Књижевне новине

{* i

· i]

ANKETA

O UDRUŽENJIMA KNJIŽEVNIKA

Nastavljamo du ovom

D. Ćosića,

I staleška. organizacija ali i grupe...

Trebalo bi, najpre, čuti podrobnije, od njega samog razume se, šta sve Ćosić podrazumeva kad kabe đa „naš književni i kulturni život traži slobodnije, raznovrsnije i aktivnije oblike organizovanja na principu stvaralačkih i prijateljskih afiniteta, aktivističkog, Kknjitfevno-kulturnog programa"... Ho-

če li on time, stvarno, kao što je „

shvaćeno, da pledira na ukidanje postojeće staleške organizacije i stvaranje, namesto nje, više dru3ih oblika organizovanja? PostavI!jam to pitanje zbog toga što delim Čosićevo mišljenje da je saRašnja organizacija pisaca „nekoherentna“ (ali se pitam zar je moaućno da takva ne buđe kad su u njoj okupljeni naši ljuđi različitih astetskih shvatanja?) i „imertna, dosadna“, mada ni ja ne viđim da je „privilenovana“,

Ćosić je otvoreno izložio jedan kritički stav, On je, isto tako, zaželeo bolju klimu u životu i radu inhjiževničkih skupina. Mnogo je raz loga za takvu želju. Da ih ovde ne pominjem. Pa ipak, ja ne, vidim da bi književnici mogli i đa bi trebalo da budu bez jedinstvene STALEBKE organizacije koja u ime svih njih mora da rešava izvesna njihova zajednička pitanja (socijalno psiguranje, zaštita autorskih prava Md., kao što kaže Drenovac) i, naročito, .đa, pored svih. razlika u estetskim _ shyatanjima, nalazi ! prođubljuie KOHERENTNOST u niku društvenih i moralnih stavova koji bi neophodno-morali i moraće ja prožimaju duhom jedinstva sve haše pisce, kao veoma odgovorne lavne radnike na širokom polju đBaljih kretanja i razvijanja osobenosti našeg nacionalnog života, i ovakvog kakav on jeste i kakav bi smo svi želeli da bude, sve savršeniji. Podela na „dva tabora“ je neprirodna i iscrpljuje energiju u raspravljanju pitanja koja nije jednostavno „definitivno raspraviti“, čak ih je i nemogućno „definitivno raspraviti“. I korisno je, najzađ, ne postaviti zađatak da ona buđu' „definitimo raspravljena“, jer takva želja neminovno vodi u sputavanja. Daleko je, mislim, bolje, da se naš3 pisci povezuju u GRUPE na prinripu stvaralačkih, čak, i možđa naročito, prijateljskih afiniteta, jer bi takva povezivanja mogla đa budu mnogo plodonosnija i doprinela bi, uveren sam, poletu stvaralačkih diskusija, istinske borbe mišljenja. Takvih grupa več i sada, n suštini, ima više, Pripadati jeđnoj od današnje dve ne može svaki pisac a i mnogi pisci koji pripadaju ovim dvema osećaju se u njima kao u NEKOHERENTNOJ za-> jednici. Dakle više takvih grupa u kojima se ne okupljaju' samo ljudi sa istovetnim stavovima, estetskim, nego, čak, i ljudi koji u okvirima

U prvi mah izgledalo mi velika knjiga izvrsnog

mađuk Tompson umeo da pomoću ha, stanje autentičnog

tanja upućenih humornim i njima sveta. Smeh je samo

našnjeg autora prevalio karakterističan l osetno menjajući ritam 1 oblik» svojih. izopačavanja i sredstva svojih pre> narod koji je svoju ne= ijzmernu vitalnost na putu smejanja kao eminentmogao da pronađe praskavim izlivima

Rablea do Žak Tatija,

terivanja. Tačnije rečeno, fiziološkor rasterećenja

nog raspojasanim,

samo u teškim, pisca Gargantue i je još pre janje Ko

nadmašne statičnosti koja se Zove

broju anketu o udruženjima književnika početu u prošlom broju mašeg lista — povođom izjave đate ljubljanskom lista „Ljudska pravica“, u kojoj je na pitanje: Sta mislite o fizionomiji naših udruženja i o njihovoj aktivnosti, odgovorio: Mislim da je organizacija pisaca, onakva kakva je sada, u odnosu na naš društveni i kulturni razvoj već preživela. To

je da•Ći jedna ne» ve inteligencije biti dovoljna da zaokupi moju pažnju hroničara i osluškivača: stvari koje je popularni major Mar= vigprenog Pjera Daninosa otkrije ·u suštini “francuske nacije mogle su ne samo da mi pr'bave neprekidnu bodrost dučitalačkog zadovoljstva, već da i u nešto širim okvirima postave nekoliko pisatiričnim osvetlje> u domovini mog da-

duha i blista'

Pantagruela,

četrđeset, godina oblikovao svoje smelom Brenjonom, danas je pronažao elemente i shvatanja sasvim nova.

Jedna neob'čna ekipa karikaturista, tvorac ne-

je nekoherentna, mertna, desadna i privilegovana cehovska organizacija. Naš književni i kultumi život traži slobodnije, raznovrsnije i aktivnije oblike organizovanja —~ ma primcipu stvaralačkih i prijateljskih afiniteta, aktivističkog, Kmjiževno>

kulturnog programa itd,

Tim povođom donosimo mišljenja pojedinaca i grupe 5snrajevskih Kmjiževnika.,

takvih grupa mog u da razgovaraju tolerantno i prijateljski i o spornim stvarima. ;

Ali, pri svem tom, jedinstvena staleška „organizacija, „smatram, treba da ostane. Od samih pisaca bi zavisilo đa ona, koncentrisana samo na STALEŠKE ZADATKE, buđe bolja od ove, koja nije uspela da svoje članove prožme duhom jedinstva čak ni u onim domenima u kojima su oni jedinstveni ali se ne razumeju međusobno zato što ih dosle „različiti jezic"“,

Milan ĐOKOVIČ

Sta je suvišno?

Rekao bih: diskusija o ukidanju Saveza!

Glasovi što se u posljednje vrijeme javljaju u vezi s djelovanjem i daljnjim opstankom Saveza književnika Jugoslavije izraz su dugo nakupljanog nezađovoljstva s nekim pojavama unutar Saveza, i ja im se ovom prigodom pridružujem sa svojim nezadovoljstvom, koje bih — bude li potrebno — mogao potkrijepiti i konkretnim primjerima, No, čini mi se da je izvan diskusije, da bi svaka diskusija promašila, koja bi zbog negativnosti u rađu Saveza tretirala Sa-

vez kao nešto samo po sebi nega~

tivno. i

Ako takav Savez s dosadašnjim stilom rađa nije više od veliko koristi, ne znači da je i Savez kao takav...

Suvišni mogu biti samo poje» đinci. MUPMO - ikar k :_

Gdje to ubijaju što su bolesni?!

Tko će rušiti kuću zbog toga što su na hodniku pregorjele neke sijalice? Gorjele pa dogorjele, valja ih zamijeniti novim...

Vlatko PAVLETIČ

ljude samo zato

Lepe reči...

Osuđivati organizaciju pisaca, a pritom ne dajfi nijednog predloga koji bi unapredio naš rad, izgleda mi bespredmetno i nehajno. 1 ja maštam o novom, ali ne mogu Uvek da kažem gde je ono, i šta

'treba učiniti da osveženja stignu

u pravi čas. Razmišljajući o orga– nizaciji pisaca, koja ne izgleda nekoherentnija, inertnija, đosadnija i privilegovanija cehovska organizacija od drugih ustanova koje obav ljaju slične poslove, uverio sam se da naša udruženja moraju da postoje. Nešto pametnije teško možemo đa izmislimo, a neko mora da obavlja poslove kao što su:

— Organizacija plenuma, skupština, kongresa pisaca; briga o pen zijama i ostalim socijalnim pitanjima; propaganda naše književnosti u svetu i briga oko prevođenja naših dela na strane jezike; razvi-

iznijansiranom i

put od

koji

nja

Odmor go-

spođina Iloa, i još nekoliko manje slavnih” pretstavnika jadnog duha koji se preobražava, :- \

suvišan!

više postajao je

Ono što je Bazem označi kao sistem neprekidnog zauzima mesto glavne reakcije njegovog gledaoca, to neprestano i trajno održavanje ravnoteže koja nikada nije bučno i gromoglasno smejanje ali ni stanj»> „ravnodušnosti, e jednog osećanja pripremanja za smeh što je najpotpunije i u unutrašnjem smislu najsigurniji smeh sam, jedan je misaoni i emocionalni proces mnogo viših i složenijih kvaliteta i neobičnijih razreše“ nja. Pjer Daninos našao jeđan drugi osobenosti i približne reakcije. pretvorio se u Engleza da bi tu i meru za svoja prigušivanja. ova divna knjiga koja j sfere kao 5 knjiga brižljivih opaski i koja je, najzad, hronika dvaju duhova, otktiva Francusku na taj način ugaoni kamen sa koga se naziru one preteranosti

janje veza sa piscima i Književ. nostima drugih zemalja; utvrđivanje opštejugoslovenskih književnih kriterija (naprimer: kamdidovanje Andrića i Krleže za Nobelovu nagradu); i razne književne i Kulturne manifestacije kao što su almanasi, proslave, godišnjice, komemoracije, rođendani, dodeljivanje književnih nagrada, određivanje žirija za nagrađivanje književnih dela, priređivanje književnih večeri i književničkih večera, itd.

Ko misli da organizacija pisaca ne rađi dobro, bilo bi prirodno da nešto učini da taj rad bude plodonosniji. A ako mu nije do rađa i ako mu pretenzije ne dozvoljavaju da ostane u jednoj „nekoherentnoj, inertnoj, dosadnoj i privilegovanoj cehovskoj organizaciji“ (u čemu privilegovanoj?), slobodno može da ode, jer ova organizacija nikoga ne prisiljava da ostane u njoj. To znaju svi.

Što se tiče teze da „naš Književni i kulturni život traži slobodnije, raznovrsnije i aktivnije oblike organizovanja, organizovanja na principu stvaralačkih i prijateljskih afiniteta, aktivističkog, Književno-kulturnog programa“, i ova teza potseća na lepu igru reči, a zaboravlja da organizacija pisaca me treba đa preotima funkcije izvesnih estetskih grupacija. To je zadatak književnih publikacija, koje su — naročito u Beogradu veoma jasno podeljene. Ako želi da buđe objektivna i iole đemokrat. ska, organizacija pisaca mora da ostane univerzalna. Ona pretstavlja sve pisce, i baš zato mora da, u najvećoj moqućoj meri, izbegava lična i klikaška trvenja, kartakteristična za jeđan deo našeg sa-

MH. Werkman: Dimnjaci

vremenog književnog života, u kome se pisci okupljaju upravo „na principu stvaralačkih i prijateljskih afiniteta“.

Mlađen OLJAČA

Reč sarajevskih književnika Anketa o udruženjima Književ-

nika koju su pokrenule „Književne novine“ poslije jedne izjave objavljene u „Ljudskoj pravici“, obavezuje nas da kao pisci i društveni radnici kažemo svoju riječ o nekim pitanjima pokrenutim u pomenutoj anketi. . Književnici iz Bosne i Hercegovine ne dijele mišljenje da je OTrganizacija pisaca u odnosu na naš društveni i kulturni razvoj već pre živjela i da je to dosadna i privilegovana cehovska organizacija. Nisu nam najbolje poznate okolnosti u kojima djeluju pisci iz drugih

udruženja, ali za naše Udruženje i za sve njegove članove možemo

'šoj zemlji i da

P. Ouborg: Znak da tvrdimo da se ne nalaze u privilegovanom položaju. e 'Smatramo da udruženja knjižeVnika imaju značajnu ulogu u društvenom i kulturnom životu u narezultati zajedničkog rađa pisaca iz godine U godinu bivaju sve značajniji i zapaženiji u javnosti. Ako je povremeno zamiranje aktivnosti pojeđinih pisaca, il) grupica koje djeluju sUu„principu stvaralačkih Li prijateljskih afiniteta, aktivističkog, Kknjiževno-kulturnog programa bilo povod za iznošenje mišljenja da nam više nisu potrebna udruženja, onda je takvo mišljenje trebalo izraziti na osnovu iscrpne analize stanja u našim udruženjima, i ne zaboraviti činjenicu da su udruženja književnika bila Đ đa su i sađa nosioci mnogih vidova društvene i kulturne „djelatnosti u našoj Zemlji, što je vrlo lako dokumen-

tovati: 08 _ Uuđruženje književnika Bosne i MHercegovine, naprimjer, „samo za

nekoliko posljednjih mjeseci izvelo je niz povezanih akcija, koje su zabilježene i u našoj štampi: u težnji za iznalaženjem savremenijih formi u saradnji sa čitaocima, početkom godine Udruženje je Oosnovalo dvije nove Književne tribine (Kočićevu književnu tribinu i Književnu pozornicu za djecu) na kojima je do sada nastupilo osamnaest pisaca; mnogobrojni pozivi koje Udruženje dobija iz unutrašnjosti za“ gostovanja samo su dokaz više da umjetničke i kulturno-prosvjetne organizacije sa interesovanjem prate pojačanu aktivnost književnika i, žele da vide pisce u svojoj sredini; tridesetpet Književnih večeri, koliko je đato samo Ovog proljeća u Bosni i Hercegovini, tičestvovanje Udruženja u svim Kkulturnim „manifestacijama, razgovori pisaca sa srednjoškolskom i radđničkom omladinom, zajedničko istupanje sa dramskim i drugim umjet nicima, inicijativa Udruženja za /pokretanje široke ankete o nekim viđovima zaostalosti, sve je to samo letimičan pogled na tekuće rezu!tate pojačane društvene aktivnosti Udruženja Književnika i svih njegovih članova, a fa aktivnost uslovila je, takođe, i življi aktivitet srodnih organizacija.

Smatramo da su udruženja književnika, kao i mnoga đruga umjetnička udruženja, našla svoje mjesto u opštem razvoju i usponu SOcijalističke kulture i đa se ona nalaze u stađiju iznalaženja novih, savremenijih, zanimljivijih oblika za uspostavijanje još prisniieq dodira sa širokim masama. Raslojavanje udruženja za račun formiranja grupa i grupica — čija aktivizacija prema literarnim afinitetima nije isključena i u okvirima dosađašnje zajedničke organizacije pisaca — neminovno bi dovelo do nezđravih pojava u hašem Kknjiževnom životu i razbuktavanja sitnih strasti, od čega bi naša Književnost mogla imati samo štete. Za ozbiljan, stalan, Konstruktivan rad potrebno je zadržati neke organizacione oblike — za šire djelovanje i međusobnu saradnju.

Aktivnost pisaca na mnogim tribinama, „okupljanje u zajedničkoj dobrovoljnoj organizaciji i na načelima saveza uđruženja — iz koje može, ako želi, da istupi ili grupa, ili pojedinac, — 3Kkoorđiniranje

i Bogaćenje iskustava u razvijanju raznovrsnijih formi, razmjena gos stovanja pisaca sa drugim zemlja. ma, jedinstveno rješavanje nekih staleških pitanja, zajednički napo. ri na punijoj afirmaciji književnog života, to su samo neki zadaci udruženja i njihovih članova,

Slažemo se da su pojedine organizacione forme zastarjele i da treba u praksi težiti ka osvježavanju našeg književnog života uopšte, ali nikako ne možemo da se složimo. sa površnim ocjenama uloge i!značaja udruženja književnika koje su izrečene bez poznavanja stvarnog stanja u udruženjima.

Mi smo za pojačanu društvenu aktivnost i punu odnovornost pisaca, za slobođu umjetničkog stvaranja na principima socijalističkog humanizma, „za okupljanje pisaca kako bi u praktičnom rađu djelovali jedinstvenije, za razvijanje društvenog samoupravljanja u našoj organizaciji, a to su koncoepcije koje dopuštaju đa svi pisci mogu naći sebe i rađiti zajedno u svOjim udruženiima.

Hamza HUMO, Ahmet HROMA.

DŽIČ, Zaim TOPČIĆ, Risto TRIFKO-.

VIČ, Aleksa MIKIČ, Stevan BULAs JIČ, Vladimir, ČERKEZ, Čamil SlJARIČ, Marko MARKOVIČ, Borivoje JEVTIĆ, Šukrija PANDŽO, Boško NOVAKOVIĆ, Mica MIRON, Rizo RAMIČ, Mok DIZDAR, Anđelko RISTIČ, Sait ORAHOVAC, Jovan Pas LAVESTRA. Frailija STIJAČIČ, Miodrag ŽALICA, Salko NAZEČIČ, Vlado DIJAK i Meša SELIMOVIĆ. ·

REKA

pred očima mi smrkava

od graktanja Crnih Naočara Tada

u čunu priviđenja

zaplovim niz reku 2 mojih nestvarnih ali umirujućih . i dragih želja

Pune su obale njene

kristala razuma

himni ljubavi

cvrkuta sreće

i sunčanih borbi

Ko će više hleba da napravi

ko da ima udobnijeg stana

ko će da radi u deminutivu dana ko pre da zna Galakse

i najzad .

ko će lepše da otpeva

ariju princa Sadka

Ali o mozgovi lišeni vijuga

Čun zaškripi nasuče se na zadnji pličak uma

Samo pogleđ žurno grabi dalje dok i on ne zapne | negde daleko

o branu Ružičaste Magle

Hajdemo još niz reku dole

zaboga

gde li se zadržava taj bager Dobre Volje

Fedo» ŠEŠUN

a a a a a mapa ao a ana aaa area djed apiio ra een ai ua ea Oataa ie ona a Gras} ema AS a ee aa eo auaa VA OKUTOE O

Beogradski dnevnik «•

učinili su da su izvesna otkrića mudrog filozofa sa samog početka ovog veka, postala manje dovoljna i skromnije obuhvatna, Smeh je tako sve dna intelektualna disciplina, kojoj je potrebna privrženost, neophodna pri kakvom

složenom duhovnom poduhvatu. kod Tatija već danas umeo da smešenja, koje

koja stvara kontinuitet.

je u svetlosti ovih izmena proobrt koji mu je omogućio slične

Jedan Francuz pronašao opravda+ Tako je postala e podjednako knjiga atmo-

Major Tompson koji j» postao fini

što se u pristojnim društvima nazivaju nacionalnim osobinama, a u prilikama manje učtivosti' pogrešnim načinom života, dok je humor koji smo tom prilikom dobili postao humor s obzirom na mentalitet.

Međutim, nije sve ostalo na tome što se uz lucidne napomene moglo primetiti kolika razlika postoji između Engleza i Francuza na nekom drumu, u načinu ophođenja prema kelneru i dru-

gim ključnim i životnim problemima, moglo je u”

ovih stotinak stranica da se pronađu }h mesta malih zaborava pred rešavanjem opštih gastronomskokomunalnih pitanja i da se zaluta u predele dalako jednostavnije a otkriće učinjeno u jednom trenutku („Je li moguće, da su se dva narođa naselila u tako bliskim područjima, kao što su naša, zbog veselja da.čine sve obrmuto jedni od drugih?“), da dobije jednu melanholičnu obojenost.

„Često mi se desi zimi, u sutonu, da ponovo mislim na Stogodišnji rat i na imena —o Kresi, Poatije, Azinkur — koja u nekom koledžu u Dorsetu odzvanjaju kao pobedonosni krikovi, dok dvadeset milja odanđe u nekom normandiskom liceju zvone kao samrino zvono francuskog viteštva, Tada, dok pada sumrak, a pedeset osnih engleskih đačića oseća ROKO iRi u žilama teča krv Crnona Kneževića, srce pedesbtorice ponosnih francuskih đačića, koji viđe nog) ođvođe U robstvo, ispunjava tuga.“ e

Nažalost, sledećeg dana moja dalja razmatranja o kvalitetima i osobenostima jedne nacije mnogo manje mogla su biti vezana za jednu već gotovo

kako Ivana Dobrog (al) nesmotre~

· lazimo n>

dočitanu knjigu: mnogo više u stanju je bilo da se to učini sa krupnih, uzbuđujućih, od štampars ske boje svežih novinskih listova. Gospodin Da“ ninos se povukao da bi pružio priliku drugim aU„torima a nekoliko novih imena odmah se uselio na njegovo mesto. Čudno transkribovani premijž Pflemlen i mnogo manje enigmatični general Šarl

de Gol, počeli su svoj dijalog pred institucijom

poznatom u Evropi kao Francuska Republika, dii jalog koji nije prestao ni u ovom času i koji svo“ jim mutnim pozadinama, svojim spremnim policis skim kolima i alžirskim astanicima, svojim de monstrantima, zajapurenim govornicima i oficinid ma pretvorenim preko noći u državnike, ne pre“ Staje da zabrinjava. Oran, koj) je bio dovoljan da :. U njemu napiše jedna izvrsna knjiga, danas e bavi sasvim drugim poslovima. Pariz, od kogš su trofeji raznih revolucija „načinili „nepreki

muzej, ulazi u događaje mnogo dinamičnije.

PS itju „kakvih 'se mi to događaja nalazimo? | 0 GO više od mesec dana, kada sam na po“ e ovog na brzinu vođenog dnevn'ka dopustio mogućnost da će i, Alžir biti jedna od njegovih : ma, ni slutio nisam kako će tragične oblike do“ ad njegovo pominjanje, a najmanje sam 56 avio pomišlju kako ću biti prinuđen da pamtim

. i registrujem jeđan.skup imena među kojima Će

edan ostareli general zauzeti i | J 1 za toliko mesta. I SORSOR duh, kojim sam u početku želso ie: avim, govori mi kako je trenutak u kome se na“ samo stvar čekahja već i stva

renja, v

pove Bora ĆOSIĆ |)

KNJIŽEVNE NOVINE.