Књижевне новине

GOSTI IZ INOSTRANSTVA

|Na putu za Grčku u Beogradu ie . Toravio jeđan dan poznati ame{ 'rički književnik jermenskog poe "rekla Wiljem Sarojan., | Radi snimanja filma „Aleksa ili Dunđić” u koprođukciji sa „Avala „~ filmom” wu Beograd su đoputowali' sovjetski „režiser Leonid. _ Jakov 'i glumice matjana Piljeci kaja i Tatjana Komjuhova,

NABI UMETNICI U INOSTRANSTVU Poznati beograđski dirigent Žiwojimn Zdravković uskoro kreće za Meksiko Siti, gde će sa Meksič-, kim državnim simfoniskim. orkestrom priređiti tri koncerta. Hor Zagrebačke '#rađio-stanice ratio se iz Pariza, pošto je sa uspeliom izveo više koncerata mnaše duhovne i svetovno muzike.

DRAMA ~ IJ Srpsko narodno pozorište iz Novog Sađa gostovaće međelju đana um Skopiju, a zatim nm još mekim - srađovima Makedđoni}e. M gragoslovensko dramsko bozorište | izvelo je svoju poslednju premi- „jeru m ovoj sezoni, dramu „Su| parnici” od Mičarđa Brinzlija Be, ridana, |- xa Venecijanskom festivalu, DOwodom = 150-godišnjice rođenja poMmmaatog italijanskog komedđiografa Marla Golđonija, učestvovaće Na- rodno pozorište iz Zagreba sa „Ribarskim svađama”,

IZLOŽBE U Zagrebačkoj galeriji na Zrinjskom “#rgu „olvorena je izložba 7 RBiernarda Bobića, zagrebačkog sli|.Rhara iz druge polovine XVII veka; u Beogradu izložbe slika Milana . Rađonića i Mirjane Nikolić-Peći„mar; u Riječkoj galeriji izložba beogradskog slikara doze Janđe. Mu ,jJubljani svečano otvoren Dru gi bijenale grafike ma Rkome iz„945 umetnika iz 56 ze-

} RAZNO Akađemici" Vase nogdanov, Gustar Krklec i- Mijo Mirković, putuju u Polišku Kao pretstavnici Jugoslovenske akađemije znano"sti i umjetnosti iz Zagreba.

Od 14 do 21 juna u novoj dvoraui Doma sindikata u Beograđu

| dio-festival posvećen abavnoj | muzici, gu Austriji i Cehoslovačkol, · na

nemačkom | češkom jeziku, uskoto će biti objavljema zbirka hu-

morističkih pripoveđaka Branka Copića „Doživljaji Nikoletine Bursaća”.

. Amwsambl IIstarskog narodnog DO

. worišta u Puli izveo je poslednju premijeru u ovoj sezoni operetu „Mala-Florami” ođ T. mijarđovića.

..Ć

| Neki vidovi čovečnosti

. održan je Cetvrti jugoslovenski ra- .

Pođ tim naslovom održana je 17 juma u Domu Mkuiture Star! Wračar u Beograđu jedna za'nimljiva i nesvakidašnja pri-

- redđba: veče poezije stranih i

naših pesnika u čijim teksto»vima dominiraju humanisfička i čovekoljubiva osećanja. Uvodđno pređavanje i Rkhomentare uz Ttekstove koje su čitali glumci: Irena Molesar, Zoran Ristanović, ? Ljubomir Bogđanović i M. Samardžić — đao je

u pesništvu novije

g doba muzički kritičar i esejist Pav

le Stefanović, sa finom eru-

đicijom. i "briljantnom rečitošću. Tako 'protumačena, i u dobroj interpretaciji glumaca, poetska reč je pokazala svoju neođoljivu, fascinaninu lepotu i snagu, Ne, bi bilo suvifno, smatramo, Kkađ bi we OVO Mspelo veče poezije ponovilo u nekoj „od većih beogradskih sala, a možđa i na nekoj po-

_zornici pod vedrim nebom,

Komej pod moskom Molijera

Kornej

Posle tolike buke i prašine koje su-izvesni istoričari književnosti podigli oko „autentič nosti” dramaturga koji je pisao pod imenom Šekspira, neđavno je došlo đo jeđme sličme „revolucije” u Francuskoj. Naime, francuski naučnik Anri Pulel, u svojoj knjizi „Kornej pod maskom Molijera”,

Molijer

tvrđi da je Molijerova remekdela mapisao Kornej, koji je za male pare ustupao ta: svoja dela Zam- Batistu Poklenu„. 2. ovaj ih potpisivao: svojim imenom. i prikazivao. . ao. ·DOtkrepu svojoj tvrdnji Pulel navođi zapažanja Pjet Luja, Kkoji je, još pre 50 godina, isticao đa je stil dvojice velikih Kkla-

sika često sličan, ali đa se u.

rđavim stihovima potpisanim

· imenom Moiijera misu doista

malazili tragovi grčkog, latinskog i Mlasične formacije, primečeni u najboljim stihovima i komeđijama poznatog nutoTa „Siđa”.” o

Nove Menotijeve opere

Đan-KarJo · Menoti, kompozitor „Konzula” i „Medđijuma”, boravi u Londonu, gde sa Sesilom Bitonom utvrđuje đetalje za đekor opere „Vanesa”, Premijera ove opere, ZA

whoju je Tibreto napisao Menoti, a muziku američki kompozitor Samjkuel Barber, održaće se januara meseca iduće

· godine” u Metropoliten operi.

Posle svoje, sađa već popuJarne, televiziske opere „Amai i noćni posetioci”, Đan-Kar]o Menoti priprema, za američku televiziju novu operu „Mariju Golovin”. Menoti istovremeno rađi i ma jeđnoj drugoj, Kkomičnoj operi „Poslednji matčovek”, Moja će se prviput prikazati » Pariskoj operi. Po završetku oyih dela američki kompozitor italijanskog porekla posvetiće 5Ć organizovana festivala stare i mođerne opere u italijanskom građu SpoJeto, gđe su mu za tu svrhu stavljene na rpeoolaganje dve pozorišne zgrađe,

Srpsko-hrvatske junačke narodne pesme na moađarskom

u MBuđimpešti je izđavačko pređuzeće „ıyropa” nedavno izđalo Knjigu srpskohrvatskih junačkih romzinsa pod zajedničkim maslovom „Mosovska devojka” („A Koszovoi 14Anyka”). Pesme je preveo, prepevao Karoli Kiš, prema izboru Stojana D. wujičića, koji je napiso beleške uz pesme i pregledao pre vod. Omot Knjige pretstavlia montaži Meštrovićevog poznatog reljefa „Riosovska devojka”, Knjiga „je ilustrovana muogobrojnim. reprodukcijama Meštrovićevih studija za „Ko sovski hram” i drugih za Ovu knjigu pogodnih Meštrovićevih figura,

Ova antologija naše Janačke „poezije sadrži izbor iz Kosovskog ciklusa, *a najlepšim

našim marodnipi' pesmama to-

ga ciklusa, kao što je „Bmrt majke Jugovića”. Nešto više pesama đoneseno je iz cilklusa o Kraljeviću Marku. Prevodilac i Ssaslavljač poklonili su veliku pažnju našim junač #im marođnim pesmama koje

'su vezane za ličnosti, doga~

đaje i mesta iz mađarske istorije, kao što su pesme O Sibinjaninu Janku, kralju Matiji, Zriniskom, Dojčin Petru, o muđimu i Varađinu.

wvođni đeo Zbirke posvećen je nažim narodnim romansama kao što su Omer i Merima, Pređrag i Nenađ i Hasanarl nica, Završni deo OVE antologije posvećen je narodnim pesmama iz Narodđnoosl]obođiJačke borbe. S

a BARO N : ROTŠI LD_

narodnih pesama i”

Posle, američke i engleska XKnji ževnost To je petnaesto godišnja

Fransoaz Sagan.

šerka jednog prodavca duvana,

gyesci napisala romam. Njen

Btampi, a pisac Volf Mankevič, Džejn Geskel .,izuzetan talenat”.

Volf Mankevič 1 Džejn Geske1l za vreme razgovora

razgovarao, izjavio je da Na slicit

dobila • je svoju Džejn „Geskel, koja je uı svojoj školskoj ro man se sada već nalazi u koji je neđavno sa njom

NOVI ROMAN ALBERTA MORAYVIJE

Pojava jedne nove knjige Alberta Moravije pretstavlja, besumnječ, značajan događaj ne samo za italijansku nego i za evropsku literaturu. Od autora romana »Ravnođušni ljuđi«, »Rimskih priča« | kanđiđata za Nobelovu nagradu očekuju se s pravom dela koja nisu ispod umetničko nivoa njegovih mranijih afirmacija. Kađa se fa. očekivanja ne ispune Oonda, prirodno, dolazi

Spomenik nepoznatom političkom zatočeniku

engleski vajar Rep Batler boravi u Zapadnom Berlinu, gde traži pogodno mesto za podizanje SVOE 5bOmenika »Nepoznatom . političRom yatočeniku«, Ovaj 5poOmenik, Koji će biti visok oka %0 metara, pretstavljače mo numentalnu „verziju Batlerovog spomenika, nagrađenog na međunarođnom konkursu u Lonđonu 1953 godine, Batler je svoj spomenik izradio od

Poznati

žice i kamena, i prema. njego.

voj zamisli spomenik Dpreistavlja „kavez iz koga se vwinulo iclo zatočenika”. Spomenik sc pođiže u Berlina DO želji pokojnog građonačelnikx. Berlina Brnmesta Rojtera.

do razočaranja. A mjegov poslednji roman »La cjociara« (»šeljanka-«), suđeći po prvim %ritikama koje su 5e pojavile m italijanskoj štampi, izgleđa đa je prilično razočarao. Jeđan od kritičara govoreći o poslednjoj Moravijinoj Wnjizi, iđe čak fako đaleko dž postavlja:

pitanje: ima li Moravija UOp-.

šte još šta đa kaže najmlađim generacijama? -

* Enciklopedija umetnosti

Italijanski imstitut tarnu saradnju i jeđna pozna ta američka izdavačka kuća majavljuju đa će u toku ma” rednih gođina objaviti istoyremeno wu dva izđanja, na ita-

za. KMul-

lijansKom i veliku enciklopediju

engleskom jeziku, svetske

umetnosti, na kojoj će sarađivati nažveći autoriteti iz ra?znih zemalja, Delo će se štam“od pati u 15 velikih knjiga,

kojih će svaka imati „po stranica tekst i 480 slika, P. va knjiga če se pojaviti. već, toku iđuče #odine. izdavaći Jstiču đa će to biti prva, en-

ciktopeđija svetske umetnosti

takvog obima realizovana “ međunarodnoj sarađnji.

Dela Albera Kamija u nemačkim pozorištimc :

pozorište u Hajđelbergu stavilo je krajem ove štzOne na repertoar „Opsadno stanje” od Albera Kamija i za scensku realizaciju tog dela pozvale je mlađog reditelja iz Tstočne Memačke Hansa Ga» uglera, učenika Berta nrehta, „Opsadno stanje”, pisali WG writičari povođom „premijere, nije u pravom. smislu dramsko đelo i Scenski talenat Kamija nije uspeo đaigledaoce otrgne

_sul Austro-ugarski. odnošaje i pregovore sa

Iz ovih razloga vidite, kroz usta Bankera govori prijatelj Generami KonOn poznaje sve naše sađašnje Bečkim kabinetom, i ja ne

ntisku da je ovaj komad manje ili više srečna, dramatizacija jeđnog romana, i poređ toga Što Je ređitelj pristuple radnm sa mnogo razumevanja i veštine.

vrlo ranimljiv, ali me i ZM svim uspeo, Je i eksperiment Radio-Stutgarta, koji je u svojoj emisiji rađio-drame dao Kamijev roman „Pađ” u režiji i adaptaciji Ludviga KYre» mera,

Gospodine Ministre, da

MAI. 6 ~ , Ne #

Pismo Jovcma Morin ovića, Srpskog "poslanikca u Porizu, Jovcmu Ristiću, prepis njegovog zvoničnog cita iz Pariza od 11/23 av· gusta 1880 g. (iz knjige Miloma Ž, Živemo"vića, u izdonju Srpske akademije ncukoa).

Gospodine Ministre,

„Danas sam 5e sdstao sa baronom Alfonsom Rotši!đom. MESI ; | ___On'mi kaže, da je pročitao svu prepisku između "njegovih kuča Londonske i Bečke, o našem koraku 'za zajam, i nalazi, đa nas je baton Natanijel* ' sasvim umbPsno uputio na Bečku kuću, no da ova Unije u stanju toga posla primiti Se, i zato da nas ' je uputila na Parisku kuću, a ova opet od svoje

· strane samo bi u tom slučaju mogla pristati, da · uđe u tu operaciju, kađ bi joj to Bečka kuća i savetovala.

| Posle toga predgovora, on mi je potanko raz'ložio, kako je pravljenje državnih zajmova više stvar politička, hego čisto financijska; kako kuća, koja zajam pravi, postaje na neki način soliđarna sa državom, kojoj pozajmljuje; kako Srbija, 'Kao nova i mala država, ne može uspeti u pravljenju zajma, ako O za svojim leđima kakvu veliku državu, koja će se za·uspeh njenog zajma interc\ Banke i Bankere u korist njenu uplivisati;: kako u ovom slučaju ni Erancuska ni 'ngleska, „niti. ikoja „druga država osim Austrije nema interesa, da nas u pravljenju zajma . potpomaže,

sovati:i

Š * Proeistavnik ove banke u Londonu.

ćete biti uvučeni, hteli to

- SAVETUJE SRBIJU

Austrija je pak i u ptavljenju same železnice interesovana, kako smo mi istina po imenu nezav!sni, ali u samoj stvari zavisimo od Austrije, i naše obaveze, ma kako jake bile, nisu dovoljno jemstvo, ako nisu garantovane i od Austrije; „baš, da nam đate za garanciju zajma — reče Rotšilđ — i vaše djumručke prihođe, i kakve . specijalne dohođke, monopole, i budi šta, to sve 28 nas nije đovoljno, jer neka sutra nastupe zapleti u vašim krajevima, i vi se pomešate u iste, onda ređovno stanje prestaje, i. vi pri najboljoj vašoj volji niste Više u stanju vaše obaveže ispunjavati, vi ćete mi reči, da ćete u takvim slučajevima ostati neutralni, ali to za mene ne važi mnogo, jedna velika sila gospođar je svoje politike, i može ostati neutralna, Francuska, Engleska, Nemačka, Rusija, koje raspolažu stotinama hiljada vojnika, mogu kad im je ugodno ostati neutralne, ali male države, kao što ste vi, nisu u stanju određivati svoju politiku, vi ili ne hteli u sferu interesa jedne veće države, a za sad je ta sfera, kao što vam je poznato, austrijska; na va reć ili vaše obečanje, ne možemo račurlati, jer vi'ste osuđeni da igrate podčinjenu ulogu u svim velikim događajima, koji mogu nastupiti, jedini dakle način, đa uspete u stvari zajma, taj je, da se metnefe u zakrilje Austrije; pa đa se ona za vas interesuje, đa ona za ispunjenje uslova garantira; onda bi možđa bilo moguće kođ Bečkih zavoda uspeti, a u tom slučaju, kao i svakad, Bečki zavođi tražili bi prethodno novčanu potporu od Pariske i Lonđonske pijace, ! ove im ne bi ođrekle svoju pomoć; ali pio tražite neposredno zajam u London ili u Parizu, ja vam iskreno kažem, da nećete nikad uspeti,“ .

bi smeo tvrđiti, da i ovaj odgovor, koji sam dobio, nije predhodno uslovljen sa Bečkom državnom kancelarijom. ·wUostalom tome se ne treba ni malo ćuditi. Ni đeugi nam Bankeri nisu bolje nadežđe đali, samo su im pobuđe različne, A poznato je, da niiedna Banka, nijedan veliki Banker neće se, upuštati u pravljenje zajma sa jednom stranom državom, dok ne zapita svoju vlađu, kako je ona spram toga zajma raspoložena, i ako vlada pokaže kakvo neraspoloženje u tom wbžiru, izvesno je, da je. stvar zajma propala,** jer ko bi hteo ulagati svoje kapitale u strane zemlje, bez da Ima izgleda na podporu svoje vlađe u slučaju neispunjenja obaveza od strane zajmoprimca? a pojmljivo je, da kad se vlađa napred protiv takvog zajma izjasni, onda je hrđav račun docnije na njenu podporu apelovati. . Baron Rotšilđ ima. dakle. potpuno pravo, kad. kaže, da zaključenje zajma nije stvar čisto finansijska, i đa,u tom politika igra veliku ulogu, kao što po nesreći I u tom ne greši što kaže, da mogu nastupiti prilike, gdi Srbija neće moći biti ar svoga držanja, no će morati trpiti silu događaja izazvanih, stvorenih i rukovođenih protiv njene volje i njenog interesa, : Primite, Gospodine · Ministre, novo tWw j moga odljčnog poštovanja. Ski 1 eta J. MARINOVIČ

*# Liberalna Vlada i svojoj politlei otpora ma Austro-Ugarskoj pokušala je, kao što'se di bez uspeha, da zaključi zajam bilo u Lonđonu bilo u Parizu, želeči na taj način đa pri građenju Žželeznice otkloni finansiski i opšti mski priti-

'sak austro~ugarski. Međutim, posle pada liberalne ·

vlađe, vlada Mlađokonzervativaca Milana Pi

uspela je đa zaključi zajam za građenje adlaaiće s bankom „Generalna imija“ u Parizu, koja je ima1 vezu sa bečkim bankama. Bankrotstvo ove banke izazvalo je „Bontuovu aferu“, koja se završila sa velikom _ materijalnom štetom za državu i imala dalekosežne posledice u unutrašnjoj politici Srbije,

. đacima.

Bujni procvat maše BUVrTCmene Književnošti nije pračen adekvatnim „mragvitkom mauke o književnosti i historije knji~

TZLOG ČASOPISA |

groba. u kojoj zaprava malazimto miz zanimljivih 1 toča nih zapažanja o Šenoinu realie wwvu i neromantičnosti, o nje

ževnosti, Zbog čega još uvijek govu stiu i pripovjeđačkoj

nemamo priklađnih pregleda i

| kritičkih panorama naše novi' je Trnjiževnosti, potrebnih TĐnaB-

ma i neophodnih za još sistemuatgakjji i đub)lji prođor u inozemstvo.. 'Btoga inicijativa vilološkog društva u Zagrebu, ma Noliko bila isprva od l1oRkalnog značemja, sve više Do-

prima dalekosežnije razmjere.

Prije svega, i možđa najvažni-

ji od svega je skori završetak

yadova na maBoj teorijl Književnosti, koja će biti Kkolek-

i tivno đjelo većeg broja struč-

njaka i unijet će G našu naultu niz suvremenijih pogleda, pa se tako, između ostalog, ne će ni zvati teorijom, već naukom o književnosti. U međuvremenu, dok se vrše posljednje ređakcije tekstova Za Ovo djelo, izašao je časopis za na uku o književnosti — UuUmjetmost riječi, pođ Muređništvom Zdenka Škreba (glavnog i odgovornog urednika), Ive Fran» geša (pomoćnog urednika), Frana tbetrea, Aleksandra Fla+ kera i Josipa Tđrbarine.

Nema sumnje, časopis je Zamišljen, kao živa i alttınel!na tribina, u kojoj će četiri puta godišnje naši stručnjaci, DrOofesori i NMnjiževni kritičari imati prilike da studđioznijim zahvatima razbistre prilično nepriličnu situaciju u pogledu revalorizacije djela naše Kknjiževne prošlosti i što objektivnijeg i — Mholiko je to već moguće — Što egzaktnijeg intevpretiranja stvarnih vrijeđnosti i đometa maše suvremene književnosti.

Prvi broj časopisa valja stoga ocljenit! kao prvi, premda još neđovoljno izraziti korak na ftegobnom putu, kome je teško odrediti početak i još teže sagledati kraj. 'Tražiti već sađa meke veće i primjetnije rezultate bilo bi preuranjeno i nerealno, jer t tim se stvarima simteze javljaju tek pri traju, nakon mnogih, naizgleđ možda i nebitnih đetaljističkih sondaža, ekspertiza i dijagno“ za. Takva je na pr. i Škrebova interpretacija Šenoina »Karamfila s pjesnikova

»Literatura« broj 4

Tqw završnom delu svog eseja „MKrizm welikih' nada”, MErvin Sinko se dotakao pitanja žrivovanja Živošnih radosti i pojeđinačne sreće u toku procesa ostvarivanja socijalizma. U ovom. 'ganimliwom poglavljti eseja,, koje karakteriše smelo i dobronamerno uočavanje negativnih simptoma unutar jeđnog društvenog razvoja, Ervin Sinko Kaže: »... kad filozofi povjesti i »historijski vođe ma vođa s jednim »ništa za o prelaze preko okolnosti, da se uništavaju da se »žrtvujue Životne radosti, pa i životi pojedinaca, a često i stotina Tuljađa ili milijuna ljudi, i kađ se pritom, pozivaju na viši cil} j na teoretski zajamčeni »krajnji rezultata, ističući, hako Je sve #0, upoređeno s vwelikim krajnjim rezultatom i grandloznošću historijskog „procesa samo sitnica, ma koju se ne smije obraćati pažnja, a 1oš manje trošiti suze — oni takvom mudrošću zastupaju · duh najmračnijeg boga majmračnijih legenda iz Gesta Romanorum Srednjega vijeka, a nipoŠto onaj viši ljudski cilj, na koji se pozivaju“. ı \

Ođ ostalih priloga četvriog, junskog broja »Literature+ treba spomentti pesmm »Rekvijeme savremenog češkog pesnika Vilema Zavađe.

Pesme Ceđe Price ovoga puta su neuspela lirska ostvarenja, a fragmentama proza Branke J"neković ima sve od-

; like jedne toplo izrečene ispo-

westi, premda je wu suštini zaSsnovana ma vulgarnim sentl~

· mentalnim osećanjima, te ma

momente daje utisak pseudobolećivog monologa.

Čiansk Bore Pavlov. pre

: ića pre-

terano pohvalno govori o jcd-

| nom đelu mlađih „hrvatskih

pesnika, o »književnoj grupi mlađih u Vinkovcima« gde u

1 tan broj skoro sasvim

anonimnih pesnika ubraja Tomičića i Mađera (prvog maziva. pesnikom — Drorokom) OSE Saradnici su Osvalđo

Srtu, Milam 'Selaković, Krsto

; Špoljar, Vlada Bunjac i Vito.

ea. Marinović, kao i učesnici 1 e zanimljive ankete sprodene među studentima ı

Sa v.B.

ak! · i ij

deru,

tehnici, ali ne i neku stvaralačku analizu i i ju umjetničke SERVO ze spomenute naslovu. Aus tor, čini se, nije sasvim opray. dano nazvao Ovaj SVOj Yađ ins terpretacijom, all to ne uma, 'njuje vrijeđnost njegovih ob, razloženih i razložitih sudova, Mnogo je Više interpretacija, : i originalna i analitički prodorna, PFrangešova varjjanta Rkritičkog prilaženja istinu čudesnom fenomenu Anti Kos vačiću i njegovu djelu » U re« gistraturi«. Podđ nazivom »Buđenje Ivice Kiš manovića« Yrangeš objave 1ljuje ulomak studije, u kojoj suvereno primjenjuje Suvre• meno mjerilo na sporne osobi« tosti Ovog zanjmljivog hrvat« skog: pisca XIN. st., nalazeći svojevrsni ređ u neredđu i gos tovo muođernoj Kovačićevoj wncgaciji pravolinijskog razvoja radnje u romanu, kome sq neki Kritičari upravo najviše zamjerali — kako TFrangeš kas že — razdešemost i razbaruše4 nost. Pragment o kome je ris ječ, ipak, nije dovoljan da sa izreče konačni suđ o značenju i znamenitosti ovog Trangešos va zahvata. č Ostala dva priloga više informativna, premda pisci mjestimično zauzimaju stav prema činjenicama o kojima referiraju, To je rubrika, koju bi valjalo proširiti i svakako upotpuniti bibliografilom s Wratkim sadržajima najnovijih izdanja stručnih djela o feos riji i povjesti književnosti. U. ovom je TĐroju “vjerojatno i ograničen opseg Huvjetovao, da su izašla samo dva #riloga takvog karaktera: Mire Jan ković s0O dijalektičkoj metođi. američkog kmjiževnog kritičara Lionela Trillinga Zdenka Škreba »O „Umije“ ći interpretacije” M mila Steigerac Na kraju A. PFlaker iznosi neko činjenice »Z a potpuniju sliku sovjetske knji ževnos{fić,

»Yeliki wrete

U Budimpešti već drugu god đinu izlazi časopis za svetsku književnost „Veliki svet („Nagyvilag'). Sveska druga za ovu godinu donosi materijal ma deset štampanih tabaka; Odgovorni urednik je Lašla \Gereblješ. Casopis izlazi. jede nom. mesečno. i

„Veliki svet” objavijuje u prevodu peswie Mao Ce Tins ga, Leonjiđa Martinova, An“ tonija Mačađa, Pjera Revee Wija, Tudora lArgezija, Lava Osinjina, Jevgenija Dolmatov skoga. Umetnička proza ja Mihaila Solohova, Leonarda Franka, TItaloa Kalvinoa, Tu dora Argezija, Alđosa Haksl ja, Čarlija Caplina i Karla peka.

Desetak stakmutih | mađaM skih pisaca pišu studije, član“ ke i beleške: o mađarskoj 14 teraturi u opsegu svetske, 0 Troidu i frojđizmu, D mođernih aumetničkih prav“ ca, o čitaocu, o tri ami romana sa temom iz Drugo svelskog rata, o seriji Knjićš belgiske ammetnosti, O 'noV knjizi Ayvagona, o francuskim rečnicima, o francuskoj ene“ sansnoj poeziji, o Kamiju, 0 Sčipačovu, o tri danska nova romana, o Davičovom romani „Beton i svici”, . Vi 28%

Prikazavši ukrafko ·Davićovo mesto u jugoslovenskoj lie“ raturi, „prikazivač njegovož poslednjeg romana (poznati mađarski znalac jugoslovenske literature još od pre rata č tan Čuka) saopštava da Je je“ dan od važnih problema ju slovenske umetničke prože.78? hvatanje savremene temš i, đa je Davičo prvi mapis80 značajan roman sa tema " izgradnje socijalizma u JUB” slaviji. Prikazivač smatra di je Davičo uspeo da izbegne opasnosti crno-belog rika? vanja, i da uđe duboko U ps hologiju svojih junaka. zent smatra da je Daviću tome mnogo pomogla nje, nađyealistička splsateljska izričito mnadrealisi

lost, ·

Pošto se opširnije bavi 447 bulom romana i analizom vičovih junaka. pisac prikazš zaključu'e da je Davičo U vom romanu jzražio goručć Đrobleme jugoslovenskož žH vota:(B..Č) ~

KNIIŽKVNE NOVINK,