Књижевне новине
Vladali
Samim \ODom
(Nastavak sa prve strane)
rokom belinom snažnih zuiba... Gleda me. U toj pauzi - osećam više dobroćudnosli go potsmeha. Prestajem da mislim na stil, na birane izraze, zaboravljam pripremu, eslobađam se sumnji...
— Drago mi je što vas pomovo vidim... Da, moj dan je ispunjen... no, ovaj sat n, predviđen za vas... Vrlo dobro, govoriću vam o sebi.
— Kao mladić počeo sam
sa pesmama.i, kao što vidite, moja poslednja knjiga ope? — Zbirka pesama. Pisao sam pripovetke, niz romana, esaja, pisao sam mnogo o esteti «i... ali ja mislim da je za pisca najvažnije da se uvek iznova vrati, pesništvu. U oe• smi on nalazi najprodubljeniji izraz, dotiče se najtanani je onoga što je za njega esencijalno. Tačno je, da sam i u svojim romanima iznad sve-. ga iražio pesnički izraz... Ja ostajem pri tome da je taj izTaz najvažniji za Književnika... Čitali ste moje sonets? Ta 33 skrovita soneta pisao sam u zatvoru... Pisao? Ne bi se moglo ni reči. Nisam imao ni hartije, ni olovke. Sastavljao sam zvuk u Svojoj glavi. Tako su nastali. Kasnije su se pojavili pod pseudđonimom Žan Noar u Editions de Minuit gde su objavljivali mnogi mapredni pesmici. TI Vercors. Dakle, vratio sam se pesmama i mastaviću da Dpišem pesme... . — Vi ste pesnik i književnik. upravnik muzeja i pol: {ičar... Kako uspevate da savladate sve? Ta dinamičnost... Kasu postaje živahniji, govori glasnije:
— Tu ima nekoliko pravila igre. Važno je ovladafii šobom. Da, io je bitno. Organizovati samoga sebe, sve svoje mogućnosti, sačuvati svoju ravnotežu i svoj mir. Problem je u tome da se rad rasporedi Kao... kao stvari u fijokama. Postići da sve Vvijuge funkcionišu kako treba. to Je jedna vrsta moralne hi+ gijene, ...Dakle, red i rad...
—. Mislim da je i Tomas Man imao taj princip. Sta mislite o likovima njegovih romana?
— Neosporno je veliki pisac... Jeste, imate pravo, likovi žena manje su jasni od likova muškaraca... Ne, 10 nema veze sa iskustvom, sa — brojem žena... Eto, Prust koji nije poznavao nijednu ženu, zar ne?
Sekretarica donosi pismn Kasu potpisuje. Razmišliainı Treba li već da idem? Čeka ga jedno, drugo, treće... Toelefon je šrećom miran. Pr:hvatam cigaretu. A šta ću pi· tati? Ono o radu.. mislim
pod kojim uslovom se može toliko raditi?
— Po meni, kaže Kasu,. da bi se izdržao napor... potrebno je spavati. Ja spavam devet sati dnevno... Ima ih koji tvrde da nije...
Zi Napoleon?
— Napoleon je vrlo mai» spavao. Ali on je.. uprkoj svemu ...pravio velike gaf Ve... — Jeste. Poznajete li Miguela de Unamuno? Veliko Unamuna? Taj tvorac Republike, taj najveći filozof Španije, taj najsvetliji lik zemlje! Ime Unamuno pokr*.nulo je mase, oduševljavalo je omladinu, i danas je nje· govo ime... On je bio čudo od čoveka, pravo čudo. Dakle, Uuwnamuno je redovno spavaD devet sati. Pitali su ga nei: »Šta, zar vi, veliki Unamuno. zar vi prošpavate devet dragocenih sati? »Da, ja mnogo spavam, odgovorio je Unamuno, volim da spavam, ali kada sam budan ja sam iy potpuno, najviše od sviju vas« — 1o je i za mene jedno od pravila igre... | —, Red, odmor... i ja verujem u to... A ipak, ako uzmete na primer Utrila?
— Oh, bio je pravi nesrećnik. Toliko je pio da ga je to urnisalo... Ali vidite, genijalnost ne može da izabere 1 kojeg čoveka će da se nastani. Može i u ovakvom... je?
to
on je bio genijalan slika?...
Žan Masu,
Pikaso? On je vrlo umeren, radi ogromno i izvanredno. . Nedavno je imao sjajnu iz}ožbu. Kasu mi pruža katalog.
Razgledam katalog sa potrtretima i kompozicijama. Ponešto mj je nejasno, nedokučivo, daleko od toga da sv razumem, kažem...
— Vi niste snob, smeje se Kasu.
— Oh, to je nešto što pre zirem...
— Ostavite se, draga moja, prezira snobova! Snobovi s't1 vrlo korisni! Da nije njih ko zna kako bi umetnost... kab bi modema wumelnost prodrla... — Zar ima i umetnika koji su snobovi?
| i
— Ne, pravi umetnik nikada nije snob. Takav ne možu ništa autentično da stvori. Ali, pazite dobro. Ja tvrdini da su nam snobovi neophod.. ni, oni pomažu umetnicima A zbog čega, to za umetnost i nije važno...
Mislim da je to nešto od mnogih stvari koje ne važe za nas... Ali... razmisiiću ka• snije.. sada je možda WvV?2#G prošao čitav sat..,
— Čini mi se đa sam vam isuviše „vremena oduzela... uznemirila...
— Oh, ne. Ja se vrlo lako ukopčam. U frenutku mogu da se vratim. Ujutro, uveče, usred dana mogu da nasla. vim ono što sam započeo...
— Vi ne strahujete od ne!spisane bele stranice?
— Ma, ne. Drama neispisane stranice za mene je prava besmiislica. Ne, ne, u to ja ne verujem. O tome je, čini mi se još Flober pisao.. Ali to vam je nešto apsurdno. Sedeti pred belim neispisanim listom, ma koješta.
Kasu govori „ubedljivo, temperamentno, odmahu;e rukama. i pokazuje na or· man: — Eno, onde su prazni, neispisani listovi... Neka ih, nek stoje tamo. A na stolu se radi na ispisanim... Rad književnika odvija se neprekidno u svemu što on sneva, Što misli, što posmatra, što doživljuje. A, najviše mu pomaže životno iskustvo. Sedeti pred praznim hartijama 1 mučiti se... to je izgubljeno vreme... Zar nije bolje poći u šetnju? Ne, ta misterija ne postoji. Treba raditi i to svesno i poftsvesno, stvoriti saradnju između svesti i polsvesti... Drama nije na fini neispisanim stranicama već se ona uveliko odigrava na igpisanim, na punim, na crnim stranicama...
Kasu je ustao, šeta po prostranoj sobi, gleda u sliku Markea, zatim u mene: Zar nije tako?
— Vi ste tako .ubedljivi, moram se složiti sa. vama... Prečutala sam u tom trenutku ono svoje: koliko puta sam piljila u praznu beiu hartiju. Nisam umela da počnem, nisam umela da nastavim... Ali sa Kasuom sam se iskreno složila. Ja verujem da on zna kako će početi i kako nastaviti. Zar to nije već toliko puta dokazao?
Julija Najman
•
ČCuđesno „je procvetala Etrurija, čudesno i nestala, a Rim joj je preuzeo običaje, obrede „nauku i sujeverje.
Začudo, kao da je pažljivo
izbrisan svaki ostatak i živi govor sa lica zemljinog. Ono što je ostalo, možda ono najbolje, ustajalo se je pod zemljom, u dubini katakombi
· koje su iztraživači mogli ra-
zlikovati po blagim nagibima mogila. Mnoge se mogu videti u današnjoj Tarkviniji, između žita i maslina, u
jednom strogom i uvelom pejsažu, na bregu Koji se nadnosi nad svetlucavo-
iskričavim Tirenskim „Morem. Rim, čije je i samo ime etrursko, nije mmogo udaljen. On je dole, na jugu, iza vidika.
'U dodiru sa smrću, »učvršćivao se« etrurski čovek u prostorima koji idu preko života — kao da će prođušiti time život s ove strane. Imao je, dakle, vere u duhovnu pobedu nad smrću: figure i prikazanja svakodnevnog života smenjuju se sa božanstvima i idolima pakla. Ali to su živahne scene i alegorije o krajnjem ishodištu puta čovekovog.
__One su, izgleda, i osećanje
„ishodišta narodne sudbine. Sve ima predodređeni čin. Starost naroda i starosti čo-
Dušan Matić
U galeriju ireba da uđu samo trenutne vrednosti
rj reba da bude odvojena ustanova. Tako ja zamišljam ... Ustvari to freba da bude predvorje za muzej, da bi se znalo šta od savremenih slika vredi, da se ne bi jedan određeni ukus nametnuo. Tek docnije će se vršiti izbor. Zato Modernu galeriju smatram dugoročnom izložbom odakle će se vršiti odbir, a ostale slike mogu da posluže za druge ustanove. U Modernu galeriju treba da uđu slike koje imaju trenutnu vrednost. Od irenutka do stalnosti uvek postoji raskorak.
* ~:
Stanka Veselinov
Galerija treba da postane riznica majboljih ostvarenja
AŠA savremena likovna umetnost alfirmirana kod nas, a i na strani, dobila je više puta velika priznanja. Opšte je mišljenje da je od oslobođenja doživela snažan polet, da je njen razvoj bujam, dinamičan. Mnoge individualne i kolekti „e izložbe, učestvovanje na raznim ozložbama u imostmanstvu i magrade na njima potvrđuju to mišljenje. Pa ipak, retko ko ima pred očima sve faze njenog razvit ka, svenijamse njenih težnji,
veka ne može da pređe određenu granicu.
RIMLJ ANI su mrzeli svoje susede 'Tirence, pa su anticipirali tu mržnju i prema hrišćanima koji su se takođe zanosili idealom zagrobnog života. Smrt je za Eirurca neka tamna veličina večnoga. Svoj romantičarski misticizam oni suprotstavljaju političkom acionalizmu Rimljana i naučnom racionalizmu, Grka. Zaista, Etrurac ne poseduje u ljudskim odnosima pravni razum Rimljana, niti raspolaže, u odnosu na prirodu, suptilnom spekulacijom Grka. Ceo njegov genije kao da je upućen nekom bogotvornom cilju. Spretan u trgovini, preduzimljiv u osvajanjima, „vičan muoreplovstvu, Etrurćanin u sebi želi da umilostivi nebo i pakao, boga Tinija i boga Karuna.
Ko nije. nikad video neki originalni, ili u boji reprodukovani, primer etrurske umetnosti, mogao bi pretpostaviti da etrursko slikarstvo, baš zato što je većinom komemorativno ili bogovima. hvalospevno, izvedeno iz neke mentalne sklonosti za spiritualizaciju. Zaista, u njihovom slikarstvu oseća se, više ili manje, rafinirana stilizacija kao ona u Egipćana. Međutim, zidno slikarstvo njihovo nije samo dekorativno, Otkad sc pojavilo pri
TRIBINA
Ignjat Job:
oderna galerija
Ako i poznajemo umefmost svoje republike, umetnost druge repulblike nam je najčešće mejasna, mjena preistava nekonkretna: ne znamo dovoljno ni ličnosti, mi njihove ftendenmcije i dela. Uprkos sporadičnim gostova njima, stoji činjenica da je likovni život zatvoren u granic-_ republike, da se postojeće galerije više bave umetnošću svojih sredina nego jugoslovenskom umetnošću u celini. Osnovali smo relativno veliki broj specijalnih muzeja, ali još uvek nemamo ustanovu u kojoj bi bilo moguće sagledati potbunu i kvalitativnu panoramu savremenog jugoslovemskog slikarstva i skulpture.
Zbog toga je odlučeno da se u Beogradu osnuje takva ustanova — Mođerna, galerija — koja bi imala opštejugoslovensici karakter i obuhvatala jugoslovensku vremenu umetnost u celini, široko, u svim mjenim istoriskim tokovima i profilima. Jer, Galerija bi vrememom postala riznica najboljih ost renja maših slikara i skulptora, njihov čuvar, ftumač i propagator. Ona bi raznim aktivnostima: naučnim, istoriskim proučavanjem, „organizovanjem tematskih izložbi kod nas i u inostranstvu, stručnim i popularnim publikacıjama, predavanjima, vršila izvanredno značajnu „kulturu 1 kulturno-političku misiju. U njoj bismo Videli, u svim pojedinosti
sa-
svetlosti buktinja prvih pronalazača, izgleda snažno, prirodno i elegantno, puno krvi i telesnoga. Ono ponavlja događaje i oblike života, ali zato ne manje bogato simboličkim intencijama. JLTRURSKI umetnici inspirisani su oblicima života flore i faune pod žarkom svetlošću muediteranskog vrelog podneblja. Figure rečito govore o elrurskim temperamentima i sklonostima. Tela su im intenzivno obojena, sve CFVCni topli ljudi, ružičaste žene, eleganine i snažne, kao da brzo i intenzivno žive, kao da se naslućuje užurbanost življenja. Mitologija im je obogaćena onom helenskom i orijentalnom. Retko slikaju čudovišta, ne ukrštaju glave Jjudi i životinja (ili obratno), jedino katkad par krila priljube uz neko telo između lava i pantea (na grobu kakvom), ili morski konji ili himere koje nipočemu nisu užasne. Zatim niz običnih scena iz porodičnog života. Tu je malo mitoloških figura koje evociraju drevnog Ahila i druge homerske junake, a malo je i figura iz istorije. Uglavnom ribe i ptice, opservirane u kiretanjima svojstvenim elementu u kojem Žive, sintetički su date veštom rukom koja iznenađuje. Sipak i druge
' ukrašeni
Posle berbe
ma, kakva je jugoslovenska likovna umetnost za poslednjih pedeset godina, i matočito, kakva je ona damas. Galerija bi u fom smislu mogla da postane umetnički, naučni i pedagoški centar.
“< Miodrag B. Protić
Gez galerije, veliko kulturno blago ostaje u semci
SNIVANJEM Moderne ga lerije neophodno je iz
više razloga. Dva su, ipak, najvažnija. Prvo, Galerija bi trebalo da prouči i tačno pretstavi razvoj savremene jugoslovenske umetnosti u svom bogatstvu njenih koncepcija, »pravaca« pokreta, — najboljim izborom dela slikara i skulptora koji su joj dodali po koju ličnu nijansu, po koji nov ton. Drugo, kao kulturno-prosvetna istanova, ova bi trebalo da se široko okrene društvu, da ga upoznaje sa rezultatima svojih proučavanja, da 'sznovrsnim „aktivnostima: izložbama, publikacijama, predavanjima, saradnjom sa špolama, narodnim i radničkim univerzitetima doprinose širenju likovne kulture, boljem razumevanju naših stvaraoca, njihovih tenđencija i dela. Ova dva krupna zadatka, rneđusobno povezana i podjednako značajna, bez Moderne galerije, kao dinamične ustanove, Ostala bi neizvršena. I dalje bi za nas mnoga kapitalna
EHirursko \likarsivo
Pigura etfusca. Predgovor: Libero Bigiaretti. Izdanje Ing. C. Olivetti e C., S. p. A. > Ivrea, 1955
biljke, konji, bikovi, lavovi, guske, ljudi i žene koji piruju ili uranjaju u more, ribare ili se bore, ili igraju u ritmu čiju energiju crtež izvrsno prikazuje. Tu je čovek koji živi u kosmosu, koga treba nebo da primi u svoj plavi skut. Sve je tu panteizam, sve vedro izgleda u jednostavnoj lepoti. Iako je prisutna slikarska invencija ipak ima figuralne konvencionalnosti. Pozni period eirurske umetnosti očigledno je pod helenskorimskim uticajem (lica an fas ili poluprofil) lica data u profilu, bez krutosti, malo kao iz neveštine, valjđa da bi se dalo naglašenije značenje kretanja.
Bilo je oko 600 grobova u Tarkviniji, ali je samo dvadesetak spaseno od erozije i bezumne pljačke. Iz godine u godinu zidovi raskošno propadaju, nekad žive mineralne boje tamne, ne mogu da se otmu gubi vlage, mnogi fragmenti o-, trgnuti su da konzervirani odu u muzeje. Dve i po hiljade godina čuvani su grobovi u Tarkviniji, pod toplim i memljivim zemljinim ogrtačem. Kad ih je radoznalost pronalazača »otkrila« naglo su ugroženi svetlom i vazduhom... Nešto što je ostalo od te lepote donosimo u ovom broju, nažalost u crno-beloi reprođukciji.
umetnička dela ostala razvejana, neskupljena, van svoje prirodne celine i ambijenta; i dalje bismo bili bez materijalno „obeleženog i prikazanog istorijata jugoslovenske umetnosti i njene antologije: jugoslovenska mo derna umetnost produžila bi da živi u nama više kao apstraktan pojam, nego kao određena, jasna pretstava. Veliko nacionalno kulturno blago, sticano za poslednjih pet necenija, od Nadežde, Jakopiča i Račića do danas, ostalo bi i dalje nedovoljno poznato, u senci.
Cy Lazar Vozarević
Zašto ne bismo počeli od Nadežde
Petrović
AVREMENA umetnost
iobila je pravo građanstva u celom svetu. Svojom koncepcijom, koja je naravno specifična, dobija nove forme za koje je potreban i poseban ambijent. To je neosporno i neophodno. Ona svakako freba da bude odvojena ustanova ali nikako predvorje za muzej. Savremena galerija mora biti samostalna ustanova u koju će ulaziti kvalitetne vrednosti a nikako (kako neki izgleda žele da nametnu) tremutne vrednosti.
U Parizu počinju od Bonara. Ne vidim zašto mi ne bi počeli od Nadežde Petrović koja je takođe uvek savremena, ali to ne znači da treba od Nadežde pa nadalje da uđu i drugi po abecedi. 2
'Marko Čelebonović
Što pre!
S obzirom na važnu ulogu koju savremeno likovno stvaranje ima u našoj kulturnoj sredini treba, po mom mišljenju, što Pre stvoriti
'Modernu galeriju u Beogra~
du.
Bilo bi potrebno da ova obuhvati umetničko stvaranje ız cele Jugoslavije od oslobođenja. Taj vremenski khriterij bi se mogao docnije menjati, ali za sada treba početi sa što ograničenijim programom.
) :
Stojan Ćelić Galerija jugoslovenskog karaktera...
REČ je o trenutno najva– žnijem problemu. Zgra da u koju bi se mogla smestiti Moderna galerija, ne postoji a nje samo to na istoj liniji problem u kulturnom životu glavnog grada (bogata zbirka Bitnografskog mužeja Traži prostor za sebe). Bilo bi potrebno i pored shvatanja objektivnih teškoća napomenuti da u Beogradu posle oslobođenja nije dignuta ni jedna zgrada u kojoj bi se mogla u pumoj meri prikazati dostignuća u likovnoj umetnosti i drugim oblastima, a spećijalno dela savremenika. Prema sadašnjem stanju i sa najvećim naporom mi tek za godinu dana, a to će se Verovatno produžiti, možemo računati sa privremenim rešenjem. Suviše i zbog proteklih godina i zbog materijala koji postoji. Gubici na planu kulture sagledaju se obično naknadno a težina tog gubitka shvata se samo u odnosu na objekte. Prawnine koje nastaju usled situacija koje su slične Ovoj sa Modđernom galerijom postaju ravne gubicima dela. Pre sređivanja Narodnog muzeja u novoj zgradi ima-– li smo nekoliko godina prazninu koja se zaboravlja ali koja ostavlja trag. Moderna galerija mora imati jugoslovenski karakter i samo to dovoljan je razlog za velike žrtve u toku njenog osnivanja i ostvarivanja. Povremene izložbe saveznog značaja nisu donele mnogo a ni najbolja dela. Sa njima se ne može nadoknadifi mepostojanje ustanove kao što je Moderna galerija, konačno to im nije ni cilj. Umetnička zrelost pojedinih naših centara nametnula je ograde koje se vremenom uz očuvahje' karakteristika moraju. razbiti. · Znalačko sređivanje materijala iz le zemlje dalo bi nesumnji-. ve rezultate i označilo poče tak nove alfirmacije naše savremene umetnosti.
KN Sreten Stojanović Vreme je za ovakvu galeriju Ja sam za Modernu ga-
u jer je vreme da se i kod nas stvori galerija mo-
derne umetnosti. Sad je stvoren odbor čija je duž-
nost da napravi program i izloži svoja shvatanja, a mi ćemo davati svoja mišljenja. Svirač
| _–_—_ – —_—_C uUU oKO__P(–—m
KNJIŽDVNE NOVINJ|