Књижевне новине

KR. e 28 maj 1950 vaj građ je zavodnik, mnogoošću svoga lica, mnogoglasnošću duha. Celi svet poslao je njemu i ne diplomate, već ražedne znanja i hleba. Ljude a tamnih boja, iz Mađagaskaorga, sa licima boje slonove zemlje Ho Ši Mina, i ljuđe alekog Istoka, likova kao kod izrezanog iz sanđalovog drve|. i mladiće belog tena, pristalieksistencijalističke filosofije, koji, /1 i obrasli u brade, u znak proteprotiv civilizacije, pred Cafć FloDeux Magots srkuću aperitive, i ente i umetnike, siromašne kesom ate srcem, koji plave Latinski rt grada. A i ove pariske žene i rojke, koje su intenzivnim proučaem izradile svoj vlastiti lik, katkad individualan pronalazak, katkad 51 svetom romana Flobera ili Prusta, a ponekad kao da silaze sa ka Renoara, Degasa ili Matisa. | ___Bio sam ubeđen đa će jedan od mojih prvih puteva biti hadžiluk u Luvr. Upravo danas je noćna izložba antike, ii jedinstvenim svetlom reflektora.

Ali — nepredviđenosti ovog grada —

umesto davno umrlih starogrčkih bo| _gova, video sam naslikana tri živa paripa. I oni me namamiše u krug cirkusa,

Sred ovog građa, u hermetičkom o-

klopu civilizacije kasne epohe, uzbudljivo deluju ovi šumovi pustinje, ovi praglasovi i mirisi džungle, Dok još sa kapije Majo prilaziš ovom gradu šatora, čuješ, između sirena autobusa i brujanja glasove prada, ftrubne zvuke &lonova, jarosno frkanje divljih mačaka, nemirno i primamljivo tapkanje konjskih kopita, A sladak miris pariske kosmetike, koji dame u tisci oblacima šire oko nas, prožet je neobičnim, snažnim i oštrim životinjskim zadahom kamila, medveda, lavova i lama.

Možda ono šio čini čar cirkusa i leži u toj suprotnosti pozne kulture i ranog doba. Ono što nas prenosi unazad, u davnu fazu razvitka, kada je čovek-lovac ,tajanstveno i u ulozi ukrotitelja, stupao u borbu protiv divljine prirode i snage životinja, koje danas bojažljivo i skromno, nastupaju u cirkusu i još samo prividno igraju divlje plese. Jer čovek voli legendu opasnosti, a ta opasnost, danas se postoji izvan njega. Životinje i priroda potčinili su se njegovoj inteligenciji. I samo je još čovek opasnost čoveku.

Kađa me je moj prijatelj Čelebonović, elikar skladno uravnoteženih lepih boja i ljudskih unutarnjih lica, pozvao u cirkus, mislio sam o tome koliko kapitalističko doba mašina i giganta od betona, cinizma i nemilosrdnosti, voli eimbole svoje suprotnosti, gorko-sentimentalne klaune, mi-

___Jozvučne gitare i cirkuske zaprege u remantičnom propinjanju. A to su i simboli. modernog slikarstva: Brak i Pikaso izabrali su ih za osnovne motive, a i ja i moj prijatelj slikar bili smo dirnuti prizorom tri bela konja, koji su, divotni u svojoj čistoti, nagi, bez orma i ukrasa ,kao da su izašli iz mita, mlađi i razigrani, popinjući se istupili u arenu cirkusa lepši od boginja lepote iz Foli Beržera. I tuš blehinstrumenata i lepršavi laso kauboja iz Kolorada i žongleri svetlosti, koji se igraju zvezdama, 1 veličanstveno monumentalni i dirljivo poslušni slonovi, koji na zapovest dresera stoje na jednoj nozi i viteški dostojanstveno surlama pozđravljaju publiku, i salto mortale automobila koji se besno obrušavaju sa kupole u trenutku kada blehmuzika zastaje, i igravo i preteće približavanje pantera i jaguara, koji se nerado povijaju pred svojim gospodarem, no se ipak sa ustezanjem penju na ljuljaške i njihaju se blago kao mlade devojke u pansionatu. Sve te životinje, u svojoj divljini i izvučenoj disciplinovanosti, a i mlada devojka u zlatno blistavom ružičastom itrikou, koja visoko ozgo sa kupole — da se publika ne bi dosađivala ,dok se kavezi iznose — izvodi opasne veštine na trapezu, i klaun ___koji ponavlja prastare Plautusove vi-

ceve ,deo su velikog spektakla u cir_kusu Amar, a Pariz, koji je sve video

i od svega se već umorio, jedne mla___ke večeri ranog leta zadržava dah u | grudima. Tako nešto je bilo i u Ko___Jogeumu poznog Rima, na izmaku jedio e ME TC ı

ne epohe. Oko ponoći večerali smo u Elzaškoj čmi. U elzašku nošnju obučene Paskinje lepog lica i vrlo umornih ju hitro su servirale izvrsni meni, __pripremljen za imućni svet sa Jelisej__skih polja, A pored luksuzno postav_ ljenih stolova klepeće teatralna VO____denica i kroz restoran žubori imo: wizovani potok i gosti mogu sami da aju pastrmke sebi za obed. i i pored svetlosti i blistanja, poradosnog ritma muzike, kada izađeš na ulicu i pođeš kući kroz veliki grad, dočeka te usamljenost i tuga d . Tužno je kada te upadljivo naminkane žene beznadno posmatraju pozivaju gestima koji liče na obnaje, a ti prolaziš, presiravljen, sa askom otmeno 'hladnog i ravnođuog izraza na licu, Ali je isto tako tužno kada ovom jadnom detetu sa tržišta ljubavi, Što stoji pred pozorištem Sare Bernar i ćutke i gladno te posmatra „pružiš za jedan sendvič u | ovom velikom građu, u kome se čovek nože utopiti kao u usamljenosti oke-

EEU 0 30 maj

O Tuvru, fom labirintu umetnosti, toj palati blaga sakupljenog iz svih vremena i svih zemalja, mogle

8 ,

pisati duge studije. A kako da on izrazi u ovih nekoliko dana šetnje kroz arhaički svet Sumera da „kroz pejsaže egipatskih bofaraona, kroz dvorane antičslika JOB, Geri RO IKO: srce onih drugih, svojim. em i repnorajučin doraha ditalijanmajstora. Onih dvorana, u kojigim osmehom Mona

iN i

Peje

cr 'a .“ . Lize, Amerikancima koji putuju rađi razonode, šapatom saopštava visoki iznos osiguranja | ; Leonardove Đokonđe, \ Svega nekoliko uspomena i misli prilikom ponovnog viđenja 8a nekim meni bliskim delima i onima koja me upravo u ovom času naročito uzbuđuju. To je opet portre iz starosti Tintoreta, na kome je umetnik uhva-

tio svoju sudbinu i sudbinu svih ljudi”

pod kraj života, I obe muške slike Ticianove, Prva, mladić sa sivom rukavicom, sa mirom u sebi, u punoj lepoti mladosti, sa izrazom upitnog očekivanja, ođan životu u nadi i želji za znanjem. I druga, nekoliko koraka dalje, portre čoveka „možda istog, samo sazrelog, sa nešto saznanja punog skepse u očima, sa usnama oprezno stisnutim, da ne odaju suviše od saznatih istina ovog života, Nameće mi se misao da je Tician ipak jedan od najvećih među slikarima. Ne izgleda mi slučajno što je našem biću naročito bliska umetnost stare Grčke i

dolarskg “vrednost

renesansa i intenzivna umetnost na-

Marsel Vert:

šeg srednjeg veka po svojoj humanoj bliskosti sa stvarnošću.

Posmatranje Ticianovih slika pruža mi ono isto osećanje sreće kao i tonska arhitektura Bahove fuge ili harmonija Mocartovog koncerta. A onda zastajem zadivljen pred Đorđonovim »Koncertom u polju«. Je li on inspirisao Manea za onaj smeli »Doručak u zelenilu« u kome je Viktorina Meren, slikarev mođel-ljubimae, koja je pozirala i za njegovu Olimpiju, naga među ođevenim ljudima, izazvala žučan protest malograđana onih dana? Mali svetli enterier slikara Jana. Vermera a iz Delfa i nezaboravna, intenzivna, misaona i zaobljena. Rembrandtova slika muškarca, koju je nazvao Svetlim Matejom,. Anđeo na toj slici je tako zemaljski stvaran sa ljudskim licem tako ispunjenim unutarnjom misijom i zadatkom, da žive dame oko mene, koje posmatraju sliku, svojim sitnim, lepuškastim |\i našminkanim licima liče na mrtve, bezizrazne manekene. Ali Rembrandt u mođernom Parizu, kao slikar. sada nije mnogo tražen. Priznaje mu se, doduše, značaj kao grafičaru. Ali njegova paleta, ta paleta sa tamnim tonovima koja blista iz duše i ponora doživljaja, onima koji traže apstrakcije ne govori đovoljno o onom tečnom rukopisu boja, čije se postajanje i uobličavanje može pratiti kao samo sebi cilj kao na slikama jednog Braka i Pikasa. U dvorani voljenih Španaca, ispunjenoj Grekovim oduhovljenim vizijama, „Zurbaranovom dinamičkom dubinom „dosećanja, Ribererinim mračnim sjajem, pred jednom Gojinom tajanstveno blagom slikom žene nalazim zagrebačkog slikara Rajzera. Kopira to misaono žensko lice „precizno i sa puno slikarske tanane osećajnosti. Ta blizina sa.mnjstorskim delima prošlosti, siguran sam, da će uistini obdarenim ispiraciju i snagu u vlastitom stvaralaštvu.

Zastajem pred Delakroinim »Pokoljem u Hiosu«, koji prikazuje borbu Grka za slobodu. A i drugo njegovo veliko platno, koje pretstavlja Julsku revoluciju iz 1030, bilo je već 18381 izloženo u »Salonu«. Toliko su aktuelne vizije epohe potsticale đemonsku snagu toga majstora, Sećam se Hajneovih prikaza iz umetnosti, u kojima se navodi da je na Toj izložbi bilo preko četrdeset slika sa motivima iz Julske revolucije, Ali je Delakroina slika preživela svoja doba, Ova mlađa žena sa crvenom frigiskom kapom, prkosno lepa i obnažena do slabina, sa puškom u jednoj ruci i trikolorom u drugoj, otada je inspirisala mnoge majstore koji su pokušavali da pretstave boginju slobode, bez obzira ka"da i gde se pojavila, «

Nasuprot Delakrou, vise Kurbeove velike slike, pune fantazije vizija njegovog »Ateljea« i tragični, iz svako-

dnevnog živo}a zahvaćeni »Pogreb u.

Ornanu«. .

· Delakroa-u, · revolucionarnom romantičaru „nepodnošljiva je bila kla"sicistička draperija, nameštena isto“ riska slika pseudo-antike, Ne samo stvar, već ideja stvari, njeno strasno interpretiranje, bili su mu cilj. Kurbe

| njine nemačke koleginice više vode

je mlikao svet bez uzvišenosti, glorioJe. On je strasno težio da istinu „materije slikarski ostvari, | | Kolika šteta što je francuska vlađa

oslala u Jugoslaviju oskuđan i sum-

jiv izbor dela ova dva slikara. Teško da će kod ljubitelja umetnosti u Beograđu pobuditi ono đivljenje i pažnju koje ti umetnici zaslužuju, Jesu Ji mislile francuske instance da je Jugoslaviji dovoljna i sama čast što su uopšte poslale nekoliko slika značajnijih slikara Francuske? Mnogo korisniji i trajniji uticaj velikog francuskog slikarstva bio bi da se u Pa-

· rizu računalo sa činjenicom. da i u

Beograđu ima znalaca koji u delima ovih majstora umeju razlikovati prvoredna.od osrednjih, ~

Sa čuđenjem posmatram impozantno pozorište koje je Paolo Veroneze inscenirao na džinovskom, frospratnom platnt. Bibliska legenda, iz koje se crpi ova tema, povod je triumfalnom divljenju koje slikar moći i bogatstva iskazuje patriciskim Mlecima, KRakvim savršenstvom zanata, kakvom su vir-

Veriđba

fuoznošću i elegancijom ove slike naslikane! Ali kako je malo u njima doživljaja duše, dublje ljudske problematike! 81 maj.

Mogu zamisliti da su mnogi mlađi umetnici, koji su došli u Pariz na hadžiluk, ovde preživeli ozbiljne krize. Ovo obilje umetnosti, ova inflacija čuvenih dela, ali i haos pravih i lažnih vrednosti, mora ih zbunjivati i umarati. Ko se slepo sunovrati u ovaj život sa milion lica, ko sa nezasitom gladi i neobuzdanom željom hoće da upozna sva majstorstva i sve puteve koji do njih vođe, stvoriće pometnju u srcu i izgubiće jasan pogled i pregled i zameniće, možda, stvaralačku tražnju eksperiment dubokog smisla sa snobističkom atrakcijom dana. Možđa je potrebno saznati šta služi vlastitom biću i unutarnjim ciljevima i kako se u obilju nalazi ono što je od odlučnog značaja. I kada se lagano i oprezno, bez neutoljive gladi i nemira, tihim i spokojnim srcem, ide ulicama ovog grada, zastajući tu i tamo, otkriva se jednog dana celovita slika, njegova đuhovna panorama.

U palati Oranžeri se prikazuje zbirka nemačke srednjevekovne umetnosti, od ranih majstora iz Kelna do Direra.

To je susret sa Stefanom Lohnerom, koji u svojim likovima stapa mir i sabranost, dostojanstvo i jednostavnost; sa Konradom Vicem, čiji likovi, pomalo svečano dostojanstveni, sa đirljivo tužnim izrazima lica i u tiho blistavim bojama, potiču iz sveta legendi; sa Šongauerom, kod koga ponos i snaga delanja izražavaju efekte unutarnjih gesta; sa Konradom od Sosta, sa Paherom; sa Holbajnom Starijim, i sa ostalima sve do Direra, koji napušta pejsaž gotike, da ga konačno ujedini sa svetskim osećanjem antike i homanizma. Svakako prvi put

posle rata je nemačka umetnost do-

šla u Pariz u ovakom obilju i majstorstvu, možda da dokaže, da ona nije učestvovala u apsurdnom i bezumnom izlivu „smrti, koji je iz Nemačke preplavio Francusku i &vet,

Bliske i srodne' svojim nemačkim sestrama, pa ipak različite po osećanju života i sveta „gledaju na nas u »Maloj palati« madone francuske umetnosti, lako rođene u istoj društvenoj stvarnosti, iako ilustruju iste legende, ipak je pod nebom Francuske došlo do izvesne promene u njinom biću, I one podležu spregama sređnje-= vekovnih dogmi crkve, i kod njih je kanon odredio osnovni oblik stava i gesta. Ali u graciji francuskih madđona manje je one blage melanholije, one unutarnje fuge njinih nemačkih sestara. Kao da u fim gotskim ma·donama živi nešto od onog svetovno nasmejanog duha znanja i rađosti francuske svetlosti. Skoro kao da su ove elegantne i otmeno blagonaklone madone ce iz plemstva, dok

poreklo iz seljačko-građanskog sveta. Lep i poučan na ovoj izložbi je u

prvom redu razmeštaj, Jeđan novi O ~

(Nastavak na četvrtoj strani)

0 ppRoqov

Ibrt

: |

čov, pjesnik-epigon, »inžemjer

ljudske đuše« — bez duše, Progovorio

u »Literaturnoj gazeti«, u listu koji v.ć dugo nije više literaran (što je važno), jezikom koji je već svima poznat (što nije važno). »Futnje bubnje= vi u Beogradu« — uzvikuje patetično pomenuti Gribačov. I pri tom 6jedi vjerovatno u Moskvi, razmišlja i izmišlja — kao kakav neprocjenjivo dubo komisleni znalac, kao očevidac, jasnovidac. A nikud nije makao iz Moskve. Nije ni vidio krovove Beograda, Ali, vidite, zna taj šta je i kako je. Nje-

gova nježna preosšjetljiva ušesa jasno

čuju beogradSške »ratnohuškačke« bubnjeve, on iz moskovske daljine viđi u nama sve same kanibale koji se &premaju na raini pohod, I, valjda u odbranu kominformovske civilizacije, uzeo je u junačke ruke sipljivo koplje= pero da proburazi njime naše imaginarne bubnjeve koji mu, eto i takvi, ne daju spavati i koji uporno tuku po nečijoj savjesti, ivo kako on, Gribačov, rezonuje i fabrikuje. Sve što je u navodima jezičko je vlasništvo ovog sovjetskog inženjera duše — Gribačova, Nikolaja, Moskva, ulica Obedinska broj 14, Gledajte samo!...

Amerikanci: »Dajte amnestiju svim pripadnicima kralja Petra i Mihajlovićevim četnicima, Neka se slobodno vrate u Jugoslaviju!«

Mi, tj, »izdajnici«: »Da, daćemo amnestiju! Neka se vrate! Dobro došlil«

I zaista: dobro &u nam došli — tamo gdje treba, u dobre ruke. U »Borbi« smo ovih dana pročitali saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova o hva-– tanju četničko-ustaških špijuna i diverzanata, Doduše, te su ptice ilegalno prešle granicu, ali,6ada bar sjede legalno... Mogu da provjeravaju Gribačovljevu »istinu« o našoj đobrodošlici, Mogu da razmišljaju o našem »ulklonu« O našem »evident=nom« prelasku u njihov tabor, Sve

mogu. i

Ali idimo dalje — kolosjekom Gribačovljeve logike, »đubinom« njegovih (da li baš njegovih?) »dokaza«,

Adenauer: »Oslobodite hiljadu i po nemačkih zarobljenika!«

Mi to, naravno, odmah, I Gribačov zna: „u titovskoj Jugoslaviji ratni zločinci i fašisti osjećaju se uopšte kao riba u vodi«,

Mi, tj. »fašisti« tj, »rainohuškačke vvijeri«: »Dajte nam šad oružje«.

Amerikanci: »Daćemo, ali samo dozvolite našim avionima da slobodno lete nađ Jugošlavijom«.

Razumljivo, Izvolite, kako da nel 'xwostalom, šta je to za nas (zaboravimo onaj oboreni američki avjon iz 1946!) — trešti naše nebo od američkih aviona koji se, kako to Gr{bačov hoće, slobodno šeću kao kod svoje kuće kao nad Kalifornijom, nad Virdžinijom. »Šta je s naoružanjem?« — pi= tamo mi nestrpljivo,

Amerikanci: »Daćemo obavezno. Samo vi svojim rukama izgradite vojnu autostradu Trst—Zagreb—K>PBeograd, još koji desetak aerodroma, i &ve ostalo što nam treba«.,

Oni okom a mi uslužnim, ratnohu= škačkim, poltronsškim, izdajničkim i tome sličnim &kokom. Kao što znate, autostrada je takoreći gotova. Ah, ta naša katorga! Grade se i aerođromi: sama Datajnica (on kaže: Batažnica, što otkriva odakle je ovaj »inženjer« pocrpio svoja »otkrića« — dakle iz štampe gdje se j čita kao ž) sama nas Batajnica, veli, staje na milijarde. Ah ti naši aerodromi! Ah ta naša rasipanja! Ah, mi!..,

Žali nas, tuguje za nama Nilclaj.

_ A šta mislite — odakle njemu, zbilja, ova inspiracija; ovo nadahnućče za ovoliko Rkabastu laž? I besprizivnost njegove argumentacije? On ne krije, on čak navodi: nekakav američki no= vinar Olsop! Uhvatili se, dakle, ruku pod ruku — laža i paralaža, Mita i

| #% . b M O je i Nikolaj Griba-

vi S, \ TN je . MG | Aleksa, Gribačov { Olsop, Da po jepi sebe on citira Olsopa!l A taj Olsop — ko je, uoštalom, on? Već i po onom što citira paralaža može &e Dpogođiti: volstritska laža, apologeta biznismena. Intrigant. Piskaralo koje ne drži do &voga pera, Međutim, Gribačovu {i sličnima baš takav sabrat { treba. I ne kaže uzalud naša poslovica: »S kim si -- onakav &i«, Ne, zaista.

A ne treba tu muđrosti: kad bi tim postupkom išli, mi bismo, Gribačove, mogli navesti hiljade takvih + sličnih Olsopa, *oji su godinama i gođinama »dokazivali« kojekakve »istine« o Sovjetskom Savezu, Kakvi bi to bili bubnjevi! Kakav bi to bio ratni ar ena]! Ali to nam i ne pada na pamet, jer je neozbiljno i glupo. Zar bi to uopšte bil argumenti, i kuda vode takvi argumenti? Da li sam kad vjerovao tim argumentima? Nipošto i nikad.

bubanj

Mrzio sam jih iz dna duše, znao sam im moralnu vrijednost, Kao i vašu kad naiđem, kasno u noć, na vaše »istine« šetajući se skalom radio aparafa; kad čujem tuđe misli kako se neumorno pretakaju iz usta u usta — misli koje osušnju, misli koje otupljuju, laži koje đebljaju. Dođe čovjeku da..Imilo mil je tađa, I silno mi je drago što nijesam ni Gribačov ni Olsop, što sam čestica ovog hrabrog naroda koji golim rukama otkopava sebe iz predistorije i uznosi sebe na svijetlo dana; koji verujući sebi vjeruje u socijalizam | u 6ve ono što je zaista vrijedno

i plemenito.

To Je danas veliko. To je ono značajno, A ave ostalo, tamo njihovo: što dikla navikla — prazan tutanj u bu-

banji. ·

Kratke vesti iz inostranstva.

SONETI ZAN KASUA

U Parizu je nedavno jizišlo novo ilustrovano izdanje čuvenih »Sonata« od naprednog francuskog pisca Žana Kasua, Ovo izdanje ilustrovao je slikar Žan Piober (Jeam Plaubert). Kao aktivni učesnik francuskog „Pokreta otpora Žan Kasu je za vreme okupacije proveo izvesno vremđ u KRSVOTE i tu je ispevao ova trideset 1 tri soneta,

DEVEDESETPETOGODIŠNJICA SMRTI ŽERARA D NERVALA

Povođom devedesetpetogodišnjice smrti Zerara d Norvala francuski neđeljni književni list »Le nuvel literer« štampao je tri neobjavljena pesnikova rukopisa: ođiomak iz romana i dve pesme od kojih je jedna posvećena Viktoru Igu.

ZABTO JE PEGI POKRENUO »SVESKE«

To je naslov knjige koju je neđavno Oblavio sin pesnika, Marsel Pegi. U knjizi se protestvuje protiv karaktera koji je !1mala proslava peđesetogodišnjice pokretanja napredno časopisa »Petnaestodnevne sveske«, Koristeći Pegijeve tekstove koje su zvanični univerzitetski i „skupštinski krugovi oprezno obilazili u svojim govorlma i člancima, pisac je ocrtao istinski lik svoga oca Šarla Pegia, naprednog francuskog mislloca na početku ovoga veka,

PRODAJA PISAMA FRANCUSKIH 9 KNJIŽEVNIKA

Na jednoj javnoj prodaji u Parizu bila su izložena pisma Flobera, Lofla, Ismansa, Prusta, Brinetijera i Pola Ervijea upućena Alfonsmu Dodeu i njegovoj ženi. Nacionalna biblioteka otkupila je ovu zbirku Dpisama za 181.000 franBka,

KNJIGA O ENGLESKOM PESNIKU KITSU

Ož. M. Meri (J. M. Murry) objavio je knjigu studija o velikom engleskom pesniku Džonu Kitsu (John Keats, 1795—1821). Poređ zanimljivih analiza Kitsovih pesama i pisama, u studijama su osvetljeni odnosi

esnika sa Miltonom, Vordsvortom i Ble-

om.

BIOGRAFIJA BERNARA SOA

Engleski novinar H. Pirson (H, Pearsom) napisao je blografiju Bernara Boa, Knjiga obuhvata život čuvenog đramaturga do 1989, Dugogodišnji poznanik, Soov, Pirson je ovu biografiju mapisao na Osmovu raz- a govora sa piscem i bogatog materijala koji mu je stajao na raspoloženju,

VESTI O NAZIMU HIKMETU i

U zadnje vreme „ponovo se Dogomšalo zdravstveno stanje zatočenog “turskoj pesnika Nazima Hikmeta. Teško bolesni pesmik prebačen je u carigradsku bolnicu »Gerah-paša« na grudno odelenje.

OBNOVA MUZEJA BRERA U MILANU |

Obnovljen je muze] Brera u Milanu, koji je bio teško oštećen za vreme rata. Zbirka muzeja obogaćena je dragocenim {ireskama iz MTV veka, koje se pripisuju ško1 Đovania da Milano. Među umetničkim delima „olwupljenim posle rata, ističu se naročito slika »Leda sa labudom« iz škole Leonarda đa Vinčia i »Svetitelj« Bernardđa Strocia (Strozzi).

NOVI FILM ČARLA ČAPLINA

Cuveni američki glumac i režiser Čarli Čaplin, koji se proslavio svojim filmovima »Zlatna groznica«, »Svetlo velegrađa« „i »Diktator«, počinje ovog leta snimanje movog filma »Mutlajtse. U ovom filmu Čapln će igrati klovna koji je Izgubio sposobnost da nasmeje publiku.

TPILM O KOMPOZITORU TOZBLIJU i Ttalljanski „režiser Đulio Koleti anima film o životu kompozitora Tozelija u kome će jednu od glavnih uloga igrati poznata francuska glumica Danijel Darije. Ulogu Tozelija igra Rosano Brazil. Film će biti sniman. u Rimu, Pirenci ı Austriji, |

| FILM O MORISU UT'RILU : Tirancusiti režiser Pjer Gaspa Ul uskoro će početi snimamje velikog filma o životu i radu slikara Morisa Utrila. Život OVOg čuvemog slikara, često je opisivan u deli= ma savremenih pisaca Francuske, '

Moris Utrilo

Crtež |

Povođom proslave neđelje makeđonske nacionalne kulture i otkrivanja spomenika

BIHHHHHIHHI III HiEPHHIHEEIEHHTIHGIIRII HR TIE PI IE 11111011 100 0 110110 60 1I1IIEI EI IMT ETIMMEIT MII EUPEMiIHIMMIMMMIHEMKIIMIP MMI

makeđonskim nacionalnim borcima braći Milađinovima, donosimo odlomak iz članka »Mesto braće Miladinovaca u makedđonskoj književnostl« od profesora H. Polenakovića koji nismo mogli u celini objaviti zbog njegove preopsežnosti, Konsfantin Milađinov rođen je u Strugi 1830 godine. Osnovnu školu je izučio Wođ brata Dimitrija, gimnaziju u Janini i univerzitet u Atini, a izvesno je vreme učlo slovensko pismo na Sv. Gorl kod poznatog makedonskog preporoditelja Đartemija Zagrafskog. Konstantin je učiteljevao po raznim mestima po Makedoniji a 1856 godine odlazi u Rusiju, gde ostaje sve do 19060 godine kao studemt moOPOVAKOP istorisko-filološkog ~ fakulteta. U MoskV. Konstantin radi na sređivanju zbornika makedonskih narodnih pesama, Konstantin je napustio Moskvu 1860 godine na poziv svoga brata Dimitrija. U junu iste Eodine u Beču se upoznaje sa Štrosmajerom, a početkom 1861 godine ođlazi u Zagreb gde štampa Zbornik makedonskih narodnih pesama. Na putu za Makedoniju on sazna“ je da mu je brat Dimitrije uhapšen. Odmah odlazi u Carigrad da pomogne bratu, ali i sam dopadne u famnicu. Nekoliko dann pre Dimitrija, između 18—195 januara 1862 godine, umro je prvi makeđonski pesnic Konstantin Milađinov. •...

Mlađi od braće Milađinovaca, za vrem studija u Moskvi, zauzet radom oko Zbomika, inspirisan narodnom poezijom, propevao Je ma maternjem jeziku, | |

Pre njega:na makedonskom jeziku ispevano je samo nelcoliko pesama,

Tačnije. rečeno, pre poezije Konstantina Miladinova, u makedonskoj književnosti imamo samo javestam broj »štihotvorenija«, Kiril Pejčinović, braća Petkovići, Džinot — dali su vidan dokaz pohvalnog nastojanja da obogate makedonsku književnost i stihovima, samo što u njihovim stihovima malo ima poezije. Tek sa Konstantinom Milađinovim | makedonska Kmjiževnost đobija svog pesnika,

mo đesetak pesama, Većim delom te rodnom pesmom i u duhu narodne po-

ezije. Elementi njegove poezije, tema– fika, &til i naročito jezik njegovih pe·

' u - i UUmas | jul W - Mir AO Vaya... 8 MMO OP „e a Na AL O aaa u

Ima O -

Konstantin Milađinov ispevao je #ašu pesme početničke. inspirisane na-

sama — njegov radni, &truški dijale-.

KONSTANTIN MILADINOV- |

kat, prikazuje nam Konstantina kao pesnika koji crpe iz bogatog vrela narodne poezije, kao čoveka koji izrasta iz marodne pesme, Ovo se naročito oseća u pesmama: Bisera, Želja, PobratimstVvo, U tuđini, Skrsti, U vremenu kađa je pevao, Konstantin je bio skoro sav žyzauzet prepisivanjem i redigovanjem materijala za Zbornik 'marodne poezije. Prirodno je onda što je narodna pesma toliko mogla na njega da utiče, kako u pogledu metnike, tako isto i u korišćenju epiteta i drugih ukrasnih figura, Konstantin osim marodne poezije nije imao drugih učitelja, Ištraživači njegovog pesničkog rada konstatovali su da on nije podlegao ni /uticaju velikih ruskih pesnika Puškinu, Ljermontova i dr., čiji su stihovi brujali Moskvom u vremenu njegova bavljenja tamo. Narodna pesma je ostala jedini njegov učitelj, ona je na njega izvršila blagotvoran uticaj. Evo jedne pesme, intimne ispovesti našeg pesnika, koja Je obojena i zaođemuta narodnim duhom i ruhom.

BISERA Bisero mome, Bišero, Ščo nosiš biser na grlo? Tvoeto grlo hubavo TI ot grebnago bisera Hiljađa puta pobelo, .

Bisero mome, Bisero,

Zaščo so bišer pokrivaš

Tvoeto grlo hubavo? : Ja nejču biser da baca (ljubiti) “Tuk saka tvoeto grlo,

TBisero mome, Bisero,

Za kogo niziš biserot? Za kogo gotviš daroi?

Ja daroj biser ne saka Tuk saka moma Bisera. i

U istom đubu Konstantin Je ispe· vao, pored navedenih, još nekoliko pesama: Šupeljka (Svirala), Golapče (Golub), Dumanje (Razmišljanje) i di, -

Od pešama ove vrste, relativno Vedra tona, Konstantin, prinuđen živote. nim nedaćama i lošim zdravstvenim stanjem prelazi na pesme u kojima se. oseća briga za rodnom zemljom, ne“ zadovljstvo sa položajem u Moskvi, i . želja za povratkom u domovinu. Sa Jakom socijalnom notom ispevana X pesma Siroče. U njoj pesnik izmoši tešku &udbinu jednog wiročeta, koje + povazdan radi na njivi u guvnu z8 drugoga, koje nije videlo nikakve sre“ će i radosti u životu, i kome su neđa“ Će i teški argatski posao pretvorili ži• vot u pakao, Sa istim raspoloženjem Konstantin je ispevao i pesmu Suncu. U ovoj pesmi Komstantim nam slika svoje teško duševno stanje, On je očajan i veruje da nema na Bvelu nesrećnjijeg čoveka od njega, Zato mo“

li Sunce da razveje oblake i svojim zracima da ga ogreje i obraduje. Pe•Sma Suncu je stvarno pesma DO“ robljenog: makedonskog narođa, koju je u njegovo ime ispevao pesnik,

Najpoznatija i najlepša njegova peWra ispevana u istom, nostalgičnom ROTO | tonu, jette Taga za juš Si Ba za jugom). Razočaran u svojim :. e aivanjini u Moskvi da naštampa

e narodnih „pešama, pritisnut neđaćama i teškom grudnom bolešću, jedva podnoseći oštru moskovsku kliTa Konstantin je iz punih grudi, na poi dragog mu brats Dimitrija da i itno vrati u domovinu, gde ga čeNa EI9 podneblje i iskrena bratska dao! ispevao pesmu Taga 7 · Oreolski krilia kak da si mefneh

o naši st'rni da si preletneh! 27

a naši mesta ja da sj idam; ~ 8 (Nastavak na 3 strani) i: