Књижевне новине
O __L____L_ CC C—
a Pr ae aiEar ale ije = :-
|S
LJUDI IT GODINE
BORISAV STANKO
Ima ljuđi koji celoga veka pišu'i ostave za sobom čitavu malu literaturu, koja, ukoliko nigu
.u pitanju umetnici ili naučnici, najčešće ostane
posle godinama u ormanima i stolovima potomaka, da je jednoga dana progutla plamen ili, bunjište, često i nepročitanu još jednom. Ima književnika koji takođe mnogo pišu, dopisuju se iz stvarne potrebe, ili iz želje da se i na taj način umetnički ižive, tako da je ponekad njihova prepiska skoro obimnija i značajnija „nego njihovo delo. Ali ima i takvih ljudi od pera i običnih smrtnika koji, iako su napisali tomove akata i knjiga, privatna pisma su im malobrojna i najčešće telegraf{ski kratka.
Među ove poslednje spada i Borisav Stanković. Koliko je meni poznato, a i po pričanju njegove porođice, školskih drugova i prijatelja, on nikad nije mnogo pisao pisma, niti je voleo da ih piše. A sve što je ikada napisao, bar Koliko je danas poznato, najčešće je bilo vezano za neki određeni posao, koji je trebalo preko pisma utanačiti ili okončati, aa njega ili za nekog drugog. Takva su i njegova pisma i karte porođici Takva urednicima listova i časopisa. Takva Književnicima i knjižarima. Takva prijateljima i neprijateljima. Kratka, brza, poslovna. Uvek pisana kao nađohvat, na juriš. Da se ne izqubi pošta. I zato skoro nikad marljivo pisana. Kao uocstalom i većina njegovih književnih rukopisa koji kao da su i sami pisani u nekoj žurbi i groznici. Ta užurbanost, išla je do te mere da ponekad nije bio u stanju ni sam da odgonetne šta je hteo i šta je napisao, lako je inače imao lep rukopis.
Na jednom mestu, u svojoj neđovršenoj Autobiografiji, on i sam o tome govori na ovaj način: da ni urednicima, kojima je nudđio svoje prve Mnjiževne pokušaje, nije nikad mnogo kinđurio pisma niti ih obasipao naročitim molbama (ukoHRo one nisu bile materijalne pritođe, s obzirom da je bio skoro čitavog svoq života oskudđan). Prosto: može-ne može i gotovo!
Jeđina kerta koja je sačuvana do danas u njeaqovoj porodici, upućena jednoj od njegove tri kćeri, najstarijoj, u vremenu posle Prvog svetskoq rata, naoisana je tipično borinovski, kratko i skoro bez ikakve interpumkcije. Jedva ako ima tri rečenice, pa i one, ovet, po niegqovom običaju, neđovršene: „Šta ti radiš i keko ti je u Školi Jesil (a) fotografije od Dremine (Donine) ćerke Mnogo te poz dravlja Tvoj Tata“,
Koliko se sada zna, najduža i najzanimljivija pisma, karte i beleške, u vidu pisama, sačuvani su u arhivi grada Sarajeva, Matice srpske u Novom Sadu, Jugoslavenskoj akademiji znanosti i wmjetnosti u Zagrebu, Arhivi Srpske akademije nauka u Beograđu, Muzeju u Sremskim Karlovcima, Narodnoj biblioteci u Beogradu, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i kod ' pojedinih prijatelja i rođaka u Beograđu i po mutrašnjosti. ! ny
U pismima koja se čuvaju u arhivama Matice srpske i Karlovcima, pominje se više imena, ali se iz teksta vidi ko su te ličnosti i u kakvom odnogu ih Stanković pominje: hajčešće opet u vezi sa svojim poslovima oko izdavanja dela — matemnijalne prirode. | U Institutu za Kujiževnost Jugoslavenske alta demije znanosti i umjetnosti u Zagrebu čuva se jeđan književni oglas povodom prvog izđanja „Nečiste krvi“, koji je Stanković uputio Matošu, svoni prijatelju još iz Beograda. TI u njemu se uglavnom govori o muntenijalnim pitanjima. Između ostalog, tu se kaže iovo: „Dragi Matoše, ne aj se od ovoga pošto sam uverem da lično nećeš mi pomoći kao ni ja tebi. · nadam se od svega OVOG ničega Kakvom dobru (reč je o oglasu koji je trebalo da iziđe u nekom zagrebačkom listu za „Nečistu krv“). Ovo je više inat đa se viđi: đa li se može kod našeq mnarođa, a bez partija i· koterija, sa jednim ne kažem dobrim literarmim ali bar solidnim Što god postiči“.
U Univerzitetskoj biblioteci t Beograđu Ssačuvano je i jedno pismo koje nije Bora pisao, ali se i ono odhosi na njegovo vazda teško materijalno stanje. Pisali su ga nekom arhimandritu ili vladici u Sremu Veselinović, Nušić i Brzak: „Imam jednu molbu —E veli Veselinović — na tebe i Sv 'Obitelj. Tiče se jednog našeq literarnog brata Borisava Stankovića pripoveđača. To ti je pravi ponorelac. Em siroma kao đavo, em bez službe, a vrh svega i neka ga groznica napopastila. Mislili, mislili, i ja i Nušić i Brzak i đokonasmo đa te zapitamo: nećeš li ga primiti na jedno izvesno vreme kod sebe...“ /
U pismima upućivanim sarajevskoj „Nađi“ opet se, manjeviše, uvek o materijalnim stvarima govori: „Molim Vaš đa me pre svega izvinete za ovaj možda neumesan i drzak korak. Ali ja sam primoram i evo me — makako Vi mislili, gde Vas molim da mi. pošaljete ođ honorara za crticu „Tajni bolovi“... Verujte mi g. Uređniče, da me je
na ovo nagnala krajnja sirolinja koja me od rođenja prati, jer sam bez igde ikoga i onda sami
možete zamisliti kakav je moj život...“
Istine radi, u pismima koja se čuvaju u arhivi.
Matice srpske u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Beogradu, ima podataka i o njegovim delima i zdravstvenom stanju, o kućama i ulicama u kojima je živeo, o njegovoj ženidbi, pa i o njegovu poslovičnom „zulumćarenju“., Ali najzanimljivije je ono gde on govori o svojim delima, napisamim ili koja namerava da napiše. Tu se on vidi
· ceo, sa svim svojim negativnim i pozitivnim stra-
nama, i kao Čovek i kao pisac: naprasit, ponosam, ali često i vrlo samokritičan. Ono što u ovim pismima, nemarno napisanim, kao i ostala njegova korespondencija, izuzetno iznenađuje, to je nje-
:, gova peđantnost i prefinjeni ukus kad je u pi
tanju štampan tekst. Iako se ponekad „cenka“ za svaki dinar sa urednicima, on se 'iskreno odriče
?
značajnih suma, pristajući: da sam plati štamparu
novu korekturu i slično, samo da mu delo bude
što umivenije i bolje. ' Siniša Paunović
|_____ _____ __ ____---- "TT n" K—.
21 MA Ć | i . Žž
U SVOJIM PISMIMA ·
KNJIŽEVNOST NA PREKRETNICI
-
Ww književnom stvaralaštvu pmema »sezone«, li jesen se obično smatra kao početak sezone za izdavače. TO je bio povod da đođe đo razgovora immeđu pretstavnika izdavačkih kuća, književnih kritičara i novinara u toku kojega, su imneti pogledi na stanje u 5avremenoj francuskoj književnosti. Najveći đeo književne scene i najveći đeo publike — rekao je poznati književni Kritičar lista »PFigaro« — plene balzakovski romani, Te romane nastavio je on — karakteriše potpuna izgrađenost i reljefnost karaktera koji se sukobljavaju u raznim situacijama, pri čemu fi sami karakteri i situacije imaju logički razvoji. Od mladih pretstavnika tog trađicionalnog realističkog pravca najpoznatiji su Troja, Drion i versel, pripađnici iste škole iz koje su DOtekli Morijak, Dijamel i Romen. Ali, u poratnom periođu, pojavila su se i dva Vvelika, izrazito modđerna pisca: sartr i Kami. Pored Sartra 1 Kamija postoji i grupa mlađih romansijera-mođernista 5a izvesnim zajedničkim crtama: Bob Grije, Natali Sarot i Žan Lagrole.
Rtomen Keno, uređnik >»Enciklopedije svetske literature«, smatra ovu grupu veoma interesantnom zbog izvesnih teh ničkih novina koje je unela u roman. U svom poslednjem romanu »Portret nepoznatog«, Matali Sarot je otišla skoro do granice apstraktnog pripoveđanja, Taj njen roman, koji je skoro bez akcije, Reno naziva »antiromanom«. Tek na kralu ove Knjige čitalac postaje svestan namere pisca da preko maglovitih karaktera ličnosti nemaju imena već samo nazive »On« i »Ona« — i njihovih besađržajnih razgovora simbolizuje banalnost 1
| bemznačajnost životne stvarno~
sti.
Pretstavnik izdavačke kuče Žilijar smatra da se francuska Književnost danas malazi na prekretnici: prošlo je doba »velike literature«, aristokratije i krupne buržoazije, 4 novi čitalae, koji se javlja u masi, još nije nnšao adekva=– tan izraz svojih težnji i ukusa, a za to će mu možđa biti potrebno desetak godina,
* ”
PABLO PIRASO GLUMAC
Ma američkom televiziskom programu, koji se đaje svake neđelje po podne, pre dve ne đelje prikazan je jeđan film. u kome je protagonist pozna ti slikar Pablo Pikaso. U pitanju nije bio dugometražni igrani film već pretistava đokumentarnog tipa, gđe je umetnik tumačio samoga sebe. Ovo, naravno, nije prvi Tilm wu kome se kao glumac pojavljuje slavni slikar. Nikol Vedre ga je snimio u filmu »Život počinje sutra« Italijan wUmer i Francuz H. G. Kluzo posvetili su mu takođe dva uspela filma. Ali ova američka verzija, u koju su ušli neki đelovi Kluzoovog đeia, ispala je najinteresantnija. Na ovom filmu prikazan je Pika-
U Meksiko Sitiju bila je otvoreni izlož grafike ma kojoj su bili izloženi lovi Zlatka Price, Aleksandra Vilima Svečnjaka, Ankice Oprešnik i drugih. Na slici: deo izložbenog paviljona
Jakca,
povoljno je ocenija' ovu izložbu.
FRANCUSKA
U okviru „hiljađugodišnjeg“ trađicionalnog sajma u ita-
lijanskom mestu Goncaga, blizu Mantove, po deseti put ove godine pjodeljene su. nagrađe „Sucara“ za umetničke radove. Premije su dodeljene slikarima Pijeru Martinu, Vinčencu Čardui vajaru Aliku Kavalijeru. Kod ove „kul- · turne manifestacije“ najzanimljivije je to Što se kao nagrade daju domače životinje. Prošle godine je to bio
| |
so kako w kratkim pantalona-
magarac, a ove svinja.
Na slici:
vajar Kavalijere sa
svojom „premijom“,
ma | sandalama crta golubicu,
mođelira jednu vazu i pravi na podu figuru od predmeta koji su mu bili pri ruci. Egzibicija se završava crtanjem figura igračica na velikom ziđu. Za celo vreme filma PiRaso ne govori, »Ja ne gOVvorim. Crtam« — rekao je umet nik američkim „HKino-operaterima. *
IZLOŽBA SLIKA IZ ZBIRKE EDVARDA ROBINSONA
Muzej Lepih umetnosti u Montrealu priređio je neđavno izložbu slika zbirke grčkog brođovlasnika-milijarđera Sta vrosa Niarkosa, koje su ranije bile vlasništvo holivudskog glumca Edvarda Robin=sona. Na izložbi su uglavnom zastupljena dela poznatih ev” ropskih i američkih umetnikx. s Wkraja prošlog i početka nmašeg veka. Ovaj poznati američki glumac sakupljao je slike i upotpunjavao svoju zbirku punih triđeset godina, ali je morao da ih prođa zbog razvođa sa svojom ženom,
*
BORBA PROTIV CENZURE U AMERICI
Nacionalni komitet za Knjigu Sjeđinjenih Američkih Država, sleđeći Krilaticu »knjige nisu luksuz Već potreba«, objavio je pođ naslovom »BSlobođa čitanjac seriju svojih anketa i izveštaja u Kojima su ispitani problemi koje name će zloupotreba cenzure u SAD i potražena sredstva đa n
*
\
*
javnost prodru ranoga đobra dela zabranjena u Americi,
x.
MEĐUNARODNI MUZIČKI KONKURS U RUMUNIJI
U spomen velikog rumunskog muzičara „Georga Ene~« skua u Rumuniji je ustanovljen Međunarođni | muzički konkurs koji će se svake treće gođine ođržavati u Bukureštu. Prvi konkurs počinje septembra 1958 godine, a prijave se mogu podnositi sve đo prvog juna iđuće gođine. Na ovoj manifestaciji mogu uzeti učešća violinisti i pijanisti koji nism sfariji ođ 33 godine.
Xx.
ROMANI HEMINGVEJA I PAMELE MUR NA FILMU
Poznati Hemingvejev roman »Starac i more« počeće uskoro đa se snima na Havajskim Ostrvima u režiji Džona Strugesa. Takođe se saznaje đa je jeđan holivuđski prođucent otkupio sva Minematografska prava na roman »Čokolađa za doručak, čiji je autor osamnaestogođišnja Amerikanka Pamela Mur. Ova knjiga američke Fransoaz Sagan je inače dđuže vremena bila na listi bestselera u SAD, a sličan je uspeh đoživela i u Francuskoj. ,
*
„NOĆ JE OKO MOGA DOMA”
Nije čest slučaj đa prvo be" letrističko đelo jednog mladog književnika, izazove toliku bu ru u Mnjiževnim (i ne samo
| JUGOSLOVENSKA GRAFIKA U MEKSIKU
ba savremene . jugoslovenske Mihe Maleša, Rika Debenjaka, Lukovića, Nikole Martinoskog, Božidara
Meksička kritika
„Glasnik Etnogrofskog muzeja“
Najnovija, XVIIL knjiga »Glasnika Bitnografskog muzcja u Beogradu pojavila se 58 uobičajenim zakašnjenjem od skoro dve gođine.
većina priloga u nJoj pretstavlja rezultate ispitivanja danas mahom zapuštene domače amradinosti i zanata. U stuđiji »Opanci i opančarsk} zanat u Srbiji 3% osvrtom na muzejske zbirke« Jerina Šobić je svestrano proučila vrste Obuće naših najširih narodnih masa. U rađu »Mutavdžije Niša i okoline« Jovanka Nikoıić prati razvoj i izumiranje izrađivanja predmeta od koZzje dlake; nekadanjoj izrađi sapuna i sveća posvećena je stuđija ĐDobrile Milojević-Rađović »Mumdžiski zanat u Aleksincu i Svetozarevuć. pPrema zbirkama 'Đıtnografskog muzeja u Beograđu Ttastislava vuković je opisala starija sredstva Za osvetljavanje. Bo“. siljka Rađović đala je ski pregled proizvodnje alkos holnih pića 1 današnji mnačim pečenja rakije u Srbiji; Branislav MRusić izložio je razvoj · suvača-mlinova koje pokreću konji, a Radmila Polenaković razvoj i đanašnje stanje samardžiskog zanata wu Kumanovu. |
Ostali saradnici sut Ivan
Zdravković, Milka Canak, Mir.
ko MBarjaktarović, Tomaš Katanić, Branislav Krstić, Miodrag Lalević, Ljubiša Janković i drugi.
Poslednjoj Knjizi »Glasnika mntografskog muzeja u Beograđu neđostaje aktuelnosti ne samo zbog toga što je izlšla sa velikim zakašnjenjem nego i zato što njeno wredništvo ne prati slične publika cije i rađove iz oblasti etnologije kođ nas i na strani ni ti reagira na njih. Pri svem tom i ova knjiga, kao 1 prethodna, obiluje stručnim prilozima Koji sveđoče o tome
da saradnici Pitnografskog mu.
| zeja u Beograđu ozbiljno shva taju svoju ulogu sakupljača, čuvara i tumača objekata na-
še marodne Kulture. (Ž. Mlađenović)
„Književnost“ 9
| | Makon briljantnog uvodnog
eseja Stivna Spendera »Kako
| lim
w književnim) krugovima jeđne zemlje kao što je to učinila knjiga »Die Nacht steht um meim Haus« (Noć je oko moga đoma) Karlhajnc Dešnera (Karlheinz Deschner),
Dr. MKarlhajnc Dešner pomnat je u Zapadnoj Nemačkoj kao pređavač, kao tumač đela modernih Književnika i književni Kritičar. Ovim svojim Đrvim delom uspeo je da uzbuni kritičare svih pravaca, i stekao je isto toliko ođušev” ljenih pristalica koliko i pro» tivnika. Mzgledđa da je o tom đelu napisano više Kritika no ma a kom drugom bosleratnom i da. kritike i pisma upućenma lično piscu iznose više strana mo Sto iznosi sama knjiga!
Qzđavačko pređauazeće ListVerlag priložilo je knjizi jedan đođatak koji sadrži mega tivan stav jednog od lIektora i Dešnerov odgovor na io mišljenje. Uwporna ođlučnost 5 kojom MDešner brani svoje delo uliva respekt, a i đoprinosk razumevanju njegova političkog | književnog stanovišta.
Nije to roman u klasičnom smislu, već ispovest jednog očajnika koji je hezađovolian sobom i svim što sa okružuje, ali u kome još nije potpuno zamrzlo etičko osećanje, koji još veruje da vređi ramobličiti stvarnost da bi se iznošenjem gole istine izazvao revolt sa željom đa se to sštanje izmeni. Svoju ispovegt, upravo optužbu, kao i svoja
sećanja i ragnovrsne asocija-
cije, napisao je u jednom potezu, bez pređaha, skoro sa» bplićući se o WVvlastite reči, preg nantnim „jezikom, i njemu svojstvenim stilom,
»Knjiga mora da buđe sečivo koje pogađa zamrzilo more mu namac Taj Kafkin zahtev MDešner je ispunio: nemilosrđno otkriva, kroz ispovest svoO-
. ga junaka bolna. mesta đana-
Šnjeg društvenog stanja i čoveka wu njemu, i uspeva da postigne željeni cilj: izaziva. pozitivnu reakciju, buđi ž#elju i čeliči volju za otpor haosu, „Pespuću, beznađežnosti kojoj je čovek XMX veka izložen. »Ovali tekst, koji se tako be somučno batrga, u osnovi je samo jeđinstvem dokaz bespomoćnosti« »...čoavek slalno dolazi w iskušemje da se tre-
istori:
' deo
OOU VOR TRK O 4 izLOG CASOPISA KK
pesnik piše«, poezija t ovom broju „Književnosti« (zastupljeni pesnici: Ante Cetineo,„ Augustin Stipčević, Ljubiša Jocić i Mirjana · Stefanovičy ostaje sasvim u senci Spenderovog Vvispreno izloženog pe: sničkog iskustva. Štampan ja početak drame Marijana Mats kovića »Vašar snova« i nastas vak pripovetke Miodraga Bws latovića »Malo sunce« — pro“ za koja je, pored izvesnih (suvišnih) naturalističkih _detalja. mwusta, jeđra, privlačno napisana. od eseJa
i Članaka (Božidar Kovačević,
Bora Ćosić, Jovan Hristić) najvređniji je prilog Stanisla» va Šimića »Pogleđ u hrvatsku književnu Kritiku u posleđnjih 50 godina« u kome su, u obliku sentencija i aforizama, ma đuhovit, oštrouman šimićevski način, iznešena žzapas žanja o prilikama i neprilikas ma u movijoj hrvatskoj Kkritis ci. Zanimljiv je i prilično sim patičan prilog dr. Slobođana Popovića »Memoarski fragmen ti o Milanu Pređiću«.
„Republika“ 8
Moramo prethodno zabeleis ti, makar i sa zakašnjenjem, makar i površno, odličan dvoi broj 8— zagrebačke »Repus blike«: vrlo zanimljivu, ori“ ginalnu i smelu prozu Vojina Jelića pova«, pripovetku Krste Špos ljara »Uspinjali su se prema izlazećem suncu«, kao i stihos ve Marina Franičevića, Simo vučetića i Nikole Bopa, poređ niza drugih interesantnih pri: loga.
u 8 broju pažnju »ejviše privlači pripovetka Đušankej Popović-Dorofejeve »Darovi noći«: jedna pripovetka u pra vom smislu te reči, koja us poređo analizira dve ljudske sudbine, sađrži lirski i psihos loški podtekst, i istovremeno privlačnošću kazivanja sasvim, priđobija čitaoca. Pesma u
"
prozi Izeta Sarajliča »Miting u ) #Hr-molue ima lepu ideju, al
joj efekat umanjuje pretera» no koketiranje sa jmenima Nataša Rostova, Zoja, Lenjingrad itđ. Odđ ostalih priloga vredi spomenuti uvodni esei Matka Peića o Viahu Bukovs cu, pesme M. S. Mađera (nas ročito »Tajne«), putopis Bord Pavlovića i prevođe poezije
proze čeških pesnika, Anrt Mišoa i Vlađimira Dudđincevar (1. LO.
OPET NA FILMU
Posle đuže pauze, poznata italijanska filmska glumica Đina Lolobriđiđa ponovo je počela da snima, Zajedno sa njom, u filmu italijansko-američke koprodukcije „Ana iz Bruklina“, nastupaju Vitorio đe Sika, AmaNazari i Amerikanac Dal Robertson.
*
sne o zid«; »Žan Pol Sartr je to u svojoj. »Mučnini« već mno go bolie rekao«. Drugi pisel,
međutim, čija imena na tera“
zijama Rritike mnogo znače, đali su vrlo povoljna suprotna mišljenja: »Ova tanka, uska knjižica vređi više nego hrpe zabavnih Knjiga« (Helmut U“ Tig); »Dešnerova proza o Živo" tu i strađanjima pojedinca 0d
| opšte nečovečnosti u ovoj
pohi ima mestimično proboj mu snagu metka. Mao. prve" mac: veličanstven dokaz đarO" vitosti« (Kari Krolov); »EVO zašto me Vaša Knjiga toliko
Zanima i skoto fascinira: već
od prvog ređa sam pod utiskom da sam najzad naišaO na knjigu koju sam ođuvek želeo da napišem i nisam je napisao« (Hans Erih Nosak); ! najzad Gerđ Vernera: »Nađajmo se da nijednoj in” stanci neće poći za rukom da
reči
ukloni dčlo »Noć je oko mog?
đoma«, hoje mnoge ozlojeđu“ je, jer je ono hitan, nezamen” ljiv literavan 1 etički doku“ ment ove smetene sađašnjice“
(KR. Maletin)
KNJIŽEVNE NOVINB |
životna,
„Savez školovanih 1os'