Књижевне новине

| ~

islio tako „osvetu Pr,niko nix 7 Njegoš ao je bez | 4 Novo lilamber U

prema Vi O Enci.(Ć rsškog vi kao uvod goš u oktobruske enciklo| uputio za Bečiklopedija i i nnjeviše gotov injemo raz| rukopis Po sćednjem vebar do sada anički leksi*. skoro dr P. Mnciklopediju Srpske akadtina i nauka« svetu ngi su štampani

_ prilici ru}“bolovini XVIII pratio Nje nemačke lek-

Beč. Ma dpni u istom sto-

kom ovajbedije su imale < svete vqcakter« i nastale | njemu bečRresa i potreba štampanj Konačnu voluciju i došla štampanje buržoazije koja | vom kal romisa sa vlada| Gorskouda ovim engle= \ čevidno !ciklopedijama ne____pan, jer. naročito ona borA tovo pre ova, onaj revolu-

na Stjeptički duh koji je _ pisnika rancusku enciklo~

skohrvr

jedan Me, anonimne matelineri ca LjUževnosti krajem franf klon, polovine XVIIT-OH \anm, ıciklopedija je bila ja | ___Kao ŠI stremljenja revo-

u Po/čijei širokih radnih | ___ispunjelga doba. Pred fran- _ Ta malktavio se 3volucioZa sada ri&loškog »ripremanja uglavnone veline revolucije

ibuti ma troao deTazila. Po reči-

OU še, Vu fska revolucija bila

JEKU A kovićg „olitički slom. Didro' | ___VleO shvatio ovaj revolu-

|R Mižak svoga vremena kada

SiS K predloga francuskog knji-

ča T,e Bretona, da se pre-

ac. : r lu b izdanje Čembersove enrol predložio sa svoje strane

i prvog jula 1750 godine I tom pod naslovom »Enciili obrazloženi rečnik nau-

-vVrlo povoljan prijem. Za ratko vreme broj pretplat)oDeo na dve hiliađe iako je figoka, 1000 livara. ko izrađe Enciklopedije bio . van vrlo široko. Pored re| mog jezgra Didroa, DalamWit, aha, desnog krila prosvee: | MAUS i Rusoa levog kri,

M (Bi Nobrelija, poznatih po svo: | nističkim teorijama, u pisae Ribe za pWnciklopediju bio je Ho *čitav šaroliki niz francuO “nika i ideoloških radnika to-

“4. Da bi nekako prevarili »glu'ore« (Didro u pismu VolJegalizovali karakter Enje, Didro (koji je bio glavni | i Dalamber uzeli su za sa"pored prirodnjaka Dobantoenog Bifona, i popove, Malea,

h foga i kraljev celzor. Dok je la Šapel i De Prad radili su na

| | Đe Prada i De la Šapela koji - edno s inženjerom Belenom bio ti ateist Dimarse pisao članke iz || filologije., popovi Male, Ivom, jecima iz filozofije, logike, morala

, hlogije. ı o pokušaj Rkamufliranja relovrne sadržine Enciklopedije i (05 ne nije se uvek završavao w9lOštricu kritike ftancuskih lanoka nije mogla da ne oseti leyiy eakcija, vladajuće plemstvo fa crkva, kičma i mozak feuPosle I toma Tinciklopeđija ranjena i zahvaljujući šnawezjiciji na OVu odluku vlasti i SBaiji „izvesnih uticajnih lič_ zabrana. je skimuta pod u_da nciklopedija bude Uu. I docnije, izdavanje Enlie bilo je u više mahova ano a njeni tomovi kom1765 godine sa izlaskom

|E B5MA!

BO6

I-ME~"N

“ja je u prošlom,

gnove „koji đuh prelivaju le-

XVII toma izdavanje je bilo obustav-

'ljeno. Kasnije, 1771 izašao je posled-

nji od XI dopunskih tomova sa crtežima i gravurama, 1776—1777 pet dopunskih tomova sa tekstom i, na kraju, 1780 štampana su dva toma sa predmetnim registrom,

Za celo vreme izlaženja, od skoro

30. godina, Enciklopedija je nailazila ~

na niz teškoća, počev od materijalnih pa do onih političke prirode. Zabvaljujuči moralnoj snazi i izdržljivosti njenih organizatora, naročito Didroa, (Dalamber se docnije povukao) ove teškoće bile su savlađivane.

»Istina je -— kaže Didro u jednom pismu Rusou — da je već petnaest godina hako imam ženu, dete, slugu, ali nikakvu sreću, i da je moj život pun tegoba i muka da često sam ne mogu da uživam u časovima sreče i odmora koje za to sebi odredim ”Toji neprijatelji stvaraju od toga prema SsVOme karakteru, predmet ismovanja ili psovki.«

Ali nesalomljiva moralna snaga, vera u pravednost stvari i mržnja prema neprijateljima održavali su Didroov borbeni duh. Kada mu je Volter savetovao u jednom svom pismu da napusti Enciklopediju ili da ode u drugu zemlju da bi je tamo nastavio, Didro mu je odgovorio u pismu od 19 februara 1758 godine:

»Napustiti delo, to znači pobeći sa bojnog polja i učiniti ono što žele hulje koje nas gone. Kad bi vi znali sa kakvom radošću bi oni saznali za Dalamberovo bekstvo i kakvim se sve spletkama ne bi služili da spreče njegov povratak... Šta da se radi? Ono što dolikuje hrabrim ljudima:

Deni Didro

prezreti naše neprijatelje, poniti ih i koristiti se, kao što smo činili, glupavošću naših cenzora.«

Organizatore Enciklopedije karakterisala je pored odlučnosti i odvažnosti i vera u svoje sopstvene Snage, uverenost u samog sebe „koja nije značila nikakvu uobraženost, nego, naprotiv, bila je i jeste bitan kvalitet svake prave revolucionarnosti.

»Ja dobro primećujem, dobro procenjujem — kaže Didro u jednom svom pismu Grimu — i vreme na kraju uvek prihvata moj ukus i moje mišljenje. Ne smejte se: ja sam taj koji anticipiram budućnost i koji znam svoju mi8B0.& .

Bili bi nepravedni, ako ne bi pomenuli i Holbahov veliki doprinos Bnciklopedđiji. On je sam napisao 376 naučnih članaka. Ali kao što je bio anoniman i duboko zakonspirisan u drugom svom književnom, originalnom i prevođilačkom radu tako i ovde nije želeo da se pomene njegovo ime.

Pored toga što su u radu angažovali pomenute popove i kraljeve cenzore da bi koliko toliko omogućili legalno izlaženje enciklopedije, francuski muaterijalisti, Didro, Dalamber, Holbah i drugi, morali su i sami sebe svesno da ograničavaju u svojim člancima i da ih pišu Ezopovim jezikom, u zavijenom obliku, ne uvek otvoreno i jasno. No uprkos ovih svesnih ograničenja njihova misao ostala je u SVOjoj suštini jasna. Dalamber se nije

292000202 0

Ovuda negde, kroz ovo kamenje an-

'OGODIŠNJICA VELIKE ”· #USRE ENCIKLOPEDIJE

prevario kada je pisao: »Vreme će razlikovati ono što smo mislili od onoga što smo govorili.« To su razlikovali i njihovi savremenici.

Ovaj karakter i način pisanja Enciirlopeđiie može se jasno uočiti u onim člancima koji su kritički raspravljali možda najosetljivija pitanja tađašnjeg feudainop društva u raspadanju: pitanja religije i privilegija.

U članku o hrišćanstvu Didro razmatra vrlo osetljiva pitanja odnosa politike i religije, tj. odnosa zakonodavca i vlasti prema religiji, pitanje trpeliivosti hrišćanstva prema drugim religijama itd. — Posredno. kritikujući i razotktivajući suštinu drugih religija Didro ie razotkrivao i suštinu samog hrišćanstva. »Drugi zakonodavci — piše Diđvo — da bi ulili narođima poštovanie Prema zakonima koje su im dali .težili su za čnšću da budu smatrani organimn božanstva.«, Đa bi ublažio oštricu svoje kritike ip}}:5 dro se ogradio tvrđeniem da se OVO ne odnosi na zaonodavca u državi hr'šćana.

U obliku primedbe od strane čitao ca Didro razmatra trpeljivost hrišćanstva prema drugim religijama. »Hrišćanska religija, zamerate nam, nefrpeljiva je ZDOg SVOE uređenja: svuda gde ona vlada. ne može da podnese osnivanje drugih religija.«

Prikrivajući svoje pravo lice prema hrišćanstvu Didro će reći da ono ima, prednosti nad drugim religijama time što najbolje održava običaje, a što ie kriterijum pnibolie religije. Kađa nije morao da misli na kralievsku cemzuru i da meri svaku reč, Didro je otvoreno govorio o hrišćanstvu ono što mu iskreno leži na srcu. U pismu Damilavilu on se najgore izražavao o hrišćanskoj religiji, kao »naiapsurdnijoj i najsvirepijoj u svojim dogmama... najfrivolnijoi i najnesorijalnijoj u svome moralu, „posmatranom ne Uu onome što mu je zajedničko sa opštim moralom nego u onome što je njem svojstveno i što sačinjava evangehlisti, apostolski i hrišćanski moral, najifetrpeljiviii od svih morala.«

Ako nije mogao da postavi u Enciklopediji otvoren zahtev za ukidaniem privilegija, što će kasnije učiniti j sprovesti u delo Trancuskn revoluciia, Didro je u zavijenom obliku kritikovao privileeije, iznoseći razne »nezgode« do kojih dovodi njihova »ZloOupotreba«. »Od ovih zloupotreba privilegija rađaju se dve jako velike nezgode: jedna je u tome što je najsiromašniii deo građana uvek preopterečen iznad njegovih moći; a, ovaj deo, međutim, za državu je zaista najkorisniji, jer se sastoji od onih koji obrađuju zemlju i koji snabdevaju hranom gornje staleže: druga nezgoda ije ta što privile= gije izazivaju gnušanje kod ljudi koji imaju sposobnosti i obrazovanja da odu u sudove, ili zanimanja koja zahtevaju rad i prilježnost. i čime (prjvilegije — M. P.) da oni više zavole male službe i mesta gde su potrebne samo gramžljivost, spletka i nadutost đa bi se održalo i svetu ulilo poštovanje.« Ovim svojim primeđbama kao i shvatanjima o prirodnom pravu. prirodnoj i građanskoj slobodi, o demoWiratiji kao majboljem obliku vladavine, o kriterijumu bogatstva i napretka jedne zemlje itd. mogla je Pirancuska eciklopedija, i pored njenih SVesnih ograničenja, da posluži kao učenje, koje je »dalo francuskim republikancima i teroristima teorisku zastavu i ujedno tekst za Deklaraciju. prava čoveka« (Engels). Ovakvim šVOjim, u suštini revolucionarnim sadržajem, svojim »oružjem kritike« koja je bila uperena protiv svega postojećeg, pripremala je Velika francuska enciklopedija sa svoje strane ono Vreme kada će se sa Francuskom revolucijom preći na »kritikovanjie Ooru-

žjem«

POGONWVOG TREMVUTR A

restoran. Tamo, u niši, ostavljana je zabavljala

ođeća, Tu se omladina

KRIJIŽEVNE NOVINE

pršavim senkama nč šalju nam \egovi iz dubine hramova, niti nam pađaju sa zvezda — SstVva–

ramo ih sami iz praznine... Petronije

| «2 Splita idemo u Trogir. Pred a | nama leži rimska Salona, ostaci zidova i grobova, terma i bazilika. A i onaj »Tuskulumć«, ji je poznati arheolog Don Prane Mić u elektičkom stilu podigao sebi duhovima prošlosti. 1Jsred stare Salone đeca čuvaju Jedva se vide iz visoke trave. “#relim livadama kosidba je. Ispaa se sveže oborena trava, mirisna | a bodnevnog sunca. Na susednim yađama, U sunčanoj svetlosti, zdeuto u velike snopove, stoji seno oko arih kamenova i patrljaka stubova. elji otkopanog, građa dele zemljima polja tako da površine sa plasima, čovekom i životinjama izgleu slikovito i potBećnaju nas ha izedne minijature u čašlovcu marva od Berija. amo je jedan deo Salone otkopan. _% deo starih zidova, razbijenih . srušenih hramova i pozorišta ak, iz te kamene azbuke može ati o nekadašnjem životu i doma. =», između ovih golemih kameiralela amfiteatra, u trenutku e pune očekivanja, kada su mase EN DDOR, sedišta a iz loža vlastođr.

ON. NERA 'g - -4bonosan znak stajali vo Og trenutka, vi a žeongleri izi Šo " bogu IN NU ——~ Saw: U

tike, pored jednog bunkera karabinjera, u šumicu nad grobovima vodio ie put mog prijatelja Eli Pincija, godine 1941. Desilo se to u vreme kada su u Splitu bacane bombe kao odgovor na streljanje sinjskih i ttogirskih talaca, kada su učestale oružane akcije i kada je jedna hrabra omladinska udarna grupa bombama ućutkala svečano paradnu vojnu muziku okupatora. I iu, u toj maloj šumi, stajao je književnik i čekao vezu sa partizanima, spasenje i godine borbe u šumama i planinama. I on je, svakako, za irenutak ustavio dah i okrenuo se prema svom, zacelo dijalektički i materijalisti preobraženom genijusu pogodnog trenutka. ı| Na mekima od ogromnih sarkofaga , urezana su imena i simboli gladijatora koji su ovde pali na bolju razonode Ali skoro svi sarkofazi, i vojnika gladijatora, i visokih činovnika i vojskovođa, obijeni su i olupani, Osva– jači i pljačkaši nadali su se zlatu u ovim grobovima, koji su bili lepši od lWuća i koliba iz kojih su dolazili. 1 često, u srećnom trenutku, svakako su { nalazili zlato i dragocene stvari. Stojimo pred termama i razgleđamo cevi. uređaje za toplu vodu i raskoŠne kađe, u kojima su se kupali gra: đani antike. Hrišćanstvo je došlo i napravilo kapele od amama. Sveštenici te rane epohe bili su protiv svetovnosti uživanja i rađosti tela. Dušu ie trebalo kupati i čistiti. I tako nalažimo u mnogim ovim zgradama ku. natila, u anfičkom knmmenu urezane. krstove i znake ranog hrišćanstva, Ovde, pored parnog kupatila, bio je

NO a

sportskim igrama.

Gledamo crvene, blistave cvetove maka koji su izđikali usred kamenja ovog kupatila, kao što su svakako bujali u vremenima seobe naroda, u vremenima posle razaranja građa Salone, u vremenima kada su se prviput ovde naselili Sloveni. “

Iz Salone iđemo obalom zaliva koja se naziva Obala sedam kaštela. To su bila utvrđena mesta feudalnih gOspodara iz Splita i Trogira. Tu su se sku, pljali seljaci iz okcline kada je nastupala opasnost u vremenima rata, A u vremenima mira to su bila poljska letovališta gospode.

Ulazimo u jedan od tih zamkova, Kaštel Lukšić, To je lepa palata nekadanje porodice Vituri, upola letnjikovac, upola utvrđenje, ša veličanstvenim arkadama., koje su sada zatvorene zidom, jer je kaštel pretvoren u poljoprivrednu školu. Mladi ljudi tu stanuju i leti i zimi, tu žive i uče. Mramorne stepenice vode pravo U Tnore. Kroz luk portala, plava, prozirna svetlost vode talasa se kao blistava Rvilena zavesa,

Đa li se možđa ovde odigrao ljubav· ni roman Dobrile i Miljenka, potoma-– ka plemićkih porodica Rosani i Vituri, istorija Romea i Julije ovih kaštela? U mesnoj župškoj crkvi posmatramo sarkofag svetog Arnira. Postao je

svetac, jer su ga kamenovali kada je.

po halogu pape, pošao da pokupi cr· kveni danak. Pleme Kačićn, slovensko pleme, na Monte Graso pretuklo je kamenjem biskupa koji je došao iz Ri-

“ “

NJEGOŠEV LIK

Mladi Njegoš (1833)

NMžegoš u pohodpom odđoeln (fh 1844)

Njegoševa slika iz 1847 godine

Međunarodna konferencija o muzičkom folkloru ı veliki

festival gara

Međunarodni savet za muzički folklor /| (TFMC) održaće svoju konferenciju u našoj zemlji, u Opatiji, od B8 do 14 septembra., Značaj ovog sastanka folklornih stručnjaka zemalja učlanjenih u IFMC uvećan je fest-.valom narodnih igara i pesama svih naših republika koji će trajati od 9 septembra do poslednjeg dana konferencije. Bitna karakteristixa festivala jie ta da u njemu učestvuju samo tradicionalni narodni igrač, pevači i instrumentalisti, tako da će-.se učesnicima konferencije prikazati najizvorniji sadržaji i obl'ci našeg muzičicog folkloya.

IFPMC je osnovan u J.ondonu pre četiri godine sa »adatkom da proučava i neguje narodnu pesmu i igru, kao i druge oblike muzičkog stva”nlaštva raznih narođa. SVOjim „zajedničkim radom na proučavania i istleanju vrednosti narodnog muzickog slvaralaštva članovi Saveta mastoje, u isti mah, da doprinesu međunarodnoj ssrzađnji, prijateljstvu i razumevanju.

Prilikom osnivanja IFMC. čile ie sftalnn sedište u Londonu, predviđenc je da se svake dve 'li tri godine organiznle jedan međunarodni sastanak, „Kao i Jedam festival. Prvi saštanak proučavaiaca folklora održan je u Bazelu 1948 godine. a prvi festival s Rkonf{erenmnci'om -- u Venectji 1949.

Delatnošću TPMC upravlia glavna skupština, na kojoj učestvuju, pored, delegata, dopisnici iz 35 zemalja, kolMo ih je sada učlanjeno u ovu međunarođnu organizaciju. Njen Izvršni odbor sastoji se od četrnaest članova — prefstavnika vaznih \zemalja. Pretstavnik Jugoslavije u Izvršnom odboru je kompozitor Natko TDevčić Moji sada rukovodi rađom Pripremnog oćbora za Wonferenciju i festival u Opatiii.

Članovi Pripremnog odbora -~ muzičari i folklorni stručnjaci Iz svih naših republa — priveli su kraju pripreme koje su bile veoma složene, jer će na festivali učestvovati oko. osam stotina narodnih igrača, hbevača i imstrumentalista. Za izbbr učesnika uzet je strog umetnički Kkriterij, teo da će ovaj festival zaista biti ne samo najveća, već i umetnički najzna-

čajnijja, najautent'čnija smotra muzičkog foiklora Jugoslavije. TPestival počinie 9 septembra, sutrađan

Miroslav ANTIĆ

po otvaranju konferencije. Pred učesnike sastanka IFPMC izići će toga dana folklorne grupe Srbije. Desetog septembra prikazaće svoji program bosansko-hercegovač· ke folklorne grupe, a naredni đan je predviđen za reprezontseiju muzičkog folklora Slovenije i Crne Gore.' Grupe iz Makeđonije pojaviće se 12? septembra, a 14-og festival se završava izvođenjem hrvatskih narodnih igara i pesama. ·

Prema dosadašnjim jilavama, na konferenciju i festival ćolazi oo 60 folklormih stružnjaka iz zemalja učlanjenih u YPMC. Dosad su prijav:-li svoj dolazak folkloristi iz Pmglesxe, SAO, Francuske, Nes mačke, Italije, Austrije. Holandije, Belgtje, Damske, Švajcarske, Izraela, Turske 1 Kipra. Iz Mngleskc će doći 3C proučavalaca muzičkog folklora. Od najistaknutijih engleskih folkMlorista dolaze Daglas Kenedi (Douglas Memedy), Patrik Šaldem-Šo (PaSit Shuldham-Shaw) Gvin Vilicms, (Gwžnn Williams) i dr. Arnold Bakeq(A~nald Baxć), p-đice M. M nrpeles (M. Karpeles), B. de Zoti (B. de Zwete) i Viktomria Kingsli (V'ctorija Kingsiey).

Daglas Kenodi je direktor Društva za englesku narodnu igru i pesrnu. Ovo društvo je tri puta pozivalo grupe naših nnrodnih igrača, pevača i instrumentalista na svoje festvale. Kenedi je poznat i kao p'sac KknitEa o engleskim narodnim igrama, Patrik Šalđem-Šo je popularni izvOđač engleskih narodnih pesama na program'ma BBC. Gvin Viliems je priznat kao majbolji proučavalac velške narodne muzike. Kao Irompozitor, on se pošvet!o obradi velških narodnih pesama, Napisao je više knjiga. Direktor je Međunarodne muzike u Longolenu, gde su jugoslovenski igrači u dva maha dob:li prvu nagradu. Dr, Arnold Bake, nastavnik Londonskog univerziteta, bavi se proučavanjem induske narodne muzike. G-đica Karpeles je vređan skupliač engleskih narodmih pesama. G-đica de Zoti radi ma uosrcdnom proučavanju 'Paya vaznih naroda. Sasfavila je antologiju igara Južne Indiie i Uelsa. Veoma je aktivna kao kritičar u oblasti Pcojoj se posvetila, — G-đica Viktorila Kinsli je imterpretato narodnih pesama, i to pretežno onih sa Hebrida i iz Latinske Amerike. — Američko Društvo

___-—-— — ---—. - ———,

Cioanče

Obična stvar: nečije noge su bežale mrke i vedre za oblacima putem,

A jednog dana ište su

noge ležale

na tuđoj zemlji umrle i žute.

Bio je mart... Nečije

noge su snevale

modre i trule pod tuđom zemljom crnom,

Obična stvar... Zvezde šu dalje pevale proztačnu pesmu svojim krvavim kljunom.

| ___ ________ _________- -— ———

i pesama naših naroda u Opatiji

za folklor delegiralo Je na konferenciju g-đu MRajnold Maklen (Raynold Maclain) koja proučava muzički folklor Mentalja. — Iz Švajcarske u Opatiju dolazi profesor A, FR. Šerbilije (A. E, Cherbuliez), potpretsednik IFMC, vodeći švajcarski muzi. kolog, profesor CirišKog univerziteta, a iz Francuske g-đica Marsel — Diboa (Marcel — Dubois), upravnik muzičkog odeljenja Nacionalnog muzeja narodne umetnosti i tradicije u Parizu. Struka g-đice Diboa su narodne pesme i stari instrumenti. — HOlandski folklorista dr. Jap Kunst (Jaap Kunst) najviše rađi na proučavanju imdonežanske muzike. On je kustos etnološkog odeljenja MK aljevskog instituta za Antile u Amsterdamu i autor većeg broja stručnih dela. — Italijansku organizaciju ENAL, koja se bavi pularisanjem umetnosti, zastupaće na konferemc:ji njen sekretar G. Malavasi. — Kao pretstavnik Helenskog saveza. za folklor (Atina) prijavio je svo! dolazak dr, Solon Mihaelides kodi inače živi na Kipru kso upravnik konzeriratorijuma. — Danski folklomi arhiv (Kopenhagen) takođe je odredio 5VOg delegata, Erika Dala, kao i Austrisko društvo za narodmwi pesmu, čiji će preistavnik biti dr. I,cohold Krecenbaher, proučavalac folkiora u Alpima.

Na Konferenciji će se raspravijatd: O stilu i tehnici tradicionalnih igrača, peva“ ča i instrumentalista; o istočnim, i zapadnim aspektima evropske narodne muazike; o rmigraciji narodnih tema, istorisko! i geografskoj: o autentičnosti narodn ra\zike i uzajammoj zavisnosti te muzil:e i urnetnižkih oblika. '

Osmopg sebtembra, posle otvaranja komferencije, pročitaće se na engleskom jeziku »Esei o slovenačkom muzičkom folkloru« France Mazolta koji je umro u aprilu ove godine. Zatim će profesor Šerbilije pročitati svoj referat »Ritam, obeiežje individualnog i Kolekftivnog stava.

Učesnici konferencije saslušaće 9 sep“ tembra sledeće referate: »Stilovi i tennike srpskih tradicionalnih igrača« — referenti Ljubica i Danica Janović; »Migracije i mituacije orijentalnih narodnih insirumenata« — Bdit Geršon — Hivi iz Jerusalima: »Tonalna osnova nšeg muziče kog folklora« — Milorad Vasiljević,

"reći dan svoga rada konfereneija će DOosvetiti referatima; »Odnosi između narod” nih eposa istoka i zapada« — referent Feliks Hetburger iz Regensburga; »Tradic!omalne jemeničke ime i njihov uticaj na nove izraelske naroene igre« — Gurit Kađman iz Tel Aviva: »Polifoni oblici u narodnoj muzici Bosne i Hercegovine Cvjetko, RBihtman, Sarajevo i »Međusobni odnosi folklora i umetničkog muzičkog stvaranja u Sloveniji« — Radoslav Hrovatin, Ljubliana.

Jedđamaestog septembra wonferencija nastavlja rad, a za dvanaesti su predviđeni sleđeći referati: »Idejne sadržina i ritmi'Čki proces u makeđonskim marodđnim igrama« — referent Emanuel Čučikov, Skoplies »Narodne pesme i pevači — Pati Šalđem—8o, Lonđon: ?»Narodne pesme u navodnim igrama alpskih pređela« — 1Lebpold Krecenbaher, Grac; »Metričke osobine makedonske narodne muzike« — Živko Tirfov, Skoplje; »Metođe koj upotreb\ljava Nacionalna rađio-emisija Belgije flamamske emisije za istraživanje izvorne narodne mužire« — Pol Koler iz Brisla.

Završnoj sednici prethodiće referat IVA Kirigina iz Zagreba »TMP'eoretska postavka muzičke folkloristike prikazane na temeIju nekih primera sa teritorije NR Hrvat-

Pet referata pročitaće se na našem jeziku, a ostali — na emgleskom, francuskom i nemačkom.

ma. Kađa je biskupova pratnja htela da unese leš u grad. splitski građani su uplašiše da ne budu upleteni u taj događaj — a možda su i simpatisali sa seljacima — i zatvoriše gradska vrata. Juraj Dalmafinac, veliki vajar dalmatinske pozne gotike, prikazao je sa snažnom dramatskom uzbudljivošću taj prvi seljački ustanak za koji znamo po predanju. Realistički su i buni života seljaci i njihov knez u akciji, dok su biskup i njegovi ljudi okamenjeni u klasičnoi nepomičnosti.

Ostavljamo crkvu i ovo Šesto, uske ulice i kuće sa starim natpisima i šarenim cvećem na terasama. Mesto harmonije i rađosti, koje se u podnevnoj svetlosti pogodnog časa ptriljubljuje uz blistave grudi mora,

Na zapadnom kraju zaliva, između kopna i ostrva Čiovo. vezan mostovima i sa jednim i sa drugim, leži lepi grad Trogir. U Italiji Sijena i Verona, u Španiji Korđoba i Granada, u Nizozemskoj Briž i Delft imaju takvo jedinstvo arhitektonske BipaopIera. Kroz mnoga stoleća Trogir je raštao, i onda, na jednoj prekretnici vremeha, razvoj je stao, Tako bi to u mnogim stvarima svakodnevnog života značilo siromaštvo i gubitak, bogatstvo je u izvanrednoj harmoniji kamenog orkestrirania ovog malog grada. u kome svaka kuća i svaki kutak odzvanjaju čisto, kao stari instrument na kome

· je mnogo svirano. . | Tragurion — mesto koza — dđanašnji Trogir, osnovali su grčki kolonisti iz Sitakuze u trećem stoleću pre našeg računanja vremena. Grad je 12 držao borbu između Cezara i Pompeja, preživeo najezdu varvara, požnao vlast mađarsko-hrvatskih kraljeva, a potom i viševekovni život u senci Mletaka.

Za zidovima frogitskog utvrđenja, na kojima uništenje nije poštedilo mletačke grbove sa lavom, leži prostran trg, oivičen borovima koje je morski vetar razbarušio. Mali klasicis~

tički hram potseća na Napoleonovo doba. Paviijon, posvećen maršalu Marmonu, beli se na horizontu duboko plavog mora. Po zidđovima utvrđenja bujaju biljke i žbunje. Ti ziđovi su ostaci kastela Kamerlengo. Usamljenna kula, dostojanstvena i tešk3, zatvara zapadni deo utvrđenja. Prema gradskim zidovima, na drugoj strani morskog rukavca, belo okrečene kuče sa crvenim krovovima blistaju na suncu. Naselja i fabrike na ostrvu Čiovo, koje je nekada, u doba antike, pružalo utočište uglednim ličnostima prognanim iz Rima. Možda je neki od tih prognanika, koji je motao napu“ stiti raskošni svetski grad Rim i doći da živi na ovom malom ostrvu, iskoristio tu nedđobrovoljnu dokolicu da pročita Petronijeva puna duha moralna izlaganja »Trimalkionove gOzbe«, koja pretstavljaju istoriju jednog pokondirenog skorojevića. U doba baroka, nalazak jednog fragmenta tog spisa u palati Čipiko u Trogiru

pobudio je pažnju literarne Sivrope, A

(Poto: Mlađen Grčević) Portal majstora Radovana u

taj nepoznati izgnanik, pored sve tuđine i usamljenosti, bolie je prošao od pesnika Petronija, koji je izvršio šamoubistvo, jer je bio oklevetan na Neronovom dvoru. „Tragično, ali malo vredno podražavanja, jer bi inače ma= lo književnika nadživelo one koji su ih klevetali. “o

Na tom istom ostrvu Čiovo stoji i stara palata grafa Farfonjija. Strancu kažu da su se nekada u toj kući, u danima svetkovin8&, ckupljali izabrani gosti — čak i Maksimilijan, meksikar.sk; car, i carica Bvgenija Montiho, žena Nspoleona III. Danas u njoj sta= nuju seljaci, ribari i Dpastiri, koji se bave planskom privredom. Nad porta. lom zgrade, na jednoj drvenoj tablici, može se pročitati: Zemljoradnička radna zadruga »Obnova«,

Kroz uski morski rukavac parobrod vuče za sobom jeđan teretni brođić. Na ovoj strani deca se igraju, rublje se leluja i suši na balkonima, teret podneva, topao i sa puno prašine, leži na velikom peščano sivom igralištu, na kome se šsađa, mesto viteških turnira, održavaju futbalske utakmice.

Sa obale se u grad ulazi na Morska vrata. Na tim „vratima, na koja ee naslanja mala riblja tržnica lepog oblika koja je nekađa putnicima služila za čekanje, dok se u rano jutro ne otvore gradska vrata, urezan je natpis: Delfin Delfino, pretor i vitez, ukrasio je ovaj grad, koji je nekada bio rimski i naročito plemenit zbog svojih starina i slavnih ljudi u njemu rođenih, godine 15983 ovim izvanredno le pim vratima...

Čoveku renešansa i graditelju ogih vrata koji je gledao unazad još tada je ovaj grad izgledao star i dostojan poštovanja. Današ, kada na vrata ulazimo, uzbuđuje nas njegova okamenjena prošlost. Trg pred katedralond spađa u najizabranija mesta. Upravo svojom malenkosti i bez hučnih akortda velikih gradova uzbuđuje naš har« monijom ritma i oblika gradska kud