ali, uveravam vas da ne bi bilo nljednog Francuza koji za vas ne bi stavio ruku u vatru kađa bi viđeo šta vi sve radite. A ovako, učiniću ono što mi 6avešt nalaže, ono što sam mogu, Kazaću svakom i prijateljima i onima koje ne poznajem, govoriću saputnicima u vozu, vikaću u metrou, &#taću na vrh Ajfelove kule i govoriću istinu o Jugoslaviji, A znate, — hitro je dodao, — ja mislim da - o vašoj zemlji najviše i priča i la-

....

lan

ri!

i i

Malo je verovatno đa se Pol po svom povratku u Pariz popeo na Ajfelovu kulu. To nije bilo ni potrebno. Ono što smo ga mi zamolili bilo je đa kađa za to ima priliku iznosi činjenice o Jugoslaviji, Ono što je svojim očima video. I ništa više, Dobronamerne kritike se ne bojimo, znamo đa činim» greške i znamo da se na tim greškama i učimo,

Pol je u Jugoslaviju došao iz Pariza, On je mnogo voleo Pariz i čeGWto nam je sa zanosom pričao o levo] obali Sene, o vidiku sa vrha Monmartra, o studentskom životu u Latinskoj

Iz Pariza je došao u Zenicu. Iz Zenice je otišao u Sarajevo, Baščaršija pa ni glavna ulica Sarajeva nisu mogli da ga potsete na Jelisejska Polja, Blatnjave ulice Maglaja nisu na Pola učinile prijatan utisak. Pa ipak, nije mu bilo žao što je došao,

»Ne mogu da objasnim, — govorio nam je, — Ali, ovde su svi tako mlađi, tako oduševljeni, Toliko se gradi, &vako priča o novom životu, sve me to zanosi, I ova složna pešma muladiĆa i đevojaka, I ovaj mališan koji se

sav uozbiljio ispod onog drveta Uuče-

Ći da piše, I energija, neiserpna ener-

ia vašeg naroda, A najviše, ovo je-

\ o misli koje vlađa tu, A možđa ni to, Možda još više ovo prijatelj-

stvo prema meni i mojim drugovima. Ko bi to znao, Sve je to tako kom| plikovano a istovremeno... tako proto. i ___Pol je prvi put viđeo socijalizam na · delu i pokušao je da ga opiše. svojim

rečima, Tada nam je kazao da će podoći, ako ni za što drugo, a ono da bi vozom putovao od Šamca do Sa-

__ rajeva, »Da vidim hoće ]i voz mirno i a

da pređe iznad onog mosta

gde sam ja radio« I zajedno smo se

smejali, A docnije, kada je ponovo došao i provozao se, rekao je:

»Nikad nisam bio toliko uzbuđen.

Celo vreme sam osećao da je to delo

__i mojih ruku. Čovek 8e oseća tako pri-

jatno pri toj pomisli...« | *

_ Prošlo je od toga dana skoro tri godine, Prugom Šamac--Sarajevo redov-

no saobraćaj" teretni i putnički vo“) zovi Prenosi se ugalj za našu indu-

Btriju, sirovine, građa, putnicima je olakšano putovanje i razdaljine su Bkraćene, I tu i tamo, na mnogobrojnim našim radilištima &usrećemo omlađince i omlađinke koji između raznih značaka, udđarničkih, fiskultur-

i nih, sa Železnika. pruge Brčko--Bano-

vići, Novog Beograda, Jablanice... nose skromnu mačku sa oznakom »Šamac--Sarajevo 1947« „Izgradnja ove

ušla je u istoriju naše borbe.

'sultati 'lustracijama,

| DONnOVO

U našim srcima ona zauzima &voje mesto pore ostalih velikih poštignuĆa kojima se 6&vi ponosimo... I mi i Pol i stotine mladih Francuza, Engleza, Grka, Čeha, Poljaka, Italijana, Kanađana, Kineza, Šveđana...

To sve nije smetalo-članu Centralnog komiteta francuske Komunističke partije Morisu Armaneu da na očigled svih nas napiše takvu jednu glupu neistinu, koja bi, đa nije tako tragično glupa, svojom originalnošću i duhovitošću mogla čak da nas nasmeje, »Pruga Šamac—Sarajevo« (gospodin Armane se nije potrudio ni da pogleda gde je taj Šamac) — piše on »nije bila iskorišćena u miroljubive svrhe, Ona je postala strateško postrojenje spremno da se upotrebi za napad na Sovjetski Savez i zemlje narodne demokratije.«

Bilo bi čak i sa naše strane neume= smo da potsetimo Armanea da 1947 godine »Imanite« tako nije pisao, da su tada geografski, zajedno sa političkim pojmovima glasila francuske Komunističke partije još uvek bili na relativno uglednoj visini. Tada je za njih pruga Šamac—Sarajevo bila sasvim normalna pruga koja će preseći Bosnu. Uzmimo šestar i zabodimo ga ne-

de oko Zenice i doći ćemo do matemaćički tačnog zaključka đa se to me&to nalazi manje-više podjednako udaljeno od &vih zemalja ša kojima se praničimo, daleko, u samoj utrobi naše otadžbine,

Potsećati današnje klevetnike Jugo&lavije na ono što 6u govorili i pisali pre rezolucije Informbiroa, rabota je

đena na propast jer se oni po di-

vi neće setiti 6evega toga isto kao

što su po direktivi spremni da za ne-

ku kotiraniju valutu prodaju š&vog rođenog brata.

Pol ne zna geografiju Jugoslavije. Ali on zna da je Armaneova tvrdnja isto toliko apsurdna koliko i ondašnje tvrdnje neprijatelja izgradnje socijalizma u Jugoslaviji o nekakvom prinudnom radu jugoslovenske omladine. A da između onih koji su nas tada napađdalj i ovih koji nag danag grde i crne poštoji neverovatno jedinstvo u

„ pokazaće ova dva primera:

Armame iz prame glave premešta prugu Šamac—Sarajevo iz Bosne u Poljsku. Uostalom, njemu po Volji o&tavljamo samu a&trategiju našeg napada na Sovjetski Savez, Ne tako davno da bismo to zaboravili, još jedan džentimen je premeštao naše pruge iz Bosne, Ovoga puta ne u Poljsku ili u Sovjetski Savez već na Olimp, među nimfe. Da potsetimo gospodina Armanea, Ovaj džentimen bio je Caldaris koji nas je optuživao da gradimo prugu Brčko—MBanovići da bismo preko nje napali Grčku,

Što se pak tiče »prinudnog mradđa« neše omlađine Armanei su na istoj liniji sa Calđarisima,. Prvo nas je optuživala krajnja desnica. Ona nas i danas napada. Zatim oni koji sebe nazivaju levičarima, rukovodioci bugar&ke i rumunske omladinske organizacije. Tako stoji stvar sa Armaneom i prugom Šamac—Sarajevo i stvarima u vezi sa ovim slučajem,

A što se Pola tiče, Armane i njegovi jednomišljenici neka se ne truđe uzalud, On ponovo dolazi ovog leta. Zajedno sa 1.500 framcuskih drugova.

Leon DAVIČO

Etnografska aksSpedicija u okolini Bele Crkve

Petog maja ove godine krenula je etnografska ekspedicija u okolinu Bele Crkve. U ekspediciji su uzela uče” šća tri saradnika iz UEinografskog muzeja u Beogradu i 12 saradnika vojvođanskih muzeja. Dr Milenko S. Filipović, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu, naučno je rukovodio ekspedicijom, a Rajko Nikolić, upravnik Vojvođanskog „muzeja, izvršio je 6ve tehničke pripreme, Rad ove ekspedicije trajao je 15 dana,

Zadatak „ekspedicije bio je višestruk: da se mlađi muzejski etnografi upute u praktičan rad na ierenu, da se etnografski prouči srpska etnička grupa E:a ili Hera, koja u nauci uopšte nije poznata, kao i đa se prikupi što više predmeta za Etnografski muzej u Beograđu, Vojvođanski u Novom Sadu i Gradski muzej u Vršcu,

Ekspedicija je radila podeljena u tri ekipe, tako da je svaka ekipa provela određeno vreme u svakom od pojedinih erskih wWela u Jugoslaviji: Kusi&u, Kaluđerovu, Kruščici, Vračev-Gaju, Crvenoj Crkvi ji Bamatskoj Palanci; sela Leskovica, Langovet, Zlatica i Sakalovac su u Rumuniji. Svaki pojedinj učesnik imao je da prikuplja građu o određenim ustanovama i pojavama u narodnom ŽivoOtu, što je omogućilo da se do maksimuma iskoriste raspoloživo vreme i sredstva. U Beloj Crkvi održani su zajednički sastanci svih učesnika na kojima su diskutovani problemi iz etničke prošlosti ovoga kraja i izlagani rezultati postignut u radu.

Značaj rada ove ekspedicije je velik. Vojvodina je najmanje proučena oblast u etnografskom pogledu i o njoj se nnmjmanje pisalo. Ukoliko se i pisalo uvek se kao značajno opisivalo

·'veselje, svadbe i gozbe, dok se u sva-

kidašnji narodni život nije dublje ulazilo. i

Sabrana je ogromna građa kojom su utvrđene mnoge značajne pojave koje karakterišu ovu etničku grupu. U monografiji »Banatske Here«, koja će se štampati. biće izneti svi reovih ispitivanja 6a mnogim

Zagorka MARKOVIĆ

/ Veče makedonske | muzike u 7agrabu

Pjevački zbor kulturno-umjetničkog društva »Vinko Jeđut« u Zagrebu, priredio je 13 travnja sa reprizom 17 svibnja koncert na kome su bila izvođena djela makedonskih kompozitora Kirila Makedonskog, Trajka Prokopieva, Todora Skalovskog, Stefana Gajdđova i Živka Firfova. : ·

Kao najopsežnije djelo programa izveđena je kamtata za mješoviti zbor »Orlite na Makeđonija«, mladog kompozitora, studenta zagrebačkog konzervatorija Kirila Makedonskqg. Tekst je napisao makedonski pjesnik Venko Miarkovski, Kantata govori o mučeničkom umiranju studenata Mirče Aceva i Straša Pindžura, koji &u 1942 bili ubijeni u zatvoru, Na programu bila su još tri djela Makedonskog: »Doletele, doletele...«, komponovana po narodnim motivima, »Mile Pop Jordanov«, narodna pjesma, koju su obrađivali i drugi kompozitori, no Kiril Makedonski je ponovno obrađuje za muški zbor i alt solo, proširuje i raz-, vija narodnu melodiju, usko povezavši muziku sa tekstom. Kao četvrto djelo Makedonskog te večeri &lušali smo »Humoresku«, punu svježine i duhovitosti, Od Trajka Prokopieva izveo je zbor tri kompozicije. Dvije za ženski zbor »Rosa« i »Tugjina«, oba na tekst Venka Markovskoga, te »Kumanovka III«, za mješoviti zbor, — U » Tugjini« odrazuju se teškoće i patnje pečalbarske žene, dok u »Kumanovka III«, kompozitor obrađuje melodije iz 8&VOg rodnog kraja, U toj je kompoziciji naročito zanimljiv završni Allegro sa svojim karakterističnim devet-šesnaestinskim taktom,

Od Todora Skalovskog bilo je r.a programu samo jedno djelo »Makedonsko oro«, Ta je kompozicija poznata kao jedna od najboljih u jugoslovemskoj zbornoj literatuni. Originalno po 8vojoj ritmici i živom tempu, postavlja pred izvođače velike teškoće u pogledu ritma.

Gad Stefana Gajdova izvedene su dvije kompozicije: »Tri narodne«: a) Lele Janol!, b) Ejdi Nedo, c) Ela si sine u šeloto! i »Tri šaljivke«: a) Što mi e milo em đrago!, b) Ajde slušaj Anđo!, c) Momiče malo đavolo! Te su kompozicije harmonizirane narodne pjesme. Gajdov je kompozitor koji ima naročitog smisla da izabire lagane i lijepe narodne melodije, koje su lako pristupačne slušaocu. Naročito lijepo je obradio pjesmu »Lele Jano«,

Od Živka PFirfova bila je izveđena samo jedna kompozicija, i to humoreska »Cucul stoi na grutka«, koja je ujedno bila i poslednja točka programa, Ova je kompozicija sa svojim duhovitim narodnim tekstom razveselila publiku, G. Š.

KRNIJIŽEVNENNOVINE

· Jošo problem

OVA. ee alka M Po

2 Poč e

. 7atyizJ

: .

Kod nas postoje dve vrste pozorišta lutaka, naime: pozorište koje radi sa lutkama koje se pokreću prstima ruku odozdo (ginjol), i pozorište čije

'se lutke pokreću pomoću bezbroj ko-

ı. ca (ili: konaca i žice) odozgo, tzv. marioneti, Treba reći da bi naše na=stojanje trebalo da ide u pravcu što šireg razvijanja „pozorišta lutaka sa marionetima, jer je jedino Ovo pozorište sposobno da smelo prilazi rešavanju scenski vrlo teških, a tehnički i najkomplikovanijih zađataka. Samo su marionete u tolikoj meri pokretljive da se one mogu približiti stvarnosti i zaista u potpunosti »oživeti« na bini, dok ginjoli za ovima daleko zaostaju nemajući čak ni pun čovečji lik (jer se oni na pozomici pojavljuju samo do pojasa, dakle, bez nogu!), Imajući ovo u vidu zadatak pozorišta lutaka danas treba da bude pre svega u tendenciji što šire popularizacije i daljeg razvijanja marioneta, a postepenog potiskivanja do definitivnog uklanjanja ginjola sa naših pozornica, jer oni nemaju dovoljno perspektive za razvoj i pretstavljaju samo još donekle modernizovanu zaostavštinu ranijih vekova. Ova postavka nije samo čisto tehničko pitanje, jer se uporedo postavlja i uzdizanje novih kadrova za rad u pozorištu lutaka po jednom ili drugom načinu, a pravimo je da se rad mladih kadrova od samog početka usmerava u pravcu koji im daje širu perspektivu; jer kakva je korist od lutkara koji se kroz duži vremenski period ospošobio za rad sa ginjolima, a koji (pre ili posle, ipak) prelazi zatim na rad sa marionetima, po onoj narodnoj »Hajde, Jovo nanovo,.« Pored svega ovog uvođenje jedinstvenog si-

· stema rada u našim pozorištima luta-

ka oslobodilo bi izvestan broj veoma potrebnih radnika od izrade ginjola a omogućilo povećanje izrade marioneta, o čemu će još kasnije biti reči. Jedinstveni sistem rada omogućio bio takođe j jednostavnije rukovođenje i pružanje efikasnije pomoći viših organa nižima.

Ne manje važan problem dotaknut

„je u članku druga B. Valtrovića u 14

broju »Književnih novina«, a to je: način »sinhronizacije« (kako to Valtrović kaže) između manipulanta i recitatora. Valtrović smatra da je najpravilnije i najbolje rešenje da se obe ove ličnosti spoje u jednoj čime će se postići najveća harmonija između reči i pokreta lutke, jer sa obema upravlja jedna te ista ličnost. Nesumnjivo, postoje pozorišta koja rade po ovom metodu (n. pr. pozorište Fojerštajna u Beču), no o ovoj postavci može i treba da se diskutuje, „Neka poznata svetska pozorišta lutaka, a među njima i pozorište prof, J. Skupe iz Praga rade po drugom sistemu, naime baš po onome koji B. Valtrović smatra nepravilnim i pogrešnim, U tim pozorištima postoje podeljene uloge: jedni govore tekst, a drugi pokreću lutke, Netačna je tvrdnja da se ne može · postići puna podudarnost reči i pokreta; nasuprot, ona se baš i jedino na ovaj način u potpunosti ostvaruje. »Recitatori« (kako ih naziva Valtrović) nalaze se u jednom udobno nameštenom i potpuno tapaciranom udubljenju na rastojanju iza pozornice (ovo udubljenje liči na široku fotelju); određeni »recitatori« sede u udublje-

nju i recituju svoje uloge u mikrofon

ZA Vari U SUNCU

Ogromna planina pred nama —

vrhu idemo

s podnožja,

od dna, od srca zemlje i čoveka.

Rad' lepote razdanja, rad' klika dečjeg, rad” vrelih usana vredi živeti.

U oku iskri pouzdanja plam:

vrh se kupa u suncu!

Je li sreća to? Klicu njenu

u sebi nosimo,

zre u nama

ko u brazda okrilju skriveno seme,

Ka rađosti,

ka vrhumcu,

ka jednom cilju ima puteva sto!

Put krivuđa preko trnja, kroz šikare, kroz pustinje al se uspinje!

Vrhu idemo.

Stopu po stopu, korak po korak,

i svuđa

znoja nam kap natapa hod;

i svuda

lik nam živi,

Put je taj gorak, put je taj težak, ko juče u ofanzivi. Po nek je tama

i grom,

nek bura baca brod mi put naš znamo! Al za vrh u suncu,

Još magla gusta,

i oblaci crni,

i mržnje bes,

prate nam koračanje.

A1 pod nogama, niz strminu, trulež se ruši,

:YŠi se suvo granje od stabla otpalo, Stopu po stopu, korak po korak, sa jasnim smerom u Svesti, sa odrazom sunca u duši,

Put krivuđa preko tmja, kroz šikare, kroz pustinje al se uspinje!

Vrhu iđemo,

I već sunca sjaj

lica nam ljubi,

Za nama u tmini,

u sumnje dolji,

ostaje škrgut zubi,

poslednji umiru krici, "i će vedrine

i život bolji,

prevaličemo put

tmaoviti,

radost će u srce

da se useli:

u gnezdu ptlici,

u cvetu pčeli

lepše će biti!

· Put krivuđa preko trnja, kroz šikare, kroz pustinje —

al se uspinje!

Vrhu idemo. I sve je šini viđokrup

i znoji, i sve je vedriji dan. i kPV, Sreća je to! i dah e Klicu njenu spremni smo da damo! u sebi nosimo,

re u nama Put krivuda ko u brazda okrilju preko trnja, skriveno seme, kroz šikare, Ka radosti, kroz pustinje — ka vrhuncu, al se uspinje! ka jednom cilju KBO \ ima pujava sto!

Tbu i “0 ;

Temelje kući ! Stopu po stopu, udaramo SEO po korak, i znamo za Život nov, široki vidici za vrh u suncu! nred očima će puči Nikola DRENOVAC

}

'ima neocenjivu vrednost.

PIELPN- i

lutaka

' koji še nalazi na sredini prednjeg O-

tvora udubljenja, Kroz specijalni pojačivač ovaj se glas stimulira i pre” nosi u zvučnik koji je tako namešten da publika stiče dojam kao da glas

.zaista potiče sa pozornice, Na ovaj

način »recitatori« nalaze se u potpuno normalnom položaju (dakle nisu

nagnufti telom napred, niti su im ru- ·

ke podignute u vis), pa mogu da daju sve od sebe — kao i pravi glumci da svoje uloge odigraju što bolje, Sem toga prednost ovog leži i u tome Što se po 'elji i nahođenju tehničkog THd= kovodioca pretstave jačina i boja glasa može po volji menjati, što često Da. bi kb?k pretstava normalno tekla, manipulanti imaju mogućnost da preko naročitih i unapred ugovorenih signala obaveste recitatore o svojim željama i nastalim potrebama u toku same pretstave. QOvakav rad iziskuje, naravno, i najpotpunije poznavanje teksta i sadrzaja komada koji se izvodi od strane 6 v akog manipujanta, jer jedino ovakvo poznavanje komada omogućava pot= puno usklađivanje reči sa pokretima. Za dobro i pravilno pokretanje marioneta sa svojim nebrojenim koncima potrebna je velika pažnja i puna koncentracija misli na komad koji e izvodi, Ovde tek zaista dolazi do izražaja sposobnost reditelja i svakog učesnika u komadu posebno, da ulaganjem maksimalnog truda postignu punu harmoniju pokreta i reči, Drukcije postaviti stvari i zahtevati da manipulanti lutaka i sami govore za svoje lut ke značilo bi zahtevati od prima=balerine da uz svoju igru sama sebi svira, Samo se u najredđim i potpuno izu= zetnim slučajevima pokazalo do sada otstupanje od ovog (n. pr. prof. Skupa govori za dve jlutke, a vodi jednu — to su njegove tvorevine: Špejbl i Hurvinek — jer on sam piše i tekst za ceo komad) a i tada se ovim izuzetkom potvrđuje samo pravilo, jer je prethodno potrebno dostići najviši ste pen veštine u rukovanju, pokretanjui vođenju lutaka, a da bi se zatim mogle preći na vođenje i govor za te lutke, Vrlo je umesna primedba B, Valtrovića da pojedini glumci »gostuju« u lutkarskim „pozorištima, te da 6e zbog toga osećaju i manje odgovornim za ovaj rad, Baš ova okolnost ukazuje na potrebu stvaranja dovoljnog broja stalnog umetničkog kadra u pozorištu lutaka, koji će ne samo svojom funkcionalnom dužnošću, nego zaista »i dušom i telom« pripadati tom pozorištu i sa puno ose= ćaja odgovornosti prilaziti rešavanju postavljenih zadataka, koji veoma često nisu nimalo jednostavni ni laki.

Jedan od daljih problema koga treba da se dotaknemo jeste pitanje prostorija uopšte, a pozornice posebno. Iako se u poslednje vreme poklanja znatno više pažnje ovom problemu, ipak se mora reći da ovde još uvek ima nedostataka. Veliki broj pozorišta ima već svoju sopstvenu salu u kojoj su prema svojoJ uviđavnosti sagradili ili pak još od ranije nasledili neke pozornice, koje su zatim opet prema svojoj uviđavnosti — preuredili za svoje potrebe. Međutim vrlo često ove se sale upotrebljavaju i za razne druge svrhe, kao što su konferencije, sastanci i sl. iako za ovo ne postoje opravdani razlozi, Tako se na pr. sala Lutkarskog pozorišta u Novom Sadu vrlo često upotrebljava za plenume, konferencije i sl, Bilo je slučajeva da uprava pozorišta niti ne bude obaveštena o ovakvim konferenciJama, pa &e zakazane i već započete probe moraju otlkazati (a honorari ipak isplatiti!) il; se čak i sama pretstava mora odložiti, bez obzira što su deca već prethodno kupila kartu, postrojala se u holu i sa najvećom radošću iščekivala trenutak kada će sa svi jim učiteljima ući u salu da vide pretstavu.

Problem koji je povezan sa ovim jeste pitanje izgradnje ili preuređenja raznih sala za potrebe pozorišta lutaka, Bilo bi potrebno konkursom ili na drugi način doći do nekoliko tipiziranih nacrta pozornica, koje bi odgova-– rale veličini, kapacitetu, nameni kao i tehničkim i finansiskim mogućnostima pojedinih pozorišta, te ove nacrte seriski izraditi, čime bi se omogućila unifikacija naših pozornica i jednom za svagda izbegla potreba za kasnijim rušenjem, pregrađivanjem, dograđivanjem ili preuređivanjem. već postoje-

· Ćih ili čak bijagyaedgiadenih pozorišta.

Možda bi bilo korisno klasificirati pozorišta lutaka u kategorije prema saveznom, republikanskom itd, značaju pa analogno tome odrediti i tip od= nosno kategoriju pozornice i pozorišta koji u tom mestu treba da se izgradi. Tipovi pojedinih pozornica trebalo bi da su tako konstruisani da se kasnije, tokom razvoja samog „pozorišta, pozornica i celo pozorište mogu pretvoriti u pozornicu više kategorije, bez nekih većih poteškoća. Izrada ovakvih nacrta bila bi od neocenjive vrednosti za pozorišta koja tek treba da otpočnu sa radom, a duštedivši razne neLotrebne izdatke istovremeno omogućila i prelaz na serjsku proizvodnju tipiziranih delova, čime bi se i olakšalo podizanje novih pozorišta,

Izrada lutaka i &nabdevanje pojedinih pozorišta sa lutkama i ostalim neophodnim „rekvizitima pretstavljaju često ogromne tehničke poteškoće, velike materijalne izdatke, a ponekad čak i potpunu nemogućnost izvođenja nekog komađa, Naša pozorišta danas su još mala,.bez dovoljno finansiskih i drugih sredstava da bi svako za sebe (prema svojim potrebama) izrađivalo svoje lutke, Zato se nameće kao neophodna potreba otvaranje jedme ceniralne prodavnice za ovakve svrhe, koja bi prodavnica raspolagala sopstvenom rađionicom i osobljem za izradu lutaka, Oyo ne samo što bi omogućilo serisku izradu, pa prema tome i znatno pojevtinjenje mnogih neopnodnih predmeta, već bi istovremeno oslobodilo pojedina pozorišta nekih često nepremostivih poteškoća oko nabavke lutaka i rekvizita za gotov novac, Ova prodavnica mogla bi da

PANOA NAI VL MP ou gu FOL OON AUN a MJ s 5 hi tie Tel" | br city ti |atša i ya 0 u

BROIT —

alicinaših pozorišta

“.

radi kao državno privredno preduzeće koje bi svakako imalo dovoljno pri, hoda za svoje izdržavanje. Osnivanje ovakve centralne prodavnice sa radip.nicom omogućilo bi stvaranje stajnop.

tehničkog kadra za lutkarsko pozor;- }

šte i pružilo bi mogućnosti daljem uz.

dizanju i usavršavanju tebnike luta. |

ka i svih ostalih uređaja. Istovremeno ova prodavnica sa svojom radionicom poslužila bi kao dragoceni

i izvor za · sticanje iskustava svim ostalim pozo.

rištima, a istovremeno i pomoglo uz. |

dizanje novih narastaja tehničkog ka, dra u lutkarskim pozorištima, PM

Problem repertoara i problem kri. |

tike još uvek pretstavljaju ozbiljnu

poteškoću u radu pozorišta lutaka, Pij.

tanje repertoara i ranije je već po. krenuto, a neki od naših književnika prihvatili su se i pošla Oko Ovog, za

sada sa još nepoznatim rezultatima, .

U svakom slučaju postoje najrazličitj. ja mišljenja o tome šta jeste a šta ni, je podesno za prikazivanje na pozor

nekle doprinosi i slab odnosno nika. kav osvrt kritike na pojedine koma. de. O ovom pisano je do sada više pus ta, pa bi sada bilo potrebno preduzeti. neke konkretne korake za poboljša. nje ovog stanja, a pored ostalog i

.nici lutkarskog pozorišta. Ovome do- |

stvoriti jedan stalni umetnički kole-

gium pri republikama koji bi po preporuci republičkog pozorišta lutaka uzeo u razmatranje prikladnost, idejnost i sadržinu komada koji se želi, prikazati, Ovo bi bilo potrebno učiniti. iz razloga što se danas prikazivanje nekog komada vezuje za čitav niz bis rokratskih lestvica ili pak izlaže ponekad kritici potpunih laika za pra=

vilnu umetničku ocenu lutkarskog po- |

zorišta, Zbog sličnih stavova u Novom Sadu nije odobreno prikazivanje komada »Začarana šuma« (čiji je glavni. sadržaj razbijanje sujeverja kod pionira) sa motivacijom da se u bajci ne

mogu javljati pioniri (dakle lica dana-.

šnjice) i Što se pionir rađa iz čarobnog prstena, Međutim ubacivanjem. samo jedne jedine rečenice čarobnom prstenu mogao se dati simbolički smi-" sao borbe i ustanka — ili bi se čaki ceo komad mogao prilagoditi ovoj ili sličnoj .postavci — no nikako ceo ko= mad skinuti sa i onako oskudnog re

pertoara pozorišta lutaka. Zbog svega ovog stvaranje jednog tela sa dovolj= no umetničkog razumevanja i ukusa, 8 potrebnom pozorišnom kulturom i idejnom visinom pri republičkim cen= trima nameće se kao nužna potreba, a za njihovo stvaranje postoje svi realni i objektivni uslovi, i

U jednom od ranijih brojeva »Knji= |

ževnih novina« već je bilo ukazano na. to da naše i strane bajke, pa i basne, pružaju bogat izvor za teme novih po= zorišnih' komađa, tim pre što pozori= šte lutaka raspolaže velikim registrom najraznovrsnijih tehničkih „mogućnosti, koje dopuštaju izvođenje i najsme« lijih i najfantastičnijih &scensko~reži-" skih zamisli, Svakako da širem razvi-| janju talenta naših književnika na ovom polju delatnosti smeta što pojedini od njih ne poznaju tehniku s. mog pozorišta i što još nisu u potpu

nosti shvatili način na koji se komad mora pis"ti (dramatizacija). Bilo bi od velike koristi ako bi se za sve ove trudbenike održalo jedno ili nekoliko kraćih savetovanja sa prikazom tehnike i zahteva moderne pozornice, kako teoretski tako i praktički, Ne ma-" nje treba za ovo zainteresovati i naše” humoriste, Mi već sada imamo nekoliko vrlo pogodnih formi v#vaspitnog rada kroz humor: »Jež«, »Kerempuhs, »Veselo pozorište«, »Veselo veče Radio. Beograda« itd, Pozorište lutaka pruža

za ovu vrstu rada veoma idealan feren. Stvaranjem jedne ili nekoliko centralnih figura u ovim pozorištima, kroz čija bi usta mogla da se dA po litička i vaspitna linija pozorištu, ı

mnogome bji doprinelo popularizaciji OVOB pozorišta, Program bi se mogao protkati raznim muzičkim, artističkim ili drugim tačkama «koje bi izvodile same lutke, što bi svakako bio dovoljan okvir za glavnu sadržinu, Kombinacija + ovom pravcu ima bezbroj. Time bismo učinili prvi korak ka O. me da i odrasli uvide vrednost i lepote puzorišta lutaka, te dobili nov pot. štiek za dalje razvijanje ove umetnosti, Ove ovo nameće i stvaranje posebnog kadra kritičara koji bi svojim, radom doprineli ne samo daljoj popu“ larizaciji pozorišta uopšte već pre svega otklanjanju nedostataka i 6labosti u radu | dugo biti,

. Do danas ne postoji centralno telo Pozorijta lutaka koje bi poslužilo 20 objedinjavanje i usmeravanje rada pojedinih pozorišta, Stvaranje ovakvog. tela potrebno je tim pre što bi un0 doprinelo daljem jačanju postojećih B| stvaranju novih pozorišta, Ovo elg moglo bi da preuzme na sebe i ulogu. izdavačkog organa za pozorišnu lite“ raturu svoga domena kao i da ruko vodi radom centralne prodavnice 58 svojim radionicama, Ovo telo (n, pi Savez lutkarskih pozorišta FNRJ) po“ 8lužilo bi istovremeno i kao regulator rada u pojedinim mestima | omogući“ lo izmenu iskustava i uzajamno pošte ćivanje među pojedinim pozorištima,

kojih ima i kojih će još

di.

Dotičući šam istovremeno i ukazao na mog nost rešavanja ovih pitanja, te ama“ tram da nema nikakvih objektivni? poteškoća da &e sve ovo zaista i spro“ vede u delo; za izvođenje postavljenih zadataka imamo gve potrebne pred" uslove, te zavisi od nas, od naše upo!“

nosti pri izvršenju postavljenih nam | zadataka, od naše &nalažljivosti i naš“

še samoinicijative, do koje ćemo mere | ostvariti zadatke Moji pred nama &to“ ||

je. Ovaj članak ima za cilj đa neko”

liko od najvažnijih problema postavi}

na diskušiju i time doprinese nešto U“

napređenju i daljem razvijanju lut" karštva kod na&. ea :j

što bi imalo ogromne praktične kori“ se pojedinih problema ja }

Rober} VAJNMAN |