Књижевне новине

| Živi au

aj i · Povodoni disMosije druga BHriha Koša na godišnjoj skupštini UdrbuZenja Književnika Stbije o Uspo-

'Stavljanju režima ranijeg Zakona.

o zaštiti autorskog prava, smatrao sam za potrebno da upoznam našu javnost, a pre svega zaintereSovane autore Kknjiževnike, o pravom stanju stvari, a istovremeno đa uzmem u zaštitu pravnike koji sa sarađivali na izradi nacrta novog Zakona o autorskom pravu od mapada druga Eriha Koša, koji je bez ikakvog" osnova rad tih pravmika okvalifikovao kao „neđovoljno stuđiozan“,

_ Drug Erih Koš odgovorio mi je w svom članku pod „naslovom „Mrtvi autori i živi pravnici“. Čim sam pročitao literarni naslov njeovoj članka bilo mi je jasno da se ne radi o argumentima za oprav đanje stava po pitanju jednog instituta iz oblasti autorskopravne zaštite, I zaista, članak druga MBriha Hoša pretstavlja duhovitu literartu kozeriju, da ne kažem polemiku, na koju ja ne bih imao šta da odgovaram, kad u tom članku ne bi bili, uz potpuno iskrivljeni prikaz moga stanovišta, ponovo izneti netaćni podaci u vezi sa piteanjem o kome je reč i novi hapad na pravnike koji su sarađivali na izradi nacrta novog Zakona o autorskom pravu. To znači da isti mi razlozi, to jest pravilno obaveštenje naše javnosti i zaštita ispravnog rađa pravnika, traže da ponovo uzmem reč u ovoj disku siH. Pritom ja ne želim da u ovu diskusiju uvlačim Kanjoša Macedo novića i druge stvari koje nemaju veze sa autorskoptavnom ~„pzaštjtom, jer spadam u red onih koji Tisu diplomu o svom stručnom obrazovanju „obesili o klin“ i pre·Sli tu sferu „udvaranja muzama“.

U svom prvom članku ja sam se na spomo pitanje trajanja autorskopravne zaštite morao ošvrmoti sa dva aspekta. Sasvim zasebno, naime, treba posmatrati morme Koje rezultiraju iz obaveza preuzetih sa Bermskom konvenci}om, a zasebno one morme Kkojima mi slobodno regulšemo au-– torskopravne odnose prema sopstve mim intencijama i specifičnim poifmebama. Zbog toga sam najpre obtaezložio đa smo mi, u smislu obaveza preuzetih sa Bemskom konvencijom, morali uneti u nov Zatom o autorskom pravu normu kojom se obezbeđuje trajanje autorskog prava za 50 godina posle „ Smrfi autora. To, naravno, bitno Mmetja režim „postavljen ranijim Zakonom o zaštiti autorskog prava, koji drug Erih Koš toliko glorifikuje, ali to posle ratifikacije Bemske konvencije ne može više biti predmet diskusije. Zbog toga sam taj đeo svog razlaganjs završio zaključkom: „u takvim okol. mnostima postojala je samo jedna mogućnost, da se ove odredbe Bernske konvencije prenesu u naš novi Zakon o autorskom pravu“.

Uz to sam obrazložio đa je to bilo isto tako nužno i sa aspekta proširenja autorskopravne zaštite. No, to je samo moje mišljenje, a da je bo bilo nužno sa formalnopravnog stanovišta i da je Bermska ionvencija bila smetnja da se u tom roku zadrži raniji režim, to je činjenica koja je van svake sumnje, koja u punoj meri' opravdava moj zaključak da je proizvoljno ivrđenje da raniji režim iskorišćavanja „autorskog prava nije trebalo zameniti novim režimom Bernske konvencije, jer je raniji režim u očigqlednoj suprotnosti sa Bernskom konvemcijom. Ja pri tome ostajem i sada, i DOred autorjitativmih i Kategoričkih tvrdnji druga Koša da nisam u pra vu i da sam pogrešio.

Posle toga prešao sam u svom članku na izlaganje problema koji nastaje kađ autorska dela po isteku roka od 50 godina po smrti autora ostaju nezaštićena, jer je ·to sasvim odvojeno pitanje, koje jedino može biti predmet diskusije. To nisam „izvukao iz pete“, nego sem sistematski nadovoezao na razlaganje o onome što je prema preuzetim obavezama trebalo normirati, a posvetio sam tome isto

toliko prostora koliko i onom pr--

vom pitanju. Pritoni sam naveo kako se to u drugim zemljama pokušava da reši i koji su razlozi Što Uu našoj zemlji nije uvedena zaštita i posle toga roka.

Drug Erih Koš je pošao drugim putem. On najpre dokazuje kako je raniji režim u celini bio napređen, prikazujući ga kao „revolucjonarnu magnu kartu autorskih slobođa". O tome bi se moglo diskutovati, ali to u ovom momentu nije važno, a pored toga ja i ne želim da iznosim svoje mišljenje i da pobijam tuđe, već želim samo da iznesem činjenice koje su bile odlučujuće za rešavanje spormog pitanja. Upozoravam samo na io da u svom opširnom izlaganju o potrebi uvođenja dužeg roka zaštite drug Frih Koš iznosi baš ona dva — i samo ona dva — argu-

· monta koja sam ja izneo, a to Je „gsuperdđobit“ izdavačkih preduze-

ća (isti izraz koji sam ja upotre- da u polemici sa mnom bude bar.

#

\

IRI HIT fič lagani tHinIiHifiniHiHi ii HHHYIHHTIIHIGTIRRIIHRHIIRHRIIHIHIHTIIII HUI IHITIHIIHIHRIHIIHHHHHIHN

bio), i opasnost da će izdavači ra~

dije izdavati stare — nezaštićene

autore nego savremene — zaštićene autore.. L

Važno je da drug Erih Koš prelazi prsko toga što ja difeconoiram norme koje regulišu rok trajanja autorskog prava za 50 godina posle smrii autora i problem koji nastaje po pitanju autorskopravne zaštite 'posle toga, jako sam ja tu razliku više nego jasno podvukao. Verujem da je drug Koš Svesno preko toga prešao, da bi na taj način netačnim prikazivanjem onoga Sto sam ja rekao do šao do zaključka da ja nemam pra vo i da sam pogrešio, pa da mu to onda služi kao opravđanje za njegov napad na pravnike zbog njihovog „nedovoljno studioznog rađa“, za koji kaže da ga je ranije samo „afektivno“ izneo, a sada ga „produhovljeno“ ponavlja i još dopunjuje novim napadom Zbog „nesavesnog rađa“. Evo iz Čega se to mora zaključiti:

Drug Erih Koš u najvećoj: brzini priznaje da po stavu 1 člana 7 Bermske konvencije rok trajanja zaštite iznosi 50 gođina po smrti autora, ali odmah dodaje da doSslovni tekst stava 2 istog članka glasi: „Međutim, ako jedna zemlja ili. više zemalja buđu dopustile duže trajanje od ovoga predviđenog u stavu 1, trajanje će biti re gulisano zakonom zemlje u Kojoj će se zaštita tražiti, ali neće moći da prevaziđe trajanje utvrđeno u zemlji prekida dela", Citirajući taj tekst drug Koš odmah zaključuje da to znači đa ja „nemam pravo i nadovezuje da sam ja taj stav „progutao“, a onda ga „mađioničarski izvukao iz peta“. A šta sam ja rekao? U mom članku („Književne novine“ br. 65 pret poslednja strana, stubac drugi red 22 do 15 odozdo) doslovce piše „Bernska konvencija određuje dđa, ako jedna zemlja dopusti trajanje autorskih prava đuže od obaveznog roka (50 godina po smrti autora), trajanje. autorskog prava ima da se reguliše ne po minimalmoj obavezi iz Konvencije, mego po zakonu zemlje u kojoj se zaštita fraži, s tim da me prelazi trajanje utvrđeno u zemlji porekla dela.“

Ako se uporedi tekst člana 7 stav 2 Bernske konvencije koji je u članku druga Koša otštampan i ono što sam ja citirao u svom članku, onda se mora “priznati da se rađi o dva skoro potpuno iđentična teksta. Kako onda drug Koš može tvrđiti da sam ja tu odredbu Bernske konvencije „progutao“, makar i sa dođatkom da sam je naknadno „mađioničarski iz pete izvukao“. Zar ja ne bih imao prava da ivrdim da drug Erih Koš svoajim mađioničarskim perom pokušava da prikrije ono što sam ja napisao, da mi onda on fo isto kazuje i dokazuje da ja nisam Uuzeo u obzir jednu odredbu Bornske konvencije. A baš tako i postupa drug Erih Koš. +

On dalje naširoko razlaže kako smo mi mogli uvesti duži rok trajanja zaštite od roka Koji predviđa Bernska konvencija, pozivajući se pritom i na mišljenja konzul. tovanih pravnika prema kojima je princip međunarodnih kcnvencija da se fiksiraju samo minimalne obaveze. — A ko je i kada nešto drugo tvrdio? U mom članku (stubac 2 red 42—59 ođozdo) napisao sam da pravnici koji su sarađivali na izradi novog Zakoma o autorskom pravu nisu ovaj problem zanemarili i ukazali su na mogućnost uvođenja ovakvog kulturnog fonđa i kod nas. — Dalje, u istorn stupcu u ređu 30—24 ođozdo pi> še: „Bermska konvencija predviđa kao minimalan rok trajanja autorskih prava koji svaka zemlja potpi snica mora uvesti — 50 godina po smrti autora, ali đozvoljava da sva ka zemlja uvede duži rok zaštite“, — Dalje. u istom stupcu u redu 10—4 piše: „mi po Bernskoj konvenciji nismo dužni da uvedemo plaćanje doprinosa po isteku 50 godina po smrti autora, ali ako to uveđemo moramo računati s iim itd.“*. — Dakle, samim tim što sam rekao: „ako uvedemo“, ja sam jasno podvukao da se to može Uvesti. Šta je onda drugu Košu trebaio da mi izlaže kako smo mi mogli uvesti dužu zaštitu, šta mu je trebalo da po tom konzultuje druge pravnike i odakle mu pravo da govori o tome kako mi ne znamo ili nećemo da znamo odredbe Bernske konvencije. Meni to pomalo liči na borbu s vetrenjačama, ali činjenica je da drug Koš ono što sam j& rekao iznosi kao argument za svoju tezu. kako ja nemam pravo i kao opravdanje za svoj nekvalifikovani napad na pravnike koji su sarađivali pri izrađi nacrta Zakona o autorskom pravu, Ja sam svestan da ne mogu tražiti od druga Eriha Koša da bude toliko 10jalan prema meni da usvoji moje mišljenje, jer priznajem svakome pravo na slobodno rasuđivanje i opredelimje, ali smatram đa imam pravo tražiti od druga Koeša

toliko korektan đa objektivno iznosi ono Što sam ja rekao,

Drug Erih Koš dalje tvrdi da ja pogrešno tumačim (on uopšte ne propušta nijednu priliku da sa VvIsokog pijedestala pravnika koji je dođuše obesio diplomu 'o klim, ali ipak autoritativno i kategorički govori: „pogrešno“, „Bazala nema pravo“, „Bazala je pogrešio" itd.) citiranu odredbu Bernske konvencije kao pitanje bezuslovnog reciprociteta i da pogrešno sma*ram da ćemo mi, ako uveđemo zaštitu preko roka od 50 gođina po smrti autora, biti obavezni da plaćamo autorske honorare za sva dela stra nih autora umrlih pre 50 godina. Ja sam i u tome bio jasan i re kao sam doslovce đa ako mi takvu zaštitu uvedemo, „onda moramo računati s tim da će se u našoj zemlji plaćati doprinos za autorska

đela i po isteku 50 godina po smr- ,

ti autora, i to ne samo za naše autore, već i za sve aulore onih zemalja koje su takyu zaštitu uvele“ (stubac 2 red B-—1 odozdo i stubac 5 red 1—2 odozdo). Dakle, ponavljam, rekao sam: autore onih zemalja. koje su takvu zašti~

žnost savesno izvršili samim tim što su na problem ukazali, i to ob+ jektivno i sa. argumentima koje ističe drug Erih Ko, a koji se kako sam već naveo — u celini nalaze i u mom članku. Zbog toga ne bih imao šta da odgovaram dru gu Košu na n„sgov zahtev da se proširi zaštita i uvede „kulturni fond“, kao ni na njegovo razlaganje o opravdanosti uvođenja tog fonda, već bih ga mogao uputiti da

svoje predloge uputi zakonođav-

nim faktorima ove zemlje, koje jedino može kKviviti što u našem novom Zakonu o autorskom pravu nema toga fonđa.

Ali, kad se drug Erih Koš i s tim na mene oborio, reći Ću mu svoje mišljenje o tome,

Produživanje roka autorskopravne zaštite je danas jedna stvarnost s kojom se mora računati, Ono se vrši u raznim viđovima, bilo putem „kulturnog fonda“, bilo putem sistema „domaine public payant“, po kome autorsko pravo po isteku rokova ustanovljenih U korist autora, prelazi na državu

ili neku drugu ustanovu, tako da ustvari i ne postoje slobodna dela,

Markn eČlebonović: Advokati

tu uvele a trebalo je još da dođam: i autore onih zemalja koje takvu zaštitu budu uvele. U tome se sastoji princip reciprociteta koji je itekako vezan sa citiranom odredbom Bernske konvencije. Jasno je: ako mi produžimo rok zaštite, to ne znači da možemo tražiti da ga i ostale zemlje produže. To, uostalom, nije ni suština principa re-

. ciprociteta, pa ne viđim zbog čega

mi drug Koš to dokazuje. Suština je u tome da mi zaštitu koju u zemlji pružamo, moramo dati svim autorima koji takvu zaštitu U SVOjoj zemlji uživaju, Suvišno drug Koš to meni dokazuje, kad to jasno ižlazi iz onoga Što sam rekao time da ćemo plsčati za sve autore onih zemalja koje su takvu zaštitu uvele,

' U celom ovom pitanju bitna su dva elementa. Prvo, da trajanje autorskog prava moramo Togulisati tačno prema Bernskoj konvenciji. na rok od 50 godina DO smrti autora, i tu ne može biti uspostave ranijeg režima, Drugo, da možemo proširiti zaštitu i pre ko toga roka, ali onda moramo računati s tim-da ćemo takvu zaštitu pružiti svim autorima zemalja koje takođe takvu zaštitu uvedu, Tako stoje stvari, Ja sam to jasno rekao i tu nema grešaka, druže Koš!

Ali, drug Erih Koš napada pravnike i za takve stvari za koje oni ne mogu biti odgovorni. Radi se, naime, o tome da o pitanju da li ćemo mi uvesti dužu zaštitu u bilo kom viđu, nisu ni mogli odlučivati pravnici. Ja sam i to u svom članku jasno podvukao i rekao da pravnici ovaj problem nisu zanemarili, da je taj problem u materijalu podnetom Narodnoj skupštini. temeljno obrađen i da je bio predmet raspravljanja zakonođdav~

nih faktora (stubac 2 ređ 46 i da-

lje odozđo). Nepotrebn9, dakle, sipa vatru drug Koš na mene i Ostale pravoike, koji su soju du

onih,

•

jer se uvek pojavljuje neki nosilac prava kome se mcra plaćali naknada. Slična, ali ne i istovetna Uustanova je 1 „kultumi fond“, koji ustvari pretstavlja finansiski izvor za pomaganje saveza autora, Da rasmotrimo malo kako stoji stvar sa tim ustanovama. Sistem „domaine public payan:" postoji danas u Italiji, a uvele su ga i mnoge druge zemlje, kao napr.: Bugarska, Istočna Nemačka, Rumunija, Čile, Meksiko, Urugvaj i Španija. I „kulturni fond" je stvarost; uvela ga je Čehoslovačka novim zakonom od 1953 godine.

Drug Erih Koš želi da me „Uumiri“, kako on veli, pa tvrđi da mi nečemo plaćati honorare za dela Šekspira, Balzaka i Betovena, jer Engleska, Francuska i Nemačka nisu produžile rok zaštite, “.J pogledu ovih zemalja to je tačno, ali samo zasada, jer je tačno i to da bismo mi, ako bismo uveli „kulturni fond“, morali plaćati honorare i za dela Šekspira, Balzaka i Betovena od onoga momenta kad Engleska, Francuska i Nemačka u bilo kom vidu produže rok trajanja zaštite. Jasno je da su zakonodđavni faktori pri donošenju svoje odluke morali itekako voditi računa o tome. A šta je sa Italijom, Čehoslovačkom i čitavim nizom dru gih zemalja koje već danas imaju duži rok zaštite? — Te zemlje je drug Koš jednostavno izbrisao na geografskoj Kkurti, a svima njima bismo mi već danas morali da pla+ ćamo honoraze da smo u naš novi Zakon uveli „kulturni fond“.

. Interesantno je da sam ja uz Šekspira, Balzaka i Betovena spomenuo i Verdija, a ovog poslednjeg je drug Evih Koš — neka me izvini što govorim njegovim jezikom — stvarno progutao. Kad ga je on već progutao, meka mi dozvoli da ga ja „Wađioničarski izvučem iz pete“ i.da se pozabavim baš tim Verdijem koji je vrlo

| ( Dr. Fedor BAŽALA

TOT - rıirfa ViDrenrli

interesantan primer za. ovo pDitanje. Evo kako stoji stvar: ;

U Izaliji postoji sistem „domaine public payant“. Uveden „e još 1925 godine. posebnim zakonom, a docnije je unet i u nov zakon o autorskom pravu od 1941 godine. Zbog toga se u Italiji za sva dela domaćih autora plaća naknada, pa kad bismo mi proširili trajanje zaštite i'uveli „Kulturni fond“, morali bismo plaćati honorare i za sva dela italijanskih autora, *Verdi spada među one autore od čije smrti je prošlo. više od. 50 gođina, tako da mi po Bernskoj kot. venciji nismo obavezni da'za njogova đela plaćamo honorare, Ali oko uvedemo „kulturni fond“ i time prođužimo rok trajanja zaštite za dela 'maših autiora, moramo plaćati honorare i Za” dela. Verdija, jee ona i u Jialiji uživaju neograničenu zaštitu, Kako se u tom · slučaju odnose honorari za dela Verdija prema prihodima na šeg „kulturnog fonda“? Od naših operskih kompozitora nezaštićen Je samo Vatroslav Lisinski. Ako uvedemo „Kkulturmi fond“ plaćaće se za njegova dela honorar u taj fond. Njegova dela izvode se i kod nas vrlo retko, tek katkađa „Porin“ ili bar uvertira te opere, To znači da bismo mi zbog toga da naši operski kompozitoi mogu doći do honorara za Lisimakovog „Porina“, s kojima bi oni „po revolucionarnoj magni karti autorskih sloboda" slobodno raspolamah, morali plačati autorske honorave Italiji za sva dela Veuvdija koja se takoreći svakodnevno iz vode na jugoslovenskim „pozornmicama. Pa i za sva dela drugih ialijanskih operskih kompozitora: Rosinija, Donicetija i svih drugih od čije smrti je prošlo više od 50 godina, za koja mi po Bermskoj konvenciji, ako he uvedemo „kul turni fond“, ne moramo ništa plaćati. — Je li ovo dovoljno jasno? — A kako efektno izgleda kad drug Erih Koš želi mene da „Umiri“, pa mi halbfet „otštampano poručuje: „Nećemo biti obavezni “da plaćamo, dragi doktore“! — A kad tamo, to je samo literarnmo vešto iskonmstruisano, ali potpuno netačno. Istina leži na drugoj strani i ona mwlasi: Plačaćemo, druž” Koš, plačaćemo inostranstvu, i to ogromne jzmose, mesrazmerno Veće od onih koje će savezi maših autora primati.

Eto, pri takvom stanju stvari drug Erih Koš govori o. savesnostj i meni prebacuje Sto nisam postu pio tako savesno kao om i bar telefonski nazvao Jugoslovensku au torsku agenciju. Možds je zbog toga i došlo do tih nekačnih izjava druga Eriha Koša, što om svoje „argumente“ zasniva na telefonskim informacijama, umesto da je, pre nego Što daje jedno objašnjenje za javnost, stvar *temeljnmo ispitao. A radi se o stvarima koje su svima koji se bave autorskim pravom dobro poznate. O tome se kod nas govori i piše. pa je i drug Koš sve to mogao naći u nedavno objavljenoj knjizi „Autorsko. pravo“ profesora Vojislava Spajića, koju je mogao Dpročitati pre nego što piše o problemima autorskog prava, pogotovu kađ priznaje da je svoju pravničku diplomu već odavno obesio o klin, j

Kako u tom svetlu izgleda to šlo meni drug Erih Koš preporučuje da uzmem olovku u ruku i izračunam naša plaćanja, umesto Sto ga plašim Šekspirovom aveti? ! kako u tom svetlu izgleđa to Što drug Koš „ne veruje“ da će druge zemlje produžiti trajanje zaštite preko 50 godina, kad su ga i ze. milje tako velike. po stvaralaštvu kao Italija i niz drugih zemalja već prođužile? Da se drug Erih Koš samo malo bavio problemima međunarodnog autorskog prava, znao bi da je to produženje na međunarodnom planu opšta senden cija.

Ali, drug Erih Koš kao da ipak dopušta mogućnost da i druge zemje produže rok zaštite, pa ima za taj slučaj dva rešenja. Prvo je da se U pitanju autorskog prava ne rukovodimo samo kriterijumom finansiskog | Yentabiliteta, je» mi smo pasivni u plaćanju honorara savremenih zaštićenih autora, Tačno je da smo i u tom pasivni, ali se radi o jednoj obavezi iz međunarodne konvencije koju smo morali prihvatiti zbog toga što Jugoslavija ne može da ne sarađuje u međunarodnim · odnosima, ~ Al zašto da uzimamo na sebe više

~

obaveza nego što smo dužni? Za+”

sada još ne moramo, je? nam to međunarodne obaveze me nalažu. Pa zašto đa sc istrčavato?

e

ZOO)

Ja sam već naglasio da imam razumevanja za velike, zadatke ~. koje navodi i drug Koš + koji stoje pred našim autorima i njiho vim organizacijema. A ja bih' ove zadatke dopunio još jednim, a. to je. pravino: obaveštavanje naše javnosti o problemima kulturnog života kod nas..Ali, zar ipak nije bolje da mi našim savezima auto ra, makar i po onom birokratskom budžetskom sistemu, dajemo: đota. cije, nego da radi malih iznosa kojima bi oni slobodno raspolapali, bez ·pottebe plaćamo cogtomne iznose stranim autorima. Ne radi se tu o mojoj „ispoljenoj brizi -ža državne finansije“, kako to ironično navodi drug Erih Koš, već se radi o tome da to pretstavlja jedim novi teret koji. pada na fond lične potrošmje, a koji treba da snose naši ljudi. Zašto, pak, da oni podupiru strane autore kad ih na to niko me prisiljava? Kako bi to opravdao pred svojim biračima, vecimo, pretsednik Udruženja književnika Srbije drug Tasa Mladeno-. vić, koji je takođe bio član Navodne skupštine koja že donela movi Zakon i kome ja sa svoje strane monam odati. puno priznanje što je glasao baš za ovakav zakon Moji nije našim ljudima namešnuo nepotrebne terete. Uv: ostalom, drug Erih Koš zaboravlja đa kod nas već postoji jedem fond za ovakve svrhe. Prema, Zakonu o po rezu na prihode od autorskih prava | o fondu za unapređenje Kulturne delatnosti od 1954 „gođine porez na prihode od autorskih pra. va nije prihod ni budžeta ni đržav-. nih fondova, već se unosi U poseban fond koji služi isključivo žB socijalno osiguranje umetnika i Unapređenje kulturnih delatnosti. Socijalno osiguranje umetnika e pretstavlja kod nas veliko opterećenje zbog toga što je većj doo naših umetnika socijalno osiguram već po osnovu radnog odnosa, tako da se pretežni deo sredstava tog fonda upotrebijava za unapređenje kulturne delatnosti, Dakle, u Vreme kad je novim Zakonom D 8utorskom pravu . ukinut „kulturni. fond“ iz ranijeg Zakona o zaštiti autorskog prava postojao je već drugi fomd sa sličnom namencan, a kad stvar tako stoji, ne treba mno – go političke svesti i građanske :di+· scipline za zaključak da naša' Na+ rodna skupština nije pogrešila kađ nije dozvolila da se uvede još jodan kulturni fond.

Drugi izlaz vidi: drumng Bih ·oš u tome što bi mi' u slučaju da i druge zemlje uvadu „kulturni fond“ mogli ukinuti maš propis O njem. Mene je drug Koš već dovoljno uyerio da je svoju pravnić“ ku dirlomu obesio o klin, jer pray\., nik ovako, zaista, ne bi mogao rezonovati, Jedan pravni sistem mova Se zasnivati na nek:m pricibima. Da li je moguće da m: našim savezima damo tu „veliku privilegiju“ koju traži drug. pa kad to druge zemlje uvedu da ım kažemo: E, drugovi, sad više nema od toga ništa, .jec · su to uvele i Engleska i Naomačka: — Il, kako to može pradlagati drug Erih Koš, koji u „kultumaom fondu“ vidi napredan institut i „prvi korak socijslizaciji autor skih prava", To bi značilo, po njemu, đa mi danas ireba da uvogdimo napredne institute, pa kad i druge zemlje dođu na napredniji stepen, onda se m! — zato što su one postale napredne -— povlačimo natrag na nazadnjačku poziciju! Na takvim „principima“ ne sme se zasnivati pravni sistem, a ja veru jem da se s tim ne bi složio ni pravni {akultet ni profesor Milan Bartoš, kojima drug Koš — doduŠe bez ikakve veze sa celom <ovom stvari, ali sa mnogo patetike ~ odaje toliko priznanja.

|

Nabomena. redakcije

Objavljujući napise F. Bazale. i E. Koša, ređakcija „Književ“i i. nih novina“ zaključuje u svom listu polemiku kojoj že dala me~

Slo u ovom i u prošlim broje“. vima, · va

KNIRERAE NOJHNA

MOS,