Књижевне новине

Ulicama Idem ulicama kojima ti prolagiš, ara ai e idem i prepoznajem po kretanju lišća,

po obrazima mališana,

|| Ga VILY vazređa I zemunske :gimnazije, Došada, štambpa-.

vremeniku«,

bo škripi šarki ] belasanju platana

da si proneo svoje korake ž ovuda pre mene; svoj smeh i čelo proneo ga i ostavio radost za sobom, .

Idem ulicama gde o tebi

gabiinuto,

muaštam,

idem i ne prepoznajem sebe

kada te slučajno sretnem

i pitam se da li sam u sebi doživela: tvoje oči 1 svet naših ulica,

ili si stvamo došao tragom opalog lista.

Idem ulicama gde se ljubavnici smeše

možda sebi, možda meni,

možda mekom proleću koje je već prošlo,

ili će tek doći;

idem i pitam se koliko pula će lišće

još

uzalud vaskrsavatii za lopate čistača

i koliko će ljudi ovuda proneti svoj smeh da bi oni šio dolaze posle

naši. u koračanju wvojih čežnji

jednu malu radost, izgubljenu na asfajiu.

Nedostaje

Mojim očima nešto nedostaje, Ruke mi kao jesenje ptice prom:zle lutaju tražeći smisao svakom usamljenom irenutku.

BRamena su mi bez tebe

samo padine selne iz kojih dva usamljena stabla

O, dođi, sa naručjem sunca T smirenosti u predvečerie dodi putanjom između

od}htale. ptice.

Dođi, da-toplo:1

Smešten je u najlepšu odaju. Lecgao je u postelju odmah po dolasku i u trenutku | zaspao,

Stalno ga je mučilo pila| nije vrednosti njegovih dela.

Jednog jutra pričao je svoni

sinu da je usnio kako se na~

lazi na vrhu blanine čiji je svaki kamen bila po jedna njegova knjiga. Onđa sc pla-

Tina pod njim srušila, kao

peščana dina,

— Samo ti mizno spavaj, | na svom bloku granita, | rekao mu je sin. — Visok je | da čovek dobije vrtoglavicu,

čvrst i trajan kao naš jezik,

a besmrfan kao naša otadž| bina. | Onda se siarčevo lice ozari, |On steže sincvijevu muku i |poljubi je.

Pored njegove postelje, na petdna stočiću, nalazila su

se dva. zlatnika — sve što mu je oslalyo. od zarađenih miliona. Jednoga dana uzeo ih je u ruku. dugo zagledaug, pa rekao:

— Aleksandre, ceo. svel; pri ča da sam rasipnjk.. "Di si \čak o tome Dp)cz20, E lepo, vi< điš li kako se Dudi varaju! Sada sam stigao u Pariz mao Sam u džepu dva zlatOika. „Pogledaj... još ijh Imam?

Uskoro, bolesnik više gofo-

o nije govorio, Nije patio:

sećao je liubav svoje oko-

ine i ništa drugo nije želeo. Rad je bilo lepo vreme iznoili su mu fotelju čak ma pla” žu, gde je provodio dane mi” no gledajući more koje se

Pm bledim zracima zimskog

unca stapalo sa sivim horiontom, S vremena na vreme poeka reč ili rečenica ottiMali su da on misli na smrt. | — Avaj, — rekao bi — ija padam među one bez nade to kažu zbogom.

Osmog decembra 1870 goine Dima-Sin pisao je svom rusu SŠarlu Maršalu: »Dragi prijatelju. u lpe-' ufku kad mi je stiglo vaše ismo već sam bio seo dua ih vas obavestio o nesreći oja nas je zadesila, a koju' O Već nekoliko dana gloli kako nam se približava,

pu da nikada više ne osetio zupčasti smeh beskrvnih vidika i tugu mepožnjevenih, &azrelih polja,

usamljenih stabala i donesi granama

listaju. jednostavno budem 'Kraj tebe,

Jer najteže je &štajati 6am, sam i plav, ruku zagrljenih &a prazininom šlo se proteže do horizonta

i u beskonačnost iza njege

Moj otac umro je u ponedeliak (5 decembayv 1870) u deset časova uveče, ili bolje, zaspao je, er se uopšte nije mučio. Prethodnog ponedeljka, usred. dana, zaželeo je da lesnhe. Oltad više nije htep, a od četvrtka više nije ni mogao, da ustane. Spavao je

· SOlOVO neprekidno. Samo se

još jednom probudio, sli mu je na licu stalno fitvao Osmeh koji vi znate. i koga nije mestajalo ni za trenutak: Trebalo je da dođe smrt da ga ukloni sa njegovih usana.

»NJegov Tazum,'pa čak i njegov duh nikada nišu bili uznemireni. Svakog dana bi ponešto govorio, bilo veselo ili tužno, Nedavno sam Mu vekao: — Imaš li volje da radis? — Oh, ne! — odgovo”}Oo je glasom koji je Olirivao da se sa umorom sećao svog četrdesetogođišnjeg ra~

»EBto, dragi prijatelju, necekoliko pojedinosti kojima se možete koristiti ako budete povorili a njemu... One će poslužili kao odgovot na gla šine o razorenosti {iog Imoćčnog mozga koji je na kraju samo tražio bravo đa se odraopi i koji se odmarao pod vedrim nebom, u krugu PpoYodice sa ogrornim morem i vidikom bred sobom | decom Oko sebe, |

»Fišem vam, ovo nekoliko reči nabrzinu, pred obpelo koje, će se održati u maloj crkvi u Nevalu kog Dijepa, danas 6 decembra U .ll ćar sova, Tamo ćemo ga sahtvauili Privremeno,

Posle kraja tate ostaci Dinie-Oca · breneti su u VilćKolere i posopani pored: gro ba generala Dime. Posle osta lh govornika wehkholiko veči Wzzčgo je i Dugng•Sin:;

»Moj otac'je uveh želeo da bude ovde sahranjen, "Tu je oslavio prijateljstva i 15DOmene, a uspomene |} Puijatelj stva. okružili su me sinoć Kad se toliko odomih vuku pružilo da odMmeni nosače i jonese u CPRVM telo SVOg VĆlirog prijatelja... Voieo bib da ovo bude manje Tužno nezo svečano,. manje sahvana nego vaskisnuće „,« #

.. fiođena 1990, mada učenj-\

la: 0 sMlađoj} kulturi i »Sa- 42

-. poklonili po jedan. uzor9k. sa. upitnikom. Bila. je siguma da je to dovoljno za njega.i.da ·

. Više sa njim ne treba gubiti vremena i na~ { sla se preko ograde Terase, potiskujući ga,

zlo svoju " Bftoljce,.. 5 ! Bila je još vlažna i iopla od pegle, bila je”

SA ali". / Paa AV : “ Izišao je iz svoje. samačke sobice i zapakošulju raširenu preko naslona

heverovatno bela i minisala je na čist veš, Belina je očigledno pretstavljala tuđi doprinos i nečije polaganje prava i dok &e oblačio umuira u &Obici, u svojoj puževskoj kućici, ošećao 86 kao suvlasnik koji podvaljuje svom mepoznatom partneru. |

Zaključio je da je nemoguće ostati ovde: zalo što je tesno i Što je {o sada odjednom:

poštalo vidljivo. Gotovo nesnosno tesno. i

mračno. Na stolu je ležala otvorena knjiga-i.

mirisala na njegove prste i njegov dah, ma

_ Čitavog njega — rbušasta Knjiga izvrnute

utrobe, Oborio je pogled. pred njom. i neverstvom za koje se spremao, ali mu nije bilo Jasno koga io izneverava i ko će time. biti pogodem: ta knjiga, ova tesna sobica, on sam

doista ko? Izgledalo mu je da je jedina:

'Obipljiva mogućnost izneveravanja podaeti se vazmišljanju i pomutiti njime mejasnu želju koja raste u njemu i vezuje ee za sunčani

dan napolju, za belinu košulje, za miris čistog,

veša — valjalo bi tek ispitati za šta &ve.

Prišao je polako prozoru da to proveri, ili ·

bar da počne sa tim, ali je morao da zastane u nedoumici — nije to ono pravo, »prišao si zbog iščekivanja, eto šta te je privuklo prozoru. Doista naslutio je da iščekuje svađu žena gore sa balkona, dečiju graju ili bar Sunđanje Lorda, uvek to čuje u ovo Vieme,

ali nije bilo ničega, bila je samo neuobiča-.

jena tišina i njemu 'se činilo da je ona nesumnjivo u mekoj vezi sa sunčanim danom napolju i sa njegovom košuljom. Bila ie nedelja i lep dan, uveravao je sebe da su takvi dani i predodređeni da se u. njima nešto desi. 'Dižina, izneverenog dščekivanja, gotovo bi lupio nogom o pod: ta bočnite jednom Vi sSore, zašto se ne svađate, šta je to danas s vama! Kad bi imao prava..., ali isuviše je jasno da nema prave da jednostavno. otvori prozor i izgrdi ih što ga muče fom tišinom: potstanar sa najmanjim pravima u kući, pravili se neprimeinim i sklanjati se, šta se tu može. i

Izišao je na prštima iz sobice i uputio še terasi, postalo mu je tu jasno šta hoće: preko nje ma sunčani dan. Nadvijena nad plehano

korito gazdđarica ga jie dočekala gibanjem, . čitava njena gojazna figura tresla se od ma~

pete aktivnošti koju je umiriva!o lagano gibanje, Učinilo mu se da pevuši i da od korita kroz bućkanje i šuštanje vode prodivu do njega nerazumljive reči stare pesme, Tada se iznenada okrenula i masmešila, »bela“, pro~

mrmljala je i klimnula glavom brema' ko-' šulji, zatim se opef nadvila nad korito i od-

govorila samoj sebi »bela, bela, jašta!« On je bio suvišan, prema čemu 1o suvišan, šta se dogodilo? Hteo je da nešto kaže 'i da produži tamo kuda je pošao, tada je oma opet digla glavu sa korita i tufnula mu pod nos

komad sapuna: »Irvas«, rekla je Ponositim .

glasom i ispričala da su tosa jutra dolazili ljudi iz fabrike, da su 'evakoj ženi u Kuči

opet u suvišnosti: »peni li kod vas?«, dovikmula je, »peni-i-i«, zagrajale su u horu žene odozgo.

TIzišao je u hodnik, odozgo je silazio Lord, i kašljucao niz stepenice, zagledao je svoju

modro-belu košulju i tapšao se po ptsima, deca šu ispadala iz stanova u haljinama be-=. lim kao šneg i motala se oko Lorđovih nogu, Odlučio je da se sakrije ispod stepenica, da bi propustio bučnu kolonu, ali se odmah pokajao — izgledalo je da će to bolrojati i da će .sfanovi. početi sada da izbacuju sve Što imaju belo u sebi. Onda je pogledao brižno u Svoju košulju: »neverovatno koliko ie be~

„la«, dohvatio je sa poda ciglicu kojom doevoj-

čice igraju školice i pošto 6&e nekoliko buta

osVrmuo oko sebe napisao je ispod” dečijih · crteža na zidovima. hodnika: »Irvaš-sapun je ,

najbolji sapun na svetu?.

Mihailo PANSINI

Onda je istčao na ulicu i mije se Uusudivao da se okrene prema svom prestubu, tičao je svuda sa svojom belom košuljom i za+ uštavljao se bred izlozima da bi je još jed~

· mom video, tiskao se u gomile ljudi i proveravao. da li je zapažaju i kada bi mu se uči» nilo da je ne zapažajui dovolino pršio se kao Lord i osmehujući se stavljiap :brolaznicima .do. znanja da fo nije pikakva. tajna i da se i njihova košulja može ubeliti Trvas-sapunom koji je najbolii na švetu. Ljudi su ga rado-

„znalo zagledali i pokIanjali mu svoje divlje-

iholji sapun na svel

nje, žene su se osvi'tale za njim i pokazivale.

majviše vazumevanje za bele košulje, ali je bilo i takvih koji su ravnođušno slegali pamenima i. pućili usne, što ga je nevenovafno ljuftilo, Hieo je da tog dana čitavom sradu pokaže svoju košulju i zato nije ima6 vremena da se iaspravlja sa njima, znao je da Će nešto posvršavati i Lord, najzad i deca

će se razleteti po ulicama oko Euća i obi-.

grati bar jedan deo građa, ali ip9ht nije smeo . da zaboravi da je baš njemu pbalo u deo da obavi glavninu posla, :

Bio je već neobično umoran kada se uveče vratio kući da na miru pogleda šta je loga dana uradio. Žene iz kuće sedele su na

. terasi njegove gazdarice i od njih se nije moglo proći, zato je stao u ugao dok ee ne stisnu i naprave mu brolaz, skupio se da bi bio šio neprimetniji kao čto i dolikuje jednom potsbanaru. One nisu obraćele pažnju na njega, držale su u rukama mastionice i pera, grizle zubima vrhove držalja i olovki, tiskale u rukama komađe papira i zamišljeno virtele glavom. Setio se da io pišu o Irvas-sapunu i da ispunjavaju ubitnike koje će sutra podići ljudi iz fobrike i odneti svojoj direkciji a „zatim negde dalje, možda u heku vrhovnu direkciju od koje zavisi kakav će ae sapun pravili i od koje možđa zavisi i kakav će biti živof, cele zemlje, Tada je jedna starica DOdigla glavu i primetila da.stoji u uglu, »Domozi, sinko«, promrmljala je i pružila: mu hattiju.

On je liteo da nabiše sve što zna O sapunu, da to obuhvati u jednoj jedinoj veči za koju ie mislio da postoji, ali te reči nije mogao da se seti i čim bi se za nešto odlučio odmah bi odustao zato što se uveravao da to nije ona prava. Starica ga je stalno zagledala iskosa i nestrpljivo fražila da kaže šta je smislio, što mu je neobično smetalo da misli. . Najzad ie zaključio đa se fo možda ne može ni izraziti rečima i saopštio starici da. će napisati da je Trvas-sapun najbolji sapun kojim ie ona prala u svom životu. Ona jie đuzo sledala u mrak :dvorišta iz koša su svetlucale oči pša vezanog za drvo, zatim je klimnula glavom i prošaputala: da 16 nije ono pravo i naložila mu da ipak napiše kad ne može da se nađe bolje i da ispod toga stavi njeno ime. On je upozorio da je ubitnik enonimszn i da bi se po njegovom mišljeniu frebalo pridr-= žavati uputstava, našta je statica odmahnula rukom i progunđala da govori koješta i da je očigledno :đa: pod . značajne stvari od. kojih potpis. :

'Tađa je pbišla gazdayica i ogradila ga PUkama od drugih žena, progunđala je da &e ·zna čiji je on bpofstanar i da je suvišno rašpravljati ko ovde ima više prava nad mjim. On. je umorno uzeo upitnik iz njeme ruke i napisao đa je Trvas-sapun najbolji sapun ma svetu, na to je gazdarica podbočila ruke i po gledala zamišljeno u mrak, »Nisi io loše smiSlio, funjavko«, promrmljala je i naložila mu da ispod ioga stavi njemo ime i adresu. Hteo je đa ponovi da je upitnik anonimnn, ali ga je gazdarica blagovrememo prekinula i Upo'zorila da ne priča ,koješta. nego da napiše šta mu se kaže. Druge žene su se podigle na prste da bi videle šta je to amjslio { zavivivale su u upitnik, ali ih je gSazdarica brzo oterala i skremula im pažnju đa je svejedno šta Je smislio i da se zna da je on njen potstanar a'ne njihov, zatim ga je ugurala u sobicu i zatvorila vrata ž a njim. ME

Ujutru šu žene rano zvonile, dolazile su

mnogo šta zavisi uvek ireba stavili Wvoj, 550 Oh af. 4 “

a ———----—.

sa pijace i navraćale kod gazdarice da bi proverile da li su ljudi iz fabvike pokupili upitnike i gazdaticćca im je odgovarala da jesu. One su bitale da li su šta rekli i kako su izgledali, gazdarica Je odgovorila da nisu ništa rekli i da su izgledali obično. Žene su se vajitale. što nisu unele u upitnike „veči koje su im u toku noći pale na pamet, mašta ie gazdarica. odgovorila da se ne Vredi vajkati i da su upiknici možda već u fabrici ili čak u vrhovnoj direkciji, od koje zavisi mnoso šta. Tada su žene olišle i on je pokušao da uči u svojoj sobici kao Što uči svakoga dan, ali je btzo primetio da mu posled: slalno bada na košulju koj anjije više bila lako bela kao što je bila ju*e, »žula? je od tebe, od tvo sa vrata i od ruku«. |

Prišao je prozoru kao što se prilazi adioazaratu i odviće dugme da bi se izabrala kakva muzika ili da bi se čulo šta ina novo. čoveku je, majzađd, neprijatno da se nešto događa a da on o tome ništa ne zna: u dVOıištu 6u deca kopala zemlju i mesila od nie kolače, dovikivala se i jurila, njihove haljinice Nisu ·više bile bele, nego sive odđ pra= šine, bile su umrljane od zemlje i od ipave, Očekivao je da čuje glas njihovih majki, trebalo je da Đo njegovom mišljenju viču na decu što se prijaju. ali niko nije vikao. Kad ne bi bio potstanar lupio li mogom o pod: ej, vi gore, zašto ne počinjete, Tada je čuo kako sa balkona žene zovu gazdayicu i pitaju dn li su ljudi iz fabrike rekli da će c et doći, našta je gazdarica odgovorila da nisu nišfa vekli i da ne veruje da će opet. doći zato što Su sviršili ono što su htleli i zalo nema smisla da dvaputla dolaze zbog iste stvari, Zene su napomenule da bi bilo dobro da još koji put naiđu, našta se gazdarica povukla u kuhinju. i počela da meša varjačom po šerpama. Žene &u ostale same na balkonima, bile su naslonjene na ogradu i gledale u· daljinu preko krovova, bile au ozbiline i ćutale su kao da očekuju da se još nešto dogodi, »šta ove mogu Još da očekuju, zašto ne viču jednom«. Samo ja gazdarica lupala varjačom po šerpama i ponekad izletala iž kuhinje i naslanjala se na ograđu balkona, zatim se opet vraćala u kuninju i svakipbut kad bi sa vralila sve jače je lupala varjačom. Jednom joj se učinilo da neko zvoni i otišla je da otvori, ali niko nije zvonio + tada je jedna žena na balkonu rekla da, bi bilo dobro kad bi naišao pošta, našta je druga ispod nje odgovonila da je srela poštara kad je išla na pijacu i da danas nema pošte za kuću. »ništa više nema, vičite na decu i vi:atite se sebi,

Opet: je bogledao svoju košulju, bilo mu je žao okovražnika koji se neprašio i požuteo, provizio je kroz prozori ugledao na Doslednjem balkomu Lorda kako sedi n” stolici i kvaši noge u·lavoru. kako kašljuca i hiypom trlja mrlje na košulji. Kafa mu se polila bo prsima i on je kipom bokušavao da skine mrlje, ali su se one razvlačile i spajale u Jednu veliku mrlju koje ic bokvivala čitava brisa koja su juče bila bela kao sneg. Tada je Lord bacio krpu na pod i izvukao noge iz lavora, nazuo je babuče i prebacio hozenire„gere preko ramena i pogledao dole u dvounište i kada je ugledao Đsa rekao je da smrdi i od njegovog glasa premule su se eve žene na balkoninia, Vlasnice psa rekla ie da mu smeta zato što je Lord i što je londovski nos osetljiviji od običnih noseva, ma šta su se žene podelile u dva tabora i naizmenično prdile Lorda i vlasnicu psa. Lord se opet'na-– kašljao i nadvikujući žene izjavio da će psa otrovati i da više ne želi da udiše smrad tuđez psa.

Tako se zatvorio krug {išine i on je osetio da ga to zatvaranje vraća nečemu. hi sam njje znao čemu, »vrača meni samom«. pomislio je gleđajući knjigu, »vraća ih svojim bposlovima«, šaputao je posmatrajući kako se žene zasićene svađom povlače u stanove i kako se jedna po jedna potsećaju da se treba vratiti sebi.

Tada je otvorio knjigu famo gde je siao i osmehnuvši se ma požuteli okovratnik kosulje nastavio. da uči, ·

Stevan Majstorović

Boja u filmu

poLASKOM zvučnoz fili ma. nestao je mnijemi, što je nametnulo neodgodivu potrebu nješavanja problema zvuka. KoloPfilm, naprotiv; nije postao ekskluzivna tehnička metoda, Sivaraoci većinom mogu birati,, pa su do nedavna najvećim dijelom bili konzervativni. U. crnobijelom filmu imali su više mogućnosti da se izraze, ili točnije, tu” su bili sigurniji.

Individualni koloristički stil režisera: ili snimatelja Sotovo i ne postoji, a Rkoloristički štimung ne da se u-– bonediti sa šfimungom nekih crnobijelih filmova,

Upotreba Rkolora više je tigovački mamsc negoli Uumjetnjčko sredstvo, ' Poneki lijePi kadar si lijepim bojama ne opravdava upofrebu kolora.

Boja je do sada bila podveđena, jer nije imala svo-

je funkcionalnosti. Gotovo i

nema filma za koji se može teći da su mu boje bile ncophodno potrebne. Tako 56 mi sjećamo nekih filmova, ali ne zpamo da li su bili u koloru, a i za one koje znamo vjepijemo da bi bili jednake vrijednosti i Mao cernobijeli, makar manje .privlačni. A boja ima svoju snagu. svoju vrijednost i velike mogućnosti, Ona spada u Univerzalnmi jezik noput osta

lih clemenats' likovnih Uumijetbosti i film#s. Boja me

bočna jezične granice skupa 5 mimikom, zajedno s muzi> kom i šumoyvima (što su dvn od tri elementa zvuka), pa

je mjena uloga u filmu me cspormo značajna, |

Tiečeno je ,da je dobar onaj film koji bi se razumio i bez iona, To je poprijlići točno (točno u odnosu nd SOVOL), ali lilm s dobrim funkcionalnim šumovima i slazbom bez toga fie bi smio biti ra 'zumljiv. Doslovno vrijedi i za (do sada mnesnimljeni) dobar nalno upolrebljenom bojom,

Kod stvaranja Rkolorfilhma treba voditi račuma o bojn= ma od samog početka. Kao Što je općenito kod pisanja seenarija polrebno misliti. u slikama, ovdje je pottebno misliti u obojenim slikama, Potrebno je od početka « boje podvrći osnovnoj koncčpciji djela, da bi se dalje mogle ponekad koristiti za

stvaranje specijalnih efeka-

la, ili neka boja kao dvamalurški elemenat, pa i kao dramsko lice, | |

'DROBLEM UPOTREBE 'BOJA možemo grubo podijeliti u dvije veće grupe: Il. Pitanje | kolgrističkog rješenja, nepokretnog kadra, le .,

Pilanje Rkolorističkog rjcšenja pokhreteom (Kkadra i Ssuvaranje harmonije boja, u pokrefo (i vremenu).. !

IL Pitanje upotrebe bode, u asocijativnoj, montaži, i . Pitanje upotrebe boje kao. dramaturškog clementa.,

Kolorisštička pozicia nepokretnop kadra najvećim je dijelom}

ono što se uopće do sada ra

kolorfilm 's. funkcio-

· Poni+

Anri Žorč 'luzro: „Le

dilo. To je i najlakše, jer se u lom slučaju (ako Postoji dosta dugi sfatički lIzadar) mogu doslovno Primijeniti znanja slikarstva, kao što se u statičkom crmobijejom Ma dru primjenjuje znanje slikarske kompozicije i osvjet= ljenja. | ray Velike su trađicije slikaršsvva i jednako velike moguć“ nosi da se koriste u film”. Ali. Prvo, ne treba: zabora– napomenu: »Rađeći u slobodnim časovima miože se uspjeti 'tojho, da se lUužini orlež lijep i izvrstan, ali da

bi se dobro naučita· apotte-

ba boje potrebno je toiie po. svetiti cijeli život, Da bi se kompoziciji dodala boja poteškoća nije samo udvosiruČona ili utrostručena, Već više nego Ruskin), Zato je zadatak slihara da pomognu Uu stvara

nju Rolorfilma i njegove ćs'tefika, SVE PASA i

! IT druže, Kad bi'svi Radto+ vi filma i bili statični (za-

ustostručena,« (J.,

myslere Picasso"

držimo se na ovoj nemogu Ćoj kombinaciji radi jednostavmosti, što ne može biti ni kod filma o slikavskim dje“ iilma) doslovna primjena sa slikarskih platna nc bi vrijedila u filmu, ; VN, Svo golemo iskustvo, sliizarstva može se prenijeli u film (kao što je moguće Dri> mijenhili i svo bogalstvo poetikć), ali treba zato naći ključ, Kod toga je, jedna od najvažnijih 'stvari i MONTAŽNO NIZANJI BOJA ] U. slikarstvu Mostoji %re> jnehski faktor (1), obzirom na vrijeme koje slika prika» zuje, zato je slika (R.. Ća-

stellani) statički dina

mičn a. To'može bili pbiikazivanje

vaznih faza iadmje s Većim,

brojem osoba (Correggio: Klanianje triju kraljeva), ili raznih događaja jedme Ogo-

be u istoj imscenaciji (Hans

x Mdahoj“sliej!),

amo sukćesivno, pojedine

Memling: Muka Kristova),. ili prikazivanje nekoliko faza. pokrefa na istoj osobi (Lauirec: Miss Cecy Loftus).

"Ovde nas znatno više interesira vremenski “alktor slikarstva (2) u načinu gleđanja i percepiranja (mSikar je io vrijeme neodređeno).

SLIKARSKO djelo se ; može dugo gledati, ići pogledom po linijama kom bogicije, pa zalim "i. proliv njih, zadržavati, se.na nehini detaljima” proizvoljno dugo, vraćati se na njih' nekoliko" puta, gledati. pojedinosti jg. blizine, · bribližavali se: i run daljavafi'od slike, sve po.mi?

ioj volji i vlastitom "izboru načina gledanja (kao da svijesti snimamo. filmio gle ++

| Filmski! 'kadakt, ·nappotiv) maka

'šamo jednu fazu madnje,*On,

de ,samo” maleni dio "cjeline djela, on” je 'dipamič.ki statičam, aa AVON

:- SX

|Naka hemiji · Donekad 1atV0Pe IISTa

PpP: PAR godina bilw SU | zapažena mnasto. dania Voje Rehara, da še, shvati da se govor ne sa * oli samo 1ž reči nego i iz tišine koja se nalazi izmedu njih. Bez pauze “i beline; bri. ga da... postaje: brigada, a:. do sađa... postaje: dosada i ~ besmislica, Tazume se. Rečeno, je tada da nije slučajno zašto neki stih biva prelomljen na ovom il; onom mestu i zašto. UOpšte tih a ne neprekidni red teks{a. A film je danas, često više 'nego što bi to'i najkonze+ valanijji, ukus primitivne ili malograđanske bublike zahievao, literatura + nepiekidni dijalog: reči, reči, reči,. Prvi primer kopišćenja tišine navodim samo iz zadovoljstva koje mi bpričinjava sećanje na fu šcenu. Stan i Olio zakasnili su na Motiferenciju Protivavionske odbrane. Tišina. Na'prsima po kušavaju da dođu đo svojih mesta, ali ih izdaje nesnosna škripa Stanovih cipela, On skida cipele i na prstima hoda dalje uz naslavljenu škripu — tako doznajemo da to škripe njegove reumatične MRosti! a;

Koliko 'konike i inten-

ziteta uopšle može dua se akumulira u bprizo”u u kome nema reči još buolie pokazuje scena iz fil-

me »Napuljsko zlato« u kojoj je '"Tqto primoran «da bude pažljiv prema wobraženom ~ srčanom, bolesniku koji svojom bolešću teroriše ukućane, Da ne bi, djitnuo preose{ljivog paćčenika Toto neverovatnom „bpreciznošću, graciozno i potpuno nečujno skuplja tanjite sa postavlie ue trpeze za naknadno otkaznu večeru. Kada u mukloi tišini poslednjim naporom strpljenja i nežne pažnje pokubi avih est plitkih i šest dubokih tanjira tako đe sc me čuje ni najmanji zvek, Toto ih herojskim ges lom sve razbija o pod i po činje. da urliče” kako više me može da izdrži, izlazi ma balkon i viče celom svelu (u napolitansku TioOć, U StOtine komšiskih prozora) da on neće više da živi sa ovim idiotom: neka umre, baš!

. Naravno ostvarčno”“o{suSivo zvuka pripremile je teten Za. vanređan komični i rilmični elekat efekat koji počiva kako na neočekivanoj promeni itma akcije tako i na kontrastu apsoluine tišine i neobuzdanog·: zvuka i šu ma — {reska tanjira i bujice reči i psovki i žagoru probuđenog Napulja.

Protiv besmislenog i preobilnog govorenja 1loliko karaktenističnog za savremeni sovjetski film govorio je danas već pokojni Dovženko na poslednjem „kongresu pisaca na neki njegovski, seljačkopoetski, način (pošto je prvo autore scenarija, koji po nekim nepisanim pravilima 80milaju u njima hiljade reči, zamolio da štede na očima, da ih sažmu.do, oblika kristala „da svoje misli oblikuji u clegantni disk, koga dobar

bacač može daleko da baui,.

a ne da sve lete kao slučajmo bačena cigla,..): »Ne u-

anjetavajte režisere izlišnim , rečima,. sa kojima vi istie ,

·'navikli da se borjte.. Ostavile rediteljima „samo . najpo· trebnije . reči, Neka · betoji filma bonekad zatvore — zbog muzike i.zbog pauze. Zar Tišina .nekad ne govori više od bilokakvih reči? Tišina rađa haymonično složenog. Tišina prostranstva, 'Tišina lirska i patetična tišina. Tišina odmora. Tišina raž mišljahja, samosšagledavanja. "Tišina mišljenja, stvaralaštva, lišina „ezullala. gišina

ušla

dubokih duševnih stanja...“ Progovorila je.u.lim 1ećinya"

rijegova »Zemlja«.. ošetlo Se nečujni šum, ukrajmnskih, ži- .

ja i beskvajnih prostora tišine koja. mijuje vetar (koje je „docnije, llja Kazan ktcativno pozajmio ža ıSvoJe »More trave«). ,

ISINA Velikog: Nemog bi la: je ipak, mešto drugo.

"\Tišinom' j& Dovženko doča-

Y1ao drevnu dušu seljačku Hu

pokretan: · pokazuje svojoj »Zemlji«: stari seljak · Roji na samnti traži da jede,

.pojeđe polako donesenu ml Hdabuku i legne kao da zaspi

| | O .—— umre spokojan i miran -Upoređujući — slika odgo„- kao zemlja i vazduh ukrajin- ~

vara cijelom filmu, ihH' bas ski što šu popodne, posle uč

rem: jednoj sekvenci, aka. da je Samo detalji

Jednako tako TOR BN „Kadar je ssmo (ez. talj: „i olojbisi4:6; cjeline filma, ay

·'Gledajući: neku „sliku gle

detalje, koje u svijesti, za jedno s fotalom slikevjtao: ko. sturom, koji smo n početku uočili, vežemo u. cjelovit dok: življaj. (Naslayak UA

dezetoj &trami)

Ma, (Kako li bi ta scena izišledala u zvučnom filmu uz

·Kokođakanje kokošaka i mu-

Rkanje-krava?), A kada kulak Đodmukli ubije rukovodiova, sahyvana je opet a mekom pa'Banskomi. tilualu iotalne li-

te. "Kroz beskonačno polje

suncokrefa kreće se kao da liva” čovek nošen nevidlji-

ee Vodi nemi čazgavor sa Bun Skonskom

qolretimp, Nekom

i (Nastavak ma ı

H ea

vim (ikama, samo njegovo h