Књижевне новине

eeoveoveooo.eoone99e99 699.999

ka seeeesfeveo9eBeoBB Be VRee ere a8 eee

: umfovao na festivalu „Praš

: M čet

; OU ab vebu cot da orao likama među kojima se naročito zist, ali konačno se posvetic po- bezmalo

: sjavjjeBa “Steyjjiha "PodiBo : ističe majstorsko tumačenje in- zivu književnika mnogo kasnije, Višegrada : njica, : timnoga u čoveku, kao i duboko u četrđesetprvoj godini života,

e : osećanje pejzaža i retka sposob- po izlasku knjige „Kara-Bugaz“

: opere Marija Podvinec.

III III TU

'tima obeležena stogodišnji-

: R. Blažom.

|||}

dana -

DRAMA Š

Na Hijeci premijera Stan OIČSVe „koštane nrajevu premijera r Janjea d p jera „Ki Zadar je imao premijeru Ibzenove drame „Nora“, : U Slavonskom Brodu prvi : put izvedena dramn D. Rok sandića „Bijeli leptivi“,

IZLOŽBE

Otvorena izložba Ššestorice — Aralicn, Gvozdenović, Milosavljević, Radović, '"Tnbaković i Šerban, istovremeno su u Beogradu otvorili zajedničku izložbu slikari Ćelić, Mrbinović, Om. čikus i Olga. Jevrić vaja.

U OGrafičkom RMolektivm otvorio izložbu wvajar S. Stanković, U Zagrebu otyoren,„ izlož be M. štajnera, Zdenka Gra diše i Francie Ker slikarke iz Londona.

U Beogradu ofvorena izložba nemačkog slikarm Helmuta „Vajea, i izložba 2000 godina kineskog slikarstva. KONCERTI MVelikim horskim koncer-

ca Stevana Mokranjca,

U Beogradu imao koncert sovjetski pevač Ivan Petrov. Miroslav Čangalović imao koncert u Novom Sadu. :

U Beogradu održan sim- : foniski „koncert orkestra Doma JNA sa violinistom

OPERA i BALET Nemački operski mumehftnici s velikim uspehom izveli u Beogradu Mocartovu o-

peru „Tako čine sve“, U Zagrebu premijera „O-

od najistaknutijih i

“ : POŠGRIN i i knjigu o psihologiji RAZNO Održan „plenum Saveza dva toma, i njegova izabrana

književnika. dugoslavije Ljubljanska opera otpuPoraz je u Hoalndiju i : "rancusku, a drama na ; y Treći pozorišni festival u : 150.000 a ONA M Pariz, gde ć,„ izvesti Can- : RO kareve „Sluge“.

Antonio dJanigro i mjegov Kkamerni ansambl tri-

zeće za

decenija izbio među

Umrla članicn Zagrebačke

U Doboju držao predavn- karakteristične mctive

i: nje o Petru Močiću Rnji- : U svojim pripovedn

: kevnik Ivo Andrić.

: nika. : :1 Grupa f{urskih kulturnih eg oraha Tau i iip Y leni ivepvite i dnanikA doputovala ui Beg"? veka („Severna povest“, „Sudbi- dije na Moskovskom univerzite-

: ština, Matice Srpske, Velj-

Održana . godišnja slmp,

ko Petrović izabran za do- : ii i ii e Sa i : most zbivan ivotnog počasnog prefsed- : | i zbivanjima bi u teme iz prve polovi

na Šarla Lensevila“,

: grad. i „Mara-Bugaz" itd.),

: značu,jni, : krića, : skoj osnovnoj školi „Vuk

: Marad : godišnjica prvog srpskog

eovbbev.o99 9998 669889 B99999 e]! 979

: dobio nagradu na Bijenala

U okolini Niša učinjena

arheološka ot- ? 259 umeo da prošlost

U MKLoznići i nw beograd-

proslavljena 150

bukvara.,

Beogradsko dramsko pozorište zavwršilo svoju turneju po Bosni i Dalmaciji.

Na festivalu Međunarodnog; društva za. savremenu muziku u Stokholmu veHki uspeh „je doživeo bDbeogradski Kkompozitor Dušam Radić sa svojim Kkompozicijama na pesme V. Pope.

Članovi Beogradske opere koji su postigli veliki mspeh wu Parizu i Drezdenu, nagrađeni &6u od sfranme Saveznog izvršnog veća sa 3 miliona dinara.

Slikar Miy»sdrag Protić :

u Veneciji. || A OM IH. D. (|.

OSLIJE banjalučkogy prostranstva, onih

P drvoredđa i onog polja, Sarajevo mu se učini

tijesno i zbijeno, kao sručeno sa okolnih

brda. Padala je kiša i otac ga uveđe u jed-

nu kafanicu punu ljudi, Bio je gladan, ali otac mu

ne dade dya iz torbe izvadi ništa za jelo. Sada je

turski post, šapnu mu otac, Turci danju ništa ne

jedu i ne treba ih izazivati. Petar je znao kako

Turci poste i kako su tada raspoloženi u toku da-

na, ali poslije raspusta provedenog u manastiru nije se sjetio đa su to dani njihovog pošta.

Čim kiša prestade, krenuše iz kafane. -

Građ tjeskoban, mokar. Turci ne smiju da. jedu, vjera im zabramjuje, a Petar ne smije od njih da izvadi jelo iz torbe. Ni u kafani, ni na ulici, a otac kaže da neće biti lijepo ni da u kući onog terzije na Kovačima, kod koga će stanovati, odmah navali na jelo, kao da iz hapsa dolazi. Stoga svratiše u avliju pravoslavne crkve, gdje su bili najsigurniji da neće na Turčina nagaziti, i otac razdriješi torbu.

— Terzija je Srbin, lijepo će tebi kod njega.. Turaka se kloni, pogotovo kad poste, a ni sa Ššokcima ne zameći kavgu. Jesi li vidio onog drmala um vozu? Ono je šokac, ali kakav šokac? Ima njih i mirnih, podlanicom se Krste i Svoje poslove gledaju, a onaj je zadrt, otrovan, onaj u ime Beča i cara govori.

Sjedili su na vlažnoj kamenoi ploči uz ogradu, Petar jeo sir i slaninu, a otac mu davao savjete. Pored njih je prošla jedna starica i htjela da uđe m crkvu, ali vrata su bila zatvorena. Starica se prekrstila i vratila na ulicu. ,

Nauka mu ide u glavu, jelo ne bira, zdrav je kao dren,.. Sve isto, kao i popu Kalaveri, govorio je otac i terztii o Petru, ne zaboravljajući mi ono o sinovljevoj duševnosti i naprasnoj naravi. Samo se terzija nije zabrinuo žbOE Petrove nmaprasite naravi, kao pop Kalavera, već potapšao kaluđerova sina po ramenu: . a

— Da si drukčiji, ne bi mi bio po volji. Ne nasrći prvi, ali ne daj na se ni Aliji, ni Jozi, ne budi baba! Ko tebe jednom rukom, ti njega objema. i

Noć je bila puna bubnjeva, piesme i vike, kao 1 ramazanske noći u Bamjoj Luci, Sve dnevne muke turskog posta pretvarale su se noću u svirku, dozivanje i Žagor, pa se činilo Kao da neki svijet. sasvim drukčije ćudi, iziđe iz kuća i rasturi se po gradu. Bubanj je grmio i pored tevzijine kuće,

— Cuješ li ti ovo, oče Gerasime? Osvetiću se ja sutra njima, pečeno prase na ražnju pronosiću ispred njihovih kuća.

— A što da im prkosiš? Nijesi ti dijete.

— A šta je ovo nego prkos? Prase pečeno sutra ću ja njima pod nos, da ih okadim. | — Pa će oni sutra naveče opet ovako.

— Pa ću ja prekosutra opet onako, da njima .

zamiriše., :

— T dokle tako?

— Dokle? Dok Bosnom ne zavlada jedma vjera,

— Biće i to. Bosnom će zavladati jedna vjera,

— Koja, oče Gerasime? T kad će to biti?

— Koju Bog dragi odredi, i kad odreudj,

— Eh! yt o ie",

Sutrađan, otac Izyenu s Petrom niz Kovače, Ali ne htjede dalje od Daš-čaršije, već skrenu do Miljaoxe i zagleda se s mosta u mutnu i brzu rijeku.

“ — Smeta mu turski bubanj, a ne pita se da li

Turcima smeta naše zvono. Gledao sam da njih kako prstima začepljuju uši čim zvono jekne sa crkve, a, lice im se skuplja kao da trnjine jeđu... Nemoj ti svaku terziiinu pljraati srcu, on je veliki inadžija. Za inat bi om i u ovu Vodu Skovio,

ovako isto otac je stajao sa sinom i na mostu na Gomienici one jeseni priie četiri godine, kad je stric Mile doveo djecu u manastir. Ali nije pričao o turskom bubnju i srpskom ZVonu, već o svom oc. Stojanu i njegovom bjekstvu od Kolee.

Umiralo se kao od vjetra.

_________-.--_——-- —

2 KNJIŽBVNE NOVINB

»Dnevnik Ane Frank«, delo o kome smo ranije pisali, nagrađeno je Pulicerovm nagradom. Na slici: Džozef Sildkraut i 17-togodišnja Buzana Strasber — tumači glavnih uloga..

Opus Konstantina Paustovskog

Krmstantin Paustovski, jeđan vim đahom svog umetničkog đo- Književnost. Predgovor Andrićevog

jih sovjetskih proznih pisaca, učini ljuđski razumljivim i blipoznati književnix Leonid Sobo ljev prevod, kao što je već re-

objavio je prošle godine autobio- skim. Veoma izrazito i prisno, j ) grafsko delo „Nemirna mlađost“ bez ijedđncg nametljivog poteza, ljev koji je pre deset godina čeno, ostavlia dobar utisak. Ra- je u svojoi prozi „Setva“ Blobo-

den je sa mnogo književnoE dan Džunić, Impresivan poetski Soboliev kaže da Andrić »svo- smisla i osećanja za tok Andri- odlomak „Je li izvrsnom hronikom omo- ČeVOg pripovedanja, tako da Će, suza za baštom vremena“ i pored mestimičnih nepođuda- Desimir Blagojević. Krotke neOd oso- Tanja s originalom, pružiti 50- mire u svojim lirskim minijapisac vjetskom čitaocu jasnu i živu fturama ja dao Pavle Popović.

Ted pretstavu o sadržaju, likovima

ri književnog stvaralaštva „Zlat- snika Ljermontova u pripoveci na ruža“ a neđavnc su izišla u „Poplave“. jom U najuspelija ostvarenja Pau- gućuje čitaocu da shvati veomh

književnost,

sovjetske pisce. Poslednjih gođi_ materijal. Svoje na njegov opus privlači sve Živ- Paustovski je objavio još pre lju pažnju svojim posebnim cd- Prvog svetskog rata, kao gimna-

nost da iz materijala, svakiđaš= na čijim su stranicama žzbivania njice izdvoji i umetnički osvetli i likovi dati u atmosferi turk-

danje

mr bepzislaanoj situaciji. Kad je

w„Popla- sko putujuće i „Levitan“

Povodom ~ pedesetogodišnjice gren, — trebalo je da igra ulqsmrti Henrika Ibsena u Oslu je gu Nore, — izjavila je da kao je kao „E održan „Ibsenov festival" oq 28. dobra majka ne može da shvati metnik, ( - je da bi mogla napustiti svoju de- predanbilo sedam Ibsenovih dela. U ce- cu, te da neće da nastupi u Uloj Skandinaviji tih dana su sko„ lozi takve majke.

Yo sva pozcmišta bila u /

do 27 maja.

izmenjenom zvalo burne polemike i je došao i dnevnih listova,

Ruski prevod Andrićevog dela »Na Drini ćuprija«

vremena govori o samoljubivim ljudima - prevodi dva najobim- koji ljubomorno čuvaju porodič mija dela Iva Andrića — jedan nu čast i ponosni su na svoje Na poreklo. Reči »lep soj« prevodi-

U kratkom izišli su

u Parizu, A e francuski je prevedena »Travnič lac ili nije razumeo, ili je sma-. i -! ka hronika«, a sovjetskim čitao trao da su nevažne. Naprotiv, u mentarisao je M. I

drugi u Moskvi.

wir - O aaopsA |P zom, o era io pracctu đi Glavno žensko lice u tom ko- TV ZiEsPayM | jalektičkog materijalizma. Qoymadu, Nora, napušta kuću, mu- a tavajući u uvodu život i ličmn

pušta | O & Č A 5 O Pi S A | Heraklita, Đurić se iscrpno OE

ža i decu jer uviđa da se ruše Ve Njene iluzije i đa &e nolavi

taj koman brikazan prvi put --

ne lepote umetničke reči — onu pre 75 godi 'a r : ı Te : na — takav kraj je .. l liniju koja Me umnogome osla- 1Mka „Snažaik, „šok“ kod i le- »Književnost« br. Đ HiJB, na Pe Oea i ii (ad i ·

ovom ikdanju izabrani đela Nora napušta kuća —u|- „mbOgao Odra PaustoVaiog pretho se čuti u odbio. vetu“. "O. Je jijstinoljubiyom i savesnom 30} "NiMMIen" Todd jednom to- mnačilo početak novcg razdoblja u u svoga Yvremenđ,

. jen 1 odine (iz- dramskoj umetnošti, a žene 5U Miljgavac, konstatujući da je Blć WDRU NO OG ODiKBL Raja vaN · fakav kraj pozdbavile kao ko- zjja svojim „Romanom bez TOizbdjtjle ORuRVa LO NO BLOP OK 09 SMDEPa | Pij tova OP mana zaključio epohu naše piveć pomenuto, „Daleke geiline", aZvab smolim Napadom" · Bmenosti,; iterar a afim veće OMOVOMN, POŠAVap" Pai Oe napadom na lažne otvorio je epohu phavog litera!na povest“ i „Crno Mote“, „Sud- 8 bina šarlm, Lonsevila“,

dalaca, a, tresak vratiju O Jovanu St.

Danas, pole 75 godina, ŠVed-" wnogti“,

njem Svcg muža i ostaje u ku- “ ·ći „deci za ljubav“, Za „happy- Skida'.

ga, švedeka glumica Gun Veli-

imena savremene ze". U rubrici

Vulf. Rubrika — knjige“,

tičar Aksel Kiland., 5 voizišlih knjiga.

*ički osvrće na Dončevića

cima pružen je prevod romana tirinaestoi glavi reči originala

najplodni- življavanja i da mnoštvo likova

i atmosfe- dat je, naprimer, lik velikog pe-

dela (Državno izdavačko pređu- stovškog mogu se uvrstiti nje- složene odlike Bosne«. Or ijiževno: Moskva gove autobiografske knjige „Da_ bina proze Iva Andrića 1956). Izdanje je štampamo u leke godine“ i „Nemirna mla- predgovora stavlja u prvi dost“, od kojih, je prva ušla u Vizuelnu jasnoću, zbijenost, pla ' lest četiri go~ novo izdanje izabranih dela cvog Stičnost. đine, Paustovski je tek pre dve pisca. Njegova biografija sama bDojedinosti i, u isti mah, široko rija«.

zapažene po sebi pruža veoma zahvalan

ne prošlog ljuđe i stvarnost. Napustivši stu_

„Poplave“, tu čim je izbio Prvi svetski rat, Paustov&ški Paustovski je bio ncko vreme protka ži- kondđukter i kočničar tramvaja,

:up Ovaj pre- »kao najpozitivnije« (o muderisu vođ na ruski štampalo je Izđa- Huseinagi) prevedene su preopza inostranu adi što se moglo dosta lako a zbeći. Reči »icopnceti« »tropa• · i prevod itd. nisu dobro prenete na rus- »Savremenik« br. 6 romana napisao je ki. Međutim, u celini ŠSokolov-

»Na Drini

vačko preduzeća

boravio u

maistorstvo u slikanju obuhvatanje prve rađove nosti na stranicama višegradske Izvanredno težak zada prikaže života rešio zahvaljujući tome što je za junaka svoga dela izabrao ćupriju na drini, — nastavlja SoboTRS OI da se i menskih prustinjskih Mrajeva. . : ćuprija vidi im teksto- Pre nego što SLVR ah: izi. ao živo biće. Po mišljenju Sovima Konstantin Patstovski pod šla a počevši još od 1914 godi- boljeva, » jednako uspešno prilazi tema- me, Paustovski je premenio či~ taka; oseća SE: izvesna razvučema crpljenim iz savremene stvar tav niz zanimanja. Težio je da nost; razgovori studenata S K Bo eti i ppivanjima We i udm– na wogobrojnim, mahom dugim a lim mestima čitSoževo Unle ljenije prošlosti. Često ponirući putovanjima što bolje upozn& Yregsovanje opada.

Od Andrićčevih dela pomenuta su u predgovoru, inače Vveoma književno napisanom, još sa mo dva — »Gospođica« i »Travza :oinik — ičar, rad- nička hronika«. a. ZatlBy NOJH bolničar, rad vođ bio bi svakako još korisni-

filozofsko

hronike. tak — da

ljev. Dalje kroz ceo

ima i nedosta-

Soboljevljev u-

* *

i stilu romana »Na Drini ćup-

svojim komedijama

nog stvaralaštva, i Žive KknjiževObišt \cije | Pesme imaju OOnUnIt ve", „BSazvežđe TLovačkih Pansa“ «prima dužavnu subvanciju: diph_ GOlObi VQaMO ne OJDIAVIJUjM: za" _k i (pripovetka. o use ska TikMteatern“ pokušava GR, gora. IT ROE: e javljuju

kom slikayu -— Čehovljevom pri= vrati točak pozorišne istorije u- nimljivi zapiš „MOOOGoVa MIiOZ jatelju). U inđanje je ušlo i d\R- nazad. Ono je Ibsenovom koma- Oliavljen Ja Vi ii i deset i sedam odabranih ·priča. du dalo „happy-end“: Nora. po- draga Pavlovića „ pušta pred molbama i zaklinia- Josipa Kulundžića,

zbivanja, Lazara, Kostića, „Osvrti“ ima puta IZBO Ita. poleni UOojna

a . Jeremić u BV » na- ] . KR OG Wredn0 PROS KCRA slovenačkom knji- njegovih stihova i ešeja, On ževnom kritičaru Josipu Vidma- dao svoje ime jednom kolektiv. vu „Kako je mogao iž T.enjino- nom pcetskom polašku u novo vih 'stavova da izvuče zaključak kod nas...“ Dalje tvrđi da su da je „misao po svojoi 8 drugostepenog značaja u Uumćci o Osim «toga, Jeremić „da je Vidmar povođom

išnogpg: komada

i drugi čin požor · j „pPirma se

UA AJ A WM. Eldar · Svetlana Velmar+Jankc Sukob zbos lbzena end se zalagao i režige Per PO RJ ai , > \ Aksel Braner, a njegova supri "Proleće u Badrovcu dana Desnice, daje m sugestivan, inventivan neumotnan Vladan Dešnica jedno od prvih hrvatske proznaku ~ štampa je veoma oštro reago- ci „SvedočanstVa , Ibsena. Jedno putujučće švedsko vala: POtiad glumica, određije Marija Stensfild-Popović Dphilopozorište prikazalo je, međutim, da li će „Nora“ napustiti svVOg 2 Ibsenov komad „NORA“ u nešto muža ili ne“ (lidt „Mogenbla- diju književnog dela,

iza- det"). „Namemi da se falsifikuje ] „Ljudi

događaj autor pretstavlja zločin“ — izja- đaji na prve strane vio je nordiski kritičar i drama, nego U ne

povodom “ prožu Vla_

. pisao o svojim pogledima zito teratum u svemu se oslanjajući na Mliota“. „Savremenika“ anje povodom ĐDžadžića o savremenoj jugoslo= | | venskoj književnosti, objavljenog naživa, slika. italijanskom Taj članak je u prevo-

žila ja veoma informativnu „Studela Vindžinije

koliko ranijih brojeva časopisa, sadrži više prikaza no. i Miođrag Protić A piše“ afirmativno O roman Mir-

ka Božić „Neisplakani“, zbirci Nikole Drenovca „Jevanđe lje po meni“ 5a simpatijama EOvori M. Banjević. A. Š. se kriroman Ivana „Mirotvorci“, i na knjigu novela Jozefa cenija „Neverovatno leto“. O pesmama Jiržija Volkera piše M. P.. upoređujući umetnički razvitak ovog: pesnika, se putem naŠeg pesnika Dušana Vasiljeva. Kritike Vlatka Pavletića proko-

Malu psihološku sliku ostvario

Voja Čolanović je povodom ?YOmana Žolža vjeka podvukao đa je njegovo pisanje kao neki „pleđoaje za humanističku higijenu“. Dragiša Ivanović u „Naučnom pre- ' J gledu“ govori o ideološkoj borbi čehoslovačkih pisaca. savremenoj fizici, đcok Stani- NOO aa slav Bajić u „Pozorišmom pregledu“ prikazuje gostovanje hudožestvenika. Pesmama je zastupljen i Žarko Đurović, Pišući analitički o poe_ ziji Augustina Ujevića, stvar- Lav Zaharov Gligorić naglašava da se kod

1790 ___ __ IMA držao ma Heraklitovoj doktrini > · Mhoju je podelio na ontologiju,

kosmologiju i antropologiju, še

“. : ovoga pesnika „dfama/“njegovog kojom šu u vezi njegova pvih" unutrašnjeg živcta, razvija u ižz- logija i etika. Podvukao ja da #6 razu njegove. poezije O poeziji čuvenog engleskog pe. HOE a A pa pravu Wrogdi i : OBVI snika T. SB. Kliota napisao je ove. ćenost“, te je na prosšve? ću, svestrano analitičnu studiju na uticaj OVOR efeškog mislicce

Heraklit „pozavljuje kao naj, Heraklit „pojavljuje 8e kao kul

kraju uk,

„na mnoge novije i najnovije fi,

8 iz Dušan Puhala koji, POR, a ie mnoge novija 1 najnovija problema u vezi 88 otovim Rog književnika Lazu Koda mjsaonim postavkama, tvrđi da Jaterarmu prozu, ustvari odlo

na, MEliotova t n lome što je on duboko osetio i je Roksanda' Njeguš,

uspeo đa izrazi dija-

vrednošt u mak, „Golubovi nišu krivi“ dala

U rubrici „Buočavanja“ Oskan savremenog Davičo je objavi svoje margi.

malije povodom zbirke ' stihova, ovoga „Marka, Ristića „Nox Microcosmi. ički karakter. ca“, ističući da je „značaj M Tistića veći od vrednošti zbira

adržini književni opus Marka Ristića et- kao i sam nadrealizam btticalj znatno na našu književnost, pa i na one pisce koji su se pre. marksističkih nazo- ma tome vidu stvaralaštva izra

nogatorski postavili. Sveta Jy,ukić je dao fIragmente o kriti,

ponovo postavlja vršeći fasmatranje i njegove liččlanka Petra nosti i predmeta nJEgOVCR Slika

časopisu „II U jednom „članku potpisanom

Rubrika „Kalendar“ sadrži de. kapitalizmu, da love građe za jednu hroniku, nas spolja unesena hhoji šu dafi od Mautka Ristića,

ona po svom smislu i pod nazivom „Annuae ili Istori.

đekadentna,

ilistička, ı niHilisti om navodi kao primer put“ društvene, ekonomske i po..

ka Pope i njegov pogled na svet. : vnom pregledu“ Bo- J o ško Novaković priazuje zbiFku la Taliča „Raskid“. Prikazivač pesama „Kamen i akordi“, kon- Dimitar Solev je zauzeo negada je tom zbirkom „Tanasije Mladenović uneo Te- ar RSS DI LOlRO osobćnih akcenata u naš povedeka Miodraga Bulatovića savremeni lirski izraz“. O knji- „Đavoli dolaze“, ceni kcd. pisca zi Duša: ilačića „Msejiiz fran | : izraz OS BONO iše pohval- đuje pojavu kliničkih pervyerzne Dragan M. Jeremić, ali i stav izvesne kKritičke primedbe. Afirmativni su i prikazi Bošid 0 c- š . :BiRHda, na, Toma RK O ču oblaci“. Milan Vukos je kri.

„Neisplakani“ i Sretena Perovi- “i, ; Žž · a a zbirku stihova Slobođana Hfički proprafio pojavu „Zbornika

i besperspektivna, i ja i poezija“. Jurij Gustinčič i pesimistička“, i rasmatra u članku „Skandinavski

litičke prilike skanđinavskih ze. malja. „Na tekućoj traci“ ob. javljen je prikaz romana Mihai.

ftivan stav prema delu. Peta Džadžić, preftresajući zbirku pric

zrelost zanata i izraz, dok osu-

značaj programa, Afirmativan je Miloča Džadžićev prikaz pripovedaka Boška. Petrovića „Lagan“ promi-

„Vedvi utopljenik“. lirike srpske i hrvatske“ koji je Bunjac piše o pesmama Bore Pavlovića „Jutro u travnju“. U rubrici „Svedočanstva“ štampani su veoma zanimljivi delovi materijala sa Drugog kongresa

Diamela „Dva čo-

* * * Sa izvesnim zakašnjenjem po. javio ·se ovaj dvobroj šiptarskog časopisa za kulturna pitanja,

» Delo « broj 6 koji izlazi u Prištini. Dvebroj

sadrži materijale sa Šestog Dle-

Stihovi Milana Dedinca „Zorilo numa Centralnog komiteta Saevaju...“ imaju po- veza komunista Jugoslavije i izznate odlike utančanosti izraza mueđu ostalog donosi re{erat Peovog pesnika. U ovom broju ča- tra Stambolića, kao i reč Ed. objavljene su i pesme vađa Kardelja i Rodoljuba čČoslovenačkih Kajetana Koviča. Pesmama je zastupljen i Dragomi” pepavca, pod maslovom „Proble-

liričara Cirila, ZIoO- lakovića. Preveđen je i članak Mirka

naslovom „Iz dnev- i n Š : Sa : mi đ(\ikulti :ž 'adoVidmar analizira, iz-~ vima“ urnog Života u grado

nove postavke o Uu- · P Vladimir Stojačević objavljuje

— Redakcija. čaru i, slikaru M, B. Protiću,. stva i dotičući 856 i” problema.

od ređakcije oštro je ukazano na. priložen. Pod naslovom „Al- „pricipijelnost“ kritičarskih na„ ra“ Ivan Lerik se raz-: pisa Novaka Simića ili na „etiku sa odgovorom Petra jednom pisca“, Lazar Trifuncyić, štampanim u „Delu“, iznoseći novi materijal, nastavlja „da je sadržina i for- dđa govori o konstruktivizmu modđernističke umetnošti u- srpskom mođernom slikanstvu, slovljena određenim dluštvenim

pomeranjima u

nosti, koje su kod pisca. dobile

sastavio Božidar Kovačević. Vlada

»Perparimi« br. 3-4

nik u fabrici, ribar, mornar, na-

tavnik i novinar — prvo u ođekom listu „Mornar“ (čiji su saradnici, pored njega, bili

· Ilja Iljf, Pduara Bagricki, Isak

Babelj, Valentin Katajev itd), a kasnije u agenciji ROSTA. Od 1933 gođine, kađa se pošve-

ji za čitaoce u SSSR-u Kad bi sadržao barem kratak osvrt i na Andrićev pripovedački opus.

Andrićev roman preveo je na muski N. N Sokoloy (naslov na ruskom glasi: »Most na Drine«), redaktor prevoda je O. V.

metnosti, čiji je osnovni smisao da je „kobno po umeisiost poseg nuti za ma kojom stvari“. Citirajući MFloberovu misao: „Ono što mi se čini lepim i što bih rađe napisao, bila bi knjiga o ničemu...“, Vidmar izlaže po-

vrlo zanimljiv članak o događajima u Severnoj Albaniji i S#Usednim srpskim krajevima tokom prošlog veka, pod naslcvom „Prijateljske veze Spba i šiptara" tokom devetnaestog veka“, na" čajan: jezički. prilog: iz objašti-

Konstantin Paustovski

__F—

tio isključivo „Književnosti, a i lako ustovski je napisao oko frideset svugde

„Kolhida“, „Romantičari“, „Ta- staviti

ipak upečatljivo slika mncge đe- veoma

Valkov, Prevod je veoma TECE S

i pet knjiga, od kcjih su najza- yodna je i upečatljiva, ali to ne paženije, pored već pomenutih, znači da se prevođu ne mogu

ras Ševčenko“ i zbirke kraćih slučajeva Mprošćavanja Andripriča. Kroz te knjige Paustov- ćeva teksta, razdvajanja i spaja ski se vidi kao pisac koji, ređe nja rečenica bez naročite potrezahvatajući iz naročito razgra- be, izostavljanja pojedinih delo. natih kompleksa ljudske psihe, va rečenice, a ponegde, doduš

talje i vidove unutarnjeg živo- đenja pojedinih reči. Naprimer, ta. Jedan od najboljih savreme- yečenica »TPo je lep soj ljudi, nih ruskih stilista, on je veoma osetljivih i Dponosnih na svoje plodno razvio — lu relacijama poreklo« (u osmoj glavi) prevesvoga osečanja muzike i izražaj- dena je netačno: u prevodu 50

se čita. Rečenica na čvrstom temelju, pri-

nikakve zamerke. Ima

retko, i netačnog prevo-

Odeljenje jugoslovenske knjige u Kniižari strane knjige otvoreno je početkom juna u Moskvi. Na slici: Moskovljani razgledaju

sti koja je

„teza koju

tarista“. Odličan

naše knjige,

Sarajevski dani Petra Kočića

Bijeli luk nije pomagao, ni rakija kojom su majke i svoju odojčad zapajale, ni dim od zapaljiene smrekovine, Popovi su uzalud svetili masla, zvona uzalud zvonila. Smrt je skakala s brda na brdo, šumjala se po šljivicima, po šumama. Iz magle dolazila, iz zemlje. :

Narod bježao, na sve strane. SI

Danju i noću, u masama, u manjim. grupama. ĐDieca drečala, goveda rikala, jer neki su i stoku gonili, kao da zanavijek napuštaju Zmijanje, 4 neki i bez kapa, gologlavi, lazali preko polja. „ila je jesen, kao i sad, putevi razblaćeni, vođe nađošie,

Stojan Kočić potegne sa svojom čeljadi i kom. škljama u donje krajeve. I stigne do Gon Jenice koju je trebalo' prijeći, a mosta nije bilo, voda ga odnijela. Kad je sina Jovana upriio na leđa i u hlađnu vodu zagazio, zanese se i jauknu »Dijete, dijete!« Priskoče mu upomoć i nekako izvuku i njega i dijete na obalu. Neki su se podavili.

Kaluđer je stajao na mostu i gledao u Gomienicu khao što sad u Miljacku gleđa. I samo rekao:

— Most, most! .

A sad govori o turskom bubnju i srpskim zVOnima, o terziji na Rovačima. Za inat bi tj, terzija i u ovu Miljacku skočio.

I prvi put, otkada se pomirio s Petrovom odluRom da ne bude pop, reče šta bi želio: da mu Sin dobro vlada perom i da piše »istoričeske« knjige o Turcima i našima, o manastirima i Kočića plemenu. Pomenu i Simu Kočića, onog što prea Turcima mrtav stoji, i kugu, i koleru. UL

dgedan mladić crvena podbula }ica, 5 leptir mašnom, stade na mostu uz samu ogradu, pored njih dvojice. Zapali cigaretu, povuče nekolika dima i pepeo otrese u rijeku.

-—- Bto! Ne smije čovjek od ovih Turaka ni 5serbez da puši.

Talto poče' razgovor. NI:

Podbuli mladić pitao je kaluđera odakle je, šta mu je to dijete, kako su oko. Gomjenice rodili Kukuruzi i voće, ima li tamo poplava, O Kkukuruzima, voću i poplavama otac je tačno odgovarao, a za Peftta reče da je mjegov sinovac, da nema oca i đa ga je doveo u Sarajevo da, ako bude sreće i zdravlja, završi koji razred gimnazije, pa odmah u državnu službu. Kakvu bilo službu, samo neka bude državna. ıI krenu s Petrom natrag, prema Baš„ čaršiji, a mlađić ostade na mostu.

— Nije lijepo Iagati, ali nekad se i mora. šta ja znam Ro je on, kakve vjere, i šta potajno smjera. L i

Uz MNovače je sporo išao, zamišljen.

Terzija ga je zadržavao u Sarajevu. ,

Uveče, kad terzijini ođu na spavanje. ostanu u kuhinji njih dvojica, otac i terzija, & često zadrže i Petra, do neko doba, da im čita narodne piesme, najviše iz »Bosanske vile«, Čitali su ih i njih dvojica, naizmjenice, alj, više su uživali kad slušaju Petra. On bi sjeo za sto, a oni na sećij:, oslonjeni ma zid, pa bi lakim smiješkom ili wzdasima pratili piesmu. Obično su se radovoli ili nzdisali ma istom mjestu, a dešavalo se i da se De slože, da kaluđer primi neki trenutšk iz pPJesme ma jedan nažin, a terzija na drugi. 7

Dok ramazanska noć graji po Kovačima, Petar čita ocu i terziji pjesmu o Banović Strahinji. Ponekad i zijevne, jer drilem ga hvata, pjesma je dugačka, ali. njih dvojica ne daju da se piesma prekine: - :

— Naspavaćeš se, ima noći, Viđiš kako se Turcima ne spava,

O ______________-_-___—--|_ | —— _————_———

· Rad žena Banović Strahinje, izljubljena u VlahAlijinom čadoru, uzima sabiju i udara po Ssvon mužu koji se bori sa Alijom, terzija reži:

— Kuda, rospija! -

T gleda oko sebe, kao da traži čime bi zviznuo ženu, a kaluđer samo tužno klima. glavom:

— Luda Ženska glava! Vjeruje Turčinovom obe ćanju da će je dukatima, okititi i hraniti medom i šećerom! Ludo žensko!

— Kuka! +

—A i Strahinje se boji, vidiš šta joj Turčin pretskazuje.

Alija pada, zaklan.

— Sad i nju, i nju, kao pile! — savjetuje terzija Banović Strahinju.

— A što da je kolje, brate đragi? — profivi se kaluđer, — Nije ona po svojoj volji otišla Aliji pod čador, vidiš da je nju Turčin ugrabio. Dobar konj i lijepo žensko, to je tursko, ij

Ako bi Petar ma šta rekao, otac bi odvojio leđa od zida i povio se iznad stola: .

— 'ri si mlad, ti od ovih Stvari ništa ne razžumiješ. Tvoje je da čitaš, a nas dvojica ćemo to izviditi.

Strahinja se ne sveti ženi. i

Spasava. je od hrta, me da joi da pobjegne među Tutke. a na kršiu, u Rruševću, ne dozvoljava njenom ocu i braći da ije noževima sasijeku.

— Pa taj nije za živiti! — zakijučuje terzija. — Zar Turčinov zalogaj metati u svoja usta! A, taj nije za živiti! -

Kad puste Petra, otac i terzija nastave razgovoT. U kuhinji oni, a napolju ramazanski bubamij.

Dumbara, dumbara, \

A kad crn voz, ne crn konj, odnese oca iz sarajeva, terzija kucnu prstom u sto: -

— Petrašine Kočiću, sad sam ti ja i otac i majka.

Kovači su mirisali na sijeno. -

5 promjenom stana mijenjao je svake godine i gazdu.

Prvi mu je bio tenzija, a posljednji aščija, Terzija ga je volio zbog čitanja narodnih pjesama, a pomalo i zbog oca, kaluđera, a aščija zbog toga što mu je Petar služio kao tumač. Jer aščija, "Turčin, nije znao srpski, a Petar je razumjevao pomalo turski. Rad bi ga đaci, koji su se hranili u njegovaj aščinici, često i na veresiju, upitali kad je došao iz Carigrada, koliko ima godina otada, aščija je odgovarao: OVA

— Sekser i pet krajcera. ..

Đaci su znali da to znači petnaest, godina, a svi su se pravili da ne znaju. Neki su i izvrtali Turčinovo objašnjenje: ,

— Krajcer i pet seksera?.

— Dva forinta i tri seksera?

Aščija bi onda progovorio turski, a Petar je prevodio. Hvatao je samo pojedine riječi, a ponekad i njih namjerno krivo prevodio da bi se razgovor Što više zam»sio i što više smijeha izazvao u aščinici.

nastao je i jačano. )

Na Benbaši se bacao kamena s ramena,

Pred zgradom Zemaljske vlade upao u najžešći okršaj i tuču nastalu izmedu đaka koji su se vraćali sa izleta. Prepirka je počela usput, a pred Zemaljskom prasnula u klepet i lom štapova donesenih sa lidže. Prasak je bio malo dyukčiji od onog u banjalučkom Boriku, a aščija nije, kao ono

. pop Kalavera, zaprijetio da. će poručiti kaluđeru da

dođe po sina, da ga voli. Turčin je znao samo za svoju aščinicu i svoje mušterije.

Manastirska kuća u Bamjoj Luci mirisala je na tamjan, na svetu vodicu, a ova sobica iznad aščinice miriše na Iloj. Sjede u tom mirisu aščijine kirajdžiie Petar Kočić, učenik četvrtog razreda gimnazije, i Savo Ljubibratić, učenik drugog razreda. I uče, svaki svoje.

— Dosta, Savo! Sad hajdemo.

— Kuda?

— Ti znaš.

Savo je znao: zove ga na Koziu ćupriju, izvan Sarajeva, U tjesnacu, khoz koji huči Mi\jacka premoštena kamenom ćuprijom na jedan luk, nema uvijek policije i tamo su đaci mogli da se izviču. Tako su oni i govorili: da se izviču.

Svratiše prvo a kafanicu Riste Sušića, kod same ćuprije, da vide koga tamo ima. Zatekoše samo jednog gosta, nekog krupnog čovjeka koji je hrkao za stolom, a pred njim stajao dopola iebijen čokani. Popiše s nogu po tri rakije, koje Petar plati, i siđoše na „Miljacku, pod samu ćupriju pokrivenu predvečernjim sjenama., počeše da se izvikuju sve glasnije i glasnije. Petar je vikao, a Savo prihvatao uzvike: /

— Dolje Beč! 7

— Dolje!

— 1 Kalaj!

— Dolje Zemaljska vlada!

— Dolje!

— 1 Boljarić!

— Dolje i Boljarić!

_ Tako bi, pod ćuprijom, srušili sve što je po njihovom mišljenju bilo za rušenje, od Beča i cara Pranje do svog vjeroučitelja Boljarića. Klicali nijesu nikome i ničemu, samo bi Petar izrecitovao neke od svojih stihova, kojih je dosta znao napa. met, pa bi zapjevali nešio o srpskcm nebu plave baje, koje jspod ćuprije nijesu mogli ni da vide, i vratili se u Sarajevo.

Beč su jednodušno rušili, i Ralaja, i Zemaljsku vladu. Što se tiče vicroučitelja Boljarića, Savo nije imao nikakvog razloga đa se izviktje na njega, već je to činio samo Petru za volju. A Petar je mrzio svog vjeroučitelja koliko i sve one koje je sahranjivao pod Koziom ćuprijom na Miljacki.

ako visok, viši od svih svojih drugova u četvrtom razredu, stajao je preda FPoljarićem i odgovarao vjeronauku,. I dobro znac, kao i ostale predmete što je znao, samo zapne na molitvi poslije učenja. Mucao, gutao plimvačku, sžeckao molitvu na komadiće, na pojedine rijčči bez veze,

— Znam ja sve, samo..,

|— Samo ništa ne znaš.

— Znam, znam.

3 e Cat RE anaPı Da čujem!

Opet mucanje, skakanje s početka na Kraj, s kraia na početak, Molitva poslije učenja SS se pod Petrovom miškom, u vjeronaučkoi knjizi, ali u glavi je nije bilo. Kao da nil:ad iz knjige u glavu ni prelazila nije. i

S ag aRNUNU :DOGELHI jedna!

etar Kočić je dalie stajao o + Boljarić ponovi svoje Haređenio i GetoP Dai O 00 ronauku, odbaci je od sebe kao neku prljavi stvar. Tita te jui O NAI jasno opsuje Boga svom

u, pred cijelim raz SSOJG MidDi redom, i pođe prema OR OPE vjeroučitelja RBoliarića, nalivene gnje istjeraju napolje Petra Kočića. U astodu etan

jedine odredbe suštine umetno-

sa, materijom“ i koja „zavisi od stupnja prožetosti materije sa duhom“, da bi zatim, govoreći o razvoju larpurlartizma i o nje-. govim uticajima, zaključio đa je mima posvećeni su članci Ra(je) našao kod domira Ristića, Filipa Zdujića i Plobera u tako čistoj đoslednoi Jašara MRedžepagića.

formulaciji, književnih sanjalica, kao odbrana umetnosti pred zahtevima utili-

poznavalac stare grčke filozofije i književnosti, loš Đurić je dao opšimu studiju, ispunjenu podacima i aneli- D. M,

„rezultat borbe duha Rlbanologije . pre

skom jeziku“,

nastala u glavama

nje

Kosova i Metohije,

njegove knjige i kapa, njegovi drugovi, bijesni vjeroučiteli i opsovani Bog, a on se, gologlav, nađe na ulici, Osjećao se kao prljav.i znojan, pa side na Miljacku i umije se, a ruke su mu drhtale.

— 1 Boljarić!

— Dolje i Boljarić!

Petar viče, a Savo i ćuprija prihvataju uzvik.

Otac je bio daleko, u Gomjenici. I nije mogao da sina. obilazi kao u Banjoj Luci, samo mu je novac slao i pisma, uvijek ista pisma: da dobro uči, da se kloni svake gužve i meteža i u Školi i na ulici, da pare štedi. "e iste savjete davao je Petru i iedan sarajevski proto, svakako po očevoj želji i molbama. Nije posjiećivao Petra, jer nije htio da ulazi u tursku kuću, već ga je zvao sebi, u svoj stan na Bijelavama. Drugog dana po sukobu s Boljarićem stigla je od prote ceduljica: »Da odmah dođeš, stvar je neodložna«.

Kad se peniao uz natkrivene drvene stepenice koje su iz dvorišta, pored ziđa, vodile u r#otin stan, činilo mu se da ne ide naviše, nego da silazi u nekakav ponor, nekakvu provaliiu., Vrata mu je otvorila popadija i palcem, preko ramena, poka · a OLOLOV O Koji tea đa uđe. .

: roto je sjedio za stolom zastrvenim stolnjakom, kođ prozora koji je gledao u dvorište. ved njim se bijelio fildžan sa ostacima, crne kafe na . dnu i po ivicama. Nešto je smrsio ı brađu, kao AJ a ĆKO i pozdrav, ali od stolice se nije

jio. rekao Pe }

OVAJ tru da sjedne.

—_– ie TOO: .. -

— riječi! Još t, iš iješ ! znas IH ti dit si? Šš te ništa niješam pitao! Dakle,

— Znam, oče proto.

aa ODB kad ja govorim! Dakle, čiji si?

— Začepi usta! Sin ijiednog jeromonaha, a u

Boga ne vjeruje! A otkad ti to, Gerasimov. sine, |

u Bog ao vierujieš? — Vjeruiem, oče proto. — Oi! _ OEyaN T ukosi se tako da mu je lijeva r ž ) + ya ruka ležala na SLOiUia ar desna bila prebačena preko naslona Ssto· Petar mu je gledao u čupavo lijevo uvo.

— Niegovi su stari i mrtvi na Turke .siktali, |

a on kod Turčina našao sebi kvartir, i to kod praZo UKČIna, koji ni beknuti srpski ne ZHa, Kao a gdje u Sarajevu srpsku kuću nije mogao da SON ego hoće baš kođ Turčina, kod nekrsia... ije ni čudo što molitve naše ne zna.

= Zna Oče proto, i očenaš, i vjeruju... REG oran će naučiti, u to sam siguran. 1 kla" Dia o 1 SVŠKI Turčin, i na džamiju će se pe-. nail LA io ae Zmiju da si rodio, oče Gea“ ie: bo ie, i to bilo... Vjeruje u Boga, u Čije e je Boryoco0 U srpskog Boga ne vjeruje, SI“ (DR Je BOBI opšovao, srpskog Hoga, nije turskoš,

Petnr je stajao, a nva mu

6 40, 1 gledao. ) Goa OVO očevi ukcri, ni praskanje gomjeničLOR au ua Zbog oboreneć pijevnice, ni prijetnje PuOMŠKOE poba Kalavere zbog okr.”i u BoTijovo je ncšuo drugo, nekakav pop koji se nije ciro Mood. svojih dosadašnjih savjeta. Ovo je

? 80 i onaj drmalo u VOZU. Proto se strese:

— Strašno, pogibeljno! Vo imja...

Prekrsti se dvaj ;j, već aput, a treći krst ne dovrši, VEĆ E ruku odvoji od trbuha i pruži prema VvI&” : — Gubi se! a Pz. Sp etar S6V na ulici, opet osjetio kao znojan i ž Jav, ali nije otišao na Miljacku da se umije. epu je imao tri forinta, a vrata na krčmi d0 pekare bila su otvorcna. ; (Odlomak iz romansirane biografije Petra Kočića)

„Gojko Banović

aa. Mu VI O

tstavlja ČHMNNG

„Dr: Tvana Popovića:• „O najstari\ jim stranim 'slojetima "u Šiptar-

Peđagoškim i školskim proble-

Zanimljiv je i kraći esej PrePajkića o našem sređjevekovnom slikarstvu pod naslovom „Slikarstvo XII.i XIII Mi. Veka u NKulturnim spomenicima