Књижевне новине

По

н- „ Му

а

зија

»

б .

аца

из ФРАНЦУСКИХ КОЛОНИЈА

А Ренеа

Песме које доносимо написали су прнци из француских колонија, а у првом реду из Сенегалије и Антилских Острва. Те песме је сакупио и 1948 године, — поводом стогоди'шњице револуције из 1848, издао | велики сенегалски песник Седар-Сенгхор. Иначе, оно што је нарочито карактеристично за лирику овакве врсте то је извесна експлозивност, револтираност која избија скоро из сваког стиха. Ти црнци су се углавном школовали или студирали у Паризу и ту имали прилике : да упознају француске савремене песнике и да по њиховом узору почну стварати, Сам Леополд Седар Сенгхор написао је неколико збирки | песама и у њима је изнео револт против прначке дискриминације, Такав карактер имају скоро све ове песме, оне су писане у већини случајева под утицајем народног тан-тан ритма, а често су и неразумљиве, зато што се узима велика слобода, а и језик онемогућује да песници доследно изнесу свој поетски дожив-

љај и своје лирско осећање,

Леополд ·

ГЛАВА ПРОСЈАКИЊЕ (ДЕТАЉ ФИГУРИНЕ)

Леополд Седар-Сенгхор

је рођен 1800 године у Сенегалији. Он је сада наставник негроафричких језика у париском колеџу. Иначе важи за једног од реномираних песника Африке. Дошао је врло рано у Париз и ту је одмах почео да се бави књижевношћу. Стално пише и штампа своје

ЦРНА Жено гола, жено црна

ствари у разним француским ревијама, а нарочито у „Свескама с југа“. Активно се такође залаже за црначка права.

Као песник, почео је своју каријеру под утицајем Бодлера и Рембоа, а њима се и данас одушевљава.

ЖЕНА

обучена својом бојом која је живот, својим обликом који је љепота! . Порастох у твојој сенци, благост твојих руку завила је

моје очљ.

И ево у срцу лета и тодна, откриважм ти обећану земљу одозго са врха једне сагореле врлетт ч твоја љепота ме порази у туном срцу као муња неког орла.

Жено гола, жено мрачна!

Зрело воће у затвореном месу, мрачни заносе црног вина, усне које испуњују лириком моје усне | савано чистог хоризонта, савано која дрштилњ

од ватреног ветра са истока

извајани тан-тану, тан-тану распети који тутњиш под,

прстима тобедиоца.

Твој озбиљан глас контра-алта је духовна тесма вољена,

Жено гола, жено тамна!

Уље које не може заталасати никакав лахор, мирно уље на боковима атлете, на боковима принца из Малија. Газело која си везана за небо, перле су звезде у ноћи

твоје коже

Уживање игара дужа, отсјај црвеног злата на твојој кожи

се прелива

У сенци твоје косе мој прах се огледа на оближњим сунцима

твојих очију Жено гола, жено црна!

Певам твоју лепоту која пролази, облик који сам фиксирао

џ вечност

Пре него што те љубоморна коб не третвори у пепео

да би нахранила корење жив

Леон Г.

Леон Г. Дамаск је рођен на острву Мартинику 1912 године, а после тога је дошао у Париз и студирао право. За време студија боравио је у друштву осталих црнаца из француских колони-

НАЈА

Имам утисак да сам смешан џ њиховим ципелама у њихо

ота.

Дамаск

ја. Његова поезија је више подешена за ритам и у њој се износи стање црнаца у колонијама на један револти рани начин.

МНИНА

вом смокингј

у њиховом трсљлуку м њиховом лажном оковратнику џ њиховом мопокљу у њиховом полуцилиндру.

Имам утисак да сам смешамн са својим прстима који нису с

творент

да се одмарају од јутра до ноћног свлачења са завојима који ми слабе удове

ц истичу џ моме телу лепоту

Имам утисак да сам смешан

скривеног секса.

са својим вратом који је као фабрички димњак

са главобољама које престају тек кад поздравим неког.

Имам утисак да сам смешаљт

џ њиховом салону им са њиховим манмрима

у њиховим климањима хм у

њиховом понашању

у њиховим бројним потребама за мајмунисање.

Имам утисак да сам смеша

до момента када нуде тетлољ

са свим оним лито онф рачунају

водом поподне

ч са колачима од којих се добија кијавица.

Имам утисак да сам смешањ

са теоријама које онџб спремају то свом укусу и по потребама своји страсти % својих инстинката отворених у ноћи као простирке.

Имам утисак да сам смешањ

међу њиховим саучесницима “ подржаваоцима међу њиховим разбојницима чије су руке страшно црвене

од крви њихове цивилизације,

Жан Бриер је рођен 1909 године у Јеремији. Био је најпре инструктор а затим инспектор школе. Он је данас врло активни борац на културном пољу. Бори се за црначка права и основао је опозициони лист „Борба“, а

ХАРЛЕМЕ,

због своје активности и борбености био је често хапшен и затваран. По-

следњи пут је био шест месеци у 3затвору због учешћа у афери „крик Црнаца“.

ЕВО МЕ ОПЕТ

(Успомени линчованих из Георгије жртвама белог фашизма)

Црни брате, ево, не мање сиромалиног од тебе

ну жалоснијег ни већег. Ја са анонимна тролазник који тов

м међу масом ећава Конвој,

црна усамљена жат твојих валова.

Гле, твоје руке нису мање црне од мојих,

а налим кораци кроз векова

беде

означавају исто оглашавање смрти на истом туту.

Налце сенке се преплићу ток

ом страдања.

Јер смо се ми већ један поред другог борили,

Кад сам ја подлегао, ти си ск са целим својим телом, телом

утљао моје оруоје. | које је наторан рад извајао,

ти си штитио мене од пада ц смејао се у сузама.

Из шунгле је продирала дуга

тишима

која је на моменте односила неизрециву патњу. У опором мирису крви ја тодигот чело “ видож те уздигнутог и огромног на хоризонту.

Ми смо обојица упознали црначке ужасе...

а често си ти као ц ја осећа буди после векова патњи и м ж како крваре у твоме месту

Алт требало је утутити 3бог0 Гледасмо тамо где су играле

о како се изнуреност учења, старе ране.

м за тцест стотина. варке

епских визија битака п вреле крви:

Наново видех твоју силуету у

Твој праг се изгуби на обала

сенци векова.

ма Хадсона.

Лето у Сент-Домингу је дочекало мој страх, % ето ми је причало у туђој песми о замишљеним Црвенокошцима чија раса умире.

Вековц су изменили временске знакове.

Сент-Доминг, кидајући ламце,

кидајући стегове,

пожар обухватајући твој титански кров —

разбио је своју крваву застав

у у светлости.

Харљеме, ево ме опет. Ова застава је твоја,

јер твој крајњи понос слави сјединио је нас за јуче и сут

ц пати, ра:

ја раздирем данас мртвачки покров тишине.

Твој оков рањава још мој најплоднији крик. Као јуче на рубу мрачни агонија,

твој позив разбијају решетке

затвора,

% ја лоше уздилшем, јер знам да се ти гушлми.

Ми смо заборавили афрички,

дијалект,

ти теваш на енглеском о моме болу м татњи,

а у ритму твоје песме играју

моје старе жалости,

а ја говорим о твојим мукама на језику Фраљмцуске.

Презир који ти упућују на моме је образу пч у менљ,

литчовани из Флорнде од њ ч од крваве ломаче која шти

ене сенке у мојој души, ти лава,

жа твоме срцу, ка моме срцу продире исти пламем.

Кад ти крвавили, Харлеме, црвени м моја вилимча. Кад ти паттлш, твој страт се продужује у моме срцу,

са истом јачином и у истој в

ечери,

црни брате, ми заједно сањамо исти сан о свему.

Давид

Давид Диоб рођен је 1927 у Бордоу. од оца Сечегапца и мајке Камерунке. Диоб је жизео у Камеруну, Сенегалији и Француској. Прве песме је почео да пише по узору на класичне

ВРЕМЕ

Белац је убио мога оца

мој отац је био горд,

бела је силовао моју мајку моја мајка је била љета, бела је ставио мога оца на мој отац је био јак

белац је окренуо ка мен своје црвене руке од црне кр ч рекао гостодарским гласом:

Диоб

песнике и оне су већ носиле црте једног живота који је био са оригиналним ентеријером. У његовим песмама се осећа велика срџба на белце који угрожавају његов живот.

МУЧЕНИШТВА

сунчевим друмовима

ви

„Хало дечко, пастиру, један убрус, мало воде!“

Леон

Песник Леон Лело, са острва Хаити (Велики Антили) рођен је у Порто Пренсу 3 августа 1892 године. Он је књижевник и дипломата. Био је најпре у Риму у својству дипломате, а затим је постао хаитски министар у Лими и Сантјагу де Чилеу, а после је у Лондону на Панамеричкој конференцији репрезентовао своју. земљу...

!

Јело

Једном је био и члан хаитске владе,

Он данас важи за најбољег хаитског песника. У његовим песмама је приказан црни човек са примитивним и нерафинираним нагонима. До сада је објавио више збирки на француском језику, и у њима се осећа да му је и језик доста велика сметња и да стишава његову песничку виталтост.

ИЗДАЈА

Ово немпрно срце, које не одговара . ни мом језику ни мом оделу, ч које уједају, као какве чкаље,.

осећања неприродности и, оби

чај Евроте.

Осећате ли ту патњу м муку, ово изненађење којем нема равна, "да припитомите речима из Фраљцуске

срце које је дошло из Сенега

лије. (Преводи М. Шијаковић)

СПОМЕН-ФИГУРИНА. (ЛОАНТО) Зара го

пе

ШКОЛСТВО У ИРАНУ

Министарски савет Ирана потврдио је план о стварању и изградњи 1750 школа у периоду од седам година. У складу с тим планом, у току текуће тодине треба да буде отворено у тој земљи две стотине школа. Радове на изградњи свих тих школа изводиће: Иранска банка за изградњу.

С друге стране, предузете су мере и за унапређење вишег образовања. Овим мерама допринеће у извесном смислу и одлука западнонемачке, белтиске и италијанске владе да иранским студентима доделе стипендије за студије у респективним земљама. У Мрану је сада образована специјална комисија која ће извршити избор стипендиста. ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ СВЕТА

Прошле године у Паризу је под тим називом почела да излази тромесечна ревија, коју на три језика — енгле“ ском, француском и шпанском, издаје Међународна комисија з3а историју научног и културног развоја човечанства. Ову јединствену ревију уређује истакнути француски историчар Лиз сјен Февр.

Основни задатак ревије јесте прикупљање грађе за Међународну комисију ,„у којој се налазе еминентни историчари из свих земаља света, а која, уз помоћ Унеска, од пре извесног времена ради на припремању оп• ширне историје света. Ревија „Часопис за историју света“ („Саћег5 а' Табопе тпопфаје“) треба уједно да послужи и као широка трибина за критику читавог тог програма.

У три досад изишла броја штампани су прилози посвећени етнографији, археологији, историји науке, уметности и технике.

КОНГРЕС МУЗИЧКЕ ОМЛАДИНЕ У ХАНОВЕРУ

Од 2 до 8 јула У Хановеру се одржава девети светски конгрес Међународне федерације младих музичких умет-= ника. Конгресу ове Федерације, која припада Унеску, присуствоваће око 1.200 делегата из Западне Немачке, Западног Берлина и 14 европских и ваневропских земаља.

КЖонцерте, који ће се одржавати за време конгреса, изводиће оркестри са-+ стављени од најбољих младих музич• ких уметника свих нација. Диригент ће бити професор Шерхен из Цириха.

ФИГУРИНА (МАНИЈЕМА)

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ Х ЧЕТВРТАК 1 ЈУЛ 1954