Књижевне новине

| SUVOPRAVNA RASPRAVA.

O AUTORS KOM PRAVU .

De lege lata i de lege ferenda sa naročitim osvrtom na dr. Fedora Bazalu

Još jedna: runda, ove doscdne svetu da je takav stav pravnika bi organizacije ncših autora došle skom jeziku, preštempaju njegove

autorskopravne i

pravnopravne bio presudon za ukidcmje čloma.il .do sredstava za kulturni fond koji članke o oculorskom pravu? Da li

rasprave o aulorskom pravul Vo- starog Zakona o zoštiti. autorskog 75e lormira iz doprinos za dela će biti dužni da mu plate hono-

ljom redakcije i mojom rešenošću poslednja. Dr. Fedor Bazala ni ovoga pula nije hteo da posluša moje zaista dobroncmerne savete i sugestije da »prigrli svoj. mir« i okoane se ove diskusije koja je listu na feretu, čitaocima na do” sadi, ne doprinosi Bazalinom prav nom ugledu, ac meni oduzima vre-

me. Nekoliko citata i stilskih figu-*

ra kojim sam po sili svoje prole= sionalne delormacije nocstojao da začinim svoj iekst, ne bih li ga. či-=,

· taocimer učinio monje suvoparnim,

drug Dr, Fedor Bazcla protumcčio je kao »duhovitu literarnu kozeriju« dajući tako svakom svoje, tojest, uzimajući sebi pravo a meni ogtavljajući literaturu, Njemu je »Šim ie pročitao literarni nocslov čicmka« bilo jasno da se tu »ne radi: o ergumentima za opravddnje stava po pilcmju jednog instituta iz oblasii autorskopravne zaštite« i zato sam ovom svom člonyu: ncemerno dao suvopravoan pravni'ndslov kako bi visprenom Dr, Đeozali -: sčim pročita naslov« od prve bilo, jasno da se ovogq. pula radi o pravu, samo o pravu, i nišemi više. Smatrajući se izazvanim Dr.“ Bozala želi do a. ovom ncašem dueli on ima prednost izbora os ruažja. Pa dobro, kontrolisaću ovoga puta bolje svoje književne strasli i nagone, od sada pc nadalje svesno ću se Čuvati svih literarnih žicfuta 1 odreći se svih onih prednosti u vlodonju perom koje mi daje moja prolesiju. U ovoj našoj raspri. tući ćemo se, dokle, na terenu ko= ji Dr, Bozalea smaira svojim, te= škim proevničkim sabljoma suvih porcorolca, i zaista će mi biti žao ckto ne uspem dc i svoju pisme nosi t dovoljnoj meri. prilagodim njegovoj kako bismo i u iom po=gledu bili jednaki, Neću, dokle, recitovati stihove za vreme duela pobut jadnoga Sirana, ali, predosećam, neću moći da se uzdržim dc baladu ili rekvijem ipck ne ka= žem na kraju, pošto Dr. Bazali izbijem proavničku sablju iz ruke. 1 to ne zbog sujeinog i zlobnog zadovoljsiva, što sam, mada pravnik u ostavci, savladao jednog akilivnog pravničkog matadora, Odevno sam se okcmuo flakvih zadovoljstova. Ne bih' se" mnogo obzirao nina Bazclim 'ne- mnogo ko=> rektem · način diskulovonja,.. slavijnie navodnica mad reči koje nisi moj, ispuštonje delova rečenica i izvrtenje njihovog smisla, pa ni na njegove mnoaivne i nevešte pokušaje da me suprotstavi Noarodnoj skupštini, biračima, državnim finmmsijoma itd. Ali Dr. Bazalc me ie svojom upornošću naterao da se ponovno pozabavim pravom, da ponovno otkrivom 'pravnika u sebi, i, što je najvažnije, oduzeo mi nekoliko dona vremena koje sam morao da ponovo ulrošim na čitanie zcoakona i piscmje ovih dvaju odgovora. A io nikako ne mogu dem mu oprostim.

Sad, da počnemo. Od sporednijih pitomja. da bismo se zagrejali. Ustupom dr. Bozali prvi udorac, On je tvrdio: 1) »Pitonie trajanja zaštite regulisano je u člemu 6 bis Konvencije (»>Službeni vesnik Pre= zidijuma Nerodne skupšline FNRJe br. 13 od 1 jula 1951 godine), koji u stavu 1 „doslovce određuje: Trajonje zoštite...« itd. Docnije, u vezi sar trajanjem zoštite po isteku 50 godina od smrtli autora, on 50 poziva na »člon 6 bis stav 2 Konvemcije« i i

I prvi i drugi stav pomenuiog člona 6 bis Konvencije govori o sasvim drugim stvarima, a pitanja o kojimc je govorio dr. Bazola regulisemer su članom 7 stav 1 i 2 Konvencije. U prvom odgovoru dr. Bozali ja sam mu io ukazao i on je u svom drugom člcemku prećuino io priznao i ispravio,

Verovatno se radilo o dr. Bazalinoj omošci i previdu i u celoj našoj raspravi to je u Osnovi nevaŽan i sporedom delolj. Ali, drug dr. Bezala je imao dve nedelje na rošpolagonju da spremi svoj odgovof,'on je svoj stav izložio pisme no, precizno navodeći broj i datum Službenog vesnika, pa je elo ipak pogrešio, što ga nimalo ne smetc da mene uporno goni Slo scm, ušmeno izlažući i improvizujući, upotrebio za izvesne pravnike reči »nedovoljno studiozni«, a u pro= šlom člemku'zbog toga se još i izvinuo,' Međutim, činjenica. je da tcukve omaške ne ukozuju baš na veliku sfudioznost njihovog cutord, «a nije baš ni slavno za jednu visoku pravnu šaržu da je isprav= lje u tokvim stvarima jedon pravnički Tedov i io još u stavci. 2) Dr. Bazala je tvrdio da je produšženje cutorsko pravne zoštile po iheku 'bedeset godina od. autoro> Ve smvli „suprotno odredbamc Barske b}konvencije i toj njegov štav bio je glavni predmet našeg dosadašnjeg neslaganja, a svojevremeno mi je objašnjeno od čla~

nova skupštinskog Odbora za proKu Majda VE, NOVINI,

prava.

Uostalom, dr, Bazala je io jasno tvrdio i u svom prvom člemku, Pošto je citiroo tekst člana 7 stav i Konvencije, kojim se zoeštita fiksira na pedeset godina po qutorovoj smrti, a sumarno se dodirnuo ostalih stavova i članova Konvencije kojim se reguliše irajanje zodštite, on je dalje ncstavio:

»U takvim okolnostima postojc= la je samo jedna mogućnost, a io je da se ove odredbe Bernske konvencije prenesu u naš novi Zakon o autorskom pravu. To je i učinjeno, pa je u člonu 48 Zakona određeno dc »cutorska imovinskc prava traju za života autora i 50 godina po njegovoj smrti« sa dodatkom. »cako odredbama ovoga Zakona: za pojedine. vrsle quiorskog, prava nije drukčije određeno« Ovaj dodalak odnosi se na Gutorska. prava na fotograflskim i kinematogralskim delima, kao i na delima primenjene mumeinosti, jer samo za ic dela Bemska konvencije ostavljeu odrešene ruke zemljama polpishicomgc,' pa: je i naš novi Zakon' ovo iskoristio i odredio trojomje cutlorskih prava na tim delima na 5 odnosno 10 godina, (podvukao E. K.),.

Mislim da je ovo dovoljno da bih ilusirovao roniji stav. dr. Bazale u ovom pitanju. Bermskc konvencija, međutim, u članu 7 stav 2 jasno i nedvosmisleno daje svim zemlja mo polpisnicama odrešene ruke da produže trajomje zoušite i preko rokc od pedeset godina po qutorovoj smrii i io za sva dela, a ne samo za šfotografska i kimematograf ska. Prema tome »u tckvim okolnostlima« nije postojala sumo jedna mogućnost iz člona 7 stav 1, koja je i uneta u naš člon 48 novog Zakona, već je postojala i dru ga mogućnost koju je davao stav 2 člana 7 Konvencije, a dr. Bazala je tu mogućnost prenebregao i negirao,

Dakle, produženje zaštite aulorskog prava po isteku pedeset godina od smrti autora nije u suproinosti sa odredboma Bernske konvencijje, I to sam dokazao dr. Bazali, a on se našao prinuđen da u drugom člonku svoj raniji stav revidirau, pokušavajući islina da Tretstavi kako nije ivrđio:· ono šio je remije tvrdio, kako:ge jet nisam shvatio, ili kako som goa: nameman pogrešno interprefircao.,

Nije to važno i neću sad dea se upuštaom u dosadna nagvaždanjc bo. tipu: nije točno da som ja rekao nego je, naproliv, tačno da sam ja tvrdio jitd., jer ne verujem daca će čitaoci imali sirpljenja da to čitaju. Za mene je vožno da sam bio u pravu, da to donmas i dr Bazala priznaje i da ne moram jq, pravnik u ostavci, naknadno da opravdavam i objoašnjavom svoje postavke već je io prinuđen da čini dr. Bazala, pravnički cktivista, 3) Imajući negatiivon stav pre= ma produženju autorske zoštile po isteku 50 godina od smrti autora, kao i premc uvođenju »kulturnog fonda« dr. Bozala je smatrao za potrebno da nom ukože na veliku finomsisku opasnost kojoj bismo se izložili uvođenjem iakvog fonda u naše zakonodavstvo. U svom pr= vom odgovoru on piše:

»Postavlju se pitmje.da li mi imomo računa da,roadi toga da

onih naših aulora koji su umrli pre pedeset godina — plaćamo inostranim „zemljama „potpisnicomce Bernske konvencije doprinose za sva dela stranih „wcutora umrlih, pre pedeset godina (Šekspir, Bal= zak, Betoven pa sad već i Verdi itđe) (podvukao E. K.. Odgovorio sam mu: Nećemo biti obavezni da plaćomo, dragi dokfore! Engleska, Fremcuska i No« moačkc nemaju zakone koji produžavaju irajonje autorskog prava bo isteku 50 godina od autorove smrti, pa, prema tome, fie zemlje ne mogu tražiti zaštitu i honorare za Šekspira, Balzaka i Betovena, kojim nas dr. Bazala toliko plaši. Dr. Boazala se rešio da to prizna za Englesku, Francusku i Nemoečku i u članku koji objavljuje u istom broju lista kaže: »U po gledu ovih zemalja to je tačno«.

Erih KOŠ

Da se u početku nisam zarekao da ću se uzdržavati od upofrebe litercernih ukrasa i recitovonja sBtihova sad bih mu rekao: »Sroamotct je tokvome junaku...« Ovako, po= što sam „obavezan dase držim pravnog rečnika upitao. bih samo: zašto je doktor juris Fedoru Bazali, zakonodavcu i siručnom cuforskopravnom pravniku, bilo potrebno da nas plaši avetima i ivrdi da ćemo biti obavezni da plaćamo. (u njegovom fekstu u prezen tu, a ne u futuru)., Da li zato što je to tvrdio i u svojim elcborctimc podnetim Skupštini uz nmocrt zcko= na? ] da li je to boš znak »studioznosti pravnika« na kojoj toliko insistira dr. Bazala? Zašto on ncma podnosi nea plaćemnje obligacije koje nisu zasnovcne? U ovoj nošoj

. diskusiji to može imcatli samo mo=~

rcilne posledice, a inače, u prcksi,

takvi postupci podležu mnogo stro~

žim propisima. 4) Kao i svi lju di koji nisu imali sreće u sadcšnjosti i dr. Bazala je u ovoj, za njega vrlo neprijainoj situcciji, pokušao da utekne budućčnosli, or kulu futura, i zapitao: šta će biti? Šta. će bili oko Engleska, Franacuska i Nemačka wu bilo kom vi produže rok ~ irgjenja zaštite? po njemu, dr. Bazali, koji eo ignenadno -preivorio: u gorljivon oristalicu kulturnog fonda »produžavonje roka cutorskopravne zošlile je danas jedne sivarnost s. kojom se mora roačuncii« i na »međuncrodnom planu opšia tendencija, Prijulno me iznenađuje, Što i egzakini, suvi pravnici, · ponekad pribegavaju moašti i bave se pro rokovcnjem,. Do sad: smo o stranim zakonodavsivimc, u prcksi, prilikom fiksironja međunarodnih obaveza, običavoli da govorimo de lege lata, a ne de lege jerendc (isto znemo!) o pozitivnom. sadqšnjem pravu, c budućem i

a ne o hipoteličnom, ali, kad dr, Boazala želi da uvede druge, nove običcje, možemo i iako. Kao književnik sigurno ću najmonje imati razloga da prigovaram uvođenju „mošle među pravne kategorije. I zato bih odmah upitao dr. Bozalu šta će biti ako jedon Englez, Francuz ili Nemac budućim sotelitom ili vasi> onskim brodom oiplove na Mesec, i iomo za mesečare na mesečar~

rar? Kao što je poznato letovi: u vasionu su takođe »opšia tendencija na, međunarodnom plonu< i »sivornost s kojom se mora rcaču= nali« pa zašto onda ništa od te moterjje nije predložio dao uđe u naš Zckon o autorskom pravu? Obećao sam da ću biti ozbiljan, ali mi to zoista teško pada pred iako duhovitim Bazalinim cargumen, lima. Uostalom, o tome sam do voljno ozbiljno piscto u svom prvom članku. Rekao sam da »ne verujem doc će io učiniti, pogotovo ne nas radi, ali ako bi se to desilo mogli bismo mi ukinuti noš propis, mada to ne bih preporu= čio (podvukao sada E. K.) Dobri i dragi Dr. Boazala izvoleli su wu svom priloženom člonku progulc= ii podvučeni deo rečenice, ne VGdeći ga ovoga pula iz pete, da bi mi himbeno spočitnuli moju tobožnju nwneprincipijelnosi, Međutim, ja sem boš iz principijelnih razloga w istom lekstu ivrdio »dc še u pitomjima qutiorskog, prava ne rukovodimo samo kriterijem finonsiskog rentabilitela«, Pa ako se već radi o jednoj opšloj iendenciji na međunarodnom plmu, a na naprednoj osnovi kao što. će pri znati i dr, Bazala, zašto bi socija= listička Jugoslavija trebalo da bude poslednje koja će je uvesti. I zar ne bi bilo prirodnije da u iome prednjačimo, pogotovo šio ncim ne bi ncmeinulo »ogromna« plaćanja „inostrmsivu kako to ivrdi dr. Boazala, 5) Pošto u svom odgovo ru nisam spomenuo. Verdija dr. Bazala se brže bolje uhvatio za njega i mada Verdi nije slamka, ipak neće pomoći dr. Bazali da se održi. Međuiim, ja Verdija namerno nisam pomenuo jer taj slučaj, troži „malo opširnije objašnjenje. Ali, pošto je dr. Bazala ubacio sod Verdiju u borbu kao poslednju stratešku rezervu moraću i sa lim doe se pozabavim, lim pre šlo će se na tom slučaju pokazati da je dr. Bazala pogrešno shvatio propis Bernske konvencije (člom 7 stav 2) kao pitanje kulturnog fondc, inslilucije javnog domena (»domqaine public pcyani«) i »principa reciprocileta« kako je lo ivrdio i.,u svom prvom članku. Dr. Bazala piše: ) aHiaš di

>A- Štor je str 'Balijom, Čehi

'vačkom i čilavim nizom, drugih Be=

malja. koje već. donas imaju duŽi rok zošliteP« A. zatim: »Vetdi spada među one qutore od čije smrti je prošlo više od 50 godinc ioko da mi po, Bernskoj konvenciji nismo obavezni da za njega plaćamo honorare, Ali ako, uvedemo »kulturni fond« i time produžimo rok” irajanja zoštite za dela na 'Bih autora, moramo plaćati honorare i za dela Verdija-.

Ttalijo i Čehoslovačka imoju isti na inslitucije javnog domena i kulturne fondove šio „ međutim, ni= šta ne znači u vezi st pitfonjem O kome diskutujemo. Bernska konven cija u celini, a posebno čicm 7 stav „ ne poznaju instituciju »domoaine public payonte i polpisnice Konvencije, dakle, nisu ni mogle u vezi sa tom instlitucijom uzeli ne» ke obaveze na sebe. Uvođenje fa kvih inslitucijo u nacionalna zcakonodovsiva potpuno je lunuircšnja stvar svake zemlje. potpisnice. .Izgleda, (kao pravnik u ostavci vw OvO misam siguran) da ivom-

Marko Celebonović: Terasa.

ei i polpisnici Bernske konvencije instituciju javnog dobra i kuliur-

nog fonda nisu ni iretiraoli kao cu~

torskopravno pitanje već kao fiskal no i kulturno tcerko da tome pitemju u Konvenciji nije dat ni onaj romg

koji imaju druga pitemja koja se

u Konvenciji pominju ali je poipi~

' snicima ostavljeno da ih slobodno

rešavaju. Da zaključim: u pitomju

Verdija nije bino da.li u Italiji.

postoji ili ne postoji institucija javnog dobra i kulturnog fonda; za nas je a smislu čland& 7 stav 2 Konvencije vožno koliki je rok zaštite u Italiji, odnosno da li je duži od 50 godina od auiorove smrti, To isto voži i za Čuhoslovačku, i sve ostale zemlje polpisnice Konvencije. Dragi druže Bazala, nisam se ja samo telelonski obaveštavao, niti sam samo nc brzinu i naknadno listao knjigu Dr. Vojislava Spaića, Takav luksuz mogu sebi da dozvole samo dktivni pravnici, & ne cvcikvi oklinviseći kakav som ja, Čiio sam ja i starostavne knjige in= džijele, a da ste i Vi to učinili utvrdili biste! * :

a) da Talijanski zakon u členu 25 određuje: »Prava privrednog korišćenja dela itroju za života au> fora i do isleka ·pedesete kalendoerske Godine po njegovoj smrtti.«

b) da Čehoslovcički zakon u člcnu 65 stav 2 određuje: »Ukoliko su imovinska prava autora preneta na naslednike, zoštita traje još pedeset godina od smrti cutord,c<

Dakle samo 50 godđinc i semo do ioga roka, »do toga bedema« .mogli bi irožiti zoštitu kod nas sve ako bismo mi zaštitu produžili i preko toga roka, Italija, istina, u» bire državne takse i zc izvođenja ili štomponja dela starijih ćutora koja su u javnom domenu (člonm 175 i 177 zakona) ali se o iome govori u posebnom odeljku Koji nosi ncslov »Državne taksee i za isla se radi o državnim icdksama posebne vrste kao što su, napri= mer, one koje plaćomo za peccmje u rekoma koje su jeavno dobro. Slična je situcćija i sa Čehoslovačkim zakonom gde w kulturni fond ulaze porezi od autorskih pra va zaštićenih autora, doprinosi izdavačkih preduzeća, pa i takse na korišćenje dela koja su proglašena za javno dobro. Kulturne fon= dove imaju i neke skondinavske zemlje od, knjiga koje se čitaju u bibliotekama ali nikom peametnom ne bi palo na um da tu instituciju vezuje za Bernsku konvenciju i

čl, 7,

Pošto dr, Bazel neće verovati meni moraću ipak, zbog njega ca ne mene radi, da se pozovem i nd mišljenja nekih qutoriteta, Prole= sor dr; Štempiher sa Ljubljonskog univerziteid, kome se Udruženje

književniker Srbije -obretilo sc. je=

dnom”emnketom,' koče o tome pitanju sledeće: ” : »Bernska konvencija nema nika kvih odredaba o »domoaine public payante; zato unijske države imaju, u tome pogledu poipuno slobodne ruke«. Zatim: »Nijedna država u= nije ne može prema drugoj unij• skoj državi izvoditi retorzije zbog uvođenja »domaine public paycnte i to zalio šio »dpp«•« po MBernskoj konvenciji nije propismnm i jer su retorzije po člomu 6: TI BE dopu=~

Štene somo između neunijskih dr=

Žovoa...«

Profesor dr, Roastovčoan sa Zacre= bočkog univerzitet kaže o istoj stvori: »Međunarodna konvencija — Bernska konvencija ne predvi= đa »domaine public paycmt«! Prolesor ne veruje da bismo mi u I5 foliji uspeli sa fokvim zohtevom ako bismo takvu odredbu uneli u naš Zakon i dodoje: »Ovo bi se pi= tonje moglo sa sigumošću reguliTali sa stromim državomca koje po= znaju »domaine public peycmte ili sličnu usitemovu, samo biloterainim ugovorom, odnosno na bazi reci« procitela, Sve io fim više, jer va> ha očekivati, da će i druge države

— koje poznaju »domcine public"

payocomi« ili neku sličnu wstemovu stoi na stonovište, da se lu me radi o zaštiti utorskog prava, već o fiskolnim obavezama, kojima se opterećuje kod njih slobodno izdavemje djela (nakon izmokc zoštitmog roka) u korist jačanja domaćih kulturnih fondova a ne siramih«. (podvukao E. K.).

EFio kako stoji sa Tilijom i Čehoslovačkom, ca slično je i sa »či= tavim nizom drugih zemoalja« dr. Bozale. Sudeći po knjizi dr. V, Spaića taj »nize se svodi na Braziliju (BO godina), Španiju, koje je propisala rok od 80 godina i Por

tugal, koji nije ogroaničio rok. De.

li dr, Bazalc ozbiljno misli da bi ove države svojim pravima mogle da ugroze ncše državne jinonsije i naš lični steondard?

Sad, na kraju ove dosadne cu torskopravne ! orgumentocije još scamo nekoliko pitonja,: .

Zašto je dr, Bazoala ćuteći, obo=> tene glave, prošao pored činjeni= ce· (na koju sam mu ukoz Aulorska agencija za 12 Godina

postojomja starog Zakona o za> · Šliti utorskog prava, wu kome ie

trajemje autorskog proava neogra> ničeno, nije od »niza zemcalja« pri-

mila nijedom zehtev za plaćemje

autorskih brava zca davno umrle culore; ni za Rosiriija, ni sa Donicetija, među ostalim, Da li se Ice liju odrekla svojih prava iz dženilmenskih razloga, zato što je znae la da sa svojim zahtevom ne bi

mogla uspeli, ili zato da. bi meni

ao) de

dele crgyumenie protv-dr, Bozele, Zašto je dr, Bozala izbegao da se osvrne na moje upozorenje da se

autorski honorori ne regulišu Bem=

skom konvencijom, ni Zakonom o autorskom pravu, već, uredboma o honorarima kojim je bilo Iako pro= pisati, za dela koja su u pitemju, iako niske honorare da naši izdaci niukom slučoju ne bi mogli biti »ogromnix Se MMO

I sad, pošto su w ovom Ypravs ničkom mocčevalačkom duelu ods bijene sve doktorove porade, pi= tem ga najzad hoće Ji dobrovolj« no položiti svoju pravničku . pclos šinu jer sad jc prelazim u napo,

· 7): Člonom' 43 našeg Zakona o Gdutorskom pravu, koji je fako le= po pripremio dr. Bazala, uvodi se »domaine public payent« nad na= rodnim književnim i umetničkim tvorevinama na neodređeno vreme, Pošto su takva dela predmet javnog dobra u »nizu zemqalja« polpisnica Bemske konvencije, pa i u Italiji, zat se oprezni i štedljivi dr. Ba= zala ne plaši da nas je time izlo= žio velikim i nepotrebnim troško» vima. Po logici dr. Bozale mi bismo sada ili u buduće, kad se na osnovu »opšte lendencije« dr, Bazale u »nizu zemclja« produži ira> jemje autorskog prava i uvede instituciju javnog domena u Gulor= Skom „pravu, morali da ploćoamo »ogromne izhose« ne samo za »Hiljodu i jednu mnoć«, »Gilgomeša«, »Ilijadue, »Odiseju«, »Nibelunge#, »Kelevalu« već, što je mnogo opdsnije, i za sve mnogobrojne ncipo= litmske i druge trqlalajke i sevda+ linke koje se, kao što je poznato, ne rcdiju i drugde, mnogo više izvode od Verdijc, Rosinija, Donicetija i ostalih tuti kvonii muzikonti, Eto, dakle, ko podriva naše državne fincmsije, upropaštava naž standard, i stvara »jedcm novi isret koji pada na fond lične polrošnje, a koji trebo da snose noši ljudi«. 1 zato, cGko već sutra .jaje na pijaci bude za dinar skuplje, znajte dcr je to otuda što ste slu= šali pesmu »O, sole mio« i da je za io kriv dr, Fedor Bazala, a ne poipisani Erih Koš. Eio ko: nije imao dovoljno »poliičke svesti i građanske discipline», · Neka . se zna. :

Uostolom, o tome pitenju odlu= čio je i narodni referendum. Dr, Bazala se grdno zabrinuo kako. će se zbog ovog »opravdciti pred svo= jim biračima, recimo, preisednik U= druženja književnika Srbije drug Tasa Mladenović« koji je, kao pret sednik Udruženja, po zaključku Skupštine Udruženja, dužan da za» slupa feze koje i ja bronim pro= tiv dr, Bazale. Pa, kao što se pom kazalo, lepo se opravdao! Svega 1,1. posto glasača nije glcsalo.,za njega što znači da, je od .četirdesek i više hiljada. .glascičar koji ·:su čita» li Književne novine svega nešio preko 400 bilo za Voš stav, dokiore Bazala, Ali, dosta šale, sad, dola= zi baladc,

Dobro znam da dr, Bazali cela Stvar nije prijatna. On je radio.ne Zakonu, a ne ja, i on ima prema tom poslu osećonje direkine odgo vornosti. U ovoj diskusiji meni. je mnogo lakše i ja mnogo momje rizikujem. On' je cktivni, profesios nalni pravnik, kome je mnogo ste lo do njegove pravničke reputaci je, a ja sam socomo pravnik u Os slavci, o klinu vigseći kako bi to rekao dr. Bazala. Ni 'eventualna pobeda u ovom duelu ne bi mi donela mnogo slave, a poraz koji je. pretrpeo od icqkvog »nekvaliii= kovanoge prolivnika bolje da i ne kažem štita za njega bpreistavljč Ja som odmah, u početku, som priznao da sam pre više od dvadeset godina okačio o'klin svoju diplomu pravnog fakuliete i dr, Bo= zala mi je ljubazno potvrdio da se to primećuje il nazvao me mrivim pravnikom. Sadć, posle svega,: mo= gao' bih ja njega da upitom: šta on misli o svojoj diplomi?

Moždc je i to što som sada re= kao grubo baš zalo što nismo wu istom položaju u odnosu na pome= nuto svedočcmsivo, Ali, jedem en> gleski pravnik i književnik lepo je rekao: »Dužoan sem da protivnici= ma suproistavim svoje crgumente, “a ne razumevanje i trpeljivoste, Dr, Bazala se baš nije pokazao {er protivnik koji bi zaslužio razume Vanje i trpeljivost, a ja ga nisom terao da se penje na ovu goliju, Som je io hteo i želeo, pa ipak bih bio spremem da popuslim kad ne bi bilo onih nekoliko dema rada koje mi je oduzeo. Nisem imao za> dovoljstvo da ga lično upoznam i. nadom se da ćemo se sresti Ssrdačnije i prijateljskije u, drugoj prilici, ali sada, ovoga pulc, moram da završim kako sam neumio,

'»Da pobijemo brvo sve pravnik!

veli Šekspir u Henriju VI. Lako je njemu, on je Šekspir i mogoo je imofti tolike ambicije, što se mene liče meni je dosta i ovaj jedcm, Na kroju ove diskusije želim de zahvalim »Književnim novinamas na ustupljenom prostoru, a pose= bno drugu Dušanu Moatiću, odgo». vomom ' uredniku, koji je sasvim iznenadno za' mene pokazao izveo redno pravno intetesovemje i ima znatnih zasluga šio je ova disku» sija ušla i u drugu rundu. Nadam, se da će ga ovo interesovemje o držati i u drugim pravnim proble= mima i povodom drugih pravnika — distuianata, što će nesumnji bili od opšla korisb- f

lie Ve u: iS 0