Књижевне новине
;DIR:A;M_ AGU Cr ri O a premijerom. Marinkovićeve! »Gloriić« otpočela OVO“ odišnja sezona, u beograd» . skim pozorištima, ** KOM. BBRTKI VJ U Beogradu s velikim uspehom održano Veče in" · diskih pesama i igafa. O A u ~ sovjetski, ansambl »Alek'šamdyrov« priređip niz kom- , cerata u našoj zemlji. · % - Slavni majstor . violine Tavia Ojstrah dao nekoli- „|. Ro koncerata w dugošlaviji, Mađarski dirigent Bomođi ah · imao koncert, u Zagrebu. . 8 Welikim uspehom gošto vao u Zagrebu pijanista . Balura-Bkođa iz Beča, IZLOZBE U Zagrebu otvorio retror spektivnu izložbu slikar Z. ' Prica , i a »Decembarska "grHpa« beo/ gradskin slikata otvorila. izložbu :ar Saraievu. TU Beogvađu izlagali bugarski grafičari, Otvorena đesetogodđišnja jubilarna iz» ložba crnogorskih umetniKa, 1 izložba .P. Mladđeno* vića. b E i a A , WU Zagrebu “otvorio svoju izložbu · sarajevski vajar Marjan Kogković, ei Belgijski slikar Ives Dendal otvorio izložbu slika H 5 Zagrebu... O u Ljubljani: izložba '58- . vremene jugoslovenske u" metnosti, ' i U BHBeograđu otvorena djubilarna, Sterijina izložba,
OPERA I BALET Završeno gostovanje američkog baletskog pozorišta. Prva. operska premijera u Zagrebn: Pikova dama od . Čajkovskog.
BRAZNO
Završena poseta sovjetskih Mnjiževnika Koji su na čelu sa Leoniđom Leonovom boravili u dugoslavwiji dvađesetak dana.
Ivo Andrić i š#lovenački književnik KRumbatović otputovalj, u Rinu,
Doputovalza !nđijska kulturna delegacija,
Petar Lubarda đobio 1000 đolara „Gugenhajmove na“ građe.
u pripremi prva jugoslovensko-sovjetska koproduk-
sao kojim. se
društvu“, Istine, je, kaže
Rkreće onih
Tako, na prim neđavno posetio atitut. u
go“. „Među
stavlja
đo+ n Mađarsknm, Čehoslovačku. + Istočnu Nemačku..
Završeni pregovori s Ma đarskom o restituciji Kultumih dobara, :
Na festivalu u Bariju naj više uspeha imali naši filmovi »kekec« i »Devojka i hrast«.
U Zagrebu osnovana agen cija za popularisanje savTe·mene naše književnosti.
Poljski slavista Batovsk1 prevodi Gorski vjenac na . poljski, . ..
Bubotičko Iutkarsko pozorište proslavilo deset gođi· na rada, ;
Kamerni ansambi Radđio Zagreba otišao nž gostov4” nie u SAD i Ranađu
· stivaljima. Izvesni
nađujući: u
đinu dans
gitare. pevačkih
aa, je
mici uče i MV
„đo, re, mi
. zike.
inđeks 1 pribeleške stuđenta | prve i druge godine medicine, pređ rat. Prvi semestar, — septembar 1939, Četvrti, — feburar 1941 godine. Samo dve Sveske, Drugih nema, Nisu preživele rat. Bslužim se ovim pribeleškama 1 uspomenama, koje sve više bleđe. ı ovih svezaka će nestati, i Izgubiće se sećanja na velike đogađaje na Beograđ
pPređamnom Je
" uoči rata, Ništa neobično, U beležnicama mnoših stuđenata tih dana, mogu se naći iste misli, sveska za hemiju i biologiju. Poređ dugačke, nerazum]}jive formule mravlje kiseline, zapisano: •15 decembar 1939 gođine, Sinoć je Beograd đoživeo đemonstracije, krvavije ođ svih dosađašnjih. Na Slaviji agenti su pucali iz pištolja. U Aleksandrovoj pucali su na Das iz pušaka, Rod Stuđentskog đoma uneli smo Jeđnog đruga u sanitetska kola. Ranjen jJe.u nogu, Na uglu Blavije | Nema“ njine ulice žanđar me je uđario kunđakon po ledima. U Prištinskoj i Stiškoj ullci čuli su 86 puško- mitraljezi. Ima dosta mrtvih 1 ranjenih. Poginuo Je · moj: đobar đrug, kolega sa fakulteta, Mirko Luković, rođom iz Kraljeva. A Još sinoć smo zajedno sakupljali kamenice ispređ nervne klinike.«
1 mnogo štošta nezapišano, Studentska soba kod
- stare tetkG TĐogomolike, na ĐBulbulderu. Suteren, kujna 1 špajz. špajzu, uokvirenu ćilimima -i ikonoma.. ao oltar.
_ Randilo gori đanju i noću, Uneo.sam. m kuću mrtvačku glavu, vežbe iz osteologije, Poluglašno ponavijam: Os frontalis, fascialis, mandibula, OS
_ temporalis, A tetka 'kleči pred kahđijom, Misti 50 živo. Još jednom se molila bogu za moje grehe, kada sam, nepažnjom, stuđeptska posla, nisam imao šibice, Sađa mi še žao tetke. U moioj sobi na židu: Maksim Gorki. mnelogardejac, vlasnik kuče, koji stanuje iznad nas, pitao je tetku zašto drži u Kući komuniste. Ona me pita; »Sinko, koje t0? — 1 pokazuje na Gorkog. Zar ne poznaješ, tetka, pokojnog dedu?« Ona krat koviđo zagleda i šapuće: »Pokojnik se nikad nije
slikao bez fermena i uprte preko ramena.
Dva overena semestra, dva položen ispit4 i đva
puta nu starol upravi grada, gednom zbog dočeka - plotnikova, DrVOK poslanika SSSR. Drugi put zbog atrajka -aeronautičara, \weliki lonac s8 ručkom za
2
Če Igor Stravinski,
Nova. Wnjiga Džeka Barzena · (Jacques , Bargun), neđavno objavljena u,Njujcrku, govori nam podrobno o ulozi koju muzika : igra u Sjeđinjenim Državama. U MWnjizi „Muzika u američkom životu“ iznose se '#Rrupne promene koje su se odigrale ža posled njih 55 gođina i zaključuje da te promene ne znače isto što i „kulturnu revoluciju“, s " O9žek Barzen, dekan škole KoTumbija univerziteta. u Njuiorku veli u svojoj movoj knjizi da su ~ još. koliko pre 35 gođina mnogi ' ljudi „smatrali da je muzika pobave mesrećni pro 'fen{onalci i mlađe đevojke. koje žele đa se udadu. Odrastao. čdvek »8a, khklavirom bio je košmata životinja sumnjivih navika” kojoj nije bilo mesta u boljem
đalje Barzen, đa je u to vreme neki virtuoz bio u stanju đa zahese slušaoce i da natera hiljađe Amerikanaca đa posete koncerat. bilo stoga šta je on virtuoz. Đanns, izjavljuje Barzen ,.gotovo isključivo ljubav ms muziku DOo40.000.000 osoba koje u mašim građovima oko hiljađu simfoniskih stara, bezbroj družina kamerne . prinose đa se po školama, muzejima i bibliotekama otđržava– ju besplatni muzički programi u okviru kulturnih časova“. eT, Tehnološki inMasečusetsu. „Bio sam .rađomao đa saznam koliko se upražnjava muzika u ovoj školi koja je tako blizu „Bostona i njegovih bogatih izvora, Odgovor je bio „vrlo mnoovim koji naporno rade muzika pret jeđan od najomiljenijih kurseva koji se mo izboru; oko jeđne l · koji na to imaju prava, uključuju je u evoje stuđije.“ Džek Barzen — učitelj, Kkriti-
"storanima i nš umetničkim festatistički po | đaci koje on navođi đa bi potkrepio svoje izlaganje su izneAmerici se svake godine prođa oko 20.000.000 veli-' kih gramcfonskih ploča. Pre BO ja bilo je prijavlieno + : nekih 5000 učitelja za akorđeon. · Gođine 1952 Ame · dali blizu 10000000 dolara na Milion osoba su strasne pristalice muških, kvartete grupa koja U _ ljaja osobešnost, Amerike i koi su poznate pod neobičnim imemom „berberskih kvarteta“, ietsWog Saveza, Džek Barzen -želi đma shvatimc talii interesovanje za muziku buđi ustvari još od kolevke: ono se nastavlja kroz školu, mde uče
rikanci su iž-
fa,sol“ log života u kome vek postaje ili lične pranter svireč ili· pašivni slušacteli — Specijalist za ovu Ili onu vrstu muOstavimo na Stranu stati
Tetka, je uređila Sebi postelju u
pripalio cigaretu 54 kandila. .
KNJIŽEVNE NOVINB
stike i brojleve i mapitajmo se . kako. to. interesovanje. nastaje? , Barzen nam 86 ovako objašnjaVa: y . i „Očigledno je da nova muzička ku)llura vostoji“, piše on, „pošta. je kolina na novi, način prožeta 'muzikcm., "a, prožetost je rezultat mašina koje su se usavršile poslednjih pola veka, .Gramafon,· film i vakumska cev zapljuskuju naše uši muzikom.“ .
Džek MBarzen ispituje.i đrume oblasti sem klasične muzike. On se zadržava na narodnim, melcdijama, džezu — 3mpa čak i na mužičkim reklamštna američkih" radio društava. „Svaki put ked opisguipmo muziku u američkom životu“, piše Barzen, „morano se pozabaviti činjenicom đa še . rasprostiranje umetnosti putem tehn'čkih sredstava me sme meriti isključivo brojem osoba 'koje su mjome obuhvaćene. već . isto tako vrstama, muzike — od " domaćeg “folklora do” stranih
stama.
va.“
Ali to je
izdđržavaju, or'ke-
Barzen je
On piše:
inženjerima,
ĐUZEPE UNGARETI DOBITNIR NAGRADE NA BIJENALU PORZIJE U NKNOKR ZUTU
Pu uzeti po šestine onih
Točetkom iz gotovo svih delova „sveta. sa-
septembra pesnici
cija u filmu: »Aleksa DW" | žar i pisac — tragao je za mu- tal, su Sa na Trećčm bijena- Žževnost na, fakultetu,
dić, heroi Revolucije. m 1 nošao je i u američkim" hr "poezije t belgiskom mestu ' Diskusiona teme ma. Trećem --- »KRo]e«-olišlo na goštova> osnovnim: školama, u dečjim l1o- 'Knon 1 Žutu. Ovogodišnji bije» ' bijenalu bila je. „Natodni izvori - nje u-BAD-L Kanadu, a-»La | Eorimam, PO bolnicama. „1 inđu-, male,::u : Odncsu, na prethodna poezije“. Diskusija je obuhvatii : Striskim ohganizacijama. u TČ-. dva, _bio.je veoma, đobro poše- Ja puteve marodne.. poezije, . odL .
ćen. Njemu je prisastvovalo oko tri stotine pesnika, iz triđeset i jeđne zemlje. Ali,. poređ, ovako velike posete, na Trećem bijenalu je uveđena i jedna novina; iistanovljena je nagrađa kopremz, .obrazloženiu predla=gača,.treba svake godine da se dođeli jednom ođ živih pesnika, :čije“ će 'se stvaralaštvo. oceniti „keo” delo univerzalne, vredno„Bri“,. bez. obzira na njegovi. n _clonPinu priphdnost i iezik. Ži
'ri ođ jedhnnest člancva, U KO“. me?Bw bili znstemlieni ĐO jeđsn pretstavnik iž „Francuske, Sovi SAD, Tingleške, Argentine, ĐelZapadne 'Nemnč-
preistav-~
Ynaije. Itali ije Mofangij
ke 4. čpanije dođelio. je prvi E nnagrađ . italijayiskom pesniku črum ad javaju Svoje Diuzebn lUmngaretiju, njego. i traje ce- va” caldkupna dela, objavliena zicija, odršctao čo-e pođ:- naslovom „čivot 'jedncg 'Stravi i- čoveka“ | OL ae: Stari ftalijanski MKknjiževnik,.
Ungaretf, rođen 1989 godine. Objevio-.je đosad niz „zbirki Pesa-
štrajkače nosili smo iz rmieđicinarske menze u Hr. Milutina ulici, tramvajem la do Crvenog krsta. U ulici Vojislava Ilića, pred kućom gde su se, oku= pljali štrajkači, jedan grbavko mi je uperio pištolj. u slabinu, Agenti n rađničkom. ođelu.. Koliko sam
bio neiskusan! U »marici« zajedno sa loncem pošli
smo u Novu upravu građa, Kosmajac odiže poklo+ · pac: „Masno, „Crvena, pomoć«!« smeje se idiotski. Baca me u krug svojih šegrta. Oni uče boks, U staroj upravi građa, soba br. 20. Štrajkači, Divnj ljuđi. Šoti Pal, metalostrugari iz »Mikrona«, »Rogožarskog«, iz Zemuna, Rakovice. deđan robijaš, Miloš Matijević-Mrža,. ·»uhapšen za svaki slučaj« Kao otac međn sinovima. Počeli su časovi iz »Kapitala«. Ništa ne razumem, A Mrša je samouk. Sa velikim poštovanjem govori 0. majci, starici, Ona mu Te . dovno. šalje presvlaku. nici, na Kalenića pijaci. „»Zdravo., druže Mršo!e« Čvrst stisak ruke, Nemi pogleđ opomenuo me je. On je bio ilegalac, tiho je razgovario, 54 jednim drugom. Meni je posle bilo krivo zbog nehuđnosti, Treći semestar. Druga gođina na fakultetu, Dve“ tri vežbe iz 'fizfologije, beleške 5a prvog pređavanja, Više nisam.ređovan stuđent, U organizaciji nas - više ne opominju'đa uređno polažemo. ispite, U · Evropi besni rat. Dnevhik, Inače neuredan, prestao sam đaA dVvođim, Valjda zbog konspiracije. Nigde zabeleženo da sam primljen u Partiju. veliki đoživljaj ıI velika zabuna, Članovi Partije.su Petar” Stambolić, Miloš. Matijević i, možda, Moms Marković, koji često navraća u naše “Udruženje i priča,O. studentskom štrajkw 1936 godine, O profesorima, o Kosmajcu i Vujkoviću i šali se sa nama mlađima. Ovako, sasvim jednostavno, Prišao mi je jednoga đana drug Berbanović, samo godinu stariji od mećme, koli mi je raniie davao neke letke đa delim, . i počeo tiho, bez. patosa, uz dve naručene baklave
a pošlastičarnici na Cvetnom Trgu: »Partija ie re-
šila da te primi u svoje članstvo.s Đa je bar ko drugi, mislio sam nego Šerban, veseo. mlađić' sa
Homolja, koji je bio kelner u našoj. menzi.. Cesto...
se oblačio u vlaško odelo ı lepo svirao na frulu. Ništa o prvim šastancima naše ćelije, o buđnosti, o konspiraciji ı držanju pred klasnim neprija- teljem, o izgovoru pred, početak sastanka: žbog” čega smo se našli? Tim rečima je otvarao svaki
7.
a u ameri
kspetimenata — koje istovremeno. dopiru do nas,“ Rx Barzen, međutim, nije nimalo Sapčinat GHORJRHG koje bi Šve i e vrste muzike mogle imati n& umetnički ukus, ; 8 SPIRIH „Prema tome ono što je ma šina učinila moglo bi se izraziti u nekoliko reči: ona je doprinela da se muzika može preno= siti i đa je postala jevtina, ušavršila kako njenu. tehniku tako gud o nioi proširila potražnju za prosečnim . proizvođim& mu-. skog rata. vike i otvorila puteve svim' Vr·— prosečne, gečnea i ianad prošečne muzike.“ Pre sto godina američki pes.mik — Volt Hvitmen (Walt Hhitmany — objavio je jednom svetu koji fe nije razume njegove reči: „Čujem kako Amerika peKad bi i kaže Džek Barzenm, video bi da se njegova metafora pretvorila u živu istinu“. : .
| Pred godišnjicu kineskog pisca
Lu Šin sa porodicom
ma, („Osećanje vremena", „Bol“, | „Obećana zemlja“), nekoliko. putopisa., i prev je Italijanske akademije i Živi .u. Rimu gđe predaje .lknji-
edima strane lirike. Član
pređanja đo onih pesnika koji 8u se njom inspirisali.
Bijenalu je pretsedavao francuski književnik Žan Kasu,
FESTIVAL SAVREMENE ·. MUZIRE U VENECIJI
Ođ1 11 đo 25 septembra u ve'necijanskom · pozorištu ” „PFeniće“ održan. je · đevetneesti Festival savremene muzike. Na ovom Festivalu, kao što je to i do sada bio običaj, izvođila su še samo dela, Živih kompozitora, Između ostalih dela, na MPestivalu je mo. prvi put izveđena i Rtkempozicija Igora Stravinskog „Canticum ša“
·nomin!s“, Ova. duhovna kompou čast sv. Marka, koju ja nski komponovao · specijal no za Venecijanski festival, izveđena je prvi svetog Marka. rigovao sam a8utcT,
I
ja. _Remark svojim rom Đ
ni
IL pvrisustvovac prvog pozorišnog
.Berlinskom stanica“ je ustvari
premijeri
u. razrušenom
japod bro-
se danas vratio, !adnja njegove drame.
ROMPOZITORA
ne u
"održaće se nagradni
je i žini u koji nuti umetnici SSBR-a.
dafuma u vezi zičkom kulturom,
pada bruara. pustiće se u prođaju vikom. 8
likom tirBžU.
zičari, pijanisti
a, pored ioga bavid se | sada,
umetničkih dela
honorem. Suancti. Marci
put u bazilici Orkestrom je di-
Piše: Milić Bugarčić
Im ——:—I11=5.=:o-=Gm—— | sastanak naše. ćelije, sekretar Milija Btanišić. »Zbog · slanine popa Cetka« — to "je najčešće bio izgovor, jer je, ndime, naš sekretar Milija bio Sin popa koji je često slao pakete, uz obaveznu slaninu f kajmak. Ništa o vaspitnim, či-
Četka iz Crne Gore,
talačkim grupamz 1 kružocima, o rasturanju leta-
ka i pisanju parola, 'Umesto svega, neke beznačajne ·
stvari. · - ia j _ »Drug! đecembar 1940 gođine. Ođ danas presta» jem đa pušim. Škođi mi zdravlju. A ı para nemam '“ovoljno, pa često moram ·da fražim od drugoga. mađa Sam bio mršav i slab,
ročito osećao upoređujući svoj. fizički izgled · sa agentima koje sam poznavao. ; ıI zatim, znatno kasnije, zabeleženo posle meces dana provedenih u ćeliji Stare uprave. — T. ponoći se budim, Sve češće što bliže svao nuću«. Ostavljam vruć krevet.i hladnu, neO loženu peć, Izlazim napolje u maglovito,
sporo, zimsko svanuće. Predgrađe još spava, ili s6'
tek buđi. Nisam najvredniji. U prvoj} pekarnici već
· miriše burek. Još jednom gledam na sat, pipam 74 ·
movčanik i ulazim. Tu je sve vruće. I tezga, hle-
:bovi, 1 brašnjavi momak, On gleda u dvodinarku ma dugom. plehu. i poduhvata jedan kolut pljosna-
tim sečivom, prevrće seče, tanko, Odlazim žurno
"kroz kalđrmišane ulice, pored niskih ili previsokih .
kuća u kojima se pali svetlost. Kod Vukovog 5DpOmenika nalazim se'sa drugom, koji je stigao pre mene, Neprimetno gleda na sat, zakasnjo sam dva minuta, On( r ložen, Odlazimo pođ ruku, pružajući korak prema Karaburmi. Tekstilci štrajkuju, Prilazimo bliže fabrici, Iz opustćle ciglane izlazi veća rupa radni'ka, Fabrika se pritajila, snažna, temelina. Okolo
(u magli razastiru se sitne kuće radničkog naselja.
Vadimo, kamenje iz zamrzle zemlje, raspoređujemo
se po snegu, obilazeći trafiku gde je juče bila za-
· seda. I onako sanjivi, ozebli, čekamo, 1AEraa Mračamo ljude: i žene sa kanticana i malim za- H
vežljajima, Razgovori, ubeđivanja 1 kratka oblaču-
skom životu
jh*sv r O» po ea „POSLEDNJA BRTANICA“ PRVA
„Piše: S. Z. Hariko POORAMA K- N. NEMARKA : : i Poznati Književnik Brih Marl- naj i i
„59 2 TOSHANIA ARSTNNI vijih za
„ZORE „Na apafu išta novo? | „Trijumfalna, ka ija“, BOREO je A Be Dea -
a, pozorište, Krajem šep T3MP tembra on je boravio u Berlinu PROS Pofoani padđetigu“ od BSVOB komađa festivalu „Posleđnja : jedna ljubavna đrama koia se odigrava Berlinu u toku poslednjih dane Drugog svet-
Kako je | sam autor {zjavio ntwinarima „Poslednju stanicu“ ·je napisao na osnovu . pričanja rođaka i poznanika koji su se u ono vreme nalazili u Berlinu. c 'Remark ·je takođe rekao da se „Ratigana i „Kraljica ustanika“ nađa, da je verno dao atmosfćewu i ambijent u kome 86 odvija
PROSLAVE U ČčČAST' VELIRIH
TĐovođom „seđamđesetpetogođišnjice smrti včlikog ruskog kom pozitora Modđesta' Musorgškog u novembru i decembru ove .gođinizu „sovjetskih gradova, konkursi za, najbolje izvođenje đela OVOB poznatog kompozitora. Ođređen su ušli istak-
Takođe 86 već vrše pripreme za proslavu druga dva. značajna sa ruskom mu-
Početkom iduće godjne, kada ja, ie ; : stogođišnjica smrti Mihni- ja, odmah za njim je „Poslednia, la Glinke, ođržaće se Neđelja ruske muzike od 14 do 21 TeTovođom ove proslave gramafonske ploče sa Glinkinom mutakođe biće štampane i njegove kompozicije u Ve-
Marta, i aprila 1958 godine u Moskvi će se održati i „Međunarodni konkurs Čajkovškog“ na kome će učestvovati mlađi mu-' i violinisti, svh Mrajeva sveta od 18 đo 30 gođina starosti, Program će O. uhvatiti „dela. za. -violinu i kla* vir ruskih i stranih kompozitc= ra, pri čemu će se naročita DpDaŠnja posvetiti đelima Petra čajkovskog, Za pretsednika organivzacionog komiteta OVO, konkursa izabran je Dimitrije šosta-
KRođ mene. se: počeo...
di zatvara Beo s i govucje dBdf poslsstičar“: · stvarati kompleks fizičke inferiorndosti. To sam na-.
đa me tapše po, ramenu, rumcen, rašpo-
ković, U komitetu šse nalazi 1 znati violinista Daviđ Ostrajh koji ovih dana gostuje u našoj
zemlji, DYA NOVA POZORIŠTA U PARIZU
Poređ svoja bša poštojeća POvorišta, 1 hi će u novu po?žorišnu PM ući sa još dva nova DP ww išta, od kojih je jedno pozorište mladog Žaka Fabrija. - Inače po onome što je do sada BOROVRAtan oi nova Wed Bezona izgleda da će biti JOE og
sledn nekoliko godina, #. ja Najviše se očekuje od dela pr, matih. savremenih francuskih poagorišnih PIBpoši U ovoj sezoni rišta izvešće „Rek-
Albera Kamija, drame' „Ogleđana lo“ i „Suviše poštena žena“ od Balakrua, „Gozbu“ od Anuja. “genku“ od Žilijena ·Grina i” ali druge.
Od dela stranih aulorm najveće interesovanje pobuđuje premijera, „Hraljevske zastave“, koju jb napisao Kosšta di Relis, bivši boliviski ambasađor u Parizu. Poreq ove đrame jzvešće se „Uspavani princ“ od 'Perenši·
lja arhiva,
još me
od Uga Betija. Jeđan deo hepertoara pariskih pozcrišta, narayno znafno manji, pretstavljaće i đela klasika dramske literature.
ROMAN „NE IDI BLIZU VODE“ PRVI NA KISTI BESTSBLERA U SAD
Svakih seđam, đeset, odnosno mesec dana pore id američki listovi i časopisi objavljuju lis'· beštasaelera., u BAD. Iz pregleda listi za poslednjih mekoliko meseci proizilazi da se u Americi najrađije čitaju emerički pisci.
Na listi romana-besštselera za prvih đdešet dana u septembru, koju je doneo „Njujork tajms“, na prvom mestu se nalazi roman „Ne idi blizu vođe“ cd Brinkle-
ovog dakle ređali
to po duhu,
ura“ ođ O'Konora, a tek treće i četvrto mesto pripađaju evropskim romanima. Međutim, interesantno je đa se rađi O romanima dveju žena od kojih su obe po narodnosti Francuskinije. Na trećem mestu je roman „Mandarin“ odg Simone đe Bo- Bovina voar, supruge Žana Pola Sartra, smi 8 a na četvrtom „Izvestan osmeh“ SV od Fransoaz Sagan. Peto mesto je pripalo romanu „Jedini Pebl“ od Džćme MHersija, a šesto TOiz manu „Stvar lepote“ od Arči- kr balđe Kronina.
Nm opštoj listi bestselera na prvom muestu se nalazi jeđna knjiga pretseđnika Ajzenhauera, Među prvime. su takođe i jedna medicinska knjiga, „Profili hrabrosti" od Kenedija ,kao 1 knjiBe. (RREO šiveti 365 đana u gO-
ini“, ;
70
i od njega.
šta se glave,
mena: ustanc
dokument,
fotoaparata”
je arhivalija. Ali...
vožnje,
kola, Kamenice, nekoliko hitaca uvis. I fabrika ostaje pusta. Ni štrajkača, ni štrajkbrehera, ni po-
. licije, Preko polja, po snegu, kroz groblje đa bi se
izbegla zaseđa, vraćamo se u grad,
- ı tako već petnaest dana neprekidno. Zima je velika, a štrajkovi na sve strane. Poslođavci se uzjogunill, policija pobesnila, Već ı oružje upotrebljava, Pomagali smo svuđa, Požrtvovano, posto
Jano. Da bi se na kraju našli u Glavnjači. Ponekad
uhapse više studenata, nego štrajkača. Nismo dobro poznavali teren oko fabrike. .«
Uhapšen sam krajem decembra. Bio sam đođe-
:ljen kao pomoć štrajkačkom odboru fabrike »Ro-•
gožarski« Drugovi iz» Wiwniverzitetskog biroa rekli su mi da se javim na vezu Milu. Radosav!jeviću »Abazžu«, metalskom radniku, koga sam od ranije .
| poznavao. Na sastankn štrajkačkog odbora u Kra- te ; dine Međicinskog fakulteta.
ija Aleksandra ulici dobio sam spjskove radnika na
| terenu šestog kvarta. Sa dvojicom drugova iz štraj
kačkog odbora trebalo Je da obilazimo štrajkače, da držimo sastanke i da im đelimo pomoć u hovcu i namirnicama, koja je sakuplJjana n Beogradu | unutrašnjosti, . · SONI
Mala neopreznost.-skupo jć stajala, Dobio sam
: wzađatak. đa hitno. razdelim štrajkačke proglase Uu' i
mom 'reonu,. Nisam uhvatio vezu sa drugovima iz štrajhačkog .ođhora koji. su poznavali ljude iz fa-” brike. Tako sam zapao u zverinjak. 8 lecima na sastanak agenata i štrajkbrehoera. Pretukli su mć.:
. Nikađa neću žaboraviti scenu u jednom dvorištu ulice Dimitrija. Tucovića, Ležno,sam u spegu ObO* 'ien ođ ndaraca po glavi 'i rukama, kada sam Se.
osvestio, čena štyajkbrehera, u čljem, sam Stanu uhvaćen, histefično,je vikala, okupljenoj gomili sveta na Mapiji, da sam lopov, Jedan starac podigao Je štap | pozvao, ljude da, provale kapiju (Oni su lopovi! Ovo je naš drug 'Btrajkač — vikao. . je, Triđeset.i pet đana provćo sam u ćellji istraž-
nog kriminalnog žitvoYa, Mesta višć nije bilo u so“
bama za političke zatvorenike. Tiećarević je bilo . blag prema meni, tukao me je #amo.bo leđima 1
rukama. A 'ja sam računao na tabananje, Pedeset. letaka u rukama jčdnog studenta, koji uporno 'po-
i RA. a MRAK NI
navlja isti izgovor, hije bilo dovoljno ra sud. Valj-.
da Je, policija Imala tada prežih poslova... O u
MN edelja arhiva
Prašne knjige -
Možda bi se sšsastavila i čitava jedna sezona od zakazivanih neđelja — hampanja tokom jeđn od filatelističke đo dečje | vatrogasnć, Ali nede; udvostručena (Od 6 do 30 IMK 1956), sasvim tek započeta i uštvari nikađ Me svršena akcija zbrinjavanja · brige oko Zaostavštihe dđoHufmenata { arhivalija za koje ie dovoljno reći »šve crno na belo« po upornošti šlužbenika mamišljamo hako (kao Marinkovićev Don Zaue neprestano sebe na »prevrčući prašne knjige — prašne knjige i hartije« se svih ostalih 53 puta. Jer ne može se biti arhivista, znači peđant, entuzijasta i Već štak samo 14 dana, udisati memle samo tađa — ako arhivista nema ı Sebi večnu strašt antropologa fako da njegoy dinosaurus Mmeće biti rekonstruisan u vitrini i — njegovom maštom — potrebnom i pored nepobitnih činjenica — praživotinja ntkađ neće da buđe obavljena Onom kožom vremena da bi bila celovita i kao oživela... pa makar. | proglašavali kampanje od đo idućeg 30 septembra, avhivsku nedeliu za neđeljom. Arhivist mora biti
znanju, da bi koščice — pribeleške | podatke držao u glavi riznici, i nađovezivao ih i nizao detali po detalj pa tečk onda sagleđao čitavu epohu se u izučavanju da ona postaje nlegova fvakiđašnjica a svaki ko Želi da dje upozna može đa postane gost od njegovim uputstvima~1 klju koji le
+ || Sa nekom slobodom napravi ćemo malu zabunu njegovih stvari, u toj atomistici enje oko Jezgra fakata Vezanog za zapis, i vitrina. vratimo sve to u svoje vreme i na Svoje i će čovek prošlosti slavan, velikan ili nepoznat iz staleža biti kao senkom praćen i zasut pismima i potvrđama izđatim o njemu ili upućenih preko njega I na te potpis pečate ođavaće se Oro MS znanja 1 izricati kazne, otvara će se rampe granica, pronosiće kopita konjanica, poštanske potpetice ili službena propratna pisma preko zvaničnih Veza, Oko - svakog čoveka stvoriće se mali oreol zapisa kao što su njihovim pojaviMiyadjeni u svoje zvodile razne ceremonije raznih primopređaja ili — u tajnosti, đa ličnosti | neče znaju pisalo — ođrubljivaće se izdavače im nja, kudiće se i odlikovaće se, izviđaće se i uhodiće se, a ličnost, šsićušna naspram tih dalekosežnih hartija, jeđan beočug ma, borbamn | pogibijama. Tužbe i rasprave. prepiske i dostave, ucene i plakate, leci i izveštaji — sve to u jednoj pomisli sitnu namenu poštaje i stila i ophođenja. Za trenutak napušta ali odmah. se i vraća iz vekova wu vek, iz čistih i prljavih ruku S savremenika pod pincetu i lupu arhivara, đanašnjice, pod sočivo i pod štamparski slog na očigleđ savremenika čitalaca i posetilaca izložbi ođ- · nosno debelih tomova objavljene građe, I neki pisac — Jedan Iva Andrić — naćiće pored marodnog pređanja i hladne istorije i koju životvornu kap soka kazivanja o nekome veziru Il popu, o nekome zanaf{liji ili ustaniku. — To su večne relaci-
baš zato Što transport iz veka u vek nema svog reda
primanja i 0đaBl — kada toliko i tofko toga vređnog dragocenog ili se zaturi iz nehata ili neznanja, pa čak i nemarno i namerno ( kompromitujući mšterijal) onda neđelje i nedelje, godine i decenije potrebne su i nisu đovoline da se Zatureno pronađe i izgubljeno povrati, Pa onda
KALENDAR"
i hartije
se 1 priredi predavanje, prikaže film, izloži autograf, ne samo da se time. osvetli ili objasni prošlost nego da se | današnji slušalac pa čak i sagovomik tog slušaoca koji Je iz sale za predavanje ili izložbene' dvorana opet došao u „svoj svakodnevni svet poslova, kada vidi da je meki piljar uvio f{išek, a ns fom i fišeku nešto vredmo piše — odmota ra, otkupl1 je ili pokupi sa' skladišta, pre nego što je došla, u preduzeće »Otpad« i — obavestivši Mstoriski arhiv Beograda, M3Ji MWoji drugi, i Sam boštane časni borac za očuvanje materijalmih ostataka prošlosti koje na svakom korakm može susresti kako na Svakom mestu propadaju. Ljudi se sele i zaborave na pođrum i iavan i stare hartije, dimničaru Mažu eno vam gore hartije za potpalu odžaka, a dimničar razmota kanap, Rkađ tamo.. vekovi trunu. Arhivska inšpekcija izađe, utvrdi vrednost, i raspita se: Vi možda imste ušpomene na deda; on je bio... sve jedno šta — živeo je pre Jednog Veka. Te tako opet nov ekhsponat dođe u arhiv, ispita se, nov karton u registru da bi istoričar, lingvista, pisac ili već ko — ko se već zainteresuje za taj listak, požuteo i isWrzan, nazvao ggm malim otkrovenjem. Otkrovenjem kog nismo bili svesni da ga cenmimo, jer, pomislićemo, „fo nema vređnosti, kome je pripadalo davno. je. neštao, i sad jeđino može da služi plamenu, < i
Sve to služi arhivistima. Ako treba, „navešćemo dva romana Piranđelovog »Pokojnog Matiju Paskala« i Kovačevićevog »U Tegistraturi« gđe su glavni junaci tih dela provodili dane „wu toj pasiji pa onda nećemo arhiviste ni zamišljati Kmo bezživotnog moljea, kao pauka ili neku dnuhovnu NMreaturu sa Gojinih fresaka, nego ćemo n njemu Ppronaći 1 uviđeti jednog svog Savremenika sa Veoma odgovornom dužnošću. „Arhivistima je zdravlje zaštićeno od bakcila, tehnički posao im Se mehanizuje, „rađ im je čist i časan, maporan i aporan ali len ıI očekuje još generacije” Spo50bnog, Veštog i ažurnog podmlatha, Arhive imaju i savremenu funkciju: đođite i potražite SVOju prošlost u đosijeima svoga građa pa ne. samo đa ćete 5aznati nešto o Sebi ili o svome narodu nego na lični zahtev dobijate 1 generalije „cele svoje porođične loze „i... čuvajte se, Wao onal Sinklerov nesrećnik što je tragajući za Hralievskom krvi utvrdio „crnačko poreklo. Jer đanas Sve promiče pa i pO” rođična trađicija u Kkojoi nema "Glembajevih da znaju sva Nkrštanja i mešania koja su Kroz generacile i stvorile jednoga Teona fili kog drugog. Ali, baš tim traganrjem mi ćemo utvrđiti đa su naši preci bili truđbenici i hajduci, zemljorađnici i uskoci, ribari. i moreplovci a to je maša časf, 1 ponos naše nacije. Pa ne samo sa đubokom prošlošću ·đa_ se. time upoznajemo, nego poklanjanjem ostavština ovekovečićemo ušpomenu „na naše najbliže koje je od nas o trgao rat, 1 tako. će oni postati u neku ruku me samo porođične relikvije nego i m neku Tuku znatni alt neznani nacionalni junaci. A tako isto ćemo i mi Wroz đokumente sebe pređavati na poveravanje i na provera-
vanje sinu, unukwu i praunuku. TI za njih će biti toliko čari oko upoznavanja mas Kroz zapise jer nismo bili u stanju đa izbegnemo aoravanje te brazđe, let te repatice, kao šta nismo u stanju đa 1 sebe shvatimo u isto vreme kađ i pišemo i definišemo se kroz molbe i Žalbe, kršteniće, pohvale | optužbe, kroz arhive koje sami ispisuje= mo đanas. Buđimo svesni toga da, uvek ostaje ono crno na be« lom a to je autentično i to Je vređno pažnje. Ne samo tokom jedne neđelje nego uvek, Aleksanđar Mihailović
svih onih
e gođinč: počev i higijeničarske
već okončaha sumiran#a,
koje
iz »Gloriječ«) lestvicama,
ponavlia a, to
po čulima i po
u koju
reselio, tako
e u tim zapi-
u poretku
ako iz polica
esto. Onđa
razna pri-
vreme ·'oko
se mnaređe-
biće samo u lancima Vte-
prerasta svoju večiti
svojih”
ljanja
propađne
I STUDENTI
navanja sa štrajkbreherima, Onda sirena policiskih
Posle više od meseca dana po četvrti puf, pređamnom R&dotvorili kapiju ~ Stare uprave Brod Odmarao šam se u Studentskom parku, bled i ošišan. Agenti su nas uvek šišali, Možda da .bi nas lakše prepoznali na ulici. Bilo mi je žao koše Mladiću od dvađeset godina kosa je sve. Setih #6 Milije, sekretara naše ćelije. Stanovali smo u posleđnje vreme zajedno, n jednoj sobi na Pašinom Brđu. Da li je sađa kođ kuće? Ko će mi otvoriti vrata. Strepeo sam z& njega, Da li su vršili pretres Uu stanu. Tamo m kupatilu, u rolni starog gazdaričinog tepiha nalazio se jedan broj »Komunista« i ave glave Istorije SKP(b). Na poznati signal zvona Miija je otvorio. U sobi su bili đrugovi iz naše orga” nizacije i đva nova đruga. Zagrlili su me, nasme”
· jani, raspoloženi. Pređ njima je i ovoga puta bio „otvoten bREĆU DODA Četlta. sa Cetinja. Stigao sam na jeđan od: poslednjih šastanaka ćelije đrnge BO“
_ · Mišlio sam fa. majku. On3 je nepismena seljan-
ka. Znam da mnošo brine za. mene, Njoj sigurno | nije Jasno, šta se to dešava, zašto me tako Često
hapse. Rađa. sam prvi put bio u zatvoru, posetila me je, Njene suze pred sgentima su mi teško padale, „Odlučio sam da joj sada "pišem opširnije. U retkim hartijama, koje Je sačuvala za vreme rata, nu limenoj kutiji; vajedno sa nekim porođičnim sli-
kama 1 očevim tapijama, posle rata našao sam O e pismo. Ra 1 E ONIP Ne Ob :Sa Kart
»Bestog marta 1901 godine:.. | ~
. Pisao: am ti jednom ukratko posle zatvora. I.
· sada neću: opširnije. Glavno je da shvataš da do
mene hema Wkrivice. Krivi su oni koji nas hapse, %i vidiš đa se w syetm, vođi rat. a on neće mimolći
| ni naša zemlju. Možda će nas naša gospoda iz vlade pređati okvajačm.va | YeJLO
:.;A što "se tiče moga hapšenja, Ti si se VeĆ, havikla i znaš đa to nile ništa strašno. Valjda je ovo poslednji put đa im pađam u ruke, Molim te da ne brineš zbog toga, Nemoj se uzbuđivati | BP”. mj ni pričati.o tome onima koji to ne razumu. Mi. nismo saml... ALA 5 RNA Naja
moje posli :dnje..pismov “ošao37 mark O