Књижевне новине

MILAN BOGDAN, OvIO : »O: KRLEŽI«

X„Matien srpska“, Novi Sad, 1956)

PS Krležino đelo tokom čitave četvrt dećeni+ je, a vremenu kad je ono ključalo, ošporavano i sl&vljeno istovremeno, kritičar Milan' Bog 'danovič je oštao doslođan avom rvom vVvjiđenju Krležinvg Knjievnog lika. A. ono, to prvo. viđenje, obeleženo je (daetumom koji je punih trideset godina udaljen od nas, jednim zaišta retkim, neodđoljivim afinite= tom za Krležinu pisan reč, bila ona dramskog, romanšljePshog, ntwelističkog, poetskog ili esejističkog karaklera, HBogđanoviđ se, po svom uživljavanji, pokazao kritičarem spremnim da objasni piščev svet 1} piščeve preokupacije, pokažao se asabesedđmikom ogromnog Kuležincg# Opl= &#a, ušpevši da sa kroza, nj slobodno i obavešteno kreće. Četrnaest emeja | kritika, koje eairži ovaj izbor „Matice .šrp-

ske“, mogu se podeliti na ti dela, shodno njihovim osobenostima; i načinima u tretiranju Krležinog „dela, Jedan v\wid su „napisi Huoji, razjašnjujući neke Krležina Kknji- . ge, otklanjaju mnoge zabune,

šovinističke 'ili nehotične, Kkojima& je ovaj pisac bio često i ne-

Milan Bogdanović

pravedno obasipan, Ti napisi su, valja priznati, u jednoj đaljoj benspektivi osuđeni na potpunu efemernost, ali njihova je draž u efikasnosti Gđatog momenta, u njihovoj ulo»i u ođređenim Hu alovima, OQni su pisani isuviše polem%k} da bi bili u dovoljnoj meri mnalitički, no njihova je \rednost u beskompromisnoj odbrani Krležinog nsaprednog sšsfava, Ba kome kritičar zasniva majvećđi deo svoje odanosti i priwrženosti. U Kkrišihkama KYležjmih Knjiga Bogdanović podvlači pBmisao Diščevog sveta, jeđncg aveta koji tone, koji se degemeriše i đekomponuje,” podvlačćoi, ujedno, veliki bpišćev zamah, Onaj splet društvenć. i književne akcije, bez koga se on ne može zamisliti. Najlepše stranice .Bogdanovićeve knjige su' eseji „Gikius o Glembajevima“, „Sećanje na Silbebranta KErana Novakovi» ća”·1 „RBazmišljanja 6 M Krleši”, u. kojima. .je kritičar ·đosti« gao zavidan. piVO svcobuhvatbnoati | a&inteze,

Ovan više-nego aftımbtivna raz-

mišljanja: o- jednom pišću,. kori, aaa odbojha cproma toga' iž-

gro će poslužiti kođ osnovnih upućivanja u Krležino delo. Medutim, nama se čini da je ona u toj afirmativnosti otišla isuviš6 daleko. I Krleža, kao i, svaki drugi pisac, svakako ima mneđoetataka ij mana. O tim neđosteeima wu celoj knjizi nije progovoreno ni jedna jedina več.

M. D.

» MIRRO MILOJROVIĆ:

»KRV NA LIŠĆU« („Nolit“, Beograd, 1955)

ILOJKOVIĆHVA knjiga ni-

je ni roman, ni hronika,

ni dnevnik. Pisac ju. die mazvmo zapisima, m to i jeste njeno najsrećnije ime. Ona opimuje velike dane 1941 gođine, početak partizanskog vojevanja u čumoađiji, razvoj prvih jedinica, Kerilske akoije, kao i.veliku organizacionu delatnost vođa ustanka u proširivanju obima i objašnjavanju borbe protiv nađ•moćnog okupatora, Pišac je po Šao od nenarušive materije doRWumenta, koju ni u jednom trenutku nije izneverio. Herojstvo, Bkoro legendđarnt,. tih renoranilaca, novih Srbijinih bunđžija za e&utrašnjicu slobodnog disanja. tema, je koja je učinila ove Milojkovićeve zapise više nego dragocenim | muaćajnim, No i elo otstranimo, za trenutak, Ono . što je koren ovih zapisa, tu „gorsku i seljačku rapsodiju par

TOT JOS OC ya Ogi ML AE Oe

lise, i probl wu anatrašnjosti,.. .

RASKORAK

velikoj reci, *

·Be „može osetiti

"koji

. 'OZORIBTM, mije samo scena, Pozorište Jo. i P upravnička kaneelarija i glumačka garderoba i i dlan dosade na ustima gledalaca i dliam a diam aplauza, pozorište je i glamicea n mesncj kavyani i bakalin nw gledalištu, pozorište su glumei i stare koncepcije, i polamođernističke kudotsaoije, i domaća drama... em za Bebe. Sa hiljadu komponenata, Potorišto

— Težimo za savremenim pozorišnim izrasom... | Nije mi prvi put da to čujem, pa mi nija čudno: što mi to govori i ovaj mladi ređitelj u gradu na

Razgledamo zajedno fotose sa pojedinih pret-

; \ tizanskih. podviga, suočiđemo me „Ba plšcem koji poseduje divmu literarnu osobinu l?s3kOg, DpO+ „duhovljenog tretipamja materije, Milojković. je do tančine U. šao u dušu šumadiskog življa, šarencg, ižuhrštanog:. kontrastima, ali | zdravog i ponosnog na breme Oe mu je dodeljeno, Iz njegove „knjige neođoljivo bu

jedan pravi i na pravom mestu - |

pogođeni miris, ona atmosferi prvih ustaničkih dana, oBtVetljde na u švim hjemim vidovima. Pi84C mnjje rađid na" užurbanom dnevniku niti pak na kvmzilite= ramom mpuodisanju materije, Om je, ne sapostavljsjući hronološku stranu događaja o Rojima govori, Ostao u granicama prirođnog pričanja, Spontanog, ali dovoljno. ubedljivog đa nam 'pređoči svu spečifičnost vaskrs&avknja · narodnooslobodilačke "borbe n šumndiji, 'Iz slučajnih, 8sporednib opisa, Čija je jedina namenu đa popuni prazninu između dva konkretnm izlaganja, pro vejava jedna prava, heoskrnavljena lirika, poezija onog tihog

i potmulog leta 1941 čiji su šu- )

marci primili prve 'borće, lak miris. i Jaka boja prve ustamičke Jeseni. Tekst, sam za Bebe, odiŠae nepretencjoznošću, lakoćom, To je tekst movinarskog žanra.

Milojkovićeva,

nezamenljivonpi, spontanom naše Revolucije, sredno posle. rata đobila dese-

“ tak: hronika i dnevnika. užuh'Dsa~

no rađenih,. obogaćena je,:oyoga puta, jedncm mnogo ozbiljnijom i značajnjjom knjigom. · ; · MOD, = WR BARL BODLEB: | lo »CVEĆE ZLA« („Prosveta“, eograd, 1956).

ODLRBROVO „Cveće“ 'zla"

B „(„Les fleurs du ma]l'j, ob-

' 'Javljeno u Patizu' pre sto

gođine, pretstavlja, gledano „iz

današnje | perspektive, datum,

prektetniću 'raoderne poezije, Ukleti „pesnik,

koji

jedan od onih ličnim primerom i ličnom tragikom svoga života, Bodler je pesnik koji je celoga života pisao i izgark&o na ovoj, jeđinoj knjizi, iščeznuvši onda kada je njegov poetslgi opus dobio sva đimenzije i sve svodove. Rastr& ntft, vihorima bezumnih strasti neođvojivih od njegovog svakođnevnog bitisanja, Oopsenjen demonškim viszijama lepote koju je sam rođio i čjje je miriše Bamo on pozn&vaoO, On je iza sećbe ostavib ovu homogenu, čvr#tu i trajnu knjigu, knjigu koja na bilo kojoj stranici koju, otvorimo. Iz nekoliko elemenata, suštinskih ko renov#&, koji,su od pamtiveka hre nili poetske žice najvećih pesnmika, Bodler je crpeo svoj slatkj bol, svoju lepotu i magiku zla,

Kasniji „francuski simbolizam mašao. je u Hođiemi svoju otskhkočnu đašku, svoj impulsivni

putokaz. Danas Je BHBođier jedan od desetine najvećih i čitaocu najdražih izgaraoćm poezije, Dpojava koja ne prestaje da zanima kritičare i estetičare. ·

"Dimitrije" Jovanovič, plevodilac. evoga izbora, objavio je, pre „rata,. jedno, nepotpuno doduše, „izdanj& ovih pesama. Ki-

bora, ođavno iscrpenog, zamenjena je ovom uglednom ·.SsVeslomi | „Prošvetine“ biblioteke

„Putevi“, proširenom * potpunijom. O Jovanovićevim prepevima naša ·kulturna i književna javnost već je stekla određeno, Vi soko mišljenje. Daleko bolji od mmogih svojih. prethodnika, Dimitrije Jovanović je ostvario jeden vrlo točan i korektno alkcentovan stih. No ta tečnost može đa obmmne „wmWvojim spoljnim bljeskom i da čilaceu onemogući prođor u strukturu, u bit nost. Iza te 'uglađenošti rime i ritma leži ceo no” Bodlerov, je ·prevođilac vrlo stećno presađio u baštu naših govorncpoetskih mogućnosti,

Pogovor Bože Kovačevića, pi> san: popularno } informativno,

sati, dada

i mladi Pozorište je

knjiga odvaja , se ud mhogih sličnih svojom! ne . nametljivošću i Taya iskrenošću. Istorija koja je nepo- .

pomoći đe našem čiftadću Ba: a

Bja ražume pešnika, povezu-

jući sadržaj njegove ezije sa Kuti: njegovog sola. 58 BR E 2 .LUM..D.

Goran Movačić

OGANJ I RUŽA«. i (pjesme Narodne revolueije,: „ulinra“, Zagreb, 1956)

{a D mnogobrojnih nntologija i | poezije · gbomićci ovakve

„TU Vrste Su najveđi Iınajdra•/ . goceniji, Retke sb. gođine u.kd-.

Jima 'se ruše mrakovi prošlosti,

u Kkojima" še ' ruši postujeće do-

- larizovana „između rušenja.i ?

svaku svoju reč. potvtde'

·to malazimo. u finom. i

veđeno, već, do :8voje neBaecije,. U ime,novog i uvek svežeg” i novog 'šivljenja, Poezija tu pada u najve ći i najradoesniji zagrljaj: ona, šsamn po sebi, oduvek je bila bo-

Mdanja, između protesta i stremljenja. Ona. je borba. A berba

udružena, ma borbom, — može lj: se zamisliti išta smsžnije i-sVete

lije od 'toga?. ž \ Hrvatski, pesnici" zaštupljeni u

ovoj knjizi DreiBtay1jani su do-

melimn, različitih 'valiteta, Ne-

ke od tih pesama, iskreno' po

voreći, ne bi mogle ući u-svšalu drugu antologiju. Odgovćr ma na šjajno' motivisanom obrazloženiu pišca predgovora, pesnika Jure Kaštelana: „Tekstovi, koji su bpisani u tim danima, ako Vi | ne govore jednakom umjetničkom snagom i uvjerijivošću izraza, govore ljudskom odlučnošću da Be riječ potvrdi djelom. 'o je njihov zajednički nazivnik“, To se ne odmosi samo na pesnike umetnike, to se tiče i narodnih pesama. miklih u revoluciji Woja se nalaze u ovom zborniku, Njih ne vređi čitati, njihove stihove, olštempane na finoj hartiji, uzaludno je išprobavati postojećim poetskim normama 1 regul&tivi-. ma, Njih t*eba slušati, treba se setiti onog đivnog irskog vuka koji smo zapamtili, onda, u BVOje vreme, na svome ierenu, pod određenom · temperaturom maše borbe, Divnu, toplu narodnu pesmu „Na Kordunu grob đo groba“ ne miožemo (setiti. ako ne znamo još štošta što se Doput fluiđa nestanilo oko nje i naših ·Spomena,

VismDka dostignuča Gorana i Nazora, i MBme, snažne „jistovremeno, pesme Kaštelana, VJsdimira „Popovića i Puraničevića=> Pločapa” — tlo- Bu, pesnička „des 2 kojima.d&e ovek može uživati, Goranova „Jama“, taj svod naše, r&lLne poezije, već je nwutavila da živi svojim mneprolaznim, ubedljivim trajanjem. Nazorov epski zamah u „Titovom „Naptrijedu““ i „Majci. pravoslavnoj“, Kaštelanovi „Tifusari“ i, mnogo više, lirski briljaninmo , „Jezero na Zelengori“ — su Ostvarenja koja stoje daleko iznad proseka zbor nika, · |

Najpotreaniji prilozi knjige su tekstovi osuđenih na streljanje. Ta nenameravana poezija, rođena sa druge. strane života, najprirađnija I najstrašnija njegova himna, ta pisma od kojih nas hvata jeza 'i pomosni bol stranice su kojima Be završava ovaj lepo uređen.zbornik.

| M..D. =

· »TEORIJA „KNJIŽEVNOSTI« (sNarodđnsa, knjigace, Beograd 1955) | AKO namenjena višim i TT razredima gimnazije, O'va knjiga je od naroči« tog interesa jer je pojava teorije književnosti kođ mas prava ret kost. Dragiša Živković Je prvi M. sleratni autor takvog dela i ved za to zaslužuje reči priznanja, Iako ne navodi literaturu, kojomni se služio pri izradi svog udđžbenika, DD bogatom raznovrsnom mi terijalu odmah se uviđa. da je korištio niz đela, iz iste i blisku cblasti., Brižijivo i uspešno 8u Obra> đena poglavlja o stilskim figura*. ma, poeziji i versifikaciji. Knjiga nažalost, obiluje mnogim grešla

Ispred i iza scene —

ristolieamas. Nazvaću vas, recimo, nekoliko desefina

avnik nije ovde, biće predveče, oko 6-—#7 Yi, čujete li, vi m kavani, Dakle, molim,

je sigarno fm,

'Zibunjeno tima. Žao mi je, izgledn da su -io primetili:

— Ako vam hitno treba, nom tužioštvu. Ovom ulicom od trga, ph malo lev0...

Pogledao sam rpitno. — Pa da, sad ma je radno ·'Mora da su i dalje videli npitni

vreme...

— On je, Wnate, službenik um okhružnom

stolom

\štvu, a ovde rađi honorarno, fri sata dnevno. „taho!: 7” Pi ;

; IL odmah da vn

norarhe mpravnike pororišta, ali ovđe, na

a #sudsMim. rešenjima, razgovarao Ha!

posrednije i iskrenije nego u mnogoj“ upravničkoj

sam 6e osyrmno oko sebe i pošao vra» eovdo se isnviše malo zadržavam.,

nađi ćete ga u Okrmžk a mojim očim#s

am kažem, me zalažem se za hO- · d ovim

ay JET

| ma koje se ne mogu u o . šnacu novinskih aldhacaF— 0Dio: . jati ı komentarisati (umetnička · reportaža svrstana je u književno-naučnu vrStu, ako razlikuje realizam, naturalizam i kritički realizam, zašto ne ražlikuje adaizam. od nadrealizma, »impre" sionizam je naročito imao:odjeka u slikarstvu« — ustvari je Ubraino, za najznačajnijeg'pretstavnika nadrealizma kod nas jrogla-

sio je Rastka Petrovića, itd.). _Ne treba, prećutati da je Đraglša Živković sav od konzervativhih shvatanja, što,· naravmo, nikako

ne smeta činjeničnom materijalu

njegovog udžbenika. Zato se problem čini nerešiv: mujstori stila i književnog izraza nikad nemaju potrebu 'da &šastavljeju teorija književnosti, 'a, oni' koji trema književnost, đa. tumače po. OsVeštanoj trađiciji moraju to đa ćiue iz knjige, priručnika u Rome ća biti 'sve pregleđno svrštano ı razvrsfano. "Taj šematski duh oseća se u gotovo svim teorijama knjiŠševnosti, Zato su knjige takve vrste čudnog udesa: nijedna sa nije spasla zaborava·a svaka je uticala na shvatanje · bar jedne školske generacije, Sad je pitanje: može li se činjenični meterijal izneti suvoparmo i fakto„grafski u najsuboparnijom. smislu, ili ga treba dati.iz jednog

„pastareldg' sspekta.što je u' svim"

„teorijama književnosti, slučaj? Najzad problem je.i ovaj: zar nikud „dalje od Hegelovih shva~> tanja u trećem delu niecgove vH}„Btetikeć, ili, zar đa se prihvati "sa “rao. njeno slovo a ne i njen duo razvojnog kretanja? M. M.

. ROBERT GREVE: JA, KLAUDIJE« Yzuanje.' „Matice: srpske", 1956)

(7 AD jedan tako eminerntam

' WA pesnik kaca sto, je. Roberi Greva,'piše romane, i pogotovu. kad se afihmiše sa. njima kao što jie to njemu uspelo, onda se "Čovek bila: othktuđa to? jer više ne živimo u wWevetnaestom veku kada su” romsmHični pesnići (Igo, de Vinti, Gotje) smatrali svojom: dužnošću (koOjoj ništa ne stoji ma putu) da pišu romane, i to najčešće istoviskoOg karaktera, kako je to činio i Grevz. No ako su romantični pesnici pjsali" svoje. romane kao i epove da bi oživljavali nacicnalne mitove, i de bi žadovoljavali svoju čežnju za fantastičnim, Grevz miti veliča neke nacionalne ideale, niti dopušta slobodnu igru svojoj mašti, Sa ogromnim poznavanjem detalja i» Rimske istorije, #4 poznavanjem „običaja, | navik4d, shvatanja, načina govora i mišljenja starog Rima, on mam đaje panoramu zbivanja na rimskom dvora u iperiodu Klaudijevog »ivota, koji se poklapa ša· vlađavinom Tri imperatora (AVgusta, 'Fiberijš& i Kaligule) i njega samog kao četvrtog, Grevz uživa u lepoti verođostojnih pcjeđinosti, te ume tako sugeštiivno da ih izvaja, da mi.sami ne možemo da se otrgnemo tom ,pomalo sablažnjivom „uživanju u beseđi golih činjenica, U celini uzev on iznosi takva shvatapja O istoriskim problemima, koja *u toliko smela đa. moraju bili sporna; u njima: prema tome ne-. ma konvencionalnih, uđžbeničkih istina, — utoliko Je zanimljivost ovog dela veća. Nu još mismo dobili objašnjenje šta je Grevzu trebalo da piše laj ciklum išstoriskih romana, jepP ne možemo sasvim de prihvatimo objašnjenje koje, on sam daje: da ih piše zbog novca. Jer u ovakd, ozbiljnoj stuđiji nema” čak mi pokušnja ·đa se Ona učini „DYri- . vlačnom“ Wı „banalnom smislu meči: rdkakve melodrame, hikakvih ulepšavajućih “apleta, NMaprotiv, jedan ocinizam, Klaudijev i Grevzov.u isti mah, natapa ove stranice kao univerzalma Vizija istorije i njenih polua, — pokretača. U taj intelekualnoi rađoznalosti za Dproce-

' njivanje prošlosti, koja je uvek

model sa procenjivanje današnji ce, nalazžinio spoj .ša ·rjegovom poezijom, i opravdanje njegovcm privšdnom atvaralačkom Rkompro-

misu, .· ; . K. V. O y KARI, ESRELUND:

»MOJA ŽENA JEDE ŠTAPIČIMA«

(„ftađd“, Beogyađ, 1056)

TA se krije iza ovog primam1ljivog neslova, — Dpitanje je. koje, razumljiyo, kopka radoznalost svakog. čOve» ka koji pogleda naslovnu stranu Easkelunđove knjige, Interesantni naslovi ovmkve vrste, .čiia je podloga često srećno izebyans bizamost, misu refki U repor-

dernistička rešenja, dalje? Dalje — kao

RAT, I SMEH

Jednog velikog pozorišt: va drama. „Tri .sesire“, munga. Stari provincijski

tažiO- pokopanim m

jiv, gluma odlična — a u publici

čuje smeh, , 7

Tražim raloge tome. 'ovo: fšaj g&glamac m jedm Švejka; možđa on u Bve kao švejk? · :

m me-.

» ju prošlog veka.

— Ove godine smo prv! put upotrebili polnmoscenografije w ravesama.. (A nm gradu na velikoj reci).

Nalazim se ispred sćene, wu punom gleđalištu

jim promašenim životom, lanačkoj žabokvečini...

wi } 3 i Va

terskoj literatum Zapađa, Qni kod naših čitalaca uliču | na „brođu knjige o kojoj je reč, | Pisac ove knjige, Karl Mskelund,. je jeđan ođ. mlađih dan-

„skih publicista. On, mirno mo-

žšemo reći, i nije pišac u. oncm značenju koje ta reč ima kod nas. Suđeći po ovoj knjizi, koja je njegovo prvo štampano (delo, „on ie pre svega đuhoviti majstor pera, vešt reporter, novinar. koji ume đa'sapazi, koji ima duha da nas zasmeje, načima da, nas zainteresuje i priveže. „Moja žena jede šBtapićima“ je novinsko štivo prožeto dobrim | 2dravim humorom, zanimljivije mo obično utoliko što pisac govoti o &ebl, svom životnom i staleškoni užpo nu- pre. ženidbe sa lepom Ki· neskinjom - Či-Jun, | „Pritodom „8Voga poziva upućen u grotlo prošlog rata, Eskelundi je svom snagom svoje poslovične pronicliivosti i oštroumnosti zabeležio ' neke podatke o Kini, o ratu između Jnpaneca i Kineza, koji nam pomažu da razumemo puojedine odnose i običhkje te daleke zemlje, koje dosada nismo znali. Poglavlja u kojima pisac gBOVOri o sebi i svojoj ljubavi prema mladoi „KineshWhinji izvanredno su duhovita, protkana samopotsmešljivim mueditiranjima, laka i humoristički efikasna.

Kinjiga: Karla Kskelunđa pridrptužuje s6 setiji prevođnih dela 'čiji aulori piu bez ikakvih u„metničkih namera. One bi im, Svakako, samo: smetale i pogoršavyale život. Takvi pisci su pismeni i 'dovitljivi registražori, župnabisti., rođeni za pokret, za putovanja, , dovoljno pronicljivi da shvate ono što od njih za“hteva tehničko doba u-· koms :žive. Oni uvek imaju široku publiku, 5 to je, uprkos svih naših zavaravanja, vrild važno,

M. DD.

ŽORŽ SIMENON: . »PEDIGRE«

(OBratstvo—jedinstvo«, Novi Sad,

; 1955)

UHMOVITO piščevo obave-

D štenje đa su pojeđina me-

sta iz „Pedigrek&“ „zabranjena po naređenju suđova i Lijeza i Vervijea (Belgija) pošto su neki stanovnici 'prupuznali 5ebe u ličnostima romana& nikako nije i putokaz ka realnoj sušLi ni ove knjige. »Peđigne«, kao što i sara reč kaže, dnevnik je upravo dnevnik +~ O čivoću jedmo porođiće prve . četvrtine našeg veka, dnevnik jednog grada i njegovog tihog pulsa nja u opštoj reci prolaznosti. Dnevnik čije posleđnje straniceobeležavaju svršetak Prvog svet skog bata, Posmatrsjući obične. waale, proste Živote, ovaj siikat jednostavnih ljuđi i njihovih ćuđi hretao se po površini, bez namere i snage đa buđe hroničar vremen& kao, šire usJovljenosti, bes naklonosti ka tipizacikji, »Pe· đigre« je građen na temeljima lakog, reporterskog pričanja, na spoljašnjoj kori zbivanja. Sve j?3 iu ritam, sve penušavost, sV? francuska, kogzerska šarmantnost Ba ispečenim wanatom, 58 obđaTenošću za simultano percipira nje najrazličitijih vidova grad. skog Života u svakom momehtu, == filmskim rečnikom 1 filmskon, brzinom, pisac je stvorio roman koji Be» u časovima odmora, oše lepo i bez naprezanja, čitati. Naročito plemi napetost pripoveđanja (Žorž Simenon Je poznati pisac „izvršnih kriminalnih romahn4a). Likovi „Pedđigrea“ sH ljuđi neivni i dobri, tihi, i u. toj pomalo površnoi nevinosšti — skoro Desvakodnevni, To se naročito odnosi na Mlizu, Dezirea i Leopolda, TI to je ono Što je u romanu kuđikamo bolje od piščevih, ma kar i nenamernih, &klonosti ka socijalnoj literaturi, koja, ipak. traži više ozbilinmosti i đubine. U srećnijim trenucima pisac uspe da prodre dublie u materiju, Gk} obelođani pokoju skriveniju sem

zaciju ljuđake psihe, da krene

vrludđavim tokovima ”#svesti: no, to je više Btvar slučaja, Sve wihlo je ritam, igra, pomesenost, Roman pisan, verovatno, direktno u mašinu, điktiran u maghetofon. (Ovo ne, navođimo kao interesantnu pojedinost, već sivar koja će, na Izvestan način, 'do· prineti pravoj oceni knjige), »Peđigre« je \njiga koju svako, u određenim uslovima, može čitati. Roman u onom značenju koji je taj pojam imao u širD kim Krugovima čitalaca pri kraM. BD.

wu Srbiji. „ČehovljesvR& Od preliva i štilekar pijan rida nad dWvo· nad Wvojim ambicijama Prizor dir. Be 8 Više strana

Jedno od objašnjenja je | 7 'drayoj predstavi igra sti · publike još wvek živi

eamo

· Držeći

pari očiju. · mušto ste glumicn „tu i tu“, ; smatrali, ·bolje, odmoravali, kao da Je, recimo, trećerazredma kavanskw pev: BDrastično, reći ćete. mopštavam, I znam jedno: glamica „ta i fa“ nije kriva zbog ovoga. V . Nešto da spomenem. N

je on postajao glumac... i šta od tada. Ramo ponešto je i ostalo,

kod jedno

IVAN POTBČ: · »ZLOČIN«

(„Svjetlost“,

VAN: Potrč, Jeđan ođ zna-

čajnijih · savremenih „810-

vensnčkih „pisača, „nežvao ja ovo delo hronmikom. Sa retkim igužecima, ovaj Književni rod je kod nas proškribovan hyro ničarskim rom0mima, dosadnim, aemorfnim i preživelim. Potrč je hteo, a po prirođi motiva i morao, da napiše hroniku. On je, više nego uspelo, zaobišao te am bise koji bi od njegove knjige mogli da naprave · neinteresantnu belešku o jednom vremenu. Napisao je jezarovitu, izrazcm ekouomičnu knjigu 6 žločinu koji je izvršen nad Đurom Đakovićem, sekretarom CK KPJ, i Nikolom MHećimovičem, sekretarem Crvene pomoći, mnckoliko meseci posle Januarske diktature 1999 godine.

Materijal, na pravim izvorima pronađen, ozbiljno, proučet, sar po sebi đovoljno je interesantan i primamljiv. Postojala su dva rešenia za pisanje: Između striki

19586)

Sarajevo,

'nog pridržavanja fakata i stva~

Yalačkog zamaha mašte Potrč e iso,brao Bredinu, ostajući, u po datku, što više veran onom pr vom olementu. On ga nijednom nije smeo prenebregmuti, a to mu, uostalom, nije ni trebalo. se jliterarnog Ostvarivanja građe samo toliko koliko je to bilo potrebno da događaj u čini interesantnijim za čitanje, Potrš je obrađio veličanstveni, herojski put ta dva revolucionara ranoranioca, bunievnika, NjiiUhov Život, njihova borba, držanje pred policijom — to je jedna građa dostojna poređenja 5& fenomenom majvičnije spisateljske mašte. Na taj način, piBac je sazdao' knjigu koja se kreće između dcdličnog reporterstva i bolje proze, Još tačnije: hronika „Zločin“ milje umetničko đelo, ali je to isvrana Khnjiga.. Knjiga podjednumko značajna za ne ioliko bogatu literaturu koja govori “ borbi naših revolucionarnmih snaga protiv monarhije, podjednako pristupačna širokoj Šitalačkoj publići svojom . napetošću i uzbudljivošću, to je delo koje me -nadušak 'VČita. Nije..na odmet pođvući da ova hronika o svetlim trenućima naše prošlosti može Vrlo vaspitno đelovati na mlađe čitaoče.

Jedan drugi kvalitet, koji nas je rukovodio đa prošli put, na istom ovom: mestu, preporučimo „Tajne špijuna Borisa. Nieškima“, interesantnost i Mzbuđijivost Potrčevog romana, avedoči, svakako, 2 rađanju naše zabavne literature, čitaoću potrebne Oonoliko koliko i ozbiljna umetnička knjiga. Tiraž od preko 80 hiljada, koji je ova knjiga doŽivela samo u Sloveniji, najubed ljivije govori o njenoj vrednoati i interčsantnosti. „ M.

FRANČESKO dJOVINE:

NAŠA KNJIGA U INOSTRANSTVU

TRAVNIČKA HRONIKN

na francuskom

- Pepgdqovor KLDDA MAVLINA r.ecursGuzezaiKI auuu nuu ua auuu aza aa eu aun er venezaı |

(Club bibliophile de France, Paris, 1956.)

više od deselL godina

pa da se jedno od najreprezentativnijih. dela po sleratne jugoslovenske litera ture pojavi i u Parizu, sa iscrpnim , predgovorom poznatog francuskog romanopisca Klod Avlina.

Klod Avlina »Travnička hronika« potseća zbog Oogromne senke koja sa natkri lili nad oba dela, na 'T'olstojev »Rat i mir« On smatra da su ta dva dela, i pored žYnazličitog · sižea i tretmana, nerazdvojna i on ih upoređo stavlja kao »Rat i mir« i »Ni rat ni mi?r'«.

U svom uvodu on daje kra tak pregled istoriske pozadine Andrićevog dela, a zatim „prikazuje | Andrićevo shvatanje istorije. On se po, Avlinovom mišljehju ne brine mnogo o raznim teorijama o istoriji, već oživljava pojam sudbine. Umesto da čini velikim male ljude, on ih prikazuje zatvorene u svojim ličnim zatvorima kao što je Travnik zatvoren u svoja brda. Ali, ako Andrić i ne haje za teorije u istoriji, on se strogo drži

"oteo je da prođe

; vo Andrić

»ZEMLJA SVETOG SAKRAMENTA«

(S falijanskog prevela Branka' Belan, „Narodna prosvjeta“, Sarajevo, 1955)

KORO simultano pojavili

su se roman . Mrančeska

Jovine „Zemlje Svetog sa> kramenta“ i iscrpan ešej o vom piscu od Kroša Bekvija u časopisu „KMnjiževnošt“. II pisac i roman mneosporno zaslužuju našu pažnju. Istina, ne treba tražiti u ovom romanu Ono čega i nije bilo u intencijama ovog pišca angažovanog u naprednoj al ciji i dosledno OprORGUDOOE u društvenoj borbi u italijanskom društvu. U njemu se neće naći novih umetničkih i stilskih rešenja. „Protivnik shvatanja po kojim& je umetnost humashnistička đokolica, on Od umetnošti traži da Wudđe izraz naprednih usmerenosšti i htenja, Njeguvo delo se razvija i ostvaruje na proseđeima verištičke proza čija se: crta može atalno pratiti u italijanskoj književnosti.

Jovine ovim svojim romanom ponovo pokreće pitanje italijanskog juga, pokretano ođ mnogih pisaca pre i posle njega, i po ovom romanu i Ostalim njegovim delima možemo i Jovineća ubrojiti među pisce militantne književnosti Juga IJtalije. Problem jatifunđija i ljaka pokrajine Molize čini okcsofcu „Jovineovog pripoveđanja,

ca.

dela, ali i taj deo čimj

bednog Šivota se-,

dok je prolazila, poMožđa. A odgovor.

edavno je jeđan mak wmetnik, glamac, slavio jubilej. Intervjuisao. sam ga i om mi je ispričao kako je \sredina, gledala ma 'glumački pomiv. u vreme kada

Promenilo se mnogo što

sređina, palanačka

000 ublikom. Bolesnik nije kriv zbog oboljenja.

Vreme zbivanja — prve gođine fašizma. Roman je horski komponovan, ceo gradić u koji je radnja „smeštena učestvuje u zbivanjima. Roman, lišen dubljih psiholoških introspekcija,

„vešto građen, ali ne | dosledno

razrađen, ostavlja ponekad utisak neprodubljene hronike. Prevod ove knjige (prevodilac Branka Belan) je izrazito loš i navođi nas i na šira razmišljanja, Postoji kođ nas jeđan stil i jedan PE koji bismo mogli, makako to paradoksalno zvučalo da, nazovemo „prevodilački“. Ne samo da neki prevođioci ne Uuspevaju da domaše izražajnost originala, nego napuštaju duh našeg jezika, Stvorio se, rekli bismo, jedan esnafski jezik kojim niko od naših književnika ne piše, starevremenski u lošem smiRMlu, s& Veštačkom, sfranom sihtahsom, \rečnikom usštajalim ji bajatim. „Govor“ o razlikami koja postoje u jeziku naših dvaju najvećih kulturnih centara, Zagreba i Becgrada, mišlimo da najviše hrani izvesna „prevodi. lačka"“ literatura čiji se jezik, neknan našoj hnjiževnosti i našem govoru, neguje u zimskim baštama prevodilačkih Ta OPISE

Zapisi iz unutrašnjosti

stava, A reperto.r? Na primer, Bilerove

— Da, da, znnte,

„Ne

o je koma, Nek 4

e ...

što muaziDEGBRADAOCIJA? je takođe zastupljena. Davaćemo „Kuću na uagiu“... — “Kuču na ugla“? ;

slali su nam ga iz veće — Da li je već negde prikazivan? — Verujte, ne znim,..

Onda se vratio kurir | rekao je da i 8 uniformama zaključan i da jo dede ana šao i npravniki' gm je ponovo poslao, » ja sam Čitao i HHž da li je moguće zvinjavam se, moždm je komad dobar. Prika» Dijagnoza: postoji bolest još uvek, na kod svih zam je. Možda je doživeo uspeh, Ali, M e b gšuće da upravnik NK ZNA, P aa Ga UJ)VRANSČ

istoriskih činjenica i bpisag predgovora smatra da originalnosšt »Hronike« leži u tačrosti njenog naslova, Jer, kada Andrić” naziva svoju knjigu »Hronikom«, to je ustvari hronika. Konzulsko vreme, kako se to u Travnı povorilo, tačno se odigralo onako kako ga pisac prikazuje. 'Tri vežira i dva konzula Austrije. koji su boravili u Travniku između 1807 i 1814 ustvari su posto-, jali, a i francuski general. ni konzul je postojao. Međutim, Avlin podvlači da se Andrić nije zadovoljio samo prikpz»ivanjem ličmosti koje su stvarno postojale, več im je u švom delu pruživo ono što j}» osnovno, On je ušao u njihove misli, u njihovu potsvest. On je ofkrio na isti način “Veliki broj drugih ličnosti — žena, dece, popova i Rkaluđera, pa sve do gradskog dobošara, Upoređujući »Na Drini ćupriju« i »Travničku hroniku« Avlin smatra da, sa estetskog stanovišta četiri veka neđaća su pogodnija za đelo, nego osam godina za vreme kojih se ništa nije de silo. Međutim, on vrlo tačno primećuje da svakodnevni odnosi među bićima, unušra šnji život, kao što je učio Prust, mogu da buđu pred-" met isto toliko privlačan kao i najbolji avamturistički romani. Avlin, odmah na= glašava da se »Hronika« ne može svrstafi u Prustov žanr, On smatra da ona u sebi sadrži jednu drugu vrstu uspoređriora tempa koji njemu više liči na vizanntis'' stil srednjevekovnih fre'saka, gde jie sve podvučeno pa čak otežanmo, ali nepromenljivom težinom koju ?ahteva potpuno poznavanje, Međutim, on smatra da je dekor hronika neverovatno

lagan i bfzo dat, da je ne-

koliko reči dovolino da bi se: prikazala · masla i mien miris močvare, da bi đdo-. šlo do očajne noćne tišine, do dugo očekivane radosti lepih dana. OUvodđničar smatra da je pisac svu pažnju koncenftrisao na ljuđe. Svaki

od njih ima "pravo"'na voj"

portret i svoju biografiju i ort 'to vagsližuje;“di{x+3yyaz0 A

U zaključku svog išcrpnog , uvođa Klod Avlin podvlači: »Nova Jugoslavija sa njenom Republikom Bosnom i

Hercegovinom „smafra Ivu Andrića za jeđnog od svoOjih najvećih pisaca. Dve

zbirke priča, jedan kratak roman, u kojima ponovo na» ilazimo na poznafe teme SU: još od 1945 gođine obogati-

·li đelo puno mere i savršen" –

stva, čije mesto je ofsada u prvom ređu _savremenćč svetske lireterure.ć

Sa srpskog je delo preveo Mišel Glušević. Prevod »Travničke hronike« svakako nije laka stvar. Prevodilac je u celini uspešno obavio svoj posao, Međutim, i tu stara izreka »tradutoretra'tore« delimično važi.

Dobija se utisak da je pre- .

vod osušio Andrićev stil. Potpun prevođ Avlinovog

uvoda u: »Travničku hronil:xue ·

izići će u »Letopisu matice

srpške«, D.N. |

ez Ob;

Mmaćemo mekoliko premijera, „Mazbojnike”", Domaća drama

to je komnd o okupaciji. Popozorišta... napisao?

atava. y | —— Pogledajte ovn scenagrafiju #8%,. komad „Pečalbari“, Vidite, sve je rešeno wu ornamentici, čitav dekor je n atlizovanim čaramm sa m3kRkedonskih ćilima i vezova. PE | Doista privlačno i. sanimljivo, ošvežavajuće Wkoliko se sa slike viđi, Nema oveštalih kič-kulist, Kuća sa #remom, faraba žutih kao žumance, ni papitnog drveta hašred dvorišta, kome je botaničku wrstu teško odrediti, a koje se ti aVRKomi jačem horaku nm Bćepi trese i wnvijs da ga orkan čupa. Umesto toga, stiliszsovane šare... Privlačno i vanimljivo, odgovara ambijentu radnje, ne lebdi, nesamnjiv korak papred.., A dalje? Dalje — nema, Zapravo, ima jedan pomalo tužam ommeh i Jako sleganje ramenima, Slušam: u okviru takve bcenografije — #luma standardna, standarđnm w lošem smisin — pomalo patetike, podosta sitnog

realizma. { i ipak lebdela, i bila pomalo ili

'Scemnografija je odosta vaja O redetava) Haskorak! Maćio sam još

edan pogled na lepu seemografiju | spustio tužno

Totose na sto. OVAN BC ON TRI SATA DNEVNO, RONORARNO j PosoritoK Jod većem. mestu Srbije je od-

tua, m blizini centra, madno sam potražio upravnika,

izgleda da nisam „ maišao W pravo vreme. RJ: OpMPar Hi JM

trgm #& spomenikom, Pređ

kancelariji.

— Kako se snalazite na dve dužnosti, ovde u kancelariji i u pozorištu? |

— Kako znam i umem — odgovara ovhj raniji

retsednik upravnog odbora pozorišta. Njemu su

kad je pozorište osimlo be upravnika, ntrapili i tu dužnost. „Ti si mnjbliži tom 'posim, rekli sa mu, pretsednik si upravnog odbora, biće samo priprivremeno'l,.. . Š

A privremeno je kod nas često, kao što je pbznato, relativan pojam. I vremenski veoma meod·ređen. Može biti i dan, i mesec, i godinu, | dve...

Izvod iz jednog razgovora isa kulisa:

materijalnim teškoćama u koje je bilm zapala, naša

| opština. Glumci, projesionalci radili su dnevno Dpo'

14 1.16 časova — da bi isterali svoje plate...

— Sad je predviđeno oko pet miliona dotacije pozorištu s tim da se ansamb&kl smanji od 30 na 14 članova... OIMES0 0 a p

| — Nekvalifikovani glameci sw nam balasti. Ovo mam. J+ prilika da ih -se oslobođimo... | __- Nedostaje nam sštrnčni redđitelj, " kvalitetniji... A e | — Najkvalitetnii predstava? O" Nilova „ĆČezn.a pod brestovima“, Bta nam, je punilo kuću? Dramatizacija „Zločina i kazne" i — „Oj Moravo, moje selo ravno“, Ne čudite se onda što nam Je reperitosr mešovit, \ > NOV

; „nja, Timansiskhka situacijn teška. Povezana je 4,

svestraniji i

Ovo pozorište je veliko, sa dobrim snsamblom. Kakho je u manjim pororištima gde svako igra sve

— i ne tako dohro, Jedne misli, toj je i pitanje, nisam mogao đa se otresem: da M bi smeha bilo da je umesto rmbio ioštanin Mitke: Tuga im.

skog lekara na sceni Š je iz sličnog izvora, isti pšjani žal, isti srozani i

zgužvami rukav...

NEKOLIKO DESETINA PARI OČIJU . A ovo je bilo m... Ne, irae i mesto neće po mennti, Mada io možda krije opasnost nopštavaobići ću ime i mesto. Događaj — ne! Recimo. grad sa kandelabrima i kočopernim neonom u izlorima. To govori malo ili ništa. Drugarica „ta i ta“ je — agimmića, Lepo: ona nije loša glumica. Većina tako misli. i Zakazafi nekome sastanak. n kavani nij, greh, Pogotovn,ako je to poslovni sastanak, Pa čak aku je n pitanju | —glamića, ;

„Sedim. i čekam. OPtA "NO TAM. Zastaje na vratima i traži bpo-

glamica „fa ita“. . c čledom, Onda nema više šta da „fraži i žurno pri lazi. Pogledi su sada npriš u nju. BRukujemo Be i Ona Meda, LOOP . i

ozorištu, ali prve na je čekala piali ne njoj i oma

Trebalo je đa razgovaramo O pitanje nije bilo njoj npućeno, tanje. Titamje je bilo npučeno,

W kavanu, punn 'kavnnu, nlari

Pogrešno je lečen neamerenim dozama diletantizma,

Postojala je dobra volja n pozorištima w nnu- .

frašnjosti, ali ne uvek i sposobnost, Svaka čast pri tome onim sposobnim pozorišnim radnicima čija je umetnost ostala utopljena w Jjajovom kolekfivnom grču. _ Nije stečem antoritet. : Primer? Možda ovo nije primer... Možda samo

- liči na primer. Bilva zgrada na ugla — m jednom našem gradu u.

unutrašnjosti. Zove 56

POrOrAEe: Mr hladnog predvyorja wlazi se u gledalište kros hodnik koji miriše na — Rmonijak

žao mi je — aAutoriteš ze i time može neo steći HHi izgubiti. . , ;

„VERUJTE, NE ZNAM“ Teše0v

' O istom pozorištu imao mam razgovor hm wpravnikom. On je omanji, ćrvwpurast čovek, nekako — sav u žurbi, ~ ; i JO Dakle, ulazim i pretstavljam swe...

— Pa šta vas inferesuje? Ima. ims novoga...

— Recimo, kakav je repertoar? ) SN e · — Trenafak samo, da završim sa Kurirom.., Iđi i nađi kako maš... Neka svuknm makar ne-

' kog vojnika...

— Evo, vidite kako knbmrimo. obraća se meni,

Zar zbog dve vojničke uniforme đa otkažem pret-

e gs nije čula,

mnzeju mladog ~— Zašto mi komune,

— Ako se ne varam,

nalmo pozorište, uslova za rad,

— dama sam glumac! a — To Je lepo.

vorište. — Za mene

SO OVOg mesta w rang trećerazredne palanke. li t _ ž advadidi, ž ea mislio sam, Ova komnnma može . Para jE pozorišta, Ali da bi to bilo pametno? a a o E · neki druk brave što grad na veliko, reci i Još ·Na jedmu pororišnn kartu k š i sajedijoe up OE IJU 300 oja košta 50 dinara, Rešenje? Ostaviti jaka pozorišta, tujuća, ili nešto drugo? Bilo ovako je važno: isići pred publika sa antoritetom umet-

nika, dase ne među glamlece i znak jednakosti.

U gradu, nije daleko od Beograda, sreo sam B

čoveka. Upitao me „et nemano pozorište? Ovo je centar

ovde je postojalo profesiopa je rAtVOreNO -JeB e imalo Pa eto imate amatersko po. } To nije isto, Za mene to znači de-

neki milion va izdržavanje pro- ~

takva profesionalna pozorišta?

...

ibi osnivati puili onako, jedne

i Bmejala tragici.i da ponekad ir kavanske pevačice ne bi stavljala

Vojislav Trišić

ENJIŽEVNE NOVINE