Књижевне новине
i
dana
DRAMA:
Drama sloyenačkog narodnog potoa sa dhpehom izvcla Cankaroeve „SluPe“ na pariskom pozoriknom festivalu,
Jugoslovensko dramsko
pozorište vratilo se ·posle izvođenja „Dwnda Maroja u Beču i Budimpuešti. Beogradsko dramsko pozorište završilo lefnju fur neju po Bosni, Mercegovini i Dalmanci,i.
U Beogradu odžan Wongreb dramskih umetnika,
IZLOŽBE:
U Đubrovniku otvorena prolečna izložba ULUH-u. U Vršca otvorena izložba posvećena, Setiriji. - Melmut Vajc, nemački sli Sar, otvorio izložbu u Becogradn. U Beogradu otvyrorene dve značajne izložbe: 2000 goSavremene Američke umctnosti. U Ljabljani otvorena iz| ložba „Novije Rkhoruško sliliartsvo“, U Osijeku otvorena Me(đunarodnu izložba fotogrradina Kineskog slikarstva i fije.
ULUS Šapcu,
olvorio izložbu n
RONCERTI:
Zinka Kunc imala veoma uspeo koncert u Beogradu. Orkestar Doma JNA iz Beograda gostovao u Boro. vu, Vukovaru i Osijeku, a hor u Priššini.
OPERA i BALET Ljubljanska opera s veliNim uspehom gostovala u Parizu i Hoiandiji. U Beogradu premijera „Mače Miabanove",
RAZNO:
Biografija druga Tita štampa se u Mađarskoj, U Zagrebu ukinuto pet izda vačMWih preduzeća da bi se uveo red na tržištu knjiga. — Slikar Miodrag B. Protić dobio na XXVIII Bijenalu u Veneciji nagradu UMESKO-a. od 100 dolara i štampanje jedne reprodukcije, — Bogdan Babić dirigovao hanoverskom filharmonijom. — Nagrade u Sarajevu dobili „MKnjiževnici M. Žalica i S. Bulajić. Delegncija maših MRwulturni radnika posetiće . SSSR. Nikole Tesle, — Otivoreme U HBeogradu počeli jugoslo. vensko-poljski kulturni razgovori. — U SAD proslavljena stogodišnjica rođenja dubrovačke letnje igre, ++ Završeno f{akmičenje masih muzičisih škola, — Pronađepo nepoznato delo Tripa Kokolje, poznatog narodno slikara iz Boke, — Dr A. Belić izabran za člana Poljske aludemije. — Društvo „Lola Htibar" završilo uspešno turneju po Siciliji.
M · · .. Gorki i Buniju . S. Kastorski, ižzučavalac stvaralaštva i života Maksima Gorkog, piše u lenjingradskom ča• sopisu »Zvezda« o ulicaju velikog proleterskog pisea na stvaralaštvo Iva ~ Aleksejevića Bunjina, veoma gnačajnog Yuskog prozaika koji je umio u
Parizu krajem 1953 godine. ~ Za dve godine mlađi od Gorkog, Bunjin se upoznao sa njim
. 1099, kada je počela i njihova
prepiska koja je trajala bezmale· dve decenije, do Oktobarske revolucije. Govoreći o toj prepisci, Kastorski podvlači da je Gorki visoko cenio prvu KnjiBu pesama Bunjina »Pod Otvorenmim ncbom«, štampanu 1898 go dine, zbog »ogromnog osećanja prirode«, jednostavnosti i Verodostoinošti Bunjinova slikanja vizuelnog sveta. Još veći značal Gorki je s razlogom pridaVao umetničkim odlikama broze Ivana Bunjina. Čim je preuzeo rukovodstvo delatnošću izdavačMog preduzeća »Znanje«, Gorki je pozvao Bunjina na saradnju. Godine 180! »Znanje« je izdalo prvi tom Bunjinovih dela.
Međutim, Bunjinov pogled na svet bio je potpuno izvan revolucionarnih ·težnji. Štaviše, socijalnu temu potisnuo je jasno naglašeni impresionizam koji obeležava Bunjinovo. stvaralaštvo sve do 1903 godine, kad je ovaj pisnc prišao dubljim i stvarnosti bl —i sadržajimzp. Tada je Gorki istakao značaj aveju priča Bunjina objavlienih pod zajednič“ kim naslovom »GCrnica«. Pod veo ma snažnim uticajem „Gorkog Bunjin je napisao 1909 godine ve liku pripovetku »Selo« kojoj pri pada veoma istaknuto mesto u njegovom stvaralaštvu.
Mada je stav Bunjina prema Revoluciji bio negativan, ona je ipak snažno uticala na književnikovu tematiku. Bunjin nije mogao zaobići velike sadržaje stvarnosti. U periodu do 1515 on je napisao svoja najbolja prozna dela. Obuhvatio je mnoge vidove života seljaštva, malograđana, plemića i buržoazije, pri čemu su konflikti i kolizije u Bunji-
novoj prozi postali oštriji i krup”
niji, s upečatljivijim socijalnim prizvukom.
Upravo tada uticaj Gorkog na Bunjina bio je naročito jak, Bunjin je u tom periodu više pu ta odlazio na Kapri, da poseti
velikog pisca — revolucionara. Najintenzivniiu prepisku Gorki i Bunjin vodili su u vremenu između 194 i 1913; to su bile
godine česte i srdačne razmene misli između dva pisca. Kastor-
ski citira Bunjinova pisma Gorkome, iz kojih se vidi da Je autor »Sela« u teškim trenucima nailazio kod Gorkog na punu podršku i mnogo polagao na nja BOVO mišljienje. Kađ je Gorki, 1915 godine, pokrenuo časopis »Letopis« Bunjin je obećao da ce sve svoje najbolje stvari objavljivati u tom časopisu. Pod uticaičem Gorkog Bunjin se odrekao &vog potcenjivačkos odnosa prema piscima -—— samoucima i jedno vreme mnogo radio s njima. Koliko je snažan
bio taj utićaj svedoči sledeća re
čenica iz jednog Bunjinovog Dplsma: »Dožvolite mi da kažem samo ovo: Ofo posle »Sela« budem napisao još nešto valjano, dugovaću vama zahvalnost za to, Alekseju Maksimovićčću,«
Među ruskim „piscima svoga pokolenja Gorki je naročito is'ticao Bunjina kao stvaraoca koga je smatrao ravnim Čehovu, Lieskovu i Turgenjevu. Kastorski naročito podvlači mišlje nje Gorkog da je Ivan Bunjin bio dostojan naslednik tradicija ruske književnosti Devetnaestog veka.
Ove, godine moskovski neđeljni ilustrovani list »Aganjok« pru ža svojim čitaocima poseban književni prilog u pet tomova — Bunjinova dela.
IL...
A O kineskoj književnosti
U kineskom časopisu »Kineska literatura« objavljen je članak književnika Lu Sina. Donosimo kraći izvod iz pomenutog napisa.
Ako hoćemo da govorimo o literaturi kineskog naroda, onda prvenstveno treba imati u vidu njenu poeziju, jer je ona fenomen koji je najpotpunije i najadekvatnije odrazio njegovu bit: A ta bit je u ljubavi prema običn' m, svakodnevnim stvarima. u nepatvorenom divijenjiu priro di u svim njenim manif{estacijama, u saosećanju i razumevanju ljudske patnje. I sve je to odraženo sa podjednakom eVWspre sivnošću &ako u prvoj zbirci pe sama Knjizi Oda, pesama koje su nastale od 1100 do 600 g. pre n.e.do naših dana, pa je kineska poezija pevajući o onome što ic u stvari opšte ljudsko dobila jedan vid·univerzalnosti.
Tako je kineska literatura u neprekidnom razvoju i traženju novih izražajnih formi, možemo govoriti o njenoj renesansi Kko-
ju je doživela za vladavine di. nastije 'Pang (618—9008) i Sung (960—1278), jer su preihodne periode bile u stvari priprema za ovaj rasovat. 'Pang period se Obično smatra velikim dobom po ezije a Bung proze. U ovom periodu dostižu svoje savršenstvo forme:i potpunu adekvatnost sadvžine One Kratke pesme kojima Će se kineska poezija afirmirati i van granica svoje žemilje, Mliptične one teže erudiciji i intelektualizmu, ali njima neče nedostajati duboko ođuševlienje prirodom i iskreno sauče stvovanje u nevoljama naroda, Ršao i prolest protiv socijalnih nepravdi. Ćitava plejada pesnika od Li Po-a, Tu Fu-a, Po
, Chu-i-a do Han--=Y-U-a mnogo će
dublje odraziti sva vibriranja svoga doba nego mnogi oficielni istoričar. U ovom periodu usavr šava se sve više i kratka priča u kojoj preovlađuje ili fantastič ni, natpripodni elemenat ili soci jalni motiv. Ove priče boslužiće kasnjie za dinastiju Yuan (1277—1367) i Ming (1368—1644) kao izvori za dramu. Drama koja je za ove dve poslednje pomenu te dinastije dostigla izvanredan domet, ne sme se uzeti u našem značenju te reči. Ona je bliža našoj operi po značaju koji u njoj imaiu muziku i poezija a kojima su podređeni akcija i zapleti, Dela dramatičara Kuan Han-Ching-a (XIII V.), Wang Shihfu-a, T”ang HsienChu-a (XVI v.) daju široku panotamu društva onog vremena, pretstavljaju prolest protiv feudalnog morala, a ostale su i do danas omiljene u narodu. Međutim, društvo ovog doba nešte dimice se kritikuje i u romanu koji se potpuno razvio u Ming periođu. Roman je istoriske ili avanturističke sadržine ali su po red njega vrlo popularne i priče sa fantastičnim elementima. Za vladavine Ching dinastije (16441910) svi Ovi književni trođovi se i dalje neguje samo je Writika korupcije i hipokrizije društva još oštrija i gorča. Iako 19 i 20 vek ne pretstavljaju potpun i konačan raskid sa tradicijom Književnost ovog doba odlikuje se traženjem tehnika i izražajnih formi. Tako ie u poeziji osetan uticaj Eliota i Valerija a proza se razvija u du hu socijalističkog realizma. Mada je jedan od osnovnih zadataka savremene kineske literature služenje narodu i širenje demokratskih i socijalnih mnačela, ne sme se zaboraviti đa kineski pesnik nije nikađa osluškivao samo zvezde, već, nagnut, i bilo
ogromnog srca svoga naroda.
== =sncczune TIK O OJ ISNei par znzumuzcib
U Njujorku se
izV odi balet po poem V. H. Odna,Koreografija i muzika Robins iBernštajn,
·
Novi rotjan Pefl Bak
# a
Kada je početkom aprila u SAD izašao iz Štampe najnovi)i roman Perl Bak »Careva žena«, odmah je bilo jasno da će on ubrzo postati jedan od američkih »best selleP«-a. TI zaista, več sledeće nedelje, »Careva žena se prvi put jpiByala na Sšspisku najčitanijih itmjiga — doduše, kako se to kaže, na dnu ovod Bspiska, ali možda samo zato da bi se već iduće nedelje popelo na šesto a zatim na drugo mesto, na kome se i danas nalaz! — iza O'Konorovog »Poslednieg jurisas. Međutim, dok se ioš takoreći ni štamparska boja ma prvom od ovih spiskova nije ni osušila, roman je već bio objavljen i u Velikoj Btitaniji, i, razumljivo, i tamo postao jedan od »best seller«-a.,
U svom „predgovoru ovomi svom novom romanu, Perl Bak kaže: »Pokužala sam u ovoj knji zi da prikažem što je moguća vernije Cu Hsi (poslednju kinesku »caticu«), na osnovu izvora koji su mi stajali na raspolaganju i na osnovu mog sopštvenog sećanje o tome šta su i kako, o njoj mislili oni Kinezi, koie sam ja poznavala u svom detinjstvu«. Prema tome ovo bi u izvesnom smislu trebalo da, bude nešto između romansirane bjografije i istoriskog Tomana.
Perl! Bak priča o tome Wako je Cu Hsi — Otrhideia — po cavevom naređenju bila dovedena u Carski Grad još onda kada joj je bilo svega 17 godina, kako je posle toga izabrana za carevu „konkubinu, zatvorena među zidove carske palate, među zidove intriga i političkih smicalica na dvoru, kako se, jako u početku sama i bespomoćna, bez ikakvih uticajnih prijatelja, već posle gođinu dana uzdigla i stupila na put najveće vlasti, da bi na kraju kao careva udovica sela na »zmajev presto« sa koga je suvereno vladala „skoro pola veMwa, boreČi se, možda i svirepo, za do bro svoje zemlje.
Možda je šteta što je Perl Bak u svom romanu posvetila višg pažnje romantičnoi mladosti carice Cu Hsi nego tiraniji koju
je zavela naročito u svojoj sta-·
Tosti.
A Jedan iral-Ferističan neuspeh na Brodveju
Među mnogobrojnim „pozorišnim 'emijerama OVvVOg proleća u Njujorku skrenuo je pažnju komađ Teodora Apštajna „GOostiničar“ čiji je neuspeh, ako se suđi prema ocenama oficijedne kritike, karakterističan za jedno duševno stanje u Americi, U pitanju je mladi njujorški dramatičar i njegovo prvo delo koj, je izazvalo niz burnih komentara i u svakom slučaju nateralo javnost da zauzme stav prema njemu. Komad je bio prikazan u GelđenTeatru u Njujorku i poslečetiri prikazivanja skinut ie sa repertoara kao potpun neuspeh. Osnovne ideja drame je u otkrivanju nesrećnog uticaja koji može da ima američki program nacicnalne bežbednosti u životu nepravedno osumnjičenih pojedinaca. Mladi naučnik Vavidđ wu trenutku svog uspona dolazi nevoljno u sukob sa društvom: nije pova žena Ani bila je kao sedđamnaestogođišnja ·devojka. član Komnnističke partije. Ta „fa. talna“ okolnost ođavno rekrivena skramom zaborava izlai na svetlost dana prilikom isšsDitivanja prošlosti njenog muža zaposlenog u Vašingtonu na DOslovima oi opšteg značaja. Greh mladosti je otkriven i te je dovoljno da on izgubi službu. a sa njom i spokojstvo i veru da ga može ponova pronaći u granicama svoje otadžbine, Njih dvo-
je, mu„ i žena, emigriraiu u Meksiko, gde ih, u momentu drame, „zatičem“ kako drže
skromnu gostionicu za turiste. Radnja dram, odvija se u toku dva septembarska dana i u tire.
|
KEmilo Greko: Kupačica (XXVII Bijenale)
(Gasne cimni rruamep
nutku kađa je duševna potištemost mlađog naučnika na Vrhuncu. Nasilno uđaljen od syog posla on pokušava da strašnu mentalnu tortura savlada Sstbasnim arheološkim istraživanjima u slobodnim časovima, i u jeđmom ćasu izgleda da će povratiti unutrašnju ravnotežu, Međutim, Ani je pisala njihovom prijatelju u Njujork i molila ga da im pomogne. Taj prijatelj ih posećuje i donosi Veviđu ponuđu za WDOšto u Njujorku pđe bi se jmao zaposliti kao neka vrsta tehničkog savetođavca, na mestu koje je daleko od njegovih želja i ne donosi nikakav ugled. Sve skrhane nade i prevarene ambicije grčevito oživljavaju i on odbija ponižavajuću ponuđu i odlazi sa ženom daleko na Jug. u Peru, Interesantne je napnomenuti đa mu kao jeđini emocionalni oslonac služi Ani, žena koju je još maločas u drami na kolenima molio da mu povrati veru u svoju ljubav i u ljudsku dobrotu, Krai drame je šsimboljčan: jeđini izlaz autor vidi u
neprekidnom, sve daljem individualnom bekstvu.
Drama je lišena izragsitih sukoba i više je slika potresnog đuševnog stanja dvoje dđobrovoljnih prognanika — okolnostima na ta nateranih»— koji ne mogu da se pomire sa nemilosranim ljudskim odnosima u epohi sveopštih uzajamnih sumnjičenja. Duševna raspinjanja i skoro halucinantne sumnje date su u vidu krize jednog braka i kritika je najviše .zamerila izvesnu šhematičnost u njenom objašnjavanju. Najveća vrednost drame je u delikatno postavljenom moralnom problemu.
»LETOPIS MATICE SRPSKE« ~
O uvodna stvar štampan Ša esej Kloda Avlina o jknjiževnom stvaranju Ive Andrića, u kome ističe đa
nova „Jugoslavija poštuje er
Tvi Andriću jednoga od SVOJU najvećih DIRBCE Okovića, BIO a
ao Branka M ovića, BBGRRR ad pebakoM, DO OE če i ldorike ela ši MS su u ptevodu Ante Cet nei 3 Savijeni stihovi većeg broja | Vremenih italijamskih pešn : Živo pisanu putopisnu prozu Ispahanu „gradu sunca objavi
ić: JV je Đorđe Radenković. U Bvom obimnom eseju o pesniku BUp1 Panđdurovića Božidar Kovačćvić tvrdi da« će. DROGOM rovićeva poežija biti ”·UuYvek moderna, „je” ća. U ljudskoj
duši i u ljudskom srcu stalno buditi dlibOke misli, plemenita osećanja i umetničko uživamč, „jer će uvek biti supra rationem a nikad cantr& hationem“. Dajući svoj prološ Mokranjčevoj stogodišnjici, Petar Konjović podvlači da je „ŽI“ vot Mokranjčev i njegovo delo crganski vezano 88 životom naroda od koga je ponikao“. Dragan Nedeljković sa dosta podata=– ka piše o jedncm malo poznatom Malksimu Gorkom. i ai ah. bavi razdobljem života S Gorkor od 1917 do 1928. Dušan Popović pronraća 5a nekolikio to plih reči jubiliej novošadskog glumca Stojana Jovamovića i ka. že da ja „za proteklih triđeset godina svoga rada Stojan Jovanović dao častan prilog. pozorišnoj umetnosti“ i tim Dpovodom se osvrće i na njegovu Ulogu Pozdniševa, izabranu za jubilje, u dramatizaciji „Krojcerove sonate“, Takođe je prikazao i pretstavu dramske farse Arma na Salakrua „Da se nasmejemo . Povodom, kako sam kaže, jedne čudne koinciđencije stvamosti i filma, Žika Bogđanović se OŠtrO osvrće na pojavu nekoliko nemačkih filmova koji imaju za tezu opravdavanje nemačkog uče šća u poslednjem ratu. U uobičajenim pismima uredniku ovoga puta Saša Vereš govori o nekoliko poslednjih događaja u kulturom životu Zagreba, najviše se zadržavajući na drami Ranka Marinkovića „Glorija“. Rubrika „Osvrti“ govori o jednom interesantnom problemu, ce knjigama koje to ne mogu postati, Milan Zarić daje izvesne zamerke na prevođe na ruski jezik NjegošeVog „Gorskog vijenca“ i 8remčeve pripovetke „Česna starina!...“ Miodrag Protić prikazuje delo slovenačkog: književnika Franca Bevka „Knjiga o Titu“ i osvrće pa knjigu francuskog pisca Žana Žirodua „Iz provincije“, Sa hvalom piše Sima Cucić o omladinskom romanu holandske književnice Nel đe Bok Lejting „Drugavice“, Postoji i oveća rubrika „Listajući časopise“. Doneseni su i umetnički prilozi Đorđa Ir&tića, Marka Čelebenovića i Živke Pajić,
» MOGUĆNOST «
OJIN JELIČ ima oveću prozu „Poljubac", sa tematikom iz rata. Ovai broj ima dosta „poetskih ı priloga. Btampane su pesme Vjekoslava Majera, Zvonimira Goloba, T. P. Marovića, Ivana Mimice, Zvonimira Mrkonjića, Tomislava Pa.
vlinovića i Marka Raškovića, Za
nimljivu lirsku prozu „Velika razvalina“ ·štampao je -8ime Vu-
četić. U rubrici „Osvrti“ Antun.
šoljan u podđužem napisu detaljno razmatra problem mita i stvarnosti književnog dela američkog pisca Ernesta Hemingveja. Zadržava se u priličnoj meri na ocrtavanju „izgubljene generacije“, dok je citirajući ameriČkog književnog kritičara Alfreda Kazina podvukao da je u Hemingvejevom delu ustvari
izražen „trijumf uskog, lokalnog, surovog Sveta“, Vinko Foretić vPŠI analizu istoriske proze koju je donela knjiga Lukše Beritića „Utvrđenja građa Dubrovnika“. Dinko Dueović opširno nabraja prirođoslovce Dalmacije u prošlosti. Ante Svilačić prika-~
našoj.
· premijeru u Mplitskom na. Ledham, kazalištu komada „Spo. redna ulica" od Duluda, Ob. javljeno je jedno pismo BRecže Marlen di Gara. Btampani su ta. kođe prikazi Damka Grlića na knjigu Bošnjaka „Grčka {ilozo. fija"“, Srećka Diane na zbornik „Hrvatskog kola“ za 1055, Alek_ sandra, Šlivarića na „Misli i po. glede A. G. Matoša", Ivan Ho. nači piše povodoni pronalaska, Njegoševe bDeležnice. Obpširiji cavrt na roman Ćamila Bijarića, „Bihorci“ ima Živko Jeličić, koji ističe piščevu talentiramost ali i iznosi niz zamerki.
ti
KON.
»SPVARANJE«
VAJ broj časopiša donosi
prozu Vojina Jelića „Ma-
ćka i ajduk“. Osim to. ga Štampane su „MBijele vrane“, odlomak iz komedije Čeđa Vukovića, Pripovstku „Ukleti grob“ ima Vukašin Puiuaković. Pesma« m: su zastupljeni Žarko Đuro. vić, Petar Đuranović i Marinko Bulatović. U prevodu Ante Ce. tinea objavljeni su stihovi južno. , američkog pesnika Pabla Neru. de „Oda Federiku Ganrsiji Lor. ki“. Nastavljajući da objavljuje odlomke iz svoje studije „da. vest jedne epohe", Zivan Milisavac Štampa ovoga puta deo u kome govori O Mterijinim omantičnim poveštima, ukazajući da, je Steriji „bilo više stalo do toga da savremenicima prjkaže vrednost Viline, nego istoriske istine“. U rubrici „Savremenici" Miodrag Kujundžić opširno razmatra životni put i književni rad Dobrice . Ćosića, specijalno, se zadržavajući uma njegovim romanima i Uupoređu. jući ih međusobno.
U časopisu se donosi i matoaM4jal iz književne i kulture istorije. Tako Golub Dobrašinc. vić piše povodom jednog Vu. kovog pisma o Vuku i Crnoj Go_ ri, dok Đoko Pejović cbjavljujć prilog proučavanju Duklje, Rubrika „Razgovori" je štampala oštar osvrt Mihaila Lalića, pisan povodom prikaza MHadoslava Rotkovića na Knjige „Raskid“ i „Zlo proljeće“. M. Perović prikazuje umetničku mapu Petra, Lu
barde „Kosovski boj“, propraćenu tekstom Ota Bihalji-Merina, Veoma afirmativno piše' ŽZavko Đurović o zbirci stihova Oskara Daviča „Flora“, On u zaključku kaže: „Ova je knjiga
dokaz pesničkog uspona Davi-
čoveg. I još: dokaz da je moderna struja u našoj poeziji Odraz i savremenosti našeg vre. mena“. "Pivo Imdjić ukazuje na značaj knjige Jsidora Seckulić „Govor i jezik — kulturna smo» tra narođa“, podvlačeći ,,OšnOv-
nu, plemenitu nameru“, toga dela. Na kraju se dr. Tomica Nikčević osvrnuo na „Pregled štamparsko-izvadačkc djelatnosti u Crnoj Gori.“
»ŽIVOT «
A UVODNOM mestu Ovog. broja Emil Petrović Oob-
Javio jezsvoju prozu „Smer ”
no sagnut mered licem Pesmama su zastupljeni Blagoje Živković, Desimir MElagojević, Žarko Đurović i Safet Burina, Veoma interesantna su razlaganja Midhata Begića o modernisticloj gami Dučićevoj. Konsta-
narcda",
tujući da je Dučić „pripremio. čitav modernistički razvitak SPp-"., ske, poezije prije Prvog svjef-,.
skog rata” i da je „,stvVorio eG–
arsenal novih pjesničkih oblika“, .
pisac razvija misao da je Dučić
„u svojini najsubjektivnijim &ti-
hovima načeo glavnu modđernističku temu, temu čovjekova.šuečenja 5 mjegovom „sudbinom, ljudske svijesti u njenoj individualističkoj Despomoćnosšti“, Povodom “7O9-godišnjice rođenja ve-
likog ruskog pesnika Aleksandra Eloka Lav Zabarov razmatra od_ nos između Hlokova stvaralaštva i stvarnosti. Pripovetku „Tzaa kanata“ dao je šukrija Pandžo.
G. 8.
r
'Makarije, štampar Oktoiha
O SADA se smatralo da je Makarije, i fakior Crnojevićeve štamparije, poreklom iz Crne Gore. Ovakvo mišljenje naslalo je svakako zbog loga što je Makarije u Pogovoru svog Okioiha 1-4 glasa iz 1494 g. uzgred napomenuo i mesio svoga porekla: „»Makarie ot GCrnie Gori«. Zbog tioga su reči prvog štampara protuma-– čene kao da om lime jasno Whaže iz kog je kraja. Postavlia se pitanje: koju Crnu Goru Makarije pominje i odakle je zapravo? Proučavanje starih zapisa i natpisa uveriće nas da se Bkopska Crna Gora često pominje pre Makarijevih štampanih knjiga. Mnogi kujigopisci beleže je samo kao Crnu Goru. Nekad je bliže određuju na laj način Ššlo spomenu i Skoplje, ili neki manastir a njenoj okolini. Tako je spominje i čuveni književnik iz druge polovine KV veka Viadislav Gramatik. , Poznato je da je Skopska oblast, zajedno sa Kratovom, na polju prepisivanja i iluminiranja crkyenih i svetovnih knjiga bila jedna od prvih oblasti na Balkanskom Poluostrvu u io doba. O srednjovekovnim minijaturama pisao je prof. Svelozar MRadojčić, pa je tom prilikom pružio impresivnu sliku o skopskom i kra{ovskom prepisivačkom ceniru. U to vreme zemlja Crnojevića, Zeta, nije imala tako bogate tradicije u umetinosti pisanja i iluminiranja Knjiga. Može se reći da je ona krajem XV veka dosia zaostajala u tom pogledu iza spomenutih oblasti i da je u odnosu na njih imala sasvim. podređenu ulogu. Baš zato što mnogi khnjigopisci »Crniu Goru« često spominju i pre Makarijevog Oktoiha, jasno se uočava da je Skopska Crna Gora kraj u kome se književnost neobično cenila. Razumljivo je što je književni pokret Vladislava Gramaiika nastao u njenim predelima i što je bio tako ekspanzivan. Izgleda najverovatnije da
baš ovom pokretu i ivćba zahvaliti što se.
na Istočnom Balkanu otvaraju štamparije. Nije neumesnd, preiposiavka da su poznati rezbari iz Makedonije radili i na prvim štamparskim slovima tj, da su prva slova bila od drvela. Ime Skopske »Ornie Gori« postaje u io doba najbolja i najvrednija preporuka. Po svoj. prilici Makarije je #afo i pominje.
KNJIŽEVNE NOVINE
Reči Makarijeve »ot Crnic Gori« poslužile su nekim istoričarima kao dokaz da je Oktoih 1-4 glasa iz 1494 g. jedan od najranijih dokumenata u kojima se Crna Gora (Zeta) kao pokrajina spominje. Naravno da je to daleko od istine. Prof. Đorde MRadojičić uočio je dobro da Makarije želi samo da istakne lokalitet. On smatra da je reč o Crnoj Gori u Zeti. Ali ovde se može postavili i ovo pilanje: ako je Đurđe Crnojević vojvoda zefski, i ako je »kir« Vavile arhiepiskop zetski, zašto bi »sveščenoinok« Makarije rekao za sebe da je »ot Crnie Gori«? Zar ne bi i Đurđe Crnojević u tom slučaju bio vojvoda »ot Črnie Gori«? Zašto bi Makarije bio Crnogorac među Crnogorcima pogotovo onda kad nije bilo nikakvih mnacionalnih aspiracija u današnjem smislu,
Treba ukazati i na reči: »Posledi žc grjeh rađi naših postliže pasušči nas isma-– iltska železna palica, uvil« Nisu li one reči čoveka iz porobljene zemlje, koji se tuži na dvoru još nepokorenog gospođara Zete — Đurđa Crnojevića? i
Odlazak Makarija u Rumuniju samo je prilog mišljenju da prvi štampar nije Crne Gore već iz Makedonije. Činjenica je da sveštenici iz Makedonije u to doba najviše idu u Rumuniju i da tamo zauzimaju visoke crkvene položaje. Nije isključeno dx je Makarije pozvat u Rumuniju od strane nekog svog zemljaka. Jer ljudi iz zemlje Crnojevića najradije i najčešće održavaju kulturne, poslovne i druge veze sa Mlecima. Makarije ne odlazi s porodicom Crnojevića i drugih viđenijih ijudi iz Zete u Mieike posle propasti Crne Gore. Znači da nije krvno mnogo vezan s njima. Njegovi su ko ren? u drugom plemenu. Oi
Ovđe treba ukazati i na fo đa su umefnici u Rumuniji tokom XV, XVI i XVII veka uglavnom svi iz Makedonije. Qni su tamo Živopisali mnoge poznate manaslirec, slikali ikone za moldavske i vlaške knezove i pod njihovim pokvoviteljskvom štampali raznovrsne Knjige. Njihova dela pretstsv-
'Iljaju đragocenu vrednost u kuliurnoj riznici ne samo rumunskog
već i naših nmaroda. Izgleda mnogo verovatnije da i takav umetnik kao što je bio Makarije buđe poreklom iz onih istih strana, odakle SU i osfali u-
mee{lnici dolazili u Rumuniju. Proučavajući rumunsku ume{inost francuski naučnik Pol Anri ističe da je ona po: svom stilu duboko vezana za srpske spomenike u Makedoniji, i da je zbog toga delo ruku onih majstora, koji su bežeći od Turaka išli na severojstočni deo Evrope.
Ako se ovome doda i činjenica da st natpisi iznad likova sv. Jovana, Preteče i sv. Nikole u ilustracijama OQktoiha iz 1494 g. ispisani ovako: »Sv. Jovan Prodromos« i »Sv. Nikolae« — može se pretpostavili da se Makarije kao slikar školovao po svoj prilici u Makedoniji ili na Svetoj Gori, jer su ovakvi natpisi iznad spomenulih svetitelja karakteristični za ove krajeve.
Razlika u pismu štampanih knjiga iz Crnojevićeve štamparije i onih iz, Rumunije samo još više potkrepljuje i jača mišljenje da je naš prvi štampar iz Makedonije. KR.njige za zeliskog vojvođu Đurđa Crnojevića štampane su srpskom recenzijom, dok su knjige u Rumuniji štampane irnovskom (bugarskom) koja je ustvari bila zvanična recenzija na dvoru vlaških i moldavskih Kkmezova. To znači da je Makarije poznavao obe recenzije i da ih je svakako naučio u krajevima gde se tako pisalo, gde je lozinka književnika Vladislava Gramafika »da srpska, i bigarska pisanja bude što više« imala dobar broj pristalica. 'Freba podvući đa je mešavinu obeju recenzija u Rumuniji th, na dvor njenih knezova, donelo sve-
štensivo iz Makedonije i da je zato”u toj”
recenziji i upotreba slova »jušova« i »debelog jera«. Tako je, naprimer, i prvi sveštenik koji je organizovao i obnovio rumun– sku crkvu bio Nikodim iz Prilepa. ı Može se prigovoriti da je Makarije kao
· stampar mogao naučili brzo i pismo koje je
bilo u zvaničnoj upotrebi na dvoru vlaških i moldavskih knezova, Ali u Rumuniji se štampaju i knjige čisto srpskom recenzijom i to opet pod pokroviteljstvom njenih knezova. U njima se nigde ne kaže za koga su knjige namenjene — za Rumune ili za Srbe. Makarije je mogao kao i drugi da Ši |npa srpskom recenzijom. Međutim on io nije
"učinio. Ali da je on štampar koji ne po-
znaje dobro irnovsku recenziju viđi se najbolje po fome što on nekada »sja« piše jusom, a nekada obično — »se« kao što se
pra "|
kod Srba piše. Pismo njegovih knjiga iz Rumunije pokazuje one iste karakteristične osobine kojim se odlikuju i mnogi zapisi i naipisi iz Makedonije u lo đoba — muešanjem srpske i bugarske recenzije.
I Pahomije, koji se prvi posle Makarija pominje kao štampar Crnojevićeve štamparije u vlasništvu Božidara Vukovića — tuđinac je u Zeti i ako za sebe kaže da je »ot Crne Gore« Za njega je već prof. Đorđe Radojičić utvrdio da nije iz Crne Gore, već da je došac iz nekog ekavskog kraja. Nije li i Pahomije pomenuo »Crnu Goru« isto onako kao što je io učinio i Makarije?
Treba ukazati i na to da Makarije uvek piše »rukodđelisah« bez jata, a što čovek jekavskog dijalekta ne bi tako postupio. Možda bi se i svestranom jezičkom analizom Makarijevih štampanih MWnjiga došlo do zaključka da je i on kao i Pahomije iz ckavskog kraja. .
Ako je Makarije rodom iz Crne Gore u Zeti, zašto nije ostavio za sobom nijednog učenika iz Zete, koji će ga zameniti posle njegovog odlaska u Rumuniju? Zar bi se ljubitelj književnosti kao šlo je bio f)uwvđe Crnojević tako lako odrekao svoga štampara u korist nekog vlaškog vojvode? Vidimo da posle Makarija dolazi Pahomije, za
koga se bezuslovno zna da je iz ekavskog
Rraia. Godine 1566 opet jedan wumeinik iz Makedonije, sa Osogovskih Planina, po imenu Jakov, Kraikov sin. štampa u Veneciji knjige i to u štampariji vojvode Wožidara Vukovića (da li je on preneo štampa riju Crnojevića u Veneciju?) čiji su »kalapi... ot mnogimi vremeni nepisani«, a šoji su zaslugom ovog štampara opet proradili.
Mišljenje da je Makarije iz Makedonije baca sasvim novu svetlošt na kulturno nžslede ove zemlje. O štamparima iz Makedonije do sad niko nije pisao. A oni su nesumnjivo postojali. Njihova štamparska veština bila je čuvena. Nisu li baš zbog njih i ostali knjigopisšci i štampari islicali da su if: mesta odakle su, kao Smeđerevo, Dečane i druga, u Makedoniji. Tada je štamparstvo bilo i jako unosan posao. Preduzimljivi ljudi iz Makedonije odlazili su u Veneciju.
' Rumuniju i druge zemlje i fiamo štampynl
knjige. Ostaje samo da se razjasni gde su se oni upoznali sa štamparskim mwanatom Nije li možda štamparija bila u Svetoj Gori ili u okolini Skopske Crne Gore ili Kratova (možda ranije nego štamparija Crnojevića?). Jer, nemoguće je drukčije objasniti odlazak štfampara iz Makedonije, Jakova, u
Veneciju oko 1566 g. Ro je njemu rekao da tamo traži štampariju vojnvodđde Božidara Vukovića? Zašto on isliče svoje poreklo iz svešteničke porodice i »naročitago slitani toie ot drjevnih vrjemen«. Nije li on, možda, gomumjen savešću što mu je neko osiavio u amanet štampariju Vukovića, rešio da ode na lako dalek put, i io u ono vreme, od Osogova do Venecije? Izgleda da prenalazak Nemca Gutemberga nije dugo ostao nepoznali za čuvene prepisivače i pisce iz Skopske Crne Gore i Kratova. Čuveni skopski panaduri u to. doba svakako su brzo doneji tu vest. Skopije. je tada, bilo »sloven-= shi Prag na Balkanu Prvi knjižar kod nas bio je Kara Trifun iz Skoplja i njeza Šštampar Jakov pominje u svom Pogovoru u šlampanom Psaltiru iz 1569-1670 g. Qd pronalaska štamparije nije prošio mnogo Vrelaena i naši prepisivači su postali štlampari. Jedan od njih je i Makarije, prvi štumpar Cetinjske štamparije. Gde se upoznao sa štamparstvom? To je pitanje na koj će se svakako uskoro odgovorili.
Radomir Nikolić ·
Judšn