Књижевне новине

ZZ PROFESORI

BEOGRADSKOG UNIVERZITETA — HEMIČARI O BIOHEMIJI

a Šlili čoveka

Dr. ALEKSANDAR DAMANSKI: „Osmovni zadatik moderno biohemije — proučavanje ciklusa mrtve i Žive prirode”

LAGODAREĆI neve-

rovatno brzom ra-

zvitku nauke o atom skim jozprima, o rađionktiv nim „izotopima i opštem razvitku nuklearne nauke, konačno preživljavamo period velikog razvitka nauke o strukturi materije uopšte. Međutim, kada pređemo na dublja ispitivanja svemira, koja zadiru u dubinu zvezžda, i kada se zamislimo kaRkva svojstva moraju imati naši hemiski elementi na zvezdama pri temperaturi, koja dostiže do desetine miljoha stepeni,i bri pritiscima koji prelaze milion puta naše zemaljske mogučnosti; na kra ju, kada posmatramo UuzroRe nastanPa kozmičkih zra'kova — dolazimo do zaključka da ne samo što se ne nalazimo na vrhuncu poznnvm=ia sveta, već smo tek ma pragu. Ta poznavanja svemira mogu biti prekinuta nuklearnim razaraniima, koja vođe postaianju čestica super-sićušnih dimenzija, bez elemenata života; pri tome ne treba zaboraviti, da će za niihovu evenfunlnu or ganizaciju u ćelije biti ĐOirebno više miliona godina.

S pravom sada možemo postaviti pitanje, da li će današnii čovek ili čovek sasvim skore budućnosti uništiti svaki život u biosferi?

Pretpostavimo da ne dođe do totalnog uništenja života u biosferi u doba nuklearnih razaranja materije. Ipak, nehontrolisanom | UpOtrebom „nuklearme energije može doći do takvih promena na zemlji, da bi njen lik umnogome bio izopačen. Biohemija sa svoje strane čimi sve, da zaštiti i odbrani čoveka od štetnos dejstva radioaktivnog zračenja, ali jie pitanje da li će ona u 10me uspeti. Usto, osim čoveka kome ona jedino poklanja pažnju, postoje na zemlji milijarde insekata, koje biohemiia neće moći da zaštiti od toga zračenia. a njihovo uništenje značilo bi bezuslovnu promenu današnjih oblika života ma zemlji.

»Atomski rat mogao bi ispuniti zemlju čudovištima« — kaže čuveni francuski en dokrinolog Christian Champy. Na postavljena pitanja: da li bi veštački vulkan koji izbacuje u atmosferu obla= ke radioaktivnih supstanaca „odnosno bomba »H«, bio u stanju da iradiacijom izazove promene nasleđenih osobina kod ljudi i životinja i da li su termo-nuklearni opiti u stanju, već sada da izazovu nagle promene u živim organizmima — Drofesor Champy odgovara:

»Poznato je, da je iradiacija zracima | kratkotalasne dužine jedno od noiefikasni jih sredstava, kojima se služimo u laboratoriumima radi izazivanja »mutacija« kod životinja, Intimna supstanca, koja nosi nasledstvene osobine sadržane u našim ćelijama, prilično je nedđostupna hemiskim promenanma. „Mueđutim, „iradiacije Rkratkotalasne dužine dopiru direktno do ove supstance, one je ubijaju, ako je iradiacija intenzivna, a samo je modifikuju, ako je iradiacija lagana«.

Ovo, dakle, u suštini znači promenu strukture »nasleđenog matz-rijala«, koja bi mogla izazvati fransformisnnje ljudskoza roda.

Na dalje pitanje: kakve bi

koliko stotina belaca, pa (da

na kraju, posle relativno

kratkog vremena, celo stanovništvo ostrva postane crno.

Herman Muller, profesor

Univerziteta u SAD i dobitnik Nobelove nagrađe, smatra da će se među potomcima ljudi, koji su usled bombardovanja japanskih ostvva postali rađioaktivni, broj nenormalnih stalno povećavati. Profesor Muller je naročito poznat po tome, što je prvi u Americi pre dvadeset godina dokazao, da se kod muva iradiacijama vraznog intenziteta mogu izazvati mutacije u unapred 'određenom pravcu. On ističe, da ove mutacije u reproduktivnim ćelijama nemaju osetnog dejstva na nasledstvene osobiHe. pre ižvesnog broja generacija. Ta ko prva generacija dece, čiji su roditelji u Hirošimi i Nagasaki izdržali jake doze nuklearne jradiacije, ne pokazuje nove, specijalno interesantne osobine. Dosad u toj generaciji nema u Vvećem broju ni abnormalne ni monstruozne dece. Ali postoje mutacije u njihovim reprodukcionim ćelijama i 99% tih mutacija mogu se smatrati škod]jivim. Ove mu tacije se ne mogu odstraniti veštačkim putem, te se stoga s pravom može pretpostaviti, da će u drugoj, a još više u trećoj i četvrtoj geheraciji, biti više abnormainih, buđući da se mane reprodukcionih ćelija, nasta le usled iradiacije, prenose nasledstvom., i

•.. ; :

() SNOVNI zadatak mo-

derne biohemije u su ·

štini je proučavanje ciklusa mrtve i žive materije. Ona teži da stvori što prostiju i jasniju sliku o celokupnom zbivanju u bjosferi i pokušava da celokupan promet materije i energije prikaže kao kružni tok vode i ugljene kiseline pomoću sunčane svetlosti uz sadejstvo hlo rofila. Tako nastaju šećeri, skrob i celuloza eliminisanjem kiseonika. Skrob i celuloza, koji su samo proizvodi fotosinteze, jesu VisSOko molekularna jedinjenja t.j. dimenzije njihovih čestica upoređene s najmanjim česticoma radioaktivne prašine pretstavljaju takve odnose, koje mi ne možemo zamisliti između najvećih i najmanjih fela na zemaljsoj kugli.

Biljke su u mogućnosti da pretvore ugljenu kiselinu i vodu u organske supstance. Ovaj proces možemo nazva-– ti kolevkom života svih živih bića.

Posmatranjem uzajamnih odnosa biljnog i životinjskog sveta, kojima treba dodati

— jugoslovenski književni ČdS0Opis?

Nastavak sa prve strane)

(naprimer, zagrebačkog i beo-

gradskog kruga, prilično ŽiV. — Samo kakav dodir? Više ličan ili na bazi afiniteta

# umjetničko-ideološkog, ili O) pet orijentacije po zvuku i(Q mena. Možda je to O moguć način da se ostvari

O iedinstvo naše književnosli,

jedino

da se zajamči miran rast i

mogle biti te »modifikocije«(, prelijevanje, ali javljaju se

izazvane samo akumulacijom adjonWtivnih supstanaca u ljudskom telu — pro fesor Champy kaže:

»Prema dosadašnjim opi-

drukčiji zahtevi, kao što

i ae ovaj u vezi s pokretanjem (zajedničke književne revije.

Obrazlažući ovu nesumnji vo korisnu zamisao Kaleb je

fima sa ovakvim »rnutaciia- ( rekao: ma« vidi se, da su ove višeŽ | — Neposredan poticaj za

nepovoline nego li povoljne. »mutacija« mogu nastati ču~

rašćenju itd«. · |

Za nekoliko miliona go-0 dina stroga prirodna selekcija brzo je uništila »gigant,

ske modifikacije« pojedinih dan jugoslovenski književni

2 časopis bio veoma potreban. On je izjavio da bi fakav Ć časopis, naravno, ako bi bio (valjano uređivan, mogao po-

vrsta živih bića na zemlji.

S druge strane, u gusto na-.

seljenoj sredini ove »modifikacije« u živim bićima teže da se ukrštanjem sliju u više ili

stale učestane t.j, izazvane faktorom, koji bi postojao u (naprimer,%

radioaktivnošću). } da bi bilo dovolj- ž

samoj sredini, stalnom On kaže · no da se svake ne ubaci jedan crnac

Naime, usled ovakvih;

manje homogenu / masu. Na to Champy Ppri-ć mećuje, da se ove »modifikacije« ne bi isto tako zbi- 6 vale, kađa bi mutacije po-(

desete godina /

neko Ostrvo, naseljeno s ne- 2 učiniti, nego na čitalačkoi

to osniva se na mišljieniima da je sada baš vrijeme da se

» takva revija pokrene, đa je, dovišta više ili manje sposobna za život, bez izvesnih ) udova, sa poremećajima u

naime, izvršena potrebna a-

M ARIN PFraničević misli ı takođe da bi nam je-

stati neobično važan faktor boljeg međusobnog poznavanja i, što je još važnije, priS bližavanja u kriterijum.

— Kod toga, po mom mi) šljenju, ne bi trebalo da bude akcenat toliko na upozna vanju književnika i kulturnih radnike. među sobom i s pojedinim nacionalnim li( teraburama, mada i na tom ireba još koješta

području

'votinja i ostatke

i ulogu sunca, ne može se još dobiti ni približno potpuna slika celokupnog zbivanja. Tu još nedostaje jedan činilac od Životne važnosti, a to je svet mikroor= ganizama. Mikroorganizmi razlažu leševe uginulih žiosušenih biljaka natrag u ugljendioksid, vodu i amoniak. A to je upravo sreća za ostala živa bića na zemlji. Njihov značai u organskom svetu je tek otskoro opredeljen, otkada se uvidelo od kakve su oni važnosti za stvaranje specifičnih materija, koje su potrebne biljkama i životinjama. Naprimer za njihovo rašćenje. Ipak ne freba zaboraviti đa ewmogi milkroorganizmi, posmatrani iz per= spet:tive jedinke, mogu da deluju razormo, uništavajući čak i život. Neiscrpan istraživanja

zadatni budućih sastojaće se u objašnjenju sledećeg ciklusa: sunčane energije, biljke, životinje, (svet mikroorganizama). Moramo ipak iskreno priznati, da ne raspolažemo dubljim poznavanjem meha-–

Radioaktivni kobalt dejstvuje uspešno protiv tumora

kumulacija kvalitetnih snaga za to i težnja ka tome. Poteškoće su većim dijelom tehničke naravi, kao, naprimjer, skupa putujuća redakcija, dopisna redakcija, i slično. Ali potrebu za takvom revijom uviđaju svi... Interes je za nju velik. Akcija je započela. Nema sumnje u to da bi ona mosla dati mnoge policaje na djelovanje u novim smjerovima, da bi uspostavila življi dodir među književnicima raznih krajeva, da bi mogla poslužiti i sudjelovanju naših književnika u književnim manife-~

· stacijama izvan naše zemlje.

Kao predsjednik Društva književnika Hrvatske mogu da kažem da će se naše Udruženje u tom smislu i zalagati. Za stvaranje jednog gajedničkog kulturnog medija, jedne iste kulturne klime...

publici, na onome što se Obično naziva javnošću, Na stvaranju jednog zajedničkog kulturnog medija, jedne

iste kulturne klime, jer baš

taj razvoj treba sistematski podržavati i izgrađivati na zdravoj podlozi naše Revolu cije i društvenog uređenja, koje nam to omogućava u punoj mjeri. i

Franičević kaže đa se, pre ma tome, otvaraju jedino r*ki problemi praktične pri-

rode oko pokretanja tog ča-

sopisa, koji su — 5 obzirom

na jezik — lakše rešivi za

srpskohyrvafsko područje, a nešto teže za makedonsko i slovenačko,

potpuno

nizma procesa, koji se zbivaju u organima biljaka životinja. Ne možemo čak ni približno objasniti mehanizam, koji neprekidno menja pravac sinteze i razgrad nje organskih supstanca u uskim granicama femperature ođ —40% do +40", koja vlada na našoj zemlji.

Znamo da izvesne vrste biljaka, naročito one koje su prilagođene vrućoj klimi, uginu na temperaturi blizu 0) i fo kada nema mraza! Očigledno je da je tu reč o dubokim poremećajima fizioloških funkcija, koji nasta ju usled pada tembperafture. ali ne znamo koji su organi najteže oštećeni. Međutim, mehanizam uginuća na temperaturi ispod 0" nastankom ledenih kristala u vlaknu biljaka, uginuće usled mraza, poznajemo mnogo bolje.

A kako su tek brutalni

naši uslovi rađa u laboratoriumima, gde vršimo razlaganje i sintezu organskih supstanca! Kad bismo sravnili procese, koji se zbivaju u živim organizmima i u nama samim, s radom iglom na izrađi fine čipke, onda bi trebalo sravniti rad u laboratoriumima sa slaganjem slame u plast vilama! –

— Tu su i neki problemi koji bi vjerovatno nastali s obzirom na momentane, nadam se u ovoj formi u kojoj se javljaju svakako momentane, u odnose između pojedinih grupacija i časopisa u Beogradu, po osnovnoj ideološkoj koncepciji ipak istomišljeničkih. Međutim, mi-

Prof. dr. VUKIĆ MIĆOVIĆ: „Imomo sve uslove 70 IO2VOj OT_ goanske hemiske industrije"

D BO hemije koji proučava ugljenikova je dinjenja nazvan je organskom hemijom. Ovaj deo hemije toliko je obiman da zaseca u sve domene čovekove materijalne kulture i u različne oblasti mnogobrojnih naučnih disciplina. Pomenimo• samo neke važnije.industrije i industriske grane kojima je osnova Organska hemija: lekovi (prirodni i veštački); kosmefika i proizvodi za održavanje higijene boje (prirodne i sintetičke); vlakna (prirod na i veštačka); detergenti, (sapuni, sredstva za kvašenje, oplemenjivanje i zaštitu tekstilnih plastične mase i smole; sredstva za zaštitu čoveka, životinja i biljaka od insekata i drugih štetočina (insekticidi, . fungicidi, herbicidi, rodenticidi); eksplozivi; maziva i goriva; fotografija i filmovi; ishrana i dr. |

Osnovne sirovine za dobivanje svih pomenutih pro=izvoda su: ugalj, nafta (petroloj), vazđuh, poljoprivred ni i animalni proizvodi. Zahvaljujući samo hemiskoj

veštačke

nauci i mnogobrojnim po-

slim da ti problemi nisu nerješivi. :

On je na kraju izrazio nadu da će se ovog puta jedna relativno stara zamisao realizovati, i da će se u »drugoj deceniji naše socijalističke zemlje ipak ostvariti i jedna takva edicija: koja bi nas čvršće povezivala ne samo na planu književnosti.«

Predlog da se ukine Al manah Saveza književnika Jugoslavije .

GTICAJEM prilika separirali smo suvremenu domaću književnost na pojedine, centre — rekao je Grigot Vitez — Sadanja u časopisima drugih republika svela se uglavnom na periodična »gostovanja«. Treba, zaista, da radimo na cjelovitosti jugoslovenske literature. Časobis, kako je zamišljen, bio bi najbolji put da se konačno učini napredak u tom pravcu.

Pojedini članovi uprave našeg udruženja mišljenja su da Almanah Saveza književ nika Jugoslavije nije potpuno uspio i da bi ga eventualno trebalo ukinuti. Dijelim to mišljenje, ukoliko se rađi o tome đa se Almanah, kao jedina platforma, na kojoj se zajednički okupljaju svi jugoslovenski pisci, zadrži sve dotle dok se spomenuti časopis ne razvije, »uhoda«.

Smotra naših književnih događaja — za inostranog čitaoca

U razgovoru sa našim saradnikom Ervin Šinko je ponovio svoje misli koje je izneo na skupštini udruženja. Rekao je da se čitaocu može dati pregledna slika našeg najnovijeg književ nog ertvaranja jedino preko jednog opštejugoslovenskog časopisa sa opštejugosloven= skom ređakcijom.

Taj časopis bi mogao zsista rep"ozentirati u! samoj zemlji naša dostignuća, a istovremeno, kada bismo sva=

ke godine samo {ri do četiri sveska izdali na stranim jezicima, mi bismo time, budući da postoji veliki interes za sve što dolazi iz Jugoslavije, mogli privući inostranu publiku za naša književna djela.

Svome izlaganju na skup-

štini Šinko je dodao i to da

bi časopis trebalo da prati i književnost nacionalnih ma njina kod nas i objavljuje njena najbolja ostvarenja. On je još kazao da se ovakav

vlakana);

slenicima — genijalnim, isfaknutim, manje poznatim i nepoznatim — čovek je Uuspeo da prodre u najveću dubinu materije i da, polazeći od prostog, stvori i reprodukuje ne samo prirodne proizvode, već i proizvode — i to u mnogo većem broju — koji se ne nalaze u prirodi. To je mogao postići samo na taj način što je posle dugotrajnih, na= pornih i ingenioznih. radova, sistematski i naučnim metodama, prvo odgonetnuo sastav prirodnih proizvoda, njihove. međusobne odnose i zavisnost fizičkih, hemiskih i fizioloških osobina od sklopa molekula, pa zatim, ugledđdajući se ne samo na prirodu već i sam stvarao proizvođe koji umnogome prevazilaze sve što je Dprirođa dala.

Koliko su rađovi OVE VTIste složeni, teško je nehemičaru shvatiti ,a još težs dobiti jasnu pretstavu i sliku kako se, naprimer, iz uglja ili nafte mogu dobiti fina i bezbojna vlakna, ili boje svih mogućih nijansa, ili lekovi različitog dejstva, ili eksplozivi neobične razorne moći! A te sirovine kao fakve ne sadrže ove krajnje proizvode.

Naša zemlja ima sve uslove za puni razvitak Oorganske hemiske industrije. Ona raspolaže osnovnim sirovinama (ugalj, nafta, Dpoljoprivredni proizvodi, droge i ostalo), ali još ne raspolaže većim brojem visokokvalifikovanih kadrova koji bi mogli razvijati i unapređivali sve grane hemiske industrije.

Od oslobođenja, u našoj zemlji, baš u oblasti organ-

ske hemiske inđustrije, Đodignuta su važna postrojenja: koksara koja će davati katran, dragocenu sirovinu za boje, lekove, eksplozive, insekticiđe i dr. fabrika polivinila, fabrika celuloznih vlakana (viskoze u izgradnji je), fabrika skro ba, dekstrina i ulja, fabrika alkaloiđa, fabrika lekova, fabrika „penicilina, fabrike sredstava za ishrant, fabrika za pomoćne tekstilne sirovine, rafinerije nafte, kao i za još neke druge grane hemiske industrije koje ov=đe ne navodimo. Ali .broj potrebnih proizvoda organske hemiske industrije (koji se može ostvariti na Osnovu naših sirovina) toliko je veliki đa je za to potreban i vrlo veliki kadar najstruč nijih hemičara kako u istraživačkim ustanovama tako i u industriji i to ne samo za reproduktivan nego i za stvaralački rad.

WwUviđajući veliki značaj he miske nauke i hemiske in= dustrije za podizanje blago-

'stanja naše zemlje, narodne

vlasti inaugurisale su stvaranje hemiskih centara pri univerzitetima. Tako je već počela izgradnja Hemiskog instituta Prirođno-matema– tičkog i Tehhološkog fakulteta. Njihovo dovršavanje je hitno i neodložno jer, još jednom ponavljamo, bez solidnog i potpunog „obrazo= vanja budućih hemičara ne može biti napretka ni u nauci ni u hemiskoj industriji, a tempo razvitka i jednog i drugog danas je vrlo brz. Svaki zastoj, propušten trenutak ili usporen hod ne samo što otežava nego čini nemogućnim da se stignu oni koji iđu uporedo s vremenom i napretkom nauke.

Prof.dr. ALEKSANDAR LFKO: „Neorganska hemija stoji pred n som nimetom kao što organsta Stoji pred orggnizmom”

ODBLA hemije na ne-=

organsku i organsku

docnijeg je datuma. Mada već Lemerijev udžbenik 1675 godine deli hemiju na ta dva dela, ipak je stvar no ocepljenje organske hemije od celokupne hemije iz vršeno tek početkom XIX veka. Tad je dotadanšja hemija ovladđala zakonima DOstojanja hemiskih jedinjenja. U io doba neorganska hemija je već duboko promenila svoju raniju fizionomiju, napuštajući, donekle, neposredne praktične zadatke. Objašnjenje prirodnih ili veštački izazvanih Dromena na materijama sad je glavna tema hemičara (doba flogistonske teorije ,zatim doba kvantitativne he-

časopis ne bi smeo da ogtaničava samo na uže podružje

da reaguje i na razna kulturna i društvena pitanja ko ja zaokupljaju današnjeg čoveka.

Razbijanje regionalnih

okvira naše književnosti U ovoj maloj anketi učestvovao je i Dušan Roksandić: ' — Stvaranjem jednog Oop-

štejugoslovenskog časopisa prišlo bi se definitivno raz-

bijanju regionalnih okvira naše književnosti. Normalno je da se baš danas to pitanje postavlja kao aktuelno:%

to nije samo kulturni pro-

blem nego i društveni i zaslužuje, svakako, opću pa-)

žnju i angažiranje svih inv-

nih i kulturnih radnika. Na- 2 ravno da pokretanje takvog 0 književnog časopisa zahtije- / va veliku obavezu i odgo-\ Pogotovo u svjetlu 4 velikog političkog i društve- 6 nog ugleda kojeg je naša zemlja postigla u svijetu —“ ukoliko se prihvati ideja o“

vornost.

reviji koja bi nas pretstavljala i u inostranstvu. Tim više je ovakva orijentacija i koncepcija aktuelnija.

Ideja o pokretanju jugoslovenskog književnog časopisa našla je odjeka ne samo među književnicima, već i u ređovima ostalih kulturnih radnika i umetnika. U vezi s njom pominju se i i-

mena nekih naših vrlo usled hi

nih ličnosti. B. O.

O) ) književnosti, već bi trebalo | energije uopšte. U pr-

el a 8

mije sa Lavoazijem na čelu). Rezultati do kojih su ova ispitivanja krajem XV.II i početkom XIX veka dovela, dala je nov pečat neorganskoj hemiji. Na redu su osnovne herniske materije, hemiski elementi. Traga se za njima, postavlja se njihova lista. Ona je svake go dine sve veća i postavlja se pitanje broja hemiskih elemenata. To povlači i pitanje

• Može li čovek uništiti život u biosferi?

e Atomski rat mogao bi ispuniti zemlju čudovištima

e Zadatak budućih istraživanja: sunčeva energija

njihovog uzajamnog odnosa. Dublje „ulaženje u način ztivanja hemiskog sjedinjavanja zahteva specijaliste i krajem XIX veka nastaje novo ocepljenje od neorgan ske hemije. Obrazuje se nova grana hemije: fizička he mija( Ostvald, Vanthof). Početak XX" ·ĐČčČeka dovođi do intenzivnog međusobnog približavanja fizike i hemije, jer osnovno pitanje koje je nametnuo Periodni sistem hemiskih elemenata, pitanje zaiednižkih sastojaka elemenata, pitanje pramaterije, pi tanje postanka elementarnih materija, dovodi do novih pretstava o materiji. Elekfroni, taj osnovni oblik elek triciteta, u sklopu sa pozifronima i neutronima, koji sa elektronima pretstavljaju oblike zračenja materijalne prirođe, daju sađa materijialni lik hemiskim elementima i hemiskim jedinjenjima. Tizičari-specijalisti pitanja zračenja i hemičarispecijalisti pitania promene materije pod dejstvom tih zračenja udružuju se i od neorganske hemije se odvaja još jedna grana hemiske delatnosti — nuklearna fizika ili hemija, odnosno nukleonika. Menjajući tako još

jednom fizionomiju neorgan

ske hemije.

Kompleksna jedinjenja ko jima se sad bavi neorganska hemija postavljaju naučnim radnicima nova pitanja od čijeg odgovora zavisi potpuno razumevanje zbivanja' pri postojanju i raspadanju hemislcih jeđinjenja, Neongan= ska hemija nije još odgovorila na pitanje kako su postala ona jedinjenja koja sa činjavaju našu planetu. Sinteza feldspata, liskuma i mnogih drugih minerala još nije definitivno ostvarena. Mnogi prirodni Mristali, za kojima nove industrije imaju velike potrebe, prete da iščeznu, da budđu iscrpeni. Gorski kristal, dijamant, a mnogo ranije, rubin i safir, načinjeni u laboratoriji, pret stavljaju prve korake u ispitivanju stvaranja naše pla nete u današnjem obliku. Neorganska hemija stoji pred našom planetom kao što stoji organska hemija pred organizmom. U Jlaboratori= jama su načinjena mnoga neorganska jedinjenja Koja: postoje i u prirođi, ali su stvorena na drugi način nego što ih je stvorila priroda. Neorganska hemijna pokušava i u tom pogledu da podražava prirodu, očekujući od toga ne samo specifič ne rezultate, već rezultate opšteg karaktera. To uosialom i odgovora menktalitetu jednog naučnika neorganske hemije.

Dr.inž, PANTA TUTU !DŽIĆ: „XX vek doneo je sustinske promene u hemiskim

shvatanjima“

A velikim i egzaktnim teoriskim „nasleđem ušla je hemija u 20-ti

vek i taj njen prelaz u naše.

doba osvetljen je magičnom svetlošću prvih otkrivenih radioaktivnih elemenata Pje ra i Marije Kiri i obeležen kvantom delovanja Maksa Planka i upoznavanjem granularne, diskontinualne pri=

vim dvema decenijama našeg veka, uz Nernstovo završavanje hemiske termodinamike, čime je u potpunosti iskorišćen i iserpljen njen domet u hemiskim pitanjima, došlo se i do sigurnih znanja o strukturi atoma i o njihovim sačiniteljima, Oslobodili smo se mita o njihovoj nedeljivosti i upozna= li zakone koji regulišu izmenu energije među njima i sa okolinom, i time dobili novu feorisku osnovu za dublje prodiranje u suštinu same materije i hemiskih zbivanja. Razjašnjenje prirodne radioakfivnosti otkrilo je svu složenost atoma koju je početkom ovog veka sa uspehom shemafski prikazao svo jim atomskim modelom Rederford. Njegovo shvatanje

9 atoma kao planetarnog si) stema sa teškim pozitivnim

jezgrom u središtu i negativnim elektronima oko nje-

, ga u stalnom kretanju, pokazalo se kao ispravno u su

štini i ma osnovu toga mogli su Bor, Mosli, Sodi i veliki broj drugih fizičara i he mičara da zamisle i dokažu

& međusobno vezivanje atoma

i molekula posredstvom njihovih elektrona. Danas, ne samo što znamo na koji se način atomi vezuju među so bom, Već smo u mogućnosti i da izračunamo jačinu te veze. Pored toga u mnogim slučajevima sa znatnom sigrrnošću možem> đa kačemo kako su se elektroni zdru

"prvobitnom obliku

žili, kakvim se zajedničkim putanjama kreću i kakav uticaj ima sve to na osobine post»lih složenih grupa atoma i molekula. Kada je tokom daljih ovakvih ispitivanja bilo nesumnjivo doka zano da nekadašnje statički shvaćene valence pojedinih atoma kao krute veze ni pri bližno ne odražavaju stvarnost i svu raznolikost i promenljivost valentnih stanja materije, a da prostorne tvo revine atoma u obliku raznovrsnih složenih molekula i čitavih tkiva atoma ne pretstavljaju krute, nepomične skelete, već da u njima atomi na -određene načine ipmenjuju Ssvo= ja mesta u stalnoj dinamici, bilo je jasno da su centraln? teorije hemije, atomska i molekulska teorija u svom | odigrale svoju pokretačku ulogu do kraja. Konstantnost atomske težine i nepromenljivost valentnosti atoma koje su za Kekilea bile delovi temelja na kojima je izgrađivana hemija „njegovog đoba, pokazale su se samo kao pri vidna istina statičkog posma tranja matorije u velikoj ma si dok je uočavanje i upo=znavanje osobina i dinamike molekula, pojedinačnih atoma i njihovih sačinitelja dovodilo do znaino složenijeg shvatanja materije u stal nom kretanju. Ovaj prelaz sa statičkog na dinamičko posmathanje materije značio je suštinsku promenu u hemiskim shvatanjima 20-tog veka. Evolucija atomske i molekulske teorije izazvala je. duboke promene naučne mi uovom beriodu razvoja čovekovih samanja iizmeni= la kvalitativno način mišljenjai postavljanja i rešavanja problema ne samo hemičara, nego i svih ostalih prirodnjaka. T. B.

KNJIŽEVNE NOVINE