Књижевне новине
. GOSTOPA4NJE INDISKOG 4NS4MBLA4
IG4RA4 I PES4MA o
KRaoličnim nagomilavanjem tjelesnih opojnosii je duša došla do onog panteisličkog | misticizma, što vna obuzeti svako čulno biće i ono ga osjeća u časovima poipune predanosfi ljiubavi, kada zahvaljujući že. ni. koja se predaje u jednom jedinom zagrljaju, osjeti ne-
jasnu i stvarnu ·nazočnost svemira. Elie Paure — »Indija«
Panteistička bramahnsica re ligija govori o božanstvu, o bogu, koji je inkamiran u svemu i svima, i o apsolutnoj Sreći, koja se postizava u sjedinjenju s njim, On je u ljudima i oni ga mogu Osjetiti — ali ne osjetilima, već umom i duhom: duboko razmalranje jeste Brama. No život je važan za osjetila koja nam spriječavaju da do kučimo lo blaženstvo, i zato je ono moguće jedino u snu, Postoji još jedna forma ljudskog života koja omogu– ćuje isključenje osjelila i apsolutnu predaju biću nadzemaljskim osjećajima — a to je ples.
Još dvije hiljade godina prije naše ere on se Bajio po bramanskim hramovima, gdje šu mlade, lijepe i učene djevojke posvećene Brami kroz svoju plesnu eksla,
zu uranjale u božanstvo i u.
neku ga ruku oživljavale među prisutnim ljudima siva · rajući od svog plesnog prostora apsolutno svetište, gdje
je božanstvo bilo živo.. i.
Indra, svevišnje biće i slivoilelja Bramu, strašna Kali, koja sjedi usred truleža. i usirene krvi i ljupka Lakšmi — ljubav i Surju — svjetlost dana i deset inkarnaci-. ja Krišne i Ravana, Sugriva, Hanumata i Ananta. božanski junaci i čudovišta iz mitologije i narodnih spjevova. i
I nije za to bio podesan jedino hram: gdje god plesa-
la vjerska plešačica, oživljavala je božanstvo, koje je svojim prisustvom posveći-
valo svako mjesto, pa je iz zalvorenih, ples prešao na otvorene prostore, na frgove, na čistine i proplanke: za sve više i više stotina i s*'D-
tina liudi iz sve daljih i-da-
ljih krajeva. Hiljade ljudi (dolazi danas da gledaju seonske »Puje« — plešne fetivale od nekoliko dana đa gledaju priče o đivnoj zavodnici Hohini koja zavodi demona Bhasamosvu ili kako Želja napastuje Bramu, dok djevojke okićene ·cvijećem zazivaju ljubljenog .Krišnu,
f
indijska
Jeni,
Napravile su krug oko njesa, a on — bog ljubavi ništa čedniji od grčkoga Amora, koji je čitavu. mitologiju ispunjio svojim erotskim me-
'stašlucima — indijski Amor,
postao je višestruko biće i svaka je djevojka sretna jež se samo njoj osmehuje ljubav. Hiljade godina plesa u Imdiji sublimirano je u četirj velika klasična stila, u tr} hiljade simboličnih pokreta »mudra« i bezbrojne fantaslične teme i tekstove, koje nije napisao njko. Niko ih
nije ni spjevao. Njih su stvo~ .
rili svi Indusi.
»Barata. Natyam« — Što znači »majka Indija«, rođen
'je skupa s bramanskom Tre-
ligijom, još prijc gotovo tridosetipet vjekova, dok druBi potječu uglavnom iz XVI stoljeća, »Kralj plesova —d Barata Natyam« nosi u sebi sve karakteristike indijskog klasičnog plesa; u njemu su sadržani svi elemenfi hinduske plesne umjetnosti i razvijeni, do najvišeg stepena u virtuoznosti pokreta: noge, ruke, osobito šaka i prsti, vrat, glava, sve se miče, skače, vijori i lebdi u plesnoj ekstazi igračice, bilo io ...»u slavu stvaraoca svijeta boga Šive, koji je plesao s toliko kozmičke snage, da je njegov slrastveni ritam oslobodio elemente, koji su stvorili svi-
»Barata Natijam«
Igračica stila — A. Sarada · 7
jet. Iz njegove je koše, kap bo kap, potekla rijeka Gang i čak se i Adi Seši, zmija koja bdije nad svim stvarapočela njihati u mu« ili„u čežnji djevojke za. ljubljenim Krišnom, za spajanjem duše s bogom. Najbogatiji muslimanskim karakteristikama, ljupkom i-
iz Anjologije STpSke popžije ,
ZELENILO POD
Stanislav Vinaver
U poeziji Stanislava Vinavera najčešće su isticani
njeni muzički kvaliteti; bravurozna versifikacija. bo gati, pa i bahati ritmovi, ingeniozna nja u tradiciji Laze Riostića. Meni se čini da ona ima i drugih odlika, „daleko pretežnijih. vinaver je jedan od retkih pretstavniha, u nas one pociske struje, bliske Valc= rijevoj, koja je sva u 810”
zničavon naponu da 5SČ do”
pre do vrhovnog slada, da. se oslobode” prostori · »ZA
misao smernu i mudru«, da.
se „dokućči poslednja ·sušti“
pa slvari, ona. »čista linija« Moja, je, prema pesnikovim.
rečima, jedina u pitanju:
: Hieo sam pronaći zvezdu,
pg bolu linlja
Liniju bola u zvezdi. Iskopati stvarnost iz sna. cel ličauriti smisao iz znaka»
e Stihovi koje sam "iz »Cuyvara sveta« i »Ratnih
„drugova« uglavnom 50u oni naičistiji {i najjednostavniji DM ekspresiji, · ncopterećeni | inače čestim verbalnim VIA | tolomijama. Mislim da je M
„ij i najdublji.
}
jezička dovija-
- intelektualno
probrao . ,.
njima Vimaver najoriginal"
Zoran | Mišić
ČUPFARI
Koji su padali slučajno. U pitanju nišu bili 'životi T gorenja, i užas ploti
I osećanje irajno — Greha.
U pitanju
preko gora).
U pitanju nije bila ni čedna
Misao krina, što živi Tih i čezhutljivi,
Ni pokret onaj bolan i ćutljivi... .U pitanju je bila samo jedna
Linija,
0 ~.
U linijama bio je smisao linija
U bolu sadržaj bola.
: 'U· žvezdama odgonetka bola.
A.
teo sam pronaći zvezđu u bal linije:
· Liniju bola u zvezdi
- Iskopati stvar nost iz sna. Iščauriti Šmaiša0 iz žnaka,
003 jT kada su, miloje basnie | | Pokre enule trošho zdanje VRSCNiŠIJĆ |
—, Prividno, neoborivo Mt TO: 928 nova; sudbonosnija
Ja sam pilo, prošnat I sve ije, o.
A meni je. RMAN ta ·bila Samo ža. časak još, pot
Za sudbonošno ma Da se
Nogama, rukama, četvo
O Za veliki let,
Tija
nije bilo saznanje Mora krvi i užasa napora (Da se izbegne onaj korak manje
*
stalo u teškoj opseni pike VečT,
gnovatnje konisna 'oduptem 'o nju strasno i moćno
iInđiska pevačica
grom očiju i glave, jesle stil »Kathakc: igre kuriizana sa dvorova sjeverne Indije —
sinteza najženstvenije istoč.
njačke koketerije i hiljadugodišnje plesne \iradicije »Manipuri« je najbliži narodnim lesovima. — za
razliku od ova četiri klasič-
na stila — i načinu gibanja Dalekog Istoka; zato su njegova kretanja. rastegnuia
·1 mirnija od ostalih indij-
skih stilova, čija je bit ekslatična brzina pokreta. Po svojoj plesnoj karakteristici stil »Katakali« najbliži je staPodrevnom »Kralju plesova« jer i On sadrži podjednako „razvijene polcrete svih stilova.
Induskom plesu ne treba nikakav dekor ni inscenaci« ja, pokreti plesača dočaravaju drveće po home lete pti,ce, oni su rijeka s ribama ili šuma po kojoj jeleni skaču,
predstavljaju krokodile i o-
blake, ljubav prema muškar cu ili poštovanje prema učitelju. Istom snagom i spret nošću dočarava »šantu« (me-– ditaciju) i piziva »biserom okićenog ljubavnika što o-
kreće točak života i u rukama nosi školjkue•e ili se
kao ždral, 'razdragan brolietnim suncem i svojim jzgledom ogleda u ogledalu izvora — to je indijska plesačica. »sMisliočeva duša je u njegovoj glavi, Pjesnikova duša živi ta njegovom {ijelu, Pjevačeva se ' duša 'ovila,
A duša plesačice stanuje u čitavomr njenom O « (Khalil Gibran)
B.M. R.
hh.
SNEGOM
SP. 1-4
dozrev anja;
iz Postoj bine Smisla
rebna
ronoške, a
e „uz instrument kojim se prati igra
"oko njegovog gr la,” poi
- preduzimali i izvršavali najčudnij
„ kocku Stric. Pablo je,
Bilo je i butera i belog hleba. Sirene sam šlušao samo. u snu. U početku sam sanjao samo o danima kada sam bio mali, U tim snovima mojih pariskih noći moj otac i majka su se šetali, mladi i srećni, moja. braća su bila još živa, obe moje sestre smejale su se radosno. Docnije su se moji snovi delili u dva čima. Ti snovi počinjali su osećanjem blagosti kao i ranije a zatim se u njih lagano uvlačila. sumnja da nešto nije u redu, Postojala je negde neka greška. Znao sam Ali je nisam nalazio. Uvek mi je na vrhu jezika bila reč objašnjenje, A. zatim, kad bih se odjednom budio u iznenadnom strahu, sav u znoju,,u mraku, i kada je moje srce lupalo kao crkveno zvono na uzbumu, zvono koje je odzvanjalo i u tihim podrumima. znao sam u čemu. je greška: oni su bili mrtvi,
Preko dana sam ih. zaboravyljao. Po nekad sam ih zaboravljao i po čitave sate. Naročito kada je kiša padala. Lepo vreme me je. uvek dovodilo do besa.
T, vidite, jednoga dana uđe u moju sobu u loj kući u Pasiju gospođa Noel i stavi svoje drage ruke na moja ramena i reče: »Dragi Šarl, ti si hrabar dečko, zar ne?« Č
Osećao sam kako mjeni prsti podrhtavaju. na mom vratu, ba sam i ja počeo da drhtim. : ;
»Ne boj se!« molila je Sospođa Noel. »Neko je došao. Iz Gernike, Sedi dole u biblioTfeci.« "Trčeći miz stepemice izvukao sam svoju maramicu. Mislio sam da mi curi krv-iz·nosa. Međutim, moj nos uopšte mije krvario.
'Pao sam fek pred vratima biblioteke, pred
onim. strašnim, gromkim smehom mog strica Pabla.
On je bio. Osvestio sam se u mjesovom naručju. Trljao mi je lice svojom marami= com, &vilenom i šarenom, i natopljenom sirćetom. »Karlose!• kazao je. »Karlose! Katrlose!« ponavljao je deset puta. Ili dvadeset puta. I dOvađeset, puta bio je pakao. Karlose! Karipse! Zamislite to! Posle godinu dana zaboravio sam zvuk mjegovog glasa i od jedmom sam u njemu čuo glas svog mrtvog oca. Stric Pablo je bio živ. On je živeo. Rekao je: Karlose. Nisam imao snage da mu odgovorim, Ni-
. sam imao mi malo snage. I misam, smeo da
govorim. Nisam smeo da pitam. Ne shvatam više. Ali tek docnije ispričao mi je stric Pablo da je i moja majka živa, i da su Hoze i Modđesta živi... Moj brat! Moja sestra! Ukratko ostalo ih je još mnogo!
"Tek tada sam osebio razdirući bol za oni=ma koje sam nepovratno izgubio. Tek tada sam strašnim suzama zaplakao za svojim 0cem. Tel tada sam s&hvatio da sa više njkada, meću videti. Moj otac je bio mrtav, a stric Pablo. je bio živ.
»Hajdemo.« kazao mi je atric Pablo. »Hajdemo .u holel, kod mame.«
»Ne!« — viknuo sam.
Stric Pablo me je gsledao· kao da:;sam po1udeo, Tek sutradan ujutru video sam. svoju
„majlau, Prekhodne. noći spavao sam bez:amo:.. Va, Ujutru -sam jurio. pešice sa stricom Pa. blom pariskim ulicama. Ispričao mi je Ve.
On tako .lako priča i najstrašnije' priče. Upotrebljava najobičnije reči. Reklo bi se da priča svakidašnje stvari, Morate da se upoznate sa stricom. Pablom. Vama će se on VIše dopasti nego meni. On je tako Veseo, Smeje se po čitav dan zato što se spašao smi ti. On je živofna rađost koja se smeje. Ne mogu lo da bodnesem! .
Stric Pablo briča o a&avom bekstvu s najvećim zadovoljstvom kao da je u pitamju neka šaljiva zgoda. Pričanie mu čini neograničeno zadovoljstvo. A fek kakve su le priče! Prešli smo ceo pul, od Pasija do malog hotela preko puta Odeona, a on je tek ispričao početak. mjihovih pustolovina. Za njega. su 10 bile samo pustolovine, Smejao se od Pasija sve. do Luksemburške bašte. U Bilbao su stigli, noću, 26 aprila u volovskim kolima, stric Pablo, moja draga majka, moj brat Hoze i Modesta, moja sestra. I tu se stric sakrio. Odjednom je počeo da, se boji i Baskijaca i pobunjenika, i levice i desnice, i uhoda i potkazivača. Bojao se da će možda biti primoran da se bije, da umre od gladi, da bude sireljan, da sedi ili leži u zalvoru, da osedi, da jede pse i mačke, konje i mekinje., On ode kod starog ujaka našeg mrtvog pomoćnika Sosesa. » Tamo ću biti u Sšigurnosti,« objasnio je mojoj majci. »Služavka je gluva, sluga slep, stari je prešao godine političkih strasti, Suviše je pohlepan da
· bi izdao, Suviše rđav da,bi se za nekoga
opredelio. On zavetuje sve ljude strašnoj smrti i mučenjima živola. Iz zloće je uzeo za svoje sluge dva tužna bogalja. Bez očiju, bez ušiju. Kod njega ću biti u bezbednosti.«
I, zamislite, starac ga je primio, dao mu da jede, rđavo da jede, spremio mu krevet, rasklimatan.- krevci, thazvao, ga: »Sine mojl« — saslušao bez suza vest o strašnoj smuirbi
_ „SVOE sestrića i izjavio klimajući glavom: »Je-
dan promašeni život!'Često sam mu to HOovOrio!l« „Onda. je. zabranio mojoj majci i mjemnmoj deci pristup u svoju kuću. Stric Pablo se brinuo za.nju. U Bilbaou je svuda sretao prijatelje koji su se krili. Hiljade ljudi njegovog kova, hiljade. ljudi koji su se krili pod zemljom, hiljade. koje su odbijale da veruju da se građanski rat i za njih vodi. Oni su živeli kao pod mrežama, 'kao na dnu okea-
na, kao u gradu izgubljenih. U očima ljudi : koji su bili puni gorčine izgledali su kao ku-
kavice. Ali mi je stric Pablo objasnio da. danas nema veće hrabrosti od hrabrosti individualiste, da nema opasnije zajednice od za-
jednice· onih koji, odbijaju da svoj život Žr-
'wuju za nastrane.misli drugih. Da ne bi završili kao hevoji, ti- su antiherojski ljudi poduhvzte. Da ne padnu kao Žrtve najviših ciljeva s*ranaca, ti ljudi koji su prezirali žrtvu, prihvatili eu skoro nadčovečanske žrtve, Oni su se izlagali svim opasnostima da izbesnu opasnost. Stavljali su svoj život na. kocku da bi izbegli da život drugih bude stavljen na dakle, u ogromnom broju ljudi nalazio prijatelje. Bio je to. neprekidan lanac pržijatelja.,. Jedan mu je pozajmljivao novac, drugi ga je pozivao za svoju ftrpežu, onaj Ba je preporučio kod engleskog konzula, ovaj se brinuo za dvoje doe(ce, šesti ie odveo Hozea i Modestu na brod koji ih. je prebacio u Kuaglesku, posle onog petog koji ih je preporučio lekaru koji je vr+
šio kontrolu. Dvanaesti je sakrio našeg do- .
brog strica. kada. je jedna bomba raskomada-
·la pohlepnog slarca, Sosesovog ujaka, i kada su ga gluva 'Wlužavka i slepi sluga, po~
što su postali gospodari Wuće pume stavudija i blaga, #zbacili na ulicu. Dvadeseti je čak savetovao stricu Pablu i mojoj majci, pošto im Je ukazivao gostoprimstvo bunih pet ne delja, da napuste njegov dom odmah, jer ih Je neko sve' potkazao, Sada ih je Drimio pedeseti a stoti je bežao & njima u Santander, dvadeset četiri časa pred pad. Bilbaoa. Čita~+ vu nedelju dana bežali su stanovnici iz Bilbaoa na zapad ili u pravcu okeana. Narod je bežao noću kada avijatičari nisu bombardovali. Čim bi se spustio mrak, dolazili su svim ulicama mgsrada autobusi, po dvanaest,
bo sto sjajnih autobusa koji su ličili na krda
slonova! Stotinama ljudi i žena Ježalo je ı spavalo na kaldrmj. Begunaca je bilo i u ibarskim lađicama. Dim se vukao kroz moć. Ljudi su bunili dokove. Razarači su spuštali svoje mostove, primajući izbeglice za San tander ili Francusku. Ljudi su se tukli, i gurali da bi dospeli ma brodove. Za tren oka su se kao mravi. razmileli po svim kabinama 1 palubama, hodnicima i stepeništima. U mra ku se videlo stotinu glava ali nijedna noga.
Čudovište sa hiljadu glava. Uzalud su po :·
. kušavali stric Pable i mama da se ulkrcaju
na: jedan od ratnih brodova ili na jedan od teretnjaka, koji su bili ukotvljeni šest milja od obale, Policajci su smeštali žene u jemad ugao, iza: njih decu i malo dalje starce. Naša majka mije htela da se odvoji od Pabla, Stojeći na mesečini, sledali su kako se ljudi Wreću kao valovi ma plimi i oseki, ljudi u crnom, sa crmim Kkapama, ispod crnih. čekrka, posred crnih dokova. Na nebu bekstvo oblaka, bleda mesečina. Bila je oluja, i Nervion je valjao crni talas. Moja majka i stric šu se vršili u Bilbao. Cele noći su se autobusi tresli u zamračenim mwlicama. Autobus:
HERMAN KESTEN
H b“tN"—
puni nepoflrebnih stolica, nabacanih ma nepotrebne krevete, buni ljudi skupljenih među nriepotrebnim balama, Izgubljeni Bilbao. podrhtavao je a njegovi stanovnici su leteli kao perje ma vetru. Sve ulične svetiljke bile su ugašene. Šum, crne senke, zaklonjene ·svetiljke, čete aveti, selidbe i bekstvo, putujuće svetiljke. Krik dece koja se bude; hiljade šapata: urlik sirena. Najzađ su mama | Pablo našli malo mesfa u prepunom autobusu. Tri putika bunila su se protiv njih a tri su ih bramila. Ostali su u autobusu. Kotrljali šu &e sada u ustalasalom redu, Te noći poJaviše se neprijateljski avijatičari đa bi bom bardovali drum po kome su jurjle horde au-– fobusa., Neki su, smrtno pogođeni i prevznuti goreli na mesečini. Mrtvi i ranjeni padali su na travu, posrčući li ležali gola lica ma mesečini prema platanima. Dve stotine hiljada ljudi pobeglo je iz Bilbaoa sa svojim hameštajem, svojom imovinom i decom, Uspavani Živi tovar ma ftočkovima, beskonačni redovi, suvišno posude; magarci što wdeče,
e „užas! » :
"Trebalo je da u Santanđeru majka i Pablo budu uhapšeni.
Uspeli su da pobegnu. Pirušehi u &eljake, prešli su frontove i polovinu Španije, stigli na Pirineje i snežnim putevima ma dve hiljade metara nadmorske visine, u Francusku. Imali su movaca i otišli su u Nicu gde su iznajmili kuću s baštom. Pabla je pronašao nova pomanstva, moja majka ja saznala da sam ostao živ. Srela je prijatelje iz Gernike čija su deca pisala da su me videla na brodu koji je išao za Francusku. Ja ih se nisam sećao, Bilo ih je tako mnogo, skoro četiri hiljade. Onda je wiama počela da me traži. Poslala je sto pisama Crvenom lwrstu, svim pomoćnim centrima, poznanicima čija su deca pobegla samnom na .»Habani.« Uzalud. Strica Pabla ' izdala je nada. Već je poverovao da je u pilanju greška, kada je mama od Crvenog krsta dobila moju adresu. Ona povede Pabla, uđe u voz za Pariz i posla strica da me traži. »I, evo me,« objashi mi stric Pablo.
I tako sam išao pored njega kroz Pariz.
T najzad smo stajali pred holielom. Popeli smo še na peti sprat mračnim i puckelavim stepemicama.
Pred vratima je stajala. moja »Karlose!« viknula je. »Karlose!«
Morao sam da se smejem, da se smejem i da plačem. Zakačio sam se za njenu suknju kao malo dete. Zubima sam je grizao | cepao. Ponovo sam našao svoju majku.
Morao sam da plačem, da plačem i da se smejem,
Našao sam ponovo svoju majku; ali ne za dugo.
Ona je .živa, ne bojte se, ona je živa; ali ne za mehe! :
Kada sam:'· posle nekoliko dana, bošlo sam ujutru, u podne i uveče dolazio pešice ili autobusom iz Pasija u mali. hote] kod Odeona i viđao majku i mog strica zajedno, odjednom kao da su mi se otvorile oči, Oni su mrtve već zaboravili. Oni su živeli, atvarno živeli, zar _ne?.Oni su živeli “zajedno, između njih nije bilo groba, Oni su živeli jedno za
majka.
drugo. Šta: sam ja tražio među mjima?
»Zibog tebe smo došli u. Pariz! pričali su'· ·mi, Sada su čekali moga brata Hozea. Sada
su čekali moju sestru Modestu. Oboje dolaze ovih dana iz Londona. Onda je porodica pot= Tuna. I onda će porodica ofputovati u Nicu. Tamo je kuća s baštom. Stric Pablo. ima pri-
„ jalelje. Stric Pablo ima mnogo made. Stric
„Pablo ima mnogo izgleda. Stric Rablo kaže 'da je dobar otac porodice. Pravio je male šale. »Za dlaku«, kaže on, »postao bih vaš O 'lac. IT vidile, to sam | Dostao.«
„Za dlaku? Da li on dlakom naziva mrtve iz” Gernike?
Hajdete, gospodine, hoću da. vam poka"
žem strica Pabla. Možda će vam se dopasti? On je tako strašno veseo. »Sada je«, kaže on svim nepoznatim ljudima koji*hoće da ga slušaju, »sada je«, kaže on, »tirenutak. Sada treba. živeti! Sada treba uživati! Uživati u
· zaboravu, grabiti sve prijainosti života i od
danas 1 od sutra, istu prijatknu stvar, slatku nadu svih onih Što Žive: jednom!«
A oni su. mrtvi, kažem ·glgsng Sam. sebi,
Mutvi!, Mrtvi koji lutaju, Mrtvi koji galame,
sada, i sutra još.
ANeH koje &e -glasno smeju, U njihovoj stedini neću da živim. Oni ee ponašaju kao da se mešto dogodilo·a žive hao {| amije. Ubice koje ubijaju vreme, kradljivći koji „vadu dane.
Da li je on moju majku masledio? Da li je postao moj otac? On se wmeje kao kralj koji se odrekao prestola zbog jedne razvć-, dene žene, tako še lakomisleno smeje, Treba da isplati r&čuhe a odavno je. bankrokirao, Šta hoće _još?
Ja mrzim mjihove planove u Nici. Ja mr-
· zim tu novu porodicu..Ja neću da. živim meu njima. Ne mogu. da izdržim Živob & OŽ ma. Oni hoće da ja napustim Payiz. Ali neću. Ja neću oliči, Više volim da OBORaiOe
Pomozite mi! Razgovarajte sa svojim pri= jateljima u Pasiju. Možda će hteti da me zadrže. Još malo. Još sasvim mialo, .
Razgovarajte sa wtricom „Pablom! TI sa mojom majkom. Vi možete da mi pomognete. Morate to da učinite. Spasite me!
Posle tri dana išao am uveče ktoz prane ulice Pariza. Već se smrkavalo, Pratio me "e sasvim blagi vetar, osečao sam njegovo ćarlijanje, T.,agano sam a&lazio ulicom Bel šas. · Nad 'iljerijama sam ugledao prve zvezde. 7
Bio sam uznemiren. U jednoj kafani u ulici Roajal očekivali su me stric Pablo i gospođda MEspinoza,
'Meni, suštoj suprotnosti dildtakora: ništa nije neprijatnije nego da se umešam u sudbinu drugih ljudi. Osećao sam moralu od-. govornosi zbog toga što sam bio upleten u
njihovu sudbinu. Tako se lako čovek na- |
ljuti,
I lako sam išao preho Plas de la Kon= kord da bih epasao &VOg malog prijatelja Karlosa.
U kalani mi priđe jedsm visoki gospodir i reče ma nemačkom jeziku: »A, vi ste {O.«
»Da«, rekao sam zbunjen i pružio mu. oklevajući ruku. »Ja vas pboznajem.«
. »Iz Nice«, viknu je, i obojica &mo &e Da=smejali i pristupili njegovom stolu.
»Pial« viknu stric Pablo, »zamisli, Monsieur i ja smo stari prijatelji«,
—
»Kakva sreća!« odvratila je gospođa 'Baspinoza. Kakvi izvanredni ljubavnici!
On je imao umorno lice zavodmiko.
Ona. je sedela tako puna života, tako nerazorivo zdrava. Kada je govorila činilo se čoveku da peva. Kada se smejala videli su joj se divni beli zubi,
Odlično sam se sećao .ovog pospodina, Ali ime, to ime Espinoza, kao da mikada nisam čuo ili ga možđa misam zapamiio. Stanovao sam fada. pre trinaest godina, u Nici sa svojom, mlađom sestrom u malom italijanmskom hotelu iza pijace. Sa prozora smo gledali reku žutu od peska i lepršave crvene i plave košulje na svim balkonima. Bili smo mladi i sve naše mnogobrojne brige bile au više vesele nego teške. Užase prohujalog rata već smo upola zaboravili, Na ovom lepom
sumčanom svetu, vešeli Đo prirodi, prerano . ..
sazreli kroz iskušenja. koje nam „je..donelo vreme u kome smo Živeli, posle mnogih rastanaka za kratko vreme ponovo zajedno u prijatnoj dokolici, oštrilj smo s istim ukusom maš duh na svim predmetima i oblicima u ovom siranom mueštlu & meumornom revnošću, i smejali se ujutru ma kamenitoj plaži, u podne u Cale de France, uveče ro
brežuljcima gde smo bili i recitovali stihove ~
moru, igrali polu tragedije i opet se smejai: ceo dan i do pola noći svemu i ničemu.
Jedne divne lekmje moći, ma Rkdampi Mkvtraj mora obraćali smo se nebu ma nemačicom jeziku i smejali se glasno i neobuzdano svetlucanju zvezda, i šumu mora. Neki visoki čovek slade pred mas posmatrajući mas žzhnačaino čitav jedan minut. Na fo se mi još bučnije nasmejasmo. Njegovo brižno,. tmurno lice razvedri se odjednom i mepoznati prasnu u zvonki, neobuzdani smeh. I tako smo se svi zajedno smejali,
T svaki pul, kada bismo se slučajno sreli na plaži, smejali bismo se tim zaraznim smTehom, mepoznaiim ljudima, ređovima klupa,
automobilima ili stolovima pred kafamama.
Smejali smo se od silne živokme radost i pronalazili hiljade razloga da bismo bili veseli. Tako smo se u mehu mpobratimili. Pla= men maše razdraganosti palio ie mnoge nepoznate ljude, lako da se mskoro zajedno sa nama smejala kafana, kasino, pola blaže.
'On je bio Španac, Obojica smo došli iz Nemačke. Bio je stariji od mene i potpuno. bezbrižan i obuzet opštom razdraganošću. Koliko je voleo svoj život!
Dešavalo mu se da noću u krevetu odjednom sedne, tako nam je on pričao, i da drhti od užasa pri pomisli na dvehiljaditu godinu. »Zamislite«, govorio je muklim glasom. »svršava se godina 1999. Prolazi-Rožić, 29, 30 de-. cembar, Nova godina se približava. zvone zvona, sada, sada nastupa prvi dan dvehiljadite godine — a gde sam ja?. Ja sam mrtav;, Nemojie me pogrešno razumeti«, molio je, »Ne plašim se umiranja, makoliko ono može da bude bolno i makoliko može da povredi · lično dostojanstvo jer nije istina da ie smi uzvišena, ona je groteskna. Ne bojim se'umiranja jer omo je još uvek proces Života. Makav zanimljiv prelaz! U jednom trenuiku sam još uvek tu sa svim teškoćama ovozemaljskog života, još uvek mogu da nasleđujem, lupetam, mislim, — a onda me više ne= ma; a kakva je to uteha kada se mešo Yaspada, kađa se oči pretvaraju u prašinu! Pa onda još i ceremonije ili wvađe u' suzama onih koji ostaju. Malo kasnije nestaje i toga, usšpomema ma nas se Kubi, me ostaje mišta Vi-
„še. A ova divna stara zemlja cveta i bučno .
živi i drhti — bez mene! Kađa na sve to po> mislim, ne mogu da izdržim u krevetu. Naij-.
vadije bih iz sopstveme Može: izašao. U sa=..
mrtnom strahu koračam onda po zagušljivoj, sobi, udaram pesnicama o zidove i sa ushlćenjem osećam bol. TI glasno govorim sam sebi: Pablo, ti živiš! Zafim ponovo ležem u krevet i spavam. Zar nisam budala? Ne zbog toga što drhtim, već što se tako jeftino tešim. A vi? Da li vi možete da se utešite?«
To je pilao i preteći dizao kažiprst. Mi smo crveneli· zbog bestidnosti ovog mepozna=, tog čoveka, \
»Život«, govorio bi onda, »lepi žicojli 'e-. leo bih večito da živim. Čak i po cenu da budem Jevrejin! Samo da živim! Kažu da
papagaj živi· PORE ONI Zašto nisam OBRA?
·pagaj?«
KNJIŽBVNB. NOVINE 9
Po
aa PM
ia da 04 +z
ly ca Be i
ra
dO, 5 Vela daš a.
TUO A AI Aa JA 2
lira 4.
„M O aa.
ij
ft a, O viA gejži S di NR Ca O